Борба, 22. 05. 1992., стр. 16

16 петак. МА] 1992. ГОДИНЕ _

ДОКУМЕНТИ ДЕКЛАРАЦИЈА

КОМИТЕТА _ ВИСОКИХ

ФУНКЦИОНЕРА КЕБС

У уводу прексиноћ усвојене декларације после тродневног састанка у Хелсинкију, пошто се констатује да је „настављено разматрање ситуације на територији бивше СФРЈ“ и пошто се констатује њено даље погоршавање при чему се посебно помињу власти Србије и ЈНА, каже се да је Комитет високих функционера одлучио: 1. Да се одмах морају предузети корави који ће осигурати безбедно допремање хуманитарне помоћи под међународном контролом на аеродроме у Босни и Херпеговини. Све стране у сукобу морају признати град Сарајево и његов аеродром као зону безбедности.

3.Охрабрују се сви међународни напери чији је циљ трајно решење озбиљног проблема са избеглицама, укључујући међународни скуп на високом нивоу сазван за 21. мај 1992. у Бечу и међународну конферевцију о избеглицама на иницијативу влана Хрватске и Словеније.

3. Служба КЕБС за људска права и демеокргтске институције поднеће до 25. маја извештај председавајућем Савета КЕБС о припремама за изборе за Веће грађана

етири захтева

нове Савезне скупштине у Београду који треба да се одрже 31. маја 1992.

4. Консултативни комитет центра КЕБС за спречавање сукоба треба да упути што је могуће пре мисију за утврђивање чињеничног стања у вези са војном ситуацијом на Косову. Све стране треба да сарађују са овом мисијом. Консултативни комитет ће извештај те мисије поднети на следећем састанку комитета високих функционера.

Због озбиљности најновијег развоја догађаја, председавајући ће следећи састанак Комитета високих функционера сазвати најкасније до 8. јуна 1992. године да би размотрио ситуацију у светлу његових одлука и предузео сваку акцију која би могла бити потребна.

Колико ја схватам, Комитет жели да понови да било какви процедурални договори, које би КЕБС могао да настави у међувремену, ни на који начин неће прејудицирати исход бриселске конференције, посебно у вези са представништвом Југославије у међународним форумима. То такође подразумева де факто прихватање пријаве о учешћу на самиту.

ИЗЈАВА ЈУГОСЛОВЕНСКЕ ДЕЛЕГАЦИЈЕ О ДЕКЛАРАПИЈИ КЕБС И ИЗЈАВИ ПРЕДСЕДАВАЈУЋЕГ

Београд. — Југословенска делегација на састанку Комитета високих функционера КЕБС-а у Хелсинкију објавила је посебну изјаву поводом усвојене Декларације и изјаве председавајућег.

Интегрални текст изјаве југословенске делегације у незваничном преводу гласи:

„У вези са предложеним нацртом Декларације о југословенској кризи, југословенска делегација би желела да да следећу изјаву, пре усвајања текста у складу са параграфом 73 (Поглавље 6) последњих препорука са хелсиншких консултација.

Југословенска делегација би поново желела да нагласи пуну подршку и спремност југословенских власти да допринесу, у оквиру својих могућности и одговорноси, слободном приступу хуманитарне помоћи. југословенска · делегација потпуно подржава све напоре за трајно решење 03биљног проблема избеглица, укључујући предложену међународну конференцију ва високом нивоу заказану за 21. мај. Имајући на уму веома тешке проблеме са око 500.000 избеглица, Југославија је спремна да активно учествује у сваком међународном скупу.

У вези са садашњом мисијом службе КЕБС за људска права и демократске институције и њеним очекиваним извештајем, Југославија остаје кооперартивна, отворена и спремна за даље разговоре о припремама за изборе заказане за 31. мај.

Југословенска делегација не може прихватитиа приор суд да избори нису слободни и правични, као што се истиче у предложеном тексту.

а, уз резерве

Југословенска делегација је потпуно спремна да поштује све обавезе КЕБС, укључујући оне из Бечког документа 1990. године и Прашког документа 1992. године у вези са правом Консултативног комитета Центра КЕБС за спречавање сукоба да пошаље мисију за утврђивање чињеничног стања.

Југословенска делегација не може да се сложи са једностраним и неприхватљивим ставом према такозваној „војној ситуацији на Косову“ и дубоко верује да је то само вештачки придодат нови елемент у комлексности југословенске кризе. Иначе, добро је познато да Југославија никада није одбила било коју мисију коју је послао КЕБС и да је показала да је потпуно спремна да сарађује са тим мисијама.

Генерални приступ у предложеном тексту Декларације је очигледно једностран, посебно у вези са применом силе и насиљем и у вези са континуираним кршењем одредаба КЕБС.

n Такав приступ није праведан, нити 06јективан, и нимало не одражава стварну. ситуацију у Босни и Херцеговни и не до- | приноси мирном решењу заснованом на правичном и праведном решењу.

Југословенска делегација изражава своју званичну резерву на предложени текст Декларације, као и на изјаву председавајућег састанка и изјављује да не може дати своју сагласност на предложени текст Декларације и изјаве председавајућег, али не може да спречи њихово усвајање због примене параграфа 16. Прашког документа о даљем развоју институција и структура КЕБС-а. (Танјуг)

КОНФЕРЕНЦИЈА ОПЕК У БЕЧУ

Више или мање нафте

Беч, — У Бечу је јуче почела полугодишња конференција Организације земаља извозница нафте (ОПЕК) на којој треба да буде одлучено да ли ће картел у летњим месецима производити више или мање нафте.

