Борба, 01. 02. 1993., стр. 11

ти

БОРБА ПОНЕДЕЉАК 1. 2. 1993.

БЕОГРАДСКИ ТРГОВЦИ ПЕСИМИСТИ

a Београд још не осећа српске потрошачке муке, захваљујући моћним трговачким кућама које успевају да одрже привид добре снабдевености. Истина, многи приватници и мање друштвене трговине већ су на силазној линији и рафови су им све празнији. Уместо робама, приватним трговцима уносније је да тргују — динарима. — Наше продавнице добро ће бити снабдевене још месец дана — каже Слободан Радуловић, директор „Ц маркета“ — Ми јесмо уговорили набавку количина за читаву годину, али не можемо да обећамо добро снабдевање, јер проивођачи зачас могу да остану без сировина или обртног капитала. Чињеница је да се у Београду смањио обим промета, али ми то не осећамо само зато што потрошачи све чешће свраћају у наше продавнице.

Пронзвеђачи нису криви

Пословна филозофија „Ц маркета“ у овој години је да обезбеди довољно свих врста робе, па нека купује ко може. По речима директора Радуловића цене ће се повећавати дневно, али за то грађани не треба да криве произвођача. „Пољопривредно-прехрамбени производи дуго су били под неправедно депресираним ценама и за садашња драстична поскупљење искључиви кривац је држава“ — констатује Слободан Радуловић. По његовом мишљењу нагле промене цена су опасне по робне фондове једне државе, јер у таквим условима најчешће су манипулације и пребацивање робе са легалног за црно тржиште. Чешћим, а нижим поскупљењима лакше је избећи шверц.

— Произвођачи сада мора да изврше притисак на државу како би добили обртни капитал, реалне цене и могућност да увезу неопходне компоненте јер најважније је сачувати производњу — закључује директор „Ц маркета“.

Хоће ли ове недеље Беог-

__радска пекарске индустрија

моћи да настави снабдевање тржишта — зависи искључиво од понашања добављача јер им београдски пекари нису измирили старе рачуне. Ако било ко из производног ланца

због тога откаже испоруке, би- ·

ћемо принуђени да обуставимо производњу, каже-за „Борбу“ Станко Благојевић, директор БПИ. Ако данас не добијемо квасац, нафту или било коју другу компоненту сутра једноставно нема хлеба.

Колико је ово упозорење 03биљно јасно је из податка да од дневне београдске потрошње хлеба (600 тона), највећи део обезбеђује управо овај произвођач. Директор Благојевић каже да је још пре претходног поскупљења на једној векни хлеба губитак био између 196

и 300 динара. Сад је — скоро -

удвостручен.

— Не разумем српску владу, пекари раде свих 365 дана и не могу да приме плате, а други који седе на принудним одморима уредно добијају зараде — каже Благојевић.

Народ неће бити шугав

„Како да буде шећера кад је јефтинији од кромпира“ — пита се директор једног великог београдског снабдевача. А Ми-

лорад Бојковић, помоћник генералног директора Пољопривредног комбината „Београд“, каже да ће несташица бити све док се не реше диспаритети цена. Сад смо дошли у ситуацију, каже Бојковић, да кубуримо чак и са производима које Србија има довољно. Колико се производња шећера не исплати, говори и податак о односу цена сировина за производњу шећера и потребних енергената. Раније је то било четири према један, а сада је изједначен. Бојковић наглашава да је ПКБ произвео 30.000 тона брашна и све количине отишле су у репубичке Робне резерве. На залихама нема ни пшенице, јер је све отишло у млинове. „Ми не можемо да будемо социјална ин-

ституција која ће на рачун.

