Борба, 06. 10. 1992., стр. 15

BORBR

ULTURA _____

ČETRDESET GODINA GALERIJE NAIVE I 190 GODINA KOVAČICE

Bise!

iz Ćoška

Ono što je danas u kraljevskim zbirkama u Španiji, Holandiji, Šved-

skoj „u tajnosti“ se nekad slikalo u Kovačici 0 Jan Strahušek: Kad

smo prvi put izlagali ljudi su bili zaprepašteni i smejali su se Ф Розе-

ta Krste Hegedušića za nas je bila presudna

Doskorašnja ili druga Jugoslavija se našla na čelu produkcije slikarske naive u svetu, pa je tako i danas nakon njenog raspada u skoro svakom delu ostala _ po jedna „škola“. Na ovdašnjem terenu ostala je najranije Osnovana (i u bivšoj Jugoslaviji) Galerija naivne umetnosti — ona u Kovačici iz 1952. Ovih se dana slavi značajan jubilej.

'Sve je počelo krišom. Ljudi (Martin Paluška, Jan Sokolč, Mihael Biraš, Vladimir Boboš) su još za one prve Jugoslavije slikali a da se za to u selu nije znalo. „... Za muške je bila motika, a ne slikanje“. I, kako Martin Jonaš ocenjuje zahvaljujući posleratnom nepoverenju u intelektualce na nekoj proslavi, kad su birali one koji znaju da pevaju i sviraju „isplivali su i seljaci slikari“. — Kad smo prvi put izlagali, priseća se Jan Strahušek, jedan od doajena kovačičkih naivnih slikara, ljudi su bili zaprepašteni. Ali, nije im se sve to baš dopalo i smejali su se...

Naivno slikarstvo je po roečima Jana Strahušeka, jednog od najinteresantnijih slikara Kovačice „teško krčilo put“. Mada je u Kovačici 1952. posle dve tri izložbe naivaca osnovana Galerija pri Domu kulture kad su slikari tražili neki kist ili eventualno boju „predsednik Opštine nije znao ni za slikare ni za Galeriju“. а Ае Danas zahvaljujući slikama kovačičkih naivaca i za naivu i za Kovačicu znaju i holandska kraljica Julijana, švedski kraljevi, kralj Huan Karlos... Maradona... Nakon prvih izložbi i otvaranja Galerije počeli su da dolaze i slikari iz Beograda da. poduče seljake i mada se zvanično kao prvi pedagog „vodi“ slikar Stojan Trumić, Jan Strahušek sc priseća kao sudbonosnog susreta onog sa jednim legendarnim slikarem druge Jugoslavije — sa Krstom Hegedušićem.

— To je, mislim, za nas bilo presudno. Kad je došao Krsto Hegedušić u Kovačicu, u našu

BAŠTOVANI REZERVATA: Narodne nošnje pred Galeri·jom naive

„klasu“, mi smo kopirali razglednice i slično. To smo i izložili. U ćošku na podu ostala je једna slika Jana Knjazovica „Svadbeni ples“ se zvala ili tako nekako. To nije bila nikakva kopija i mi smo se sramili što nije bila lepa i nadali smo se da neće na nju obratiti pažnju. Hegedušić je međutim uzme u ruke, podigne i kaže „To je ljudi ono“. To ljudi slikajte. Manite se kopiranja“. Hegedušić nam je doneo i četkice, a to je bio velik, značajan poklon.

U to vreme ranih pedesetih godina, po kazivanju Strahušeka, seljaci slikari su sami pravili i četkice i boje. A, pokojni Paluška ih je naučio da prepariraju platna. Sam, Paluška je pak „od jednog sad pokojnog beograd-

skog slikara — Lubarde“ naučio da preparira platno. Naš sagovornik, podsećajući

da njegovo slikarstvo occnjuju |

„kao više realističko nego naivno“ kaže da slika iz zadovoljstva i da se toga ne stidi. Slikao je dve, tri slike godišnje, a od kad je u penziji i do pet, šest. Uz Krstu Hegedušića kao veoma značajnog za kovačičko naivno slikarstvo ističe Oto Bihalji Merina koji ih je upozorio „da su oni, seljaci — slikari i da se klone uticaja školovanih slikaray. = Danas, priznaće uporna pitanja) Strahušek, ide sve glatko i „malo se to komercija:iizovalo“ ili „možda hoćemo i

više slavc nego što nam pripa- ·

“

da... Savo POPOVIC

SA 44. MEĐUNARODNOG SAJMA KNJIGA U FRANKFURTU ~

Kako čitati Balkan

U interesovanju za jugoslovenske književnosti prednjači Ivo Andrić kao neka vrsta paradigme za sve ono što se danas dešava na Balkanu 6 Lojze Vizer: Savesnije i ozbiljnije čitanje Krleže i Andrića doprinelo bi lakšem međusobnom razumevanju

