Борба, 01. 02. 1993., стр. 9

BORBA PONEDELJAK 1. 2. 1993.

Nisu retke izjave u jednom delu javnosti, da je uspeh SRS i grupe građana Željho Ražnjatović — Arkan u proteklim izborima, zapravo izraziti nastup fašizma u Srbiji. Na nedavnom savetovanju o rezultatima izbora, dr Božidar Jahšić, iz Instituta za filozofiju i društvenu teoriju, ocenio je da je trećina poslanika u Skupštini Srbije fašističke orijentacije. Zbog toga smo ga, pre zasedanja Skupštine Srbije, zamolili da prokomentariše na čemu zasniva tu ocenu.

B. J: Razmotrite rezultate poslednjih izbora. Globalno posmatrano, u pravu je moj prijatelj Milenko Karan koji je primetio da su socijalisti izgubili više nego što su očekivali, da je DEPOS dobio manje nego što je očekivao, a da su desne radikalne struje jedini pravi pobednici ove izborne utakmice. ~

Izraz fašizam ne pogađa sasvim precizno taj deo naše političke scene. Zato bih rađe govorio o tendenciji nacifikacije društva, pri čemu tih 78 novoizabranih poslanika predstavljaju samo vrh ledenog brega. Reč je o ljudima izrazito snažne Šovinističke retorike, a bojim se, i političke prakse, u kojoj govor argumenata zamenjuju pretnje oružjem i svakodnevno nasilje. Bilo bi, ipak, netačno pa i nepravedno, taj proces nacifikacije društva svesti samo na politiku tih ljudi, a zanemariti ljude iste mentalne strukture i političke kulture u Socijalističkoj partiji Srbije i u drugim političkim grupacijama, posebno onim koje su pojmu građanina pretpostavile svoju srpsku, albansku, mađarsku, muslimansku naciju, SPS, tako, nudi javnosti stare i mlade političke cinike koji će s ledenom hladnokrvnošću sprovoditi jednu političku liniju za koju se zna da društvo vodi u propast. Ta tvrda socijalšovinistička linija u SPS udružena sa primitivnim šovinizmom, socijalnom demagogijom i agresivnošću aU-

суд

Ра )

ЦД

tentične desnice predstavlja istinsku opasnost, daleko veću od spoljnih pritisaka i sankcija.

B: Vi, dakle, smatrate da termin fašizam ne odgovara sasvim jednom pravcu na političkoj sceni Srbije? = r_~—

B. J: Da, različite su istorijske okolnosti, mada su i neke sličnosti i sa fašizmom i sa nacionalsocijalizmom nesumnjive. Pojava i politička delatnost ljudi takve orijentacije nisu samo rezultat nesretnih okolnosti ili njihove „volje za moći“. Niko od njih nije zapravo self-made man. Nastali u retortama vlasti i skrivenih centara moći, da posluže za svrhe i poslove kojima se zvaničnici iz raznih državnih razloga ne mogu baviti, postali su politička snaga, koja će se svakim danom sve teže moći obuzdati. Politički cinici na vlasti ljuto se varaju ako misle da će se — dozvoliću sebi jednu istorijsku analogiju — njihov Rem moći obuzdati onda kad to njima bude odgovaralo. Ko će tu biti Rem, a ko kancelar nije više sasvim izvesno. Za sada je izvesnije ko će biti Hindenburg, a najizvesnije je da građani ove zemlje već plaćaju i životima i stravičnim uslovima življenja ambicije i zablude svojih političkih vođa.

B: Razlikujete nacionalsocijalizam od fašizma. Međutim, i jedne i druge karakteriše velika podrška

masa i masovni skupovi, a Sešelj, na primer, nije organizoDao ni јеdan takav skup.

B. J: Izdato je, koliko se sećam, jedno dosta nemušto saopštenje, koje je moglo da zvuči i pomalo cinično, a pominje mogućnost incidenata. Ipak, „veliku podršku masa“, koliko se može videti, još uvek uživa drugi čovek koji nema potrebe da se u predizbornoj kampanji čak pojavi na svojoj televiziji i obrazloži građanima nesavladivi raskorak između „velikih“ ciljeva svoje nacionalne, ekonomske i kulturne politike i njenih katastrofalnih rezultata. Možda je znak izvesnog demokratskog otrežnjenja što je tih populističkih, masovnih skupova podrške sve manje. I socijalna demagogija ima svoje granice na kojima postaje kontraproduktivna. B: Termin fašizam se u novijem političkom govoru najčešće koristi da se opišu Šešelj i Srpska radikalna stranka, a on za sebe kaže da je stranka umerene desnice. Sta to znači?