ОПЕК је тренутно суочен с повећаном потражњом на светском тржишту и порастом цена, што неке од земаља — извозница доводи у искушење да знатно повећају производњу.

Међутим — како је у говору на отварању конференције истакао председавајући, нигеријски министар за енергију Џибрил Амину — чланице картела морају да буду „спремне да се жртвују, ако желе да цена од 21 долар по барелу постане стварност“. Амину је признао да су цене још далеко од жељеног циља али, додао је „то је

још много боље него неприхватљиво низак ниво који смо имали у јануару и фебруару“ (16,5 долара по барелу).

Аминовој жељи се супротставља Саудијска Арабија која производи више од трећине од укупно 23,3 милиона барела колико сада — како се оцењује — износи укупна дневна производња ОПЕК. Саудијска Арабија жели да се производња повећа за милион барела дневно.

Жељи Саудијске Арабије се противи група земаља на челу са Ираном. Ирански министар за нафту Голамреза Агазадех је по доласку у Беч, јасно ставио до знања да ће се залагати за то да се производња смањи на мање од 22,98 милиона барела, колико сада званично износи горња, оптимална граница производње.

(Ганјуг)

УСАМЉЕНИК ЈЕ ИЗ вић)

22

глице из Сребренице (Снимио: M. Коко-

ИСЛАМСКА КОНФЕРЕНЦИЈА И РАТ У БОСНИ

Нико не мол

Да ли ће Београд ускоро остати још без 46 највиш ништава Ф Глупост је да Анкара жели доминацију !

; Ако Исламска конференција одлучи да њене чланице повуку амасадора из Београда — а шанса да се то и догоди прилично је велика — то ће бити снажан политички, и ако хоћете, сентиментални ударац Југославији која ће пасти у још већу изолацију. То, најпре, каже Берхан Екинџи, амбасадор турске у Београду, оцењујући последњи, прекјучерашњи сусрет представника земаља чланица Исламске конференције. Она, иако посредно ни друге стране није ослободила кривице, сматра да су власти у Србији и Југословенска армија највише одговорни за садашњи трагични сукоб у Босни и да стога — У случају настављања ратовања — препоручује повлачење амбасадора из Београда. То би био увод у друге прктичне мере осуде нове Југославије и, посебно, Србије.

Колико је то могуће2 Амбасадор Екинџи подсећа да је у току процес у оквиру кога многе исламске земље чији су се представници поново састали и синоћ у Њујорку — нису задовољне садашњом позицијом ОУН према кризи у Босни и деловањем генерал“ ног секретара због његовог „пасивног става“. Тражи се активнија улога, при чему су многе земље чланице Конференције спремне да савладају једну од већих препрека светске заједнице, ону финансијску.

Све гласнија упозорења

Све у свему, закључио је амбасадор, упадљива већина од 46 земаља, колико их има у Исламској конференцији, све гласније упозорава да се више не може чекати, снажан је притисак да се што пре заузме чврст заједнички став о (неприликама у Босни и да се покрене заједничка акција. Циљ је, тврди амбасадор, јасан: требало би чинити све да се најпре прекину непријатељства у Босни и да се — што хитније, већ данас — омогући достава хуманитарне помоћи.

Турска, саопштава амбасадор не без благе дозе упозорења, већ дуже

"за „Борбу“ Берхан Екинџи, амбасадор Турске

времена држи у Београду и Загребу одређене количине помоћи која, међутим, не може да стигне до Сарајева. из разних, али увек тешко схватљивих разлога, каже амбасадор, не можемо добити дозволу за слетање на сарајевски аеродром. Тешко је такође, објаснити да су прекјуче, рецимо, цариници отварали пакет по пакет од укупне 1,5 тона приспеле помоћи у лековима. Јуче су стигле додатне две тоне, али нико не зна колико ће стајати у београдским складиштима...

Све су то мали примери, каже амбасадор, али изазивају лош осећај и утисак, без обзира што се одлука 0 то: ме вероватно доноси на нижим нивои“ ма. Требало би да буде јасно — то чес то истиче амбасадор Екинџи — да 0 хуманитарној помоћи морају сви да разговарају. Ваљало би с пуно разлога очекивати да управо овде неко искаже снажан морални утицај како би помоћ кренула. Јер, ако Србија, на пример мисли да су у неким областима сви против ње, у овом случају, у случају помоћи, мора бити много кооператив нија. Тврдња да она није одговорна 3: стање на територијама изван њених | за дејство неких оружаних снага = њима — та тврдња није одговор.

0 улози Турске

И шта сада2 Амбасадор Екинџи Hi одбацује могућност да се понекоме ов де може чинити да је сасвим у pal} када износи оштре замерке на позј шање појединих чланица Европске 38 једнице, или неких водећих држава 38 пада према новој југославији и посеб но према Србији. Али одмах потом де даје да у приликама када и чланиц Исламске конференције — међу коју ма је упадљив број несврстаних, знач доскора осведочених пријатеља бивш Југославије — изриче прецизне осуде за то морају да постоје и објективни разлози. То је важно схватити, јер сме мисли амбасадор, дошли до тачке к да се суочавамо са вероватно после; њом шансом да се решење нађе у 6 дашњим оквирима. Какво решење2 |

|