Борба, 15. 06. 1992., стр. 21
MILOŠ RADOVIĆ, TV REDITELj, O SVOJIM STA-
RIM I NOVIM PROJEKTIMA
U mraku se najbolje vidimo
· Pokušavam da rehabilitujem u svojim dramama neka-
da stabilno građansko društvo kojeg sada nema e Ljude koji su danas važni, koji vode Srbiju, vaspitalo je društvo, partija. Otud toliko laži i neiskrenosti
Posle uspeha u Kanu pre pet godina (prva nagrada za kratki igrani film), Miloš Radović je snimio tek tri televizijske drame: „Vidim ti lađu na kraju puta“, a posle duže pauze jednu za drugom „Brod plovi za Šangaj“ i „Zagreb-Beograd preko Sarajeva“, čija se premijera očekuje na jesen.
Pored ostalog TV drama „Brod plovi za Šangaj“ ostaće zapamćena po izboru literarnog predloška (Mir — Jam) i žanra (melodrama) koji isto tako odudaraju, od vremena u kojem su nastali.
Produkcija koju smo napravili, podseća nas da smo nekada imali stabilno građansko društvo, koje nam danas nedostaje. Nedavno sam gledao privatni film iz Ćuprije, snimljen pre rata na danas nepostojećem formatu od 9,5 mm. To je film o jednoj porodici koji su ti ljudi snimali sami o sebi. Video sam da je Ćuprija tada bila grad, da je imala neku svoju aristokratiju, građane. Danas se to ni za jedan grad u Srbiji ne može reći. U njima ne postoje građanska društva, to je jedna mešavina, ni sam više ne znam čega sve.
„Brod plovi za Šangaj“ je moja pretpostavka o tom društvu, jer ga kupim iz nekih podataka koje uspem da pronađem. Moj deda bi
Lopovi pod svećom
Moj otac je u jednoj od emisija „Beograde dobro jutro“ rekao otprilike ovo: Danas je u Beogradu nestalo struje. Jedan je čovek oprao kosu i odlučio da je osuši na sveći. Legao Je, zapalio sveću, stavio je iznad glave i zadremao. Došao je drugi čovek i, misleći da je ovaj umro, počeo da mu krade novčanik.
U mraku se ljudi najbolje vide, i u mraku u kome se mi sada naiazimo vrlo se jasno vidi svaki potez i pokret. Ljudi koji nas danas dezinformišu o onome što rade govoreći da čine nešto za naše dobro, varaju se da to čine neprimetno. Jako se dobro vidi ko radi za naše dobro, a ko ne.
=——__________________---
mogao da bude lik iz romana Mir-Jam ili lik iz bilo koje literature koja se tim vremenom bavi, što znači da je to postojalo i to otprili- ke na onaj način kakvim ga mi predstavljamo. Mi smo pokušal da rehabilitujemo to društvo, i ja bih voleo da ono što ga je krasilo, poštenje i morainost, postoji i danas. Međutim, toga sada nema. Ovo što nam se dešava je prosto nedos-
tatak tog kućnog, roditeljskog vas-.
pitanja. Ljude koji su danas važni, koji vode Srbiju, vaspitalo je društvo, vaspitala ih je partija. Partijsko i društveno vaspitanje je krajnje površno. Ono u sebi sadrži kategorije poštenja, časnosti i moralnosti, ali više kao propagandu nego kao nešto istinito i postojeće. Otud toliko laži i neiskrenosti. Ovim odgovorom vučete na stereotipno i izgleda, neizbežno pitanje o tome koliko je i kako Vaš -_ Otac uticao na vaš umetnički od_ goj? Kako je pesnik Duško Rado· Vvić gledao na „život u umetnosti“ reditelja Miloša Radovića? — Moj otac je bio vrlo strog čo“ vek. Ono čega se on užasavao u umetnosti bili su površnost i banalnost. Mislim da je bio skeptičan prema mojoj odluci da se bavim bilo kakvom umetnošću, Jer je znao koliko je ona zavodljiva i ko-
Да он — —
CUPRIJA BILA Miloš Radović liko je teško izbeći trivijalnosti kada se baviš umetnošću. Imam utisak da mu se ništa nije svidelo od stvari koje sam snimio kao mlad, vrlo mlad reditelj. Bio je u strahu od toga šta će od mene kao reditelja biti i ja nosim neku intimnu obavezu prema njemu da ono što radim bude maksimalno očišćeno od banalnih i površnih stvari. Tek sada bi on možda bio malčice zadovoljan. Vaša najnovija TV drama biće prikazana u okviru obeležavanja godišnjice rođenja Ive Andrića.
