Борба, 01. 02. 1993., стр. 10
Каква је разлика између Багдада и Прибоја2 Тамо су празни излози закатанчени летвама, у граду на Лиму страву празних рафова крију — папиром. „Хлеба, господару, хлеба“ — одјекује јужном српском пругом. А Нишлије са четворо ситне деце не знају како да поделе две векне хлеба. „Од данас, или сутра мораћемо да обуставимо производњу хлеба. Млинско пекарске индустрије
з то
ОМИЈА
БОРБА
ПОНЕДЕЉАК 1. 2. 1993.
Почела је административна расподела хлеба. У Нишу породица добије две векне, а у Сврљигу ко уграби више, одмах ставља у замрзивач — за недај Боже. У продавницама је све мање и друге хране. Није да у Србији нема
више нису у стању да произведу нити да преживљавају под условима које им влада Србије својом уредбом о ограничењу цене хлеба диктира — упозорио је Ђорђе Станимировић директор „Житозаједнице“ Србије. „Шећера је произведено много мање него што је очекивано, али ипак довољно да тржиште Југославије буде добро снабдевено. Али питање је, ако влада настави с овак-
СНАБДЕВЕНОСТ ГРАДОВА У СРБИЈИ
Ако нема хлеба — једите слаткише. Али, шта да раде Кикинђани кад у њиховим продавницама нема ни једног, ни другог. Рафови продавница у овом граду изгледају сабласно.
А најгора ситуација је са ос-.
новним животним намирницама — уљем, шећером и брашном. Најчешће их нема, а и кад се појаве у продаји (шећер „Банаћанке“ из Нове Црње) нестану за: пар сати. А у продавницама — Ангропромета“, највеће трговинске куће у Кикинди, ни у Робној кући „Београд“ нема бомбона, чоколада а најчешће ни кафе.
Нешто северније, у Суботици 50 приватних пекара сналази се купујући брашно за 33 пфенинга NO килограму. Брашно је домаћег произвођача „Фиделинке“, али га продају на црно — аутомеханичари и лекари. Ласло Велецај, руководилац малопродаје „Тргопромета“, највећег снабдевача у северној Бачкој, каже да су суботичке продавнице релативно добро снабдевене свим основним робама, сољу, пиринчем и месом. Детерџената и цигарета има, али је избор веома сужен.
У мачванском округу нај-
траженија роба ових дана су.
Меса још има
Снабдевање месом је сада добро, али ако и даље не буде извоза и домаће тржиште биће доведено у питање. Јер, произвођачи неће имати интерес да раде, каже Милан Његомир, директор асоцијације „Стофо“. — Не само што ће цене да расту, него ни меса неће бити уопште.
Последице ембарга у сточарству већ су видљиве. Стока се масовно коље и отуда толико меса на тржишту. Савезна влада и Фонд учинили су све да произвођачи могу да крену са извозом ако се блокада скине. Ми се надамо да ће светска заједница скинути ембарго са извоза наше хране, јер није логично да нам одобре увоз лекова и намирница а да при томе уништавају оно што ми већ имамо. Они нам шаљу другоразредну храну, а наша прворазредна се уништава.
није =
— минерална ђубрива. Приближава се оптимални рок за прехрањивање пшенице, али ни у једној пољопривредној апотеци, зем-задрузи и трговинској кући ђубрива нема ни за лек. Сељаци су заплашени најављеним високим ценама (300.000 динара за 100 килограма ђубрива), а још су више
забринути за исход овогодиш- -
ње жетве због смањене употребе вештачких ђубрива.
У неколико стотина продавница општине Богатић нема брашна (и поред богате лањске жетве), а његова цена на црно достиже 1.000 динара за килограм. Детерџента има само у неколико приватних продавница и цена им је прошле недеље три пута промењене са 13 на 15, па на 18 хиљада динара за џакче од три киле. После драстичног поскупљења меса и сухомеснатих производа, уз четврт хлеба за доручак се све чешће купује 50 грама чајне или сремске кобасице. Млеко и млечне прерађевине продају се само средом и петком до подне. А све очи потрошача упрте су у Робне куће „Београд“ — по Богатићу се већ прича да ове недеље из Београда стиже више од 60 камиона робе.
У потрошачком смислу важи политички шлагер — „што јужније, то тужније“. Краљевчани, по речима Милана Лазовића комерцијалног директора „Тргопромета“, могу да буду спокојни још десетак дана: Период несташица тек предстоји.
— Последњих дана робу више уопште не наручујемо. Шта вреди што имамо готов новац, кад друштвена предузећа чувају залихе и чекају гора, ратна времена. Улцињској солани смо рецимо платили наручене количине соли, али је она отишла у руке приватника са Космета. Имамо поузданих информација да ће војвођански млинови радити још месец-два, јер сваког дана из Новог Сада пут српских Крајина креће око 700 тона жита. Од пожаревачког „Бамбија“ не можемо да набавимо кесицу бомбона, ни кутију кекса каже Лазовић. — Дневно добијамо по 200 литара нафте, а имамо 29 камиона, па и оно робе што би могли у Војводини да наба-
вом политиком, да ли ћемо га имати и убудуће“ — оцењује Петрашин Оташевић из „јЈугошећера“. Уља има доста, поготово на залихама, али произвођачи тврде да ће их садашња контрола цена натерати да ставе кључ у браву. „Несташица детерџената је била краткотрајна, „Мерима“ је избацила довољне количине средстава за прање и од петка наовамо у Београд је из Кру-
вимо, немамо чиме да преве-
земо. Овако више не може да се ради. -
Несташица хлеба у Нишу достигла је такве размере да је градска СПС влада одлучила да коригује цене хлеба, чакиу случају да тиме прекрши републички закон. Приватним пекарама које су скоро потпуно обуставиле производњу, наложено је да морају да раде под принудом, у супротном можда им следи катанац. Нишглије би се радо вратиле кућном мешењу хлеба, али у граду — нема ни брашна. Нишком „Ангропромету“ последње количине испоручене су децембра прошле годиве. Кристал шећер је дефицитарна роба, а масовно се замењује шећером у праху кога за сада има довољно.
