Борба, 22. 05. 1992., стр. 18
18 PETAK, 22. MAJ__1992. GODINE
SVET
U BEČU ZAVRŠENA | OPASNO ZAOŠTRAVANJE RUSKO-UKRAJINSKIH ODNOSA
KONFERENCIJA O IZBEGLICAMA IZ BIH
Ima li izbeglih
usija traži Kri Ruski Parlament najpre je anulirao altta iz 1954. kojima je Hruščov ozakonio pripajanje Krima Ukrajini, a zatim predložio Kijevu pregovore oko statusa „zlatnog
~
poluostrva“ 0 Potez ruskog Parlamenta može imati dalekosežne posledice
u Srbiju?
Iz protesta što nisu pozvani predstavnici Srbije, Japanka Sadaka Ogata, visoki komesar za izbeglice pri UN, odbila da tičestvuje na konferenciji
Beč. — Visoki funkcioneri vlada deset evropskih zemalja dogovorili su se sinoć u Beču, na Konferenciji o izbeglicama iz Bosne i Hercegovine, o hitnim merama radi zbrinjavanja velikog broja izbeglica iz ratom zahvaćene bivše jugoslovenske republike. Kako je saopšteno novinari-
ma posle konferencije, koja je
održana iza zatvorenih vrata, Hrvatska i Slovenija će dobiti šatore i drugu opremu radi smeštaja oko 100.000 izbeglica. Austrija i švajcarska su se angažovale radi zbrinjavanja više desetina hiljada dece, Nemačka je obećala da će — bez viza — prihvatiti jedan broj bolesnika i ranjenika, dok se Italija obavezala da stavi na raspolaganje 12.000 šatora za smeštaj izbeglica,
U radu konferencije su učestvovali predstavnici Austrije, Nemačke, Mađarske, Italije, Francuske, Portugalije, Češkoslovačke, Švajcarske, Slovenije i Hrvatske.
Iz protesta što nisu pozvani predstavnici Srbije, visoki komesar za izbeglice pri Ujedinjenim nacijama, Japanka Sadako Opgata, odbila je da učestvuje u radu konferencije. Zamenila ju je An-Mari Demer, direktorka evropskog odeljenja Visokog komesariajta UN za izbeglice.
Austrijski ministar unutrašnjih poslova Franc Lešnak je rekao sinoć, na konferencija za štampu, da predstavnici Srbije nisu pozvani zato što je „apel za pomoć potekao iz Slovenije i Hrvatske". Iz Beograda nije došla nikakva inicijativa zarad učestvovanja u radu konferencije, rekao je Lešnak. (Tanjug).
(od dopisnika „Borbe“)
Sukob Rusije i Ukrajine oko Krima, koji traje od trenutka kada se raspao SSSR, ponajviše je ličio na „borbu buldoga ispod tepiha“, ali od sinoć ima sve Uuslove da preraste i u vojni konflikt i u ozbiljnu međunarodnu krizu. Jer, Rusija je sinoć, praktično, zatražila da joj Ukrajina vrati Krim — ne obazirući se na pretnju iz Kijeva da će taj korak smatrati i nezakonitim i neprijateljskim. Sama forma za koju se odlučio ruski Parlament prilikom prelaska „krimskog rubikona” — na prvi pogled je nešto mekša. Vrhovni sovjet Ruske Federacije koji je prekjuče ceo dan zasedao iza zatvorenih vrata, najpre je, naime, anulirao akte iz 1954. godine pomoću kojih je Hruščov ozakonio poklanjanje „zlatnog poluostrva“ Ukrajini,
tačnije — proglasio ih nevaže-
ćim zato što su bili doneti „uz povredu zakonske procedure i ustava SSSR i RSFSR“, a odmah potom i predložio Kijevu „rešavanje pitanja statusa Krima putem međudržavnih pregovora u kojima bi učestvovali i predstavnički organi Krima — na озпоvu slobodno izražene volje njegovog stanovništva“.
Moskva će insistirati na otpočinjanju takvih pregovora „U najskorije vreme“, a potez ruskog Parlamenta, koji može imati dalekosežne posledice, može se smatrati pobedom „patriotske struje“ u ruskom državnom vrhu i Jeljcinovim, makar privremenim, paktiranjem s njom. Glavni govornik pomenute struje i juče je bio deputat Sergej Baburin koji je upozorio i Jeljcina i kolege da će ruska istorija prokleti njih — ako ne budu imali hrabrosti da zatraže vraćanje Krima, a ne Hruščova koji ga je „širokim gestom” poklonio Ukrajini. A indikativno je da su među protivnicima anuliranja „Hruščovljevih odluka“ bili i ruski ministar spoljnih poslova Andrej Kozirjev, i Jeljcinov savetnik za pitanja odbrane — general Dmitrij Volkogonov.