B. J: Da, o tome se dosta govori i postoje razlozi da se osoba ko-

ja je Javno govorila o progonu pripadnika drugog naroda po principu retorzije takvom smatra, bez obzira šta o sebi mislila. Bojim se jedino da se time amnestira šira politička scena Srbije. Gde svrstati ratne zločince, pljačkaše 1 profitere? Gde svrstati one koji politički pokrivaju i zločin i pljačku i ratno profiterstvo? Kakva je uloga propagandnih institucija, kao što su informativni programi televizije Srbije, u promociji te političke orijentacije? Šta je sa, ne malim delom izbornog tela koji upravo takvoj orijentaciji daje poverenje i njene protagoniste bira u narodna predstavništva? Ta politička orijentacija jeftine socijalne demagogije i primitivne šovinističke fraze je i sramota i nesreća za sve građane ove zemlje, ali se nikako ne sme svesti na jednu političku stranku ili jednog čoveka. Istoriju ne možete tek tako prevariti poturajući joj „žrtvene jarce“. Odnos politike, nauke, a posebno istoriografije, prema Dimitriju Ljotiću o tome jasno svedoči.

B: Fašizam u Srbiji spođen je ugЈаопот па Гјопса с sledbenika u Srbiji uglavnom i nema. Međutim, rehabilitopanje Draže Mihajlovića nad kojim je postojala optužba za fašizam počeli su i drugi ljudi koji sada nastoje da budu u političkom centru, a ideje Milana Nedića postale su bliske jednom delu intelektualaca, kulturnih radnika? B. J: Fašizam u Srbiji dvadesetog veka dugo je bio tabu tema. Pominjan je nesretni Dimitrije Ljotić, a ideološki naganjači, u lovu na veštice, „neprijatelje svih boja“, su i jednog sjajnog pisca, konzervativnih političkih uverenja, olako proglašavali fašistom. Današnji val zapenušalog antikomunizma, nastao u opravdanom revoltu protiv tito-

ističke autoritarne vlasti, nije i ne može biti put u demokratiju, nego u novi oblik autoritarne vlasti, u jedan tip šovinističkog totalitarizma. Ideja | etničke države je, kao što pokazuju tragična ratna iskustva na tlu novonastalih država bivše Jugoslavije, duboko nedemokratske. Ne znam kako se sada osećaju ljudi koji su, na primer, tvrdili da su srpske zemlje tamo gde su srpski grobovi, suočeni s nepobitnom činjenicom da je „srpskih zemalja” sve manje, a grobova sve više.

8: Deo naroda optužbe za fašističhe ideje i tendencije shvata kao podmetnute, jer misli da iza sebe ima izrazito antifašističku tradiciJu, pa je teško verovati da će masovnije prihvatiti ideju o. opasnosti od fašizma u Srbiji?

B. J: Drago mi je što to čujem. Ne treba, ipak, zaboraviti da je i Musolini bio urednik socijalističkog lista Avanti. Došla su takva vremena, puna iracionalnih naboja, mržnje, zla i zločina, ratnih patnji i stradalništva, da je tu antifašističku moralnu vertikalu društva neophodno ponoVo uspostaviti i uporno braniti. Pogledajmo oko sebe. Slika nije ohrabrujuća. Ratna stradanja, svakodnevno nasilje na ulicama i u stanovima, stotine hiljada izbeglica, zaustavljena proizvodnja, onemogućene privredne ; kulturne veze sa svetom, desetine hiljada ljudi na tzv. prinudnim odmorima, osionost vlasti koja katastrofalnu egzistencijalnu situaciju stanovništva koristi da se obračuna sa ustanovama kulture i nauke, da političke strahove doda onim ratnim i egzistencijalnim, gomile novih vođa koje frustriranom narodu nude mesijanska rešenja, daju olaka obećanja i podgrejavaju lažne nade. Dugo će još trajati agonija na tlu bivše Jugoslavije

\ |B |J ||

{|

PROF. MILOŠ ĆIRIĆ

SRJ je na dobrom putu da dobije nove državne simbole. Savezna vlada је пе- + davno usvojila predlog Komisije za izradu grba SRJ, i sada ostaje da najavljeni Zakon o grbu uspešno prođe skupštinsku proceduru. Stari skupštinski saziv usvojio je Zakon o državnom pečatu, na kojem nije bilo grba, a novi saziv saveznog parlamenta mogao bi da osigura da se on na njemu ubrzo nađe, i da država kompletira svoj „potpis“.