Ко рано рани — две векне граби и једну одмах ставља у замрзивач. Тако се ових дана живи у Сврљигу, где је још пре месец дана приватна пекара „Џона“ смањила производњу јер је на сваку испечену векну имала векну губитка.
Да није „Центропромове“ самоуслуге и неколико приватних радњи, у Прибоју би стање било горе него што је тренутно. Нема брашна, шећера, детерџената и много чега још. На прибаојској пијаци, у петак је врећица детерџента од три килограма вредела 27.000 динара, скоро дупло од последње малорподајне цене. У време несташице код трговаца на црно могу се наћи уље и шећер, а цена бензина (на црно) достигла је 10.000 дина-
ра по литру.
Робне куће „Београд“ су потрошачка сламка спаса и за Врањанце, јер се локално трговинско предузеће „Вема“ нашло на низбрдици. Асортиман роба је изузетно сужен, али хране још има.
На Косову и Метохији највише фали — хлеба. Брашна има и у приватном и у друштвеном сектору, али га сви крију због ниских цена. Пекари раде тек толико да „замажу
- очи“ грађанима и инспектори-
ма и тако избегавају принудно затварање пекара.
хране, а садашњи пост само је освета произвођача на погубну политику ре-
шевца стигло-230 тона прашка за рубље“ — каже Милован Милошевић директор продаје „Мериме“. „Али оваква, социјална политика цена, коју влада води, угасиће и оно мало фабрика хране и хемије које сада раде“ — огорчен је Милошевић. „Паралелно се одвијају два процеса на тржишту: апсолутни скок цена и нестајање са рафова основних прехрамбених производа због погрешне
ДР БОЖИДАР ЦЕРОВИЋ
Несте
Висина јануарске инфлације није ништа неочекивано, јер су њене стопе из претходна два месеца речито указивале на то да се назови низак ниво одржава вештачким држањем цена под контролом — констатује др Церовић. И пита се: Ако су приватне банке на динарску штедњу одобравале ме-
сечне камате од 100 до 190
процената, при инфлацији за коју се тада говорило да је „смирена“ на месечни ниво од 40-ак процената, да ли су те банке уништавале саме себе, или су банкари знали нешто што обичан грађанин није требало да зна. Знали су напросто да је тај ниво инфлације лажан и то не у смислу података, већ да је вештачки произведен. 5
Др Церовић подсећа да му се остварила прогноза, изнета летос након доношења антиинфлационих мера Владе Србије, да ће се у наредна три месеца, (и то под условом да се тај програм оствари), цене најмање утростручити. У новембру и децембру монетарна контрола опет попушта, али су цене зато вештачки држане на републичкој узди, и тиме је
политике српске владе“ оцењује Слободан Радуловић генерални директор „Ц-маркета“. ; ~ 5 — Следовање брашна повећаће се са осам на девет килограма, по становнику месечно, пиринча са 1,25 на 1,75, а ше_ ћера са 1,25 на 1,5 килограма. Месечно следовање уља увећава се са 125 грама на пола килограма. Ово је багдадски рецепт, далеко било од Србије.
вбилност и хаос
поново потврђен изборни феномен — да уочи избора долази до пада инфлације и повећања реалних доходака и наравно обрнуто. Сада ето, следи експлозија цена. Након што је држава прво подарила јефтину струју, она у јануару и фебруару поскупљује са по 90 одсто, а слично „надокнађивање“ важи у целој привреди, 06јашњава др Церовић.
— Инфлација од преко 100 одсто месечно значи да је у привреди завладала тотална нестабилност и хаос. По београдским излозима већ нема цена на артиклима, вероватно зато што се толико брзо мењају да се трговцима не исплати ни да их истичу. Предвиђам периодичне несташице већине роба, попупт цигарета, у све краћим паузама између високих повећања цена. Ако уопште може да се да неки комерцијални савет, онда је то да се купује одмах, наравно уколико грађани буду имали новца за такву трку са инфлацијом. Колико и несташице, ускоро ће проблем бити то што просечан грађанин једноставно неће моћи да плати ни оно чега буде било, каже др Церовић.
Кад је Влада глува
Док на тржишту влада хаос, одлазећа српска Влада понаша се као да не станује овде. Сви произвођачи жале се да у последњих петнаестак дана у Министарству трговине не дижу телефонску слушалицу, или су надлежни на састанку. „Борба“, ипак, незванично сазнаје да ће произвођачима уља, шећера и детерџената бити удовољено са новим поскупљењима. А потом се очекује нормализација снабдевености тржишта. Досадашња искуства показују, међутим, да је Влада толико каснила са одобравањем нових цена, да се произвођачима уопште није исплатило да робу износе на тржиште. Тако су, на пример, произвођачи детерџената остали „мртви хлади“ на пре-
тходно подизање цена.
а -