Борба, 01. 02. 1993., стр. 12

BORBA PONEDELJAK 1. 2. 1993.

___GODINE ZAPLETA

Slavko Ćuruvija

Nećete analitički stvari da posmatrate. Ne pitate se šta se događalo u Srbiji i Jugoslaviji i zašto smo mi bili takvi. Da nije došlo do promena Ustava i na toj osnovi jedinstva države Srbije šta bi do danas bilo u njoj i ostalo od nje

BORBA: Šta se to u jesen 1987. doaodilo u Srbiji, u Jugoslaviji, u SK ili. konačno, u vama, što раз је паreralo da izgovorite onu rečenicu „jjuta trava na ljutu ranu“?

RADOŠ SMILIKOVić: Ne znam da li baš to treba da bude početak našeg razgovora. Mislim da ne treba iz prostog razloga što se u međuvremenu toliko toga dogodilo u čemu sam i sam učestvovao. Ali kad me već pitate, mogu da vam i odgovorim. Posle Titovog odlaska sa scene počelo je rasturanje Jugoslavije. Scenano je počinjao sa Kosovom. Albanci su bili instrumentalizovani. U toj situaciji bila je potrebna odlučna akcija da se spreče sukobi i krvoproliće. Gledajući šta se priprema, izgovorio sam ru rečenicu. U narodu kad se tako kaže misli se na sprečavanje velike bolesti. Tada se ubistvo vojnika u Paraćinu već bilo dogodilo i meni je bilo jasno da se radi o krsvavom uvodu u raspad Jugoslavije. Da je tada sprečena bolest ne bi bilo ovoliko žrtava. Kamo sreće da nisam bio u pravu. B: Šta ste, u političkom smislu, podrazumevali pod „ljutom travom“? У

B.S.: Odlučujuću akciju da se spreči rasturanje Jugoslavije i međunacionalni sukobi koji su tada već bili u toku.

B: Da li ste pod tom odlučujućom akcijom podrazumebali i ono što se samo nekoliko dana kasnije, na Osmoj sednici, počelo da događa u Srbiji, i šire?

R.S.: Ta izjava je, praktično, bila moj krik da ne dođe do među-

sobnih pokolja. To je bio poziv da se spasi mir u Jugoslaviji.

_B: Da se spasi mir ili Jugoslavija?

Tad još niko nije pominjao rat.

Pegibije u kasarname

B.S.s Ako vam počnu pogibije u kasarnama, zar vam treba mnogo pameti da shvatite o čemu se radi. Kosovo nije bilo pacifikovano, iz severnih republika se neprekidno pokušavalo da se Kosovo pretvori u trajno žarište. Prof. dr Zdravko Tomac je pre dve godine javno rekao da su i pare dali da Albanci podignu ustanak na Kosovu. Ja sam to, kao sociolog, video pred svojim očima. Na kraju krajeva, ja sam Kruševljanin, Trsteničanin, gledao sam kolone Srba koji beže sa Kosova. Ja pozivam da se to zaustavi.

B: Čak ste rekli: „Dosta nam је обе hladnih glava..“

8.5.: Ja sam time polemisao sa onim „hladne glave, hladne glave...“ Govorili su stalno o hladnim glavama, a kod nas se povećavao broj hladnih tela. Od rata se govorilo o hladnim glavama pa smo videli šta se sve dogodilo. Tražio sam, kažem vam, odlučne mere. Nisam ja tada mislio ni na kakvu upotrebu nasilja.

B: Da li ste, u momentu kad ste to izgovorili, znali kakav se obračun sprema u partijskom vrhu Srbije? Posebno između Slobodana Miloševića i Ipama Stambolića?

B.S.: Ne.

B: Tada se sticao utisah da ste znali. Vi, Jagoš Purić, Slobodanka

Čestitka na Pirovoj pobedi

Ko čestita predsedniku na pobedi

kašikarom koja vreba grupu đaka,

a vetrovi nedozreli neba gladni? Ko čestita nasledniku Broznog doba,

na životu psa s pozdera,

dostojanstvu s kontejnera, ironijom: „U TO IME — TAKO TREBA“? Ko čestita (tom) nekrstu od Vujice

što s narodne govornice

bljuje srca, džigerice,

raskomoćen i nabusit bes sakrio u cagrije za stasale plave oči Šumadije?

Ko čestita razbratniku

kad Zlatibor crnim florom svate kiti, Valjevom se pokrov snuje,

a niz Drinu mrtvi roje?

Zar čestitku sme da primi, adskom rukom, dečja Čuma,

stalna ruka na balčaku, sve što mrda na nišanu?

Zar čestitku sme da čeka od narodnih ubilaca — poslanika s kopitama, s nakovnjima u glavama? i

Zar čestitkom da se diči

jezik od koga se gine,

nebomrzac — bogoslepac,

otac srpske krhotine,

crni gavran sa mošnice?

Da obraza igde ima,

prošet'o bi po grobljima!

M!ODRAG TOMIĆ — STUBL:NSKI

stalnim pozivima —

Мат kovao nikakve zavere: dr Radoš Smiljkovi

FOTO: ZORAN BAŠ

Ne pitate se šta se događalo u Srbiji i Jugoslaviji i zašto smo mi bili takvi. Da nije došlo do promene Ustava i na toj osnovi јеdinstva države Srbije što bi do danas bilo u njoj i ostalo od nje. Srbija bi bila zatečena. Samo ljudi bez političke imaginacije ni tada ni sada ne vide šta se spremalo. Uostalom, svi ti ljudi u GK ostali su posle sa mnom da rade. Nikoga ja nisam proganjao. Osim Buce Pavlovića i Radmila Kljajića ko je još otišao? Svi su ostali u Predsedništvu GK.