Kako nam je objasnio dr Aleksandar Palavestra, inače član Savezne komisije za izradu grba SRJ, ona se sastala samo.tri puta i bez većih problema utvrdila je svoj predlog. Komisija je odlučila da utvrdi heraldički sadržaj grba, bolje rečeno da ga tekstualno opiše, dok su njegov

crtež i stilizacija posao koji tek predstoji, '

a obaviće ga prof. Bogdan Kršić i njegova ekipa na Fakultetu primenjenih umetnosti. Savezna komisija je pošla od toga da ne treba izmišljati nešto novo, već da grb SRJ treba da bude kombinacija tradicionalnih grbova Srbije i Crne Gore, dakle onih koji su postojali pre ujedinjenja u Kraljevinu. Na osnovu toga je i utvrđen sadržaj novog grba SRJ koji bi trebalo da predstavlja na crvenom štitu srebrni dvoglavi orao u poletu, zlatnih kljunova, iezika i kandži, kao zajednički imenitelj grbova Srbije i Crne Gore. Na njegovim grudima je kvadrirani štit, koji u prvom i cetvrtom polju crvene boje ima srebrni krst između četiri srebrna ocila, a u drugom i trećem na crvenom polju zlatnog lava u prolazu, na zelenom tlu.

Grb sa sadržajnim greškama

Prof. Miloš Ćirić, sa Fakulteta primenjenih umetnosti i dizajna, takođe heraldičar, smatra da ovakav predlog grba SRJ ima „sadržajnu grešku”

— „Prethodne dve Jugoslavije bile su države svih južnih Slovena, a ova treća Jugoslavija obuhvata samo dve srpske zemlje, tako da već naziv države više nije tačan. Takođe, Republika Srbija nema grb, ni Crna Gora nema grb, a pošlo se od zadatka da se spoje zajednički simboli koji ne postoje, nisu poznati i nisu priznati, što Je u heraldici veoma važno. U međuvremenu su obe republike imale

sasvim drugačije simbole do I svetskog rata i drugačije u srednjem veku. Predlog Srpskog heraldičkog društva „Beli orao“ nije dobar ni po sadržaju ni po formi, a ovde čak forma posebno utiče i na sadržaj. 7

Ovaj predlog ima tri značenja i to su tri grba: prvi zajednički (jugoslovenski) dvoglavi beli orao koji simbolizuje stvaranje srpske državnosti pod Nemanjićima, drugi simbol novije srpske državnosti (19. vek), beli krst sa četiri bela ocila na crvenom Štitu i treći simbol novije državnosti Crne Gore (19. vek), zlatni lav, hodajući, prolazeći na crvenoj osno-

vi i zelenom polju. Pored ovog grba sa tri značenja ustanoviće se Još dva grba za svaku republiku, što ukupno predstavlja pet varijanti istog sadržaja. Međutim dovoljna su tri grba, od kojih jugoslovenski treba da ima zajedničke simbole država, naroda, a to je beli orao „nemanjićkog“ tipa, koji je postavljen na crveno-plavi štit. To je zajedničko za obe sadašnje države i sve one koje će joj se eventualno priključiti. Grb ne mora biti ni iz dva, a kamoli iz više delova. Svaka od postojećih republika sama može uneti svoje specifične simbole iz novije istorije, koji će ih detaljno objasniti.

Po rečima dr Palavestre, postojale su izvesne nedoumice oko kvadriranog štita i raspodele grbova na njemu. Recimo, postojala je i ideja da srpski grb sa ocilima bude iznad crnogorskog lava. Srpsko heraldičko društvo „Beli orao“, koji se posebnom promemonijom obratilo Saveznoj vladi, smatra da je predloženi način najravnopravnija podela za slučaj kada se spajaju dva grba i da on ne favorizule ni jedan od njih. I članovi Savezne kom:sije su zauzeli isti stav, smatrajući da kroz grb SRJ treba ilustrovati ustavne odnose, a to znači ravnopravan položaj federalnih jedinica.

I zastava SRJ bi uskoro mogla da promeni svoj lik, ukoliko se budu prihvatile amandmanske izmene Ustava, koje će predložiti Savezna vlada. Zastava Savezne države treba da odrazi činjenicu da obe savezne jedinice imaju identične zastave, pa bi i ona trebalo da bude trobojka sa horizontalnim poljima, crvene, plave i bele boje. Ovaj stav Srpsko heraldičko društvo detaljno objašnjava time da „zastava SRJ treba da izrazi kontinuitet državnosti njenih aktuelnih članica, a ne izvedenu pretenziju na nasleđe pseudo-držnvnosti nekadašnjih konstitutivnih naroda zajedničke države južnih Slovena, pa zato ona ne treba da se razlikuje od zajedničke istorijske zastave obe savezne jedinice koje danas čine Jugoslaviju“. Inače, iz Srpskog heraldičkog društva potekao je i predlog da se uvede „narodna“ i „državna“ zastava. Poslednja bi se razlikovala u tome što bi u sredini imala grb savezne države i mogli bi je 15ticati samo državni organi, predlažu heraldičari. B. Jager