Čime će se baviti priča o mud- . . rom čoveku koji je još pre pola ve-
ka zapisao misli kao što je „Čim jedna vlada oseti potrebu da svojim građanima obećava putem plakata mir i blagostanje, treba biti na oprezu i očekivati obrnuto od toga“?
— Drama se zove „Zagreb-Beograd preko Sarajeva“, a ono što se u njoj dešava je jedno imaginarno putovanje Crnjanskog i Andrića po završetku prvog svetskog rata (Crnjanski se vraća sa fronta, Andrić prelazi u Beograd). Sam naslov drame sadrži biografiju Ive Andrića: on je Hrvat koji je pisao o Bosni, a živeo u Beogradu.
Da smo dramu o Crnjanskom i Andriću radiili u neko drugo vreme, napravili bismo je kao obeležavanje stogodišnjice rođenja dva velika pisca. Međutim, onako kako sam ja sada pročitao tekst Jelice Zupanc, i kako sam ga uradio, to je pre vapaj za tim ljudima, jer nam mudrost sada najviše nedostaje. Danas biografske podatke smo zaboravili jer smo hteli da maksimum vremena posvetimo njihovim idejama koje nam mogu koristiti.
Dakle, mi ih hvatamo u jednom vagonu, strašno smo im blizu i pokušavamo da što više čujemo od njih.
Šta čujemo? Koje su to ideje, događaji i problemi kojima se dva mladića , buduća velika pisca, bave? — Na primer u jednoj sceni drame vodi se razgovor O sarajevskom atentatu. Crnjanski ustaje vrlo ljut i gotovo viče, otprilike ovo: „Gavrilo Princip je tim svojim činom udario svima nama žig ubica i svi smo postali sumnjivi. Tako nas je povezao bolje nego što smo dotle bili povezani crkvom, tradicijom i krvlju“. S druge strane, Andrić govori o odnosu koji Srbi ima-
ju prema porazima, a to je da ih
veličaju.
Ako se u ovoj drami može povući neka relacija sa današnjicom, to je da Crnjanski i Andrić nose ideju o tome da je vreme da počnemo da slavimo pobede, jer narod koji de fakto vekovima slavi poraze, zapravo, ne misli o svojoj budućnosti.
Branislav JAKOVLJEVIĆ
KULTURA
PONEDELJAK 15.JUN 1992. GODINE 2
SA SUBOTNJE SESIJE NEZAVISNIH INTELEKTUALACA BEOGRADSKOG KRUGA O DRUGOJ SRBIJI
Toplo pivo u balkanskoj Argentini
Ina Ovadija Musafija: Potresni prizori iz Sarajeva 0 Mirjana Miočinović: Ne smemo dozvoliti da se Srbija pretvori u Argentinu gde će se skloniti Nikola Koljević, Voja Maksimović, Aleksa Buha e Srđan Karanović: U Drugoj Srbiji žive bismo vo-
leli više nego mrtve
Beograd. — Deveta „Druga Srbija“, održana u subotu u Studentskom kulturnom centru, bila je u znaku žena, i brojčano i po emotivnosti pristupa ovoj temi. Vrhunac emotivnosti ovaj skup Beogradskog kruga doživeo Je u, teško je reći, izlaganju, profesorke Fakulteta političkih nauka iz Sarajeva Ine Ovadije Musafije. Ona je nizom potresnih ratnih slika iz Sarajeva, kojim dominiraju naoružani ljudi u belim golfovima, paljevine, bombardovanja, snajperisti koji „zarađuju“ 500 maraka po ubijenoj glavi, mnoge prisutne naterala i u plač. Srednji vek je svečano zakoračio u Sarajevo rekla je ona između ostalog — a naše društvo je dozvolilo da bude nadigrano od marginalaca.