свог капитала играти улогу интенданта главног града Југославије“ — сматра Бојковић. — Произвођачи су подељени у две групе, али у оба случаја тактизирају — поручује Ратко Луковић, директор набавке Робних кућа „Београд“. — Највећи број производи само онолико колико им треба да намире плате запослених и одређују цене, којима ће покрити тај месец. То је и разумљиво, јер они немају сировина, па гледају да оно што им је остало што више растегну. Они

други, који имају сировина не-_

желе да производе и продају будзашто, све прерачунавају у маркама и тако се труде да заштите свој капитал. Трговина са своје стране све теже долази до те производње, а услови плаћању су све оштрији. А ми смо принуђени да ако хоћемо робу да продамо, понудимо је на одложено плаћање.

Питање је, сматра директор Луковић, колико ће потрошачи бити у стању да прате те цене и даље купују. С тог становишта, убудуће очекујемо још гору ситуацију.

У време свеопштих несташи-,

ца, и једна добра вест за Београђане: у петак је у продавнице главног града стигао дефицитарни детерџент „Мериме" из Крушевца. Директор продаје овог произвођача Милован Милошевић каже да је београдском тржишту испоручено 230 тона прашка за прање „Пекабети“ примера ради 60, „Горици“ 20 тона. Једино „Ц маркет“ није наручио ни килограм. Милошевић износи и заним-

„љиву рачуницу: прошле године Београђани су у нормалним приликама трошили 10 килограма по глави становника. А сада — не више од седам килограма. Прогноза за наредне месеце гласи: у сваком случају народ неће бити шугав, поручује Милошевић. Сировине у „Мерими“ има за шест месеци производње, а највеће главобоље овај произвођач има због политике владе Србије. Одувек је било; кило меса за кило детерџента. А светска цена прашка за веш је 2,2 марке за килограм. „Ми марку плаћамо црње од Зеленог венца и Француске улице, заједно. А Влада нам нове цене одобрава сваких месец дана“ — каже Милошевић и додаје: Италијанска паста за зубе од 75 грама кошта у „Ц маркету“ 7.800 динара, а наш „Азулин“ од 125 грама — 1.500 динара. _ На ко може тако да ради.

ЗАРАДЕ САВЕЗНИХ ПОСЛАНИКА

Сада је већ готово извесно да се стара Савезна скупштина више неће састајати иако су биле два пута најављиване „опроштајне“ седнице. Вакуум од конституисања нове искоришћен је за повећање посланичких и функционерских плата(2) Административна комисија (старог сазива) је, наиме, пре два дана донела одлу-

ку о повећању посланичких.

плата за 63 одсто. Тако ће сада

коверте посланика бити тешке

око милион и по динара. Посланици су у петак на

скупштинској благајни, примили децембарске плате (просечно око 700.000 динара плус повећани паушал за јануар месец (према најновијој одлуци Административне комисије) од 299.600 динара. У току наредне недеље (најкасније до 15. фебруара) примиће и горе поменуто повећање од око 500.000 динара.

Према одлуци Комисије основица за обрачун зарада савезних посланика и функционера износи 166.438 динара.

Додаци већи од плате: Скупштина Југославије

КОЛИКА ЈЕ ЈЕДНА ПОСЛАНИЧКА ПЛАТА У СРБИЈИ:

Банка на банку = двеста марск

Новопечени народни посланици нису, такорећи, поштено ни загрејали своје столице у парламенту Србије, а већ су се неки од њих изненадили колико су за то богато награђени. Само за један дан рада (а одрадили су два) зарадили су дневницу од 20.500 динара. Толико им иначе, следује не само за скупштинске, већ и за сваку одборску и клупску сесију. Помножено са бројем дана у месецу и бројем посланика (250) то даје фантастичне суме.

Посланицима следује и паушал који чини 40 одсто од плате и износи 211.300 динара колико и једна радничка плата! Већ само на основу овог податка може се израчунати да је плата посланика 528.250 динара, не рачунајући разне додатке, од пола процента на сваку годину стажа, односно 15 одсто за 30 година рада.