(Specijalno za „Borbu“)

Frankfurt. — Glavna tema Sajma knjiga u Frankfurtu je nova socijalna nesigurnost u Nemačkoj, kao i porast brutalnih rasističkih ispada. Novi Centar za kontakt između Istoka i Zapada, posebno obraća pažnju na probleme Istočne Evrope, nasleđe totalitarizma i protivrečnosti razvitka demokratije u tim zemljama. Implozija nckadašnje Jugoslavije naišla je na dosta veliko interesovanje u čitalačkoj publici posebno za dela jugoslovenske književnosti gde trenutno prednjači Ivo Andrić, kao neka vrsta paradigme za sve ono što se dešava na Balkanu.

Nedolazak izdavača iz „Nove“ Jugoslavije — ako se uopšte na to obraća pažnja — komentariše se veoma žalosno, baš zbog tog inte-

resovanja za unutrašnji „tretman“ ove katastrofe, ali sa primedbom da ne treba lamentirati protiv Orpanizatora Sajma, već se obratiti sopstvenom „proizvođaču“ tc politike. Slovenija se predstavlja čitalačkoj javnosti kao zemlja — nc samo lipa — nego i knjiga. Slovenački štand dominira prednjim delom jedne cele sale, gde je dizajn interesantniji od prostora. Štand Repblike Kroješa (to jest Croatia) nije više toliko pompezan, i ne topi se u sentimentalno insceniranoj propagandi kao prošle godine. ĐDominiraju knjige o „istini“, i tisućuljetnoj istoriji. Ipak, ima još mogućnosti da se literatura iz bivše Jugoslavije pre“zentira konstruktivno i još uvek u nekom zajedničkom kontekstu. Izdavačka kuća Wiesser iz Klagenfurta/Celovca je sakupila nekoliko autora iz bivšcć Jugoslavijc:

Drago Jančar, Nedeljko Fabrio, Dragan Velikić. Izdavač Lojze Vizer tvrdi da je trebalo čitati ozbiljnije i savesnije delo Miroslava Krleže „To je Evropa“, kao i Andrića. Tada bi međusobno razumevanje bilo lakše. — „Mislim da taj balkanski prostor na tragičan i netrapičan način povezan, te stvari koje se upravo dešavaju, etnička čišćenja, su namere jedne minorne nacionalističke elite koja onemogućava zajednički život. Zato je potrebno da se naročito pisci izjasne za toleranciju, za razumevanje razlika kaže Vizer. Dragan Velikić tome dodaje važnost međusobnih poseta, kao što je njegova sada na Sajmu, jer se time sprečavaju predrasude. Na žalost ovc godine to nije bilo moguće u obimu koji bi odgovarao situaciji.

Nenad STEFANOV

(na naša.

UTORAK, 6. OKTOBAR 1902. GODINE 15

SA SVETSKE IZLOŽBE EXPO 92 U SEVILJI

Pečat španskih naroda

Prezentacijom u Centralnom paviljonu i u 17 objekata, organizatori su želeli da pruže posetiocima kompletnu

sliku zemlje domaćina,

Španije, sa ličnim pečatom

svih njenih žitelja kroz istoriju

(Od specijalnog izveštača „Borbe“)

Sevilja. Nedclju dana prcd zatvaranje Svetska izložba Expo 92 u Sovilji, koju najčešće nazivaju „najvećim raskršćem kultura“, bcleži rckordne dnevne posete. Od ulaska nh ostrvo Kartuhu, posctioci sc kreću vcoma precizno obclcženim avcnijama i ulicama koje u izvosnom smislu- podsećaju na mikrourbanistička njujorška rcešcnja.

Odmah po prclasku mosta „Barkctc“, koji prcko Gvadalkivira spaja Kartuhu sa Scviljom, posetilac nailazi na „kvart“ posvećen zemlji domaćinu — Španiji. Tu jc oko Španskog jezcra smoštcn ccntralni paviljon ovc zemljc sa još 17 poscbnih objckata španskih provincija. Najupečatljiviji, Andaluzijski paviljon arhitcktonski je koncipiran tako da, u skladu sa nazivom izložbe „Vreme otkrića“ i obclcžaуапјет рее ускоуа од Коштвбоvog pronalaska Amocričkog kontinenta, podseća na vcliki parobrod koji simbolišc ovc odrcdnice i „poziva“ svct na dalja istraživanja. Dok, paviljon Katalonije, na primcr, ima zid sa slikom Tapiesa. Ccntralni, najvcći paviljon Španije, pruža sliku o španskom tlu od najstarijih vrcmena — pećinskih crtcža u Altamiri do danas, gdc jc pomoću multimedijskog spcktakla donct „portret“ ove zemljc kao modcrne države. Ipak, najzanimljiviji prostor u ovom paviljonu jc takozvani „Trezor Španije“ u kome sc nalaze originalna dcla španskog slikarstva. I za Špancc ovaj „Trezor“ prcdstavlja poscban doživljaj jer su ncka dcla pozajmljena samo za ovu priliku iz svetskih muzcja. Tako je, na primer, jedno delo Murilja (inače roađenog u Sovilji) stiglo čak iz Teksasa, „Obožavanje Hrista“ El Grcka iz Muzceja u Bukureštu, „Mala Marija Tcerczija“ Vclaskeza iz Kunstistorišes