— Ne želim da poput mnogih mojih zemljaka predano uređujem Srbiju, istakao je Veljko Milatović, i želim da govorim i o
„Drugoj Crnoj Gori“. Sadašnja
Crna Gora — kaže on — takođe vodi imperijalističku politiku, obojenu nacističkom ideologijom, i te stvari moramo zajedno pobediti. U tom smislu, Milatović predlaže tešnju saradnju Beogradskog kruga i Građanskog foruma Crne Gore.
Nešto lepše slike od onih svakodnevnih, ponudio je Srđan Karanović, ali, na žalost, u pitanju su samo maštarije, koje su i kao takve, bar za trenutak, razvedrile mnoga lica. U Drugoj Srbiji — kaže on — ne bi bilo hladne supe i toplog piva, izrazi
VISOKO IZDRŽI,
Beograde — probudi se
Vihor frontalnog rata se nezaustavljivo pomera prema Srbiji; Beograd bi već danas mogao da postane epicentar zastrašujućeg
građanskog rata.
Presudnu odgovornost za sveopštu cirkulaciju smrti upravo snose militarističke propagandne formacije. Nakon neuspelog svođenja računa sa „tuđim“ narodima, medijske mašine RTV Srbije pripremaju konačan obračun Vlasti sa „svojim“ narodom. U središtu najnovije medijske operacije nalazi se proces brutalnog razgraničenja građana Srbije. Građani Srbije se antagonistički dele na „prijatelje i neprijatelje“, „podobne i nepodobne“, „patriote i izdajice“, „naše i njihove“, „Srbe i antisrbe“. Već sada je ovo nasilničko prebrojavanje „ratne retorike“ nedvosmislen poziv na izvršenje smrtne presude. Režim je očigledno i javno odapeo strelu smrti — na kojoj je upisano i naše ime koje kruži medijskim prostorom Srbije. U vihoru nastupajućeg građanskog rata, ova će strela, pre ili kasnije pogoditi svoj cilj. Svako je potencijalna žrtva nasilničke politike smrti.
Beograde — probudi se!
С__----__-_______________________________________________--___-_-_--|
dr, mr, i slični ne bi se posebno isticali i žive bi voleli više nego mrtve ...
Gebelsovska figura i jedan od bogova rata nije samo Milorad Vučelić, rekla je Mirjana Miočinović, već je to bio i uvaženi Matija Bećković, maroder nije samo Brana Crnčević, već sutoi gospodin Rašković, rasistička i kriminalna pojava nije samo Vojislav Šešelj, već je to u prvom redu i Radovan Karadžić i njegova svita. Ne smemo dozvoliti zaključuje ona — da se Srbija pretvori u Argentinu gde će se skloniti Nikola Koljević, Voja Maksimović, Aleksa Buha, jer su oni isto što i Karadžić, ratni zločinci. 5
Milorad Belančić je govorio o Balkanu kao našoj sudbini, dok
- Vjekoslava Kovača 11 | SC Zvezdara – Olimp | Те] Лах:011/411-839
Лу опЕдС
је Biljana Jovanović isticala energetski manjak Beograda. No, i ta postojeća energija se ovih dana polarizovala na dva dela: strepnju i nasilje. Sociolog Marina Blagojević je, podstaknuta grafitom sa beogradskih uiica na kojem piše „Strah“, govorila o ovom duševnom osećaju koji je svuda prisutan.
Svoje oproštajno pismo od Beograda pročitala je Dubavka Marković, priključujući se mnogima koji su krenuli u nepoznato, najavivši svoj odlazak u emigraciju. Niko me nije izabrao, i mogu da dam ostavku na mesto Beograđanke, kaže ona.
Upravni odbor Beogradskog kruga izdao je i saopštenje pod nazivomi „Beograde-probudi se“.
I. PETROVIĆ
ZA UGRADNJU ALUMINIJUM GUMA TAPISON POGODNO ZA EKSKLUZIVNE OBJEKTE,
POSLOVNE PROSTORE I HOTELE
|МОМО_ МА TRŽIŠTU
5: