Борба, 22. 05. 1992., стр. 13
<= . му ~ бас =
Вуки Бранко
ајмлађи генерал ЈНА Вук Обрадовић, човек коме су прорицали 2листаву каријеру, па га чаки зидели као новог министра зојног одржао је задату реч: тодитељима питомаца и војника, на служби у Босни и Херцеговини, обећао је да ће „скинути униформу“ уколико се њихова деца не врате у Савезну Републику Југославију најкасније до 19. маја. Војници и питомци нису се вратили, бар не сви, и генерал Обрадовић се обратио својој Врховној команди, Председништву СФРЈ:
— Сагласно улози коју имам р војној организацији, учинио сам све што је било у мојој моћи да се одлука Председиштва резлизује. На жалост, у томе се, из више разлога, није до краја успело. Зато је мој морални дуг према родитељима наших војника да замолим Председништво Југославије да донесе одлуку о престанку моје активне војне
Председништво је — наравно! — брже-боље прихвити20 генералову молбу. Као да је једва чекало да се јави неко ко ће бити проглашен за „жртвеног јарда“.
Преварили су се (није им то први пут): Одбор родитеља питомаца и војника још брже је реаговао:
=— Овим чином Ви сте показали да сте частан човек. Први пут у овој земљи неко је поднео оставку за оно што ниje могао да уради. Зато се поносимо Вама и нека то буде путоказ и осталима — пише у њиховом обраћању генералу Обрадовићу.
А да ли је то „путоказ и осталима“2 Рецимо: генерал-пуковник Живота Панић, пре неких месец дана, чврсто је обећао да се ЈНА неће повући из Босне и Херцеговине за најмање пет следећих година, а можда и свих осам! А генерал Панић је начелник Генерал-штаба, који доноси оперативне одлуке.
Још чвршће обећање дао је потпредседник тзв. Председништва СФРЈ др Бранко Костић: Док сам ја у Председништву Армија се неће повући из Босне и Херцеговине! А Костић је, као што се зна, на челу Врховне команде, исте оне коЈа је (бившу) ЈНА — од Словеније, преко Хрватске, до Босне — водила на „черчиловски“ начин: кроз зној, крв и сузе, из победе у победу до коначног — пораза!
И поново, прекјуче, др Костић обећава родитељима BOJника и питомаца: „Морате нам веровати да ћемо учинити све да децу извучемо из Босне живу и здраву... Имајте мало стрпљења... (!2)“
Морате нам веровати!2
И, на крају ове приче у којој је, очигледно, Вук појео Бранка, сасвим лепо се уклапа она анегдота 0 познатом професору Миши Ђурићу, великом хуманисти, кога је, за време немачке окупације, један његов колега, професор музике, наговарао да потпише изјаву лојалности властима;
=— Лако је теби, ти свираш
У дипле, а ја предајем етику...
Н. БУРЗАН
____ ДРУШТВО _ ПОВОДОМ ОДЛУКЕ ГЕНЕРАЛА ВУКА ОБРАДОВИЋА ДА НАПУСТИ АКТИВНУ ВОЈНУ СЛУЖБУ
Нејприлика чини човека
Без обзира који су мотиви изненадне одлуке Вука Обрадовића да скине генералску униформу, његов одлазак је у већем делу јавности, ипак, прихваћен са одобравањем
13
епа ту
22. МАЈ 1992. ГОДИНЕ
„БОРБА“ САЗНАЈЕ Генерал већ — у цивилу
Дојучерашњи генерал-мајор др Вук ФОбргдовић још једном је одржао реч: јуче се, у свом (бившем) кабинету, у згради ССНО, појавио у цивилном оделу.
Како „Борба“ сазанје, из сасвим поузданих извора, др Обрадовић је „поспремио“ сто и ормане своје (бивше) канцеларије, поразговарао са најближим сарадницима-пријатељима и, видно незадовољан, умоан „од свега“ и разочаран, напустио палату ССНО. .
Надлежни су му, како сазнајемо, рекли да ће му војну књижицу, последње што (бившег) генерала Обрадовића везује за
Начелник управе за морал- ·
но васпитање, најмлађи генерал у југословенској армији Вук Обрадовић пре два дана путем захтева упућеног Председништву Југославије (што је и прихваћено) скинуо је генералску униформу и заменио је цивилном. Без обзира на чврсто обећање које је пре неколико дана дао родитељима војника који се налазе у Босни и Херцеговини, да ће да „поднесе оставку уколико се сви војници, грађани СРЈ до 20. маја не врате кућама“, одлазак Вука Обрадовића је ипак изненађење. Ако би обећање Вука Обрадовића — које је пред родитељским страхом и бунтом
Босну и Херцеговину, што се ни у ком случају не би могло стављати на душу генерал-мајору Вуку Обрадовићу. Уколико би се правила помнија анализа због чега и да ли је армија морала доћи у овакве неприлике у Босни и Херцеговини, без сумње дошло би се до занимљивих закључака. Али, ни у том случају таква евентуална кривња не би се могла довести у искључиву везу са генералом Обрадовићем.
Без обзира на недоречене околности, гест Вука Обрадовића у највећем делу наше јавности изазвао је одобравање праћено коментарима уважавања „часне војничке речи“ и „часног човека“.
