Борба, 22. 05. 1992., стр. 15
а
Na spisku mera, pored trgovinske i saobraćajne blokade, sportistima zabrani učešće na međunarodnim takmičenj
(Od dopisnika „Borbe“)
Brisel. — Ekonomske mere kojima je Evropska zajednica od novembra prošle godine pokušavala da utiče na aktuelne srpske vlasti, predstavljaju tek „dečju igru“ u odnosu na ono što bi narednih dana moglo da usledi. Tako, barem, tvrde u briselskim diplomatskim krugovima nakon uvida u misteriozni „paket (mogućih) sankcija“ protiv Srbije i Crne Gore, koji je Komisija EZ prekjuče uputila Savetu ministara, a ovaj ga juče do-
stavio zemljama — članicama.
~(розко su, u međuvremenu, otklonjene izvesne pravne nedoumice, uočene u sredu uveče). Prošlog novembra, naime, u jeku bombardovanja Dubrovnika i Vukovara, Savet ministara EZ ukinuo je Srbiji i ostalim republikama bivše Jugoslavije, izvesne trgovinske povlastice i olakšice, predviđene Sporazumom 0 saradnji EZ i SFRJ. Zatim su te povlastice. vraćene svim republikama, sem Srbiji, ali se ipak nije radilo o sankcijama: Srbija je nastavila da trguje sa EZ i njenim članicama, istina pod nešto nepovoljnijim uslovima. U Zajednici ističu da je u pitanju bila „više šargarepa nego batina“, jer se Srbiji, odnosno njenom vođstvu, jasno stavljalo do znanja da bi, pod određenim uslovima, mogla povratiti stare i dobiti nove povlastice. Beograd
PREDSEDNIK KONFEREN
UPOZORAVA
se, međutim, nije na to „upecao”. Slediti Ameriku
„Sada smo, prvi put, zaista uzeli u ruku batinu“ — kaže, ni malo diplomatski, „Borbin“ diplomatski izvor u Zajednici.
„Paket“ mogućih sankcija koji je pripremila Komisija EZ — otkriva nam — sadrži „veliki broj detaljno razrađenih opcija“: od raskidanja trgovinskih odnosa, odnosno zabrane jugoslovenskog, odnosno srpsko-crnogorskog izvoza na tržište EZ i uvoza sa istog; preko blokiranja srpsko-crnogorske imovine u inostranstvu i zamrzavanja njihovih računa u evropskim bankama (pod uslovom da je na njima još nešto ostalo, odnosno da nije sve sklonjeno van domašaja EZ); sve do isključivanja srpskih i crnogorskih sportista sa međunarodnih takmičenja kao što su evropska prvenstva i Olimpijske
A između toga još i saobraćajna blokada, koja bi značila da će EZ. slediti “američki primer” i zatvoriti svoje aerodrome za sletanje aviona JAT, ali ići i dalje i zabraniti kamionima srpsko-crnogorskih transportnih organizacija korišćenje evropskih drumova.
Među mogućim merama je, dalje, i obustavljanje garancija i osiguranja za kredite koje bi,
Karington: Plašim se rata na Kosovu
Rešenje je moguće samo kad dođe do opšte iscrpljenosti i pritiska javnog mnjenja na zavađene strane —
smatra britanski diplomata
London. — Lord Karington, predsedavajući Konferencije o Jugoslaviji, upozorio je juče u intervjuu londonskom „Indipendentu“ da se sukobi u bivšoj Jugoslaviji mogu proširiti na Kosovo, gde Albanci u nedelju plani-
_ raju održavanje ilegalnih izbora.
„Kosovo je pravi problem. Srbi će im dati sva prava, ali ih neće primenjivati” — izjavio:je Karington. On je naglasio.da. su izpoi za pronalaženje: rešenja u
ivšoj Jugoslaviji „mračni“.
„Indipendent” konstatuje da ne treba pune. pažnje pridavati Karingotonovom:pesimizmu, jer on uvek kaže da nema nade, da bi zatim uporno pokušavao da nađe rešenje.
„Postoje samo tri opcije. Možemo ih ostaviti da se tuku i reći
im — idite svi dođavola. To bi bilo neodgovorno. Možemo VvOjno intervenisati, ali se. to neće desiti. Možemo, na kraju, vršiti
pritisak na sve strane u sukobu”
— kaže lord Karington o.načinima rešavanja. krize u bivšoj Jugoslaviji. Po njegovom mišljenju do bilo kakvog rešenja može se doći samo kada dođe do: opšteg. is-
nja na zavađene strane. Karin-
Bton ističe da će katastrofalna, |
ekonomska. situacija i inflacija, slična Nemačkoj 20. i 30. godina, izazvati pad srpskog morala. „Pare se mogu štampati izvesno
vreme, ali zatim: dolazi do ko-.
lapsa“ — ističe Karington. (Tanjug)
Нора ш инв O O u u au ша. CO Princ Aleksandar Karađorđević
u Vašingtonu
London.— DPrestolonaslednik Aleksandar Karađorđević |posetio je prekjuče u Vašingtonu Stejt department gde se sastao sa Tomasom Najlsom, pomoćnikom ministra spoljnih poslova.