KOMITAC-CITOPT____ КРАГУЈЕВАЦ —

REMINGTON

ИСПОР

РТ ОНА

„КОМПАС - СПОРГУ

КРАГУЈЕВАЦ

Ул. Црвено барјаче 6.6. Тел. (034)32-154, 34-413 и 510-674 – Факс. (034) 67-116

НУДИ ВАМ ШИРОК ИЗБОР МУНИЦИЈЕ:

e 6,35 BROWNING e 7,62 ЕМЈ • 7,65 М77 ЕМЈ • 9mm BERETTA e 9mm PARABELUM FMJ e SIW 40 10mm e 45 AUTO FMJ e• 357 MAGNUM e 38 SPECIAL e 32 SIW e 44 REMINGTON MAG

e 22 LONG RIELE LR e 222 REMINGTON PROIZVOĐAČ PP e 222 REMINGTON - PROIZVOĐAČ "REMINGTON" e 223 REMINGTON - PROIZPOĐAČ PP e 243 WINČESTER - PROIZPVOĐAČ PP • 243 WINČESTER - PROIZVOĐAČ RWS • 22-250 - PROIZVOĐAČ PP •е 22-250 REMINGTON - PROIZFOĐAČ "REMINGTON" e 270 WINČESTER RWS e 6,5x57 RWS e 6,5x68 RWS • 7x57 PROIZVOĐAČ PP • 7x57 R - PROIZVOĐAČ RWS e 7x65 R. e 7,62x54 R. e 303 BRITIŠ e 7x64 • 8x68 S • 9,3x62 • 7,62x39 SP e• 30-06 SPRING e 308 WINČESTER e 300 WIMČESTER MAGNUM || PROIZVOĐAČ "REMINGTON" e 7mm REMINGTON | MAGNUM - PROIZVOĐAČ "SAKO"- ŠVEDSKA

muzcuma u Beču, Dalijevo „Raspeće“ iz пјијогоког Мегоpolitena, a Pikasovo platno „Noć na Antibima“ iz Muzeja moderne umetnosti u Njujorku. Tu Je Još niz dela u svetu poznatih španskih majstora donetih na Expo iz madridskog „Prada“ ili scviljskog Muzeja lepih umetnosti, koji po značaju zauzima drugo mesto u Španiji (odmah posle „Prada“). Naravno, značajno mesto u postavci ima Gojina

Dani kulture

Jugoslavije Sevilja. — Otvaranjem izlož-

be slika Jovana Nježića i koncertom mladog pijaniste Nenada Lečića, preksinoć su u Sevilji na Expo 92 počeli Dani kulture Jugoslavije. Ovi događaji privukli su veliku pažnju posetilaca pa se pred JU-paviljonom čekalo u redu pred početak.

U okviru ove manifestacije, koju organizuje Internacionalni komitet Olimpijade kulture u saradnji sa Jugoslovenskim paviljonom, održaće se još predstava „Staklena menažerija“ Beogradskog dramskog pozorišta, koncert grupe „Leb i sol“, koncert violiniste Jovana Kolundžije, nastup baletskog para Dragičević-Kostjukov. Predviđeno je, takođe, i prikazivanje dva naša filma: „Tango Argentino“ Gorana Paskaljevića i „Tito i ja“ Gorana Markovića.

ae =—==——+1====—=—=:FGG.EG=z===,

„Naga Maja“.

Ovakvim načinom procdstavljanja Španijc, kroz centralni paviljon i 17 objekata njenih provincija, organizatori su želeli, kako jc to jednom prilikom objasnio Emilo Kasinelo, generalni komocsar Expo, da pružc posetiocu sliku ličnog pcčata svih španskih naroda. A, izložba na kraju u ccntralnom paviljonu predstavlja „rcfleks“, ili „jedan poglcd od 360 stcpcni“.

S. JELIĆ

PP - Prvi Partizan