B: 1 odmah okrenuli ploču i počeli drugu svirku. Kao, recimo, Dragan Tomić, ondašnji šef SSRN Beograda. B.S.: Ma, pustite to. Zašto stvarima tako prilazite?

B: Recimo, Tomić, njega sam slučajno pomenuo, a mogao sam i mnoge druge, otvoreno je podržaрао Dragišu Pavlovića. Kad je paša politička linija pobedila, Tomić i

mnogi drugi su odmah prihvatili

tu orijentaciju i postali njeni najmilitantniji realizatori.

B.S.: Da ja vas sada pitam — kojim pravom vi o tim ljudima govorite skoro kao o nekim zlotvorima zato što su prihvatili liniju koja je tada pobedila? Zašto tako govorite? Zašto nešto ne kažete o ovima, i sebi među njima,

REAGOVANJE

Čamc Miloševiceve noci

„Godine zapleta“ teku neumitno. Teku i ulivaju se

krvavim meandrom u mrtvo”

more srpskoga leleka i bede.

Plutamo ćuteći niz reku sve.

dalje i dalje od obala spasenja. Frustrirani, truli, gladni i hladni, osramoćeni ne možemo da utičemo na ozdravljenje, jer bolest je naša neiz-

lečiva. Godine su nam pojeli

skakavci, nebo premrežili pauci, jer vetra nema u nama. Nema epske nit' hajdučke Srbije, zagubila se, poginula, odguslala. Ima je onoliko koliko je uvek i bilo: malo izabranijeh. Ono drugo jada i kala je po krtičnjacima, po mravinjcima, u zeč-

Gruden, Mitević, Milojević, Zoran Todorović, Slobodan Jovanopić, Snežana Aleksić... onog dana na sednici predsedništva GK SK Beograda, kad se raspravljalo o razgozoru Dragiše Pavlovića sa novinarima, delovali ste kao grupa?”

B.S.: Ne. Ne možete vi to tako да tumačite. 1 onda ste govorili i pisali, i sada to radite kao čovek koji govori u ime jedne strukture u Srbiji. Ja to moram da vam kažem kao svom starom prijatelju. I onda i sada. Na isti način. Moram da vam kažem da ja Slobodana Miloševića nisam ni znao do mog ulaska u Gradski komitet. Zašto stvari ne obrnete. Zašto ne kažete da su oni koji su kasnije pali bili grupa.

1

jem srcu i nekim mudima. Ono što se miri sa smrću, baulja, kleči gazdine mrvice zoba, ono mu peva unjkavu prostačku pesmu: „Presedniku naše republike Srbije“. Objavite „Čestitku“ bar među pismima čitalaca. Ne recite preoštro je, neukusno,jer sutra kad zasuši slavina, zakori okrajak i razdrlji se dronjak s porcijom ćemo pred narodnu kujnu na prazan pasulj i geršlu. S kime ćemo trampiti „Grunding“ za somun kad ni seljak ne mesi već pred državnom pekarom čeka, a goveda mu riču. Hoćemo li onda smeti i

B: Nije to bio samo moj utisak. Vi ste organizovano dejstuovali na tom sastanku. ·

Đuvanje u iikvu poraženih

B.S.: Ne znam čiji je to sve bio utisak, ali znam da ste vi sve vreme duvali u istu tikvu sa onima koji su poraženi.

B: Mislite li na menc ili na „Borbu“? B.S.: I na vas i na „Borbu“. Sve vreme insistirate na tim pitanjima, implicite me optužujete za nekakve zavere, a sami ste bili deo one druge zavere. Nećete analitički stvari da posmatrate.

moći da provirimo iz čame

Miloševićeve noći? Gde li će.

tada biti granica dobrog ukusa? Kad se dovrši „Kristalna noć“ a pepeo Rajhstaga raznesu slavni vojvoda Ogulin Dugoprstov od govorne mane, šta će se tada smeti i hteti? Do tada, do korenja i stučene cerove kore neću da ćutim. Nisam lud da ne znam šta nas čeka? Eto, za to mu čestitam na pirovoj pobedi. Činim onoliko koliko treba, jer TAKO TRE-

· BA. Činite i Vi toliko jer Ta-

ko treba. Miodrag Tomić — Siublinski, književnik i vajar, Stubline

koji su neprestano produžavali liniju koja je u Srbiji trajala četrdeset godina. Pridružujete se ostalim kad je u pitanju kritika navodnog boljševizma u Srbiji i mene optužujete za militantnost, kao da smo Slobodan Milošević i ja vladali Srbijom čitavo to vreme. Molim vas, ovi koji su tada otišli sa scene bili su produžetak politike koja je vladala u Jugoslaviji sve vreme. Je li pukla ta Jugoslavija? Pa, pukla je! Ali, nisam je ja oborio nego oni koji su radili sistematski ı dugo taj prljavi posao. Ja sam po prirodi čovek ravnoteže, čovek koji pokušava da izbegne sukobe. Uostalom, i tada sam se tako ponašao. Nisam tražio bilo čiju glavu. {NASTAVLJA SE)

Sa