Posle jednočasovnog гатрооra Najls se saglasio sa zabrinutošću prestolonaslednika zbog prolivanja krvi u BiH i pozdravio sagovornikovo zalaganje za demokratiju i poštovanje ljudskih prava u Srbiji. Oni su se
'složili da je srpski narod „izžložen izopačenoj propagandi sred- | stava: javnog, informisanja: koja. | su pod kontrolom vlasti” i na- | glasili važnost održavanja. slo- |||
bodnih izbora. Prestolonaslednik Aleksandar se takođe sastao sa Brentom Skoukroftom, nacionalnu bezbednost — saop-
šteno je u prinčevskoj!kancelari-
ji u Londonu.
savetnikom za.
SVET
ima — od prvenstva Evrope u
PETAK, 22. MAJ_ 1992. GODINE 15 ŠTA SADRŽI PAKET MOGUĆIH SANKCIJA KOMISIJE EZ ZA SRBIJU I CRNU GORU
Izolacija — od ekonomije do sporta
Francuska još nije obaveštena
Pariz. — U ovdašnjim zvaničnim dilomatskim krugovima se tvrdi da Francuska još nije zvanično obaveštena o odluci SAD da zabrane sletanje avionima JAT na američkim aerodromima. U istim
krugovima se dodaje da Pariz ni obzira da uvedeno „međusobno k
prema Beogradu“.
e dužan da sledi ovaj primer, bez onsultovanje i koordinaciju poteza
Kako se ističe u Parizu, briselskoj komisiji je povereno da pripremi „paket“ ekonomskih sankcija: koje bi se eventualno dodatno primenile protiv Srbije. Međutim, Pariz ni o tome još nije zvanično obavešten, zbog čega juče nije bilo moguće dobiti odgovor na pitanje da li će Francuska takođe primeniti „vazdušnu blokadu“ poput
Vašingtona.
Nadležni diplomatski predstavnici su se, isto tako, pozvali na slobodu štampe izbegavajući da se izjasne da li zvanična Francuska stoji iza najnovijeg poziva uticajnog pariskog „Figaroa“ na oružanu
intervenciju u Jugoslaviji. Ponovlj mo misije pod okriljem Ujedinjenih nacija“.
eno je „da Francuska podržava sa-
(Tanjug)
аи тј
eventualno, neko bio spreman da obezbedi srpsko-crnogorskoj državi ili njihovim privrednim organizacijama.
Da se, zaista, razmišlja o mogućnosti totalne izolacije Srbije i Crne Gore, svedoči i činjenica da se na spisku mogućih mera našla i zabrana učešća njihovih preduzeća na međunarodnim sajmovima i izložbama.
Zavisno od BiH
U „paketu“ kojj je. pripremila Komisija EZ predviđa se — koliko saznajemo — i mogućnost naftnog embarpa: protiv Srbije i Crne Gore, mada: je: jasno da bi
jedna takva mera — budući da zemlje EZ ne spadaju među „petrolejske sile“ — mogla biti efikasna samo ukoliko je podrže i Ujedinjene nacije, odnosno Savet bezbednosti. Karakteristično je, s tim u vezi, jučerašnja vest iz Londona da je Velika Britanija već započela konsultacije sa ostalim stalnim članicama Saveta
'bezbednosti, tražeći od njih da
razmotre mopuće sankcije „ргоtiv bilo koje države koja bi se mešala: u: Bosni i Hercegovini”. Time se, očito, pored Srbije cilja i na Hrvatsku.
U krugovima Komisije ističu da je karakter njihovog „paketa” tehnički, a ne politički. Komisija
CIJE O JUGOSLAVIJI | ZAPADNOEVROPSKA UNIJA I JUGO-KRIZA
naftnog embarga i zamrzavanja imovine u inostranstvu, našao se i predlog da se fudbalu, do Olimpijade u Barseloni
je, naime, samo izložila mogućnost · sankcionisanja” Srbije i Crne Gore, analizirajući svaku pojedinu meru, uslove njene primene i moguće efekte, prepuštajući odluku političkom nivou Savetu ministara. Komisija se, čak, nije izjasnila ni o tome koje bi mere — po njenim ocenama — trebalo preduzeti i primeniti, prepuštajući sve to zemljama članicama i njihovoj političkoj koordinaciji.