Indikativno je, takođe, da je krimski Parlament juče kleknuo
KINA PRED TJENANMENSKU GODIŠNJICU
Skidanje anateme sa kapitalizma
Peking. — Generalni sekretar kineske Komunističke partije Điang Cemin poručio je kineskoj naciji da se više ne bavi „apstraktnim dilemama oko pitanja socijalizma ili kapitalizma“. U susretu sa studentima, dve nedelje pre treće godišnjice tragičnih događaja na Tjen an menu, kada su tenkovi ugušili studentsku pobunu partijski lider je rekao da to „apstraktno pitanje“ ne proizilazi iz stvarne primene najnaprednijih civilizacijskih dostignuća. Ta dostignuća, prema rečima Đianga, može da koristi kapitalizam, ali isti tako i socijalizam.
Susret sa studentima, uoči tjenanmenske godišnjice, treba da demonstrira spremnost partijskog i državnog vrha da uspostavi dijalog i saradnju sa intelektualnom elitom kineskog društva koja ima, tradicionalno, značajnu ulogu.
Glavni zadatak i sadržaj kineske reforme i otvaranja prema svetu — rekao je u susretu sa studentima generalni sekretar — je korišćenje najnaprednijih dostignuća iz inostranstva, uključujući i kapitalističkih zemalja kojima je Điang priznao nadmoć u dostignutom екоnomskom i tehnološkom razvoju. Ranije se, rekao je on, ukazivalo samo na loše strane kapitalizma i potcenjivana je mogućnost da socijalizam može da uči od kapitalizma, da sarađuje i da primenjuje njegova iskustva.
Govor Điang Cemina inspirisan je očigledno poslednjim istupima Teng Hsiaopinga, glavnog, kreatora kineske reforme, koji je početkom ove godine lansirao novu etapu brzih promena i još šireg povezivanja kineske i svetske privrede. (Tanjug)
DEMONSTRACIJE U POLJU:
rava u ruskom parla-
mentu o anuliranju odluke o pripajanju Krima Ukrajini izazvala je
protest nekih građana
i na drugo koleno pred pritiskom ukrajinskog državnog i vOjnog vrha: da je, posle suspenzije vlastite odluke o proglašavanju državne samostalnosti strateški važnog ostrva, do 10. jula obustavio i sve pripreme za „referendum otcepljenja“ — kako bi u tom međuvremenu mogla da bude obavljena pravna ekspertiza koja bi pokazala koliko ustavima Ukrajine, samog Krima i međunarodnim pravnim погmama odgovara referendumsko pitanje „da li ste za nezavisnost Krima u savezu sa drugim državama“. Odlukom ruskog Parlamenta opasno je ubrzano pogoršavanje rusko-ukrajinskih odnosa, koji su i pre pomenute odluke bili
na vojska!
Rotković...
U najnovijem'broju „MONITOF” donosi:
m kako je aerodrom kod Bihaća građen deset godina, vrijedan pet milijardi dolara - sravnjen sa zemljom za dva sata?
n Reporter „MONITORA” u posjeti izbjeglicama iz Bosne: Svuda plač i besmisao!
n Potresna ispovest pilota iz Golubovaca: Pri| _nudđeni smo da rušimo
n Što se dešava sa crnogorskim rezervistima na dubrovačkom rat.štu: Mi smo zaboravlje-
n Spala opozicija na dva slova: Šešelj i Vujošević spasavaju izbore i vlastodršce.
Za „MONITORB” pišu: Miodrag Vukmanović, Stanko
Cerović, Srđan Darmanović, Mihailo Radojičić, Ivan
Torov, akademik Pavle
Sve što od vas pokušavaju da sakriju, u „MONITORU” se vidi!