Председништво у улози председника
Молба генерал-мајора Вука Обрадовића упућена Председ-
ништву Југославије да га разреши дужности, у нашој јавности примљена је са великом недоумицом, првенствено са законодавно-правног аспекта. Јер, по Уставу СФРЈ, државно Председништво није имало у ингеренцији постављање и разреша-
вање дужности високих официра у ЈНА. Међутим, по Уставу Савезне Републике Југославије, Председништво Југославије,
које обавља функцију председи
ика Републике до његовог из-
бора поставља и разрешава дужности високе армијске официре. То је регулисано чланом 136 Устава СРЈ који гласи: „Председник Републике поставља, унапређује и разрешава официре Војске Југославије одређене савезним законом, поставља и разрешава председника, судије м судије поротнике војних судова и војне тужиоце“.
Рини па
звучало као завет — посматрали као принципијелан разговор озбиљних људи, одлазак генерала Обрадовића је и логичан. Међутим, војници заробљени у сарајевским касарнама, не због воље армијског врха, већ због више силе и првенствено њихове безбедности нису могли да напусте
Политички и војни аналитичари, по обичају али и из опрезности, у одласку генерал-мајора Вука Обрадовића траже дубљу позадину. Вук Обрадовић за многе аналитичаре је занимљива појава у виду представника амбициозних млађих, способних, образованих официра, који су послед-
Армију и ССНО, уручити „за који дан“.
Вук Обрадовић, рођен је 11. априла 1947. године у селу Конџељ код Прокупља као једно од деветоро деце. У Југословенској народној армији обављао је више дужности, од команданта вода до начелника одсека и оделења у политичкој управи ССНО.
У каријери је четири пута ванредно унапређиван. Служио је у Пожаревцу, Постојни и Љубљани. Магистрирао је 1979. године, а докторирао годину дана касније, одбранивши тему националног питања у Југославији са посебним освртом на национализам у ЈНА. Др Обрадовић је аутор више од 50 научних и стручних радова у којима је тежиште углавном било на питањима међунационалних односа. Ратну школу завршио је са просечном оценом-десет
Чин капетана стекао је у 25.
Генерал
у 44,
години (1972.) а медијску пажњу као капетан завредео је 1973. када је у емисији „Од јутра до повечерја“ представљен као „Капетан Вук“.
Пре три године са чином пуковника постао је портпарол ССНО а његове конференције за штампу, средом у 10 часова, праћене су као значајан медијски догађај. Након тога постављен је и за начелника кабинета савезног секретара за народну одбрану, генерала армије Вељка Кадијевића. У чин генерал-мајора унапређен је 22. децембра прошле године тако да је са 44 године, постао, како су тада тврдили његови сарадници, најмлађи генерал ЈНА. Начелник Управе за морално васпитање ССНО, Вук Обрадовић постао је 25. фебруара ове године, да би неколико дана касније (31. марта) као нови начелник најавио скоро пензионисање великог броја официра и подофицира и стварање савремене, дезидеологизиране и рационалне армије примерене потребама, простору и имену нове државе.
с. С.
IK e=<======
њих година без много респекта према „ислуженим, посебно ратним генералима“ тражили своје високо место у врху ЈНА. У јавности, али и у ЈНА, тада пуковник Вук Обрадовић скренуо је пажњу на себе као споуксмен ЈНА, пре четири године. Међу колегама, високим официрима у Генералштабу, Вук Обрадовић је био уважаван као врло способан и образован официр. У домену „опуштенијих разговора“ на ову тему међу генералима и адмиралима, посебно онима старијег кова, генералу Обрадовићу је замерано да је исувише брзо унапређиван, да је провео „пола дана у трупи“, да су његове вештине кабинетске, те да исувише вешто плива у кабинетско-кадровској комбинаторици.
Већина ових тврдњи, наравно, могу да се сведу и у домен колегијалног оговарања. Међутим, нико од озбиљних саговорника, који по још присутној војничкој логици ЈНА же-
ле да остану анонимни, одлазак генерала Обрадовића не посматра као искључиву последицу задате речи. Заправо, тврди се да се обећање дато родитељима поклопило са неким доста нејасним, али наводно изнуђеним догађањима око Вука Обрадовића. Наиме, тврди се да је демобилизација најмлађег генерала ЈНА последица наводно озбиљних сукоба у врху странке СК Покрет за Југославију. По другим уверавањима одлазак Вука Обрадовића Безан је за кадровску комбинаторику нове Југославије, у којој му је намењена значајна политичка улога, управо због његове популарности у јавности, где би млади генерал могао знатно убедљивије и корисније да се искаже, него да остане у униформи. Присутна су, међутим, и размишљања да је одлазак Вука Обрадовића последица престројавања у врху новоформиране армије Савезне Републике Југославије.
Ђоко КЕСИЋ
ТЕЛЕГРАМ РАДНИЧКЕ ПАРТИЈЕ ЈУГОСЛАВИЈЕ
„Будите и даље у служби народа“
ОФИЦИРСКА СЕ НЕП
1 ОРИЧЕ: мајка војника испред ССНО (Снимио: А. Станковић)
„Србији су потребни такви војници и ако Вам имамо што приговорити, то је што сте оставку поднели Председништву које је заједно са већином пензионисаних генерала и чајодговорније за садашњи пакао. Они су ти, који су требали, да поднесу оставке и да иду у пензију, јер су уместо Југославије, чували „Кућу цвећа“ и своје фотеље. Останите усправни, као што сте били!“ Ово је само део телеграма Радничке партије Југославије с. С