Уз посланичку легитимацију, народни изабраници имају право на бесплатан превоз возом, аутобусом, а имали би, вероватно, и авионом да су, којим случајем, отворене ваздушне линије. „Онима који својим колима путују из унутрашњости“, наводи, са не малим чуђењем један београдски посланик, „службеница на улазу у парламент надокнађује трошкове, према пређеној километражи, и то без потврде, на реч“. Будући да имају повластице за превоз, они мало вештнији могли би, како примећује овај посланик, још и да

зараде. И трошкови преноћишта — који се, према неким изјавама, крећу око 70.000 динара — им се обавезно рефундирају. Посланичка плата се, иначе, како објашњавају у стручним службама републичког парламента, изирачунава тако што се просечна плата у Републици за претходни месец множи са коефицијетом од 4,40 — за посланике на сталном раду, а за председника одбора и посланичких група, као и потпредседнике и председнике Скупштине — и са већим коефицијентом. По општем колективном уговору основица се усклађује са интервентним законом. Сви посланици чија су примања на другом радном месту нижа, имају права на разлику. Поред тога, они примају и 40 одсто за трошкове у изборној јединици, што не улази у пензијски основ.

Све у свему, са додацима, то износи око 200 марака — израчунао нам је посланика ДЕПОС-а Илија Радуловић. За пут из Шапца и смештај у хотелу добио је између 50 и 60 марака (спавање у хотелу је платио 70.000 динара, за бензин — 100.000, а наплатну рампу 10.000 динара). Као адвокат има право на три четвртине посланичке плате, па и не спомиње могућност да је се потпуно одрекне.

По речима његовог старијег колеге по стажу у републичком парламенту, Милана Миковића, такође из ДЕПОС-а,

Ова се цифра множи са коефицијентом седам, па посланичка плата износи, без паушала, око милион и двеста хиљада динара. Односно са паушалом, милион и по.

Од 178 посланика колико броје оба већа, до сада је нешто мање од половине (80) примало плате на скупштинској благајни. Они су, израчунавши да им је плата много већа у парламенту него на радном месту, своје радне књижице пребацили у Скупштину. По слову закона, иако им је мандат превременим децембарским изборима престао, посланици имају право да још годину дана примају плате у Скупштини. Колико ће их бити, односно колико је бивших посланика одлучило да „седи код куће“ и једном месечно подиже дебеле коверте, још се не зна. Надлежни у савезном парламенту кажу да ће се број старих посланика на скупштинском платном списку знати најкасније десет дана након конституисања новоизабране Скупштине. Дакле, негде крајем фебруара односно почетком марта месеца.

Иначе, посланици имају дневнице (садашњи износ од 12.200 динара биће знатно повећан), плаћен хотел, превоз, одвојен живот.

Кад је реч о раду Административне комисије савезног парламента, готово по правилу (а то је био и случај са последњом седницом), новинари се не обавештавају о седницама које имају на дневном реду тако вруће теме — као што су плате и станови. В.ВИТЊЕВИЋ

пуну децембарску плату, која је износила 570.000 динара, примило је само 25 од укупно 250 посланика из ранијег сазива. А већ поменуте цифре спадају у такозвано „затечено стање“, па није искључено да се, због инфлације, и примања посланика убрзо „ревалоризују“. Отуда је неколицини „Борбиних“ саговорника било тешко да предвиде колика ће им бити плата. Да није њих, не бисмо сазнали ни толико, јер никад досад, ваљда, као ових дана, није било теже ући у траг овим подацима. Што због примопредаја дужности у репубичком парламенту, што због уобичајених преметачина и селидби, због којих су телефони полудели, а службеник на централи остао збуњен. Што због астрономских цифара које су све мање доступне јавности. Стога је било и за посленике рано да се коначно изјасне да ли своје плате у парламенту сматрају превисоким и да ли ће их се одрећи у корист државе, будући да им се исплаћују из републичког буџета. На основу овако напабирчених података, тешко је и стручним службама, а камоли посланицима, да израчунају колико кошта или би могао да кошта један скупштински дан. Додају ли се њиховим платама режијски, материјални и други трошкови, цифре досежу такве размере, тврде искусни, „да боли глава“. M. TOPOB