„МОМТОРВ“ je istinski glas evropske Crne Gore!
vrlo zaoštreni. O tome svedoče i krimske izjave ukrajinskog predsednika Kravčuka i pot predsednika Rusije Ruckoja. Prvi je Rusiji poručio da su njene namere nezakonite i neosnovane, te da Ukrajina neće prihvatiti nikakvo anuliranje akta i predaju Krima Rusiji... Ruckoj je kontrirao: Ukrajina ne može Rusiju ni zaplašiti ni ucenjivati, da su u Ukrajini na vlasti komuRa koji su postali nacionalisti i | Ovakvo mačevanje rečima sasvim je razumljivo,jer bi prepuštanje Krima za Borisa Jeljcina moglo značiti i kraj političke karijere, a i sam Kravčuk je u potpuno identičnoj poziciji. Duro Bilbija
Mijović, dr Radoslav
BOBBA VESTPOVESTPoOVEST
ин Susret Kozirjev — Вејкег = Moskva — Ruski ministar inostranih poslova Andrej Kozirjev i američki državni sekretar Džejms Bejker sastaće se, kako je sinoć saopšteno u Moskvi, narednih dana u Lisabonu.
Susretom Kozirjeva i Bejkera obnavljaju se pripreme Za posetu ruskog lidera Borisa Jeljcina Vašingtonu, zakazanu za sredinu juna. Pripreme su bile zastale zbog nesporazuma oko atomskog razoružanja.
Izjavama Ukrajine i Kazahstana, kojima se odriču namera da postanu nuklearne države, otklonjen je samo deo prepreka. Predstoji složeno i neizvesno sovjetsko — američko usaglašavanje dogovora o daljem smanjivanju broja strateških nuklearnih raketa, koji, kako je najavljeno, treba da potpišu predsednici Jeljcin i Buš.
Pismo Cimermana Gligorovi: Vašington, 21 maja (Makpres) — „Želim da znate koliko cenim okolnost što vas poznajem i Što sarađujem sa vama. Da su vaše ideje i inicijative u vezi bivše Jugoslavije ostali umeli da slušaju, mogla bi biti izbegnuta dva užasna rata i mogla se sprovesti uspešna ekonomska reforma. Želim vam uspeh u građenju demokratske Makedonije i učiniću sve što je u mojoj moći sa ciljem da vaše nade budu realizovane”.
Ovako glasi pismo američkog ambasadora u Beogradu, Vorena Zimermana, koji se s poštovanjem obraća predsedniku Makednije, Kiri Gligorovu i koji mu se izvinjava zbog nemogućnosti kontaktiranja pre njegovog odlaska u Vašington. Zimerman je otpozvan iz Beograda zbog konsultacija sa vladom SAD.
EKSPLOZIJA U PETERSBUR-
GU: Petersburg. — Na glavnoj petersburškoj železničkoj stanici Moskovskom vagzalu sinoć je došlo do jake eksplozije u kojoj je stradalo, prema prvom saopštenju, devet, a prema drugom sedmoro ljudi. Od toga se četvoro nalazi u životnoj opasnosti. Uzrok eksplozije se ne zna jer nema nikakvih zvaničnih informacija, a očevici tvrde da je jedan od putnika ostavio kutiju koja je kroz nekoliko minuta eksplodirala. . 5. CENZURA SE VRAĆA NA IS-
TOKU: Budimpešta. — Međunarodni institut za štampu (IPI) izrazio je zabrinutost zbog pokušaja ponovnog uvođenja cenzure u bivšim „evropskim socijalističkim zemljama i založio se za slobodu medija u čitavom regionu.
- U rezoluciji usvojenoj u Budimpešti, na kraju redovnog gOdišnjeg kongresa IPI, na kojem su učestvovali predstavnici 70 zemalja, pozdravljeni su ekspanzija štampe i uspostavljanje demokratskih sloboda i prava u nekadašnjem istočnom bloku.
Upozoreno je na činjenicu da nove vlasti u tim zemljama na razne načine pokušavaju da ograniče slobodu medija i ponovo uvedu neku vrstu cenzure.
NABREOVCI POBILI 40.000
ZATVORENIKA: Ndžamena. Agenti svrgnutog predsednika Čada Hisena Nabrea mučili su više od 200.000 zatočenika i ubili oko 40.000 od njih, saopštila je vladina komisija u Ndžameni.
Komisija, kako prenosi Asošićted pres, je uputila zahtev predsedniku Idrisu Dabiju da otpusti sa posla neke od agenata koji su još zaposleni u službi bezbednosti i da protiv njih bude pokrenuta optužnica.
Međunarodne „humanitarne organizacije optužuju i Debija za torturu zatočenika, zatvaranje bez optužnice i za egzekuciju protivni-
ka.
ČETVORNI SASTANAK U JORDANU: Aman. — Ministri spoljnih poslova arapskih zemalja prepovarača na mirovnim razgOVOTIma sa Izraelom sastaće se treceg iuna u Amanu, izjavio je jordanski šef diplomatije Abud Džaber u izjavi novinskoj agenciji Petra.