Koliko smo, međutim, uspeli da saznamo, stručne procene su da bi od svih predloženih mera najveće efekte imala potpuna zabrana srpsko-crnogorskog izvoza na tržište EZ, budući da ona sada iznosi približno polovinu ukupnog izvoza te dve republike. Ta bi mera — ukazuju „Borbini“ sagovornici — „ozbiljno pogodila samopouzdanje vlasti u Beogradu i bila bi veoma bolna za srpsku privredu...” A njena bi efikasnost, dodaju, bila utoliko veća ako bi joj se što u Briselu očekuju — pridružile i zemlje EFTA, pa i neke druge — ne samo zapadne države. Ne propuštaju, konačno, da naglase kako će odluka Saveta ministara — odnosno koliko će se daleko i široko ići u izolovanju Srbije — zavisiti pre svega od toga šta će se narednih dana događati u Bosni i Hercegovini.
Mirko KLARIN
Evropi nedostaje volja da vojno interveniše
. Moramo pokazati kako ova · Vilem van Ekelen
Brisel. — Generalni: sekretar-
Zapadnoevropske' unije Vilem: van Ekelen izjavio je, u: intervjuu za Rojter, da zemlje Zapadne Evrope „nemaju političku:volju” da vojno intervenišu: u Jugoslaviji. „Priznali smo. otcepljene republike, ali u: isto vreme: nismo
Egipat traži
crpljenja i pritiska javnog mnje- |
akciju UN
Kairo. — Egipat je zatražio
| од generalnog sekretara Ujedi-
njenih nacija Butrosa Galija da svetska organizacija odmah interveniše u Bosni i Hercegovini
i zaštiti stanovništvo te republi-
ke, prenose jučerašnji vodeći kairski listovi.
Poruku Galiju uputio je ministar spoljnih poslova Egipta Amr Musa, kasno preksinoć sa
. zahtevom da UN „odmah inter|| vVeniše i preduzmu akciju da bi
| se stanovnici BiH zaštitili od' 'svakodnevne agresije: JNA i
srpskih milicija”. (Tanjug)
| eee —. ===
'bili spremni da branimo/te:zem-
ђе“ — гекао је Ekelen. „Mislim. da moramo. učiniti više. kako. bismo ostali verni i dosledni svojim principima i da pokažemo kako ova kriza ne može.biti presedan za druge situacije“ dodao je generalni sekretar Zapadnoevropske unije.
kriza ne može biti presedan za druge situacije — kaže
On: je: rekao:da je još pre sedam meseci. predlagao stacioniranje:' pomorskih: snaga: Zapadnoevropske unije u Jadranskom moru, nedaleko od jugoslovenske obale, kao i.postavljanje vojne sile:između zaraćenih. strana u Jugoslaviji, kako. bi se sprečili sukobi širokih razmera:
„Mogu samo da. izrazim žaljenje što:moja organizacija nije ranije: :angažovana” — rekao je Vam Ekelen.
Zapadnoevropska unija je:od-
'brambena: struktura devet ze'malja Zapadne Evrope čije su
članice sve zemlje Evropske. zajednice osim Irske, Danske i Grčke. Na samitu u Mastrihtu decembra prošle godine, u okviru upovora O Evropskoj uniji, postignut je dogovor o prerastanju ove dosad malo aktivne vojпе зтикште-и buduću: odbrambenu:snagu'Evropske zajednice.
(Tanjug)
Geza Jesenski u Ljubljani
Ljubljana. — Ministar spoljnih poslova Mađarske Geza Jesenski boravio je prekjuče i juče u zvaničnoj poseti Sloveniji. On je sa slovenačkim šefom diplomatije Dimitrijem Rupelom potpisao sporazum o otvaranju četiri nova granična prelaza između Slovenije i Mađarske. Dolaskom Jesenskog otvoren je zvanično prelaz kod Pince.
Mađarski ministar sastao se juče sa predsednikom Predsedništva Milanom Kučanom i premijerom Janezom Drnovšekom. Razgovarano je, kaže se u zvaničnom saopštenju, o daljem razvoju dobrosusedskih odnosa i jugoslovenskoj krizi. S.Š.
И
'inostranih pozvao. je danas Francušku da
Beč, — ·3PAustrijski ministar slova Alojz Mok
vojno interveniše u Bosni i Hercegovini jer je, kaže Mok, Francuska. jedino sposobna za takvu akciju.
Francuska je, kaže Mok u intervjuu za „Prese“ u Beču, iz političkospsiholoških, razloga. najpodesnija zemlja za vojnu intervenciju čiji cilj bi bio da.se'stvori
Mokov poziv Francuskoj
zona bezbednosti oko Sarajeva, slična onoj za Kurde u Iraku. „Francuzi imaju sredstva za to, a ı iskustva, jer su nešto slično već ranije činili u inostranstvu“, izjavio je Mok. On, međutim, priznaje da su izgledi da njegov predlog bude prihvaćen mali, jer Pariz ne pokazuje spremnost da se upušta u vojnu avanturu na Balkanu. (Tanjug)