Борба, 01. 02. 1993., стр. 6
Се
Београд. — Лидер босанских Срба Радован Караџић рекао је у суботу да су Срби спремни да предају Сарајево Уједињеним Нацијама, исто као што су предали и сарајевски аеродром. Караџић је додао да ће детаље око предаје Сарајева понудити на новом заседању Савета безбедности о Босни. Караџић је рекао да је уверен да ће мировна конференција успети, али је за то потребно време и да најтежи проблем — мапе БиХ-треба понудити на разматрање љу-
дима који,ће одлучити где хо- /
ће да живе. Pojren
/
АЛИЈА ИЗЕТБЕГОВИЋ У ЗАГРЕБУ |
Тешна артиљерија пеп контролога
Затреб. — Алија Изетбеговић је изјавио јуче у Загребу да ће прихватити војни споразум који је његова страна одбила потписати у Женеви, ако УН дају гарантије да ће тешка артиљерија бити под сигурном контролом. Рекао ја и да очекује да ће о овом проблему разговарати са главнокоман-. дујућим УНПРОФОР генералом Сатитом Намбијаром. — Мировни план је у. основи прихватљив. Ако господин Намбијар потврди да ће се тешка артиљерија ставити под контролу и ако се то озваничи као додатак женевском документу, неће више бити никаквих препрека да план прихватимо, рекао је Изетбеговић.
Осврнувши се на сукобе у Крајини, босански председник је рекао да је његова влада „научила лекцију“ из тих догађаја, јер су Срби несметано узели тешко наоружање из складишта УН и зато ће од Намбијара тражити чвршће гарантије. Изетбеговић је додао да је Хрватска с правом започела офанзиву у Крајини јер има право да ојача суверенитет на целој територији.
Упитан како коментарише сукобе између Муслимана и Хрвата у Босни, Изетбеговић је окривио „одређене снаге“ у ХВО одбијајући да оптужи Хрватску у целини. :
Изетбеговић је на крају рекао да се нада да ће нови председник САД наредити интервенцију у Босни, али да муслиманска страна не рачуна на то док преговара у Женеви, јер „вакон свега што смо прошли, верујемо само у себе“. Изетбеговић је рекао и да је одбио сугестију српског лидера Радована Караџића о Сарајеву под контролом УН, јер је крајњи циљ тог предлога измицање Сарајева муслиманској троли.
конРојтер AGENCIJSKI CENTAR BORBA
telefoni:
-5532, 341-151
: БОРБА ПОНЕДЕЉАК 1. 2. 1993.
ШТА CE ЗАПРАВО ДОГОДИЛО У ЖЕНЕВИ
Марко Клавиз
БИ МИ на
специјални извештач „Борбе“ из Женеве
Од девет потписа које су у суботу тражили од Изетбеговића, Караџића и Бобана, копредседници Женевске конференције Сајрус Венс и лорд Овен су добили шест. То, међутим, не значи да је остварено две трећине очекивања с којима су ушли у последњу рунду преговора о мировном плану за Босну и Херцеговину.
Наиме, још пре почетка те рунде, све сукобљене стране прихватиле су документ са 9 уставних начела, што је у суботу само формализовано. По томе испада да је протекла седмица интензивних преговора резултирала са само три нова потписа на мировни пакет Венса и Овена. Ни то, међутим, није тачно, јер је Мате Бобан, представник босанских Хрвата, сва три понуђена доку-мента потписао већ током прве рунде преговора (2-4. јануар 1993.) ?
читав учинак осмодневних женевских преговора се, тако, своди на само један „нови потпис“, обезбеђен у последњем тренутку: Карапићев потпис на Споразум о миру (односно прекиду непријатељстава, раздвајања снага итд.) у Босни и Херцеговини.
Трећа рунда преговора 0 Венсовом и Овеновом мировном плану почела је у суботу
"23. јануара, са јасно деклариса-
ном намером копредседника
да преговараче задрже у Же-
неви све док се не постигне споразум о предложеној мапи територијалног разграничења 10 аутономних провинција будуће „суверене и децентрализоване“ БиХ. Копредседници су — такође веома јасно преговарачима ставили до знања да ће прихватити сваку промену граница са којом се све три стране сагласе.
· Нису се, међутим, ни о чему- сагласили (изостале су, чак, наговештаване „минорне промене“), па је у суботу на усвајање понуђена „оригинална мапа“, каква је предложена још 2. јануара. Изетбеговић и Караџић одбили су да је прихвате: први јер сматра да се њоме „награђује етничко чишћење“, други јер верује да о спорним подручјима треба да се одлучује на „локалним ре-
ферендумима".
_ Копредседници одбацују референдуме (са образложењем да је, углавном, реч о подручјима чија је демографска слика измењена етничким чишћењем), али сматрају да има простора за двостране или тростране „трампе“ одређених подручја. Но, док се то не постигне (евентуално у Њујорку, у Савету безбедности) може се констатовати да су седмоднев-
Профетонални и уровени „хуманисти“
На оптужбе Високог комесаријата УН за избеглице да хрватске снаге блокирају друмске коридоре допремања хуманитарне помоћи становвиштву Босне и Херцеговине, Мате Бобан је на конференцији за штампу одговорио увређено и увредљиво. Рекао је да је помоћ коридором који контролише ХВО дуго долазила без заштите „плавих шлемова“, а да последњих месеци они „штите оно што нема потребе штитити“. А онда је посегао за „врхунским аргументом“:
„Уосталом“ — рекао је Бобан — „господа из Високог комесаријата и сличних организација су хуманисти по професији. А ми Хрвати смо у свом бићу хуманисти“. _ решив пале панике Еау
+ ~
ни преговори о границама будућих аутономних провинција донели извесна „разјашњавања“ ставова сукобљених страна, али да није остварен циљ с којим су копредседници ушли у последњу рунду преговора. Караџићев потпис на Споразум о миру несумњиво је како је Овен истакао на кон-
Изетбеговићева „мап
Ес
за историју“
Делегација босанске владе је у петак копредседницима поднела два предлога мапа територијалног разграничења аутономних провинција БиХ. „Прва мапа“ — рекао је на конференцији за штампу Алија Изетбеговић — „садржи наш предлог провинција, какве би биле логичне са економског, саобраћајног, географског и историјског аспекта. Та мапа се, на жалост, веома разликује од оне која је предложена, а која по нашем
мишљењу фаворизује етничке критерије и легализује етнич-
ко чишћење. Ту мапу сам им оставио, рекао сам, „ради историје“ — да би се знало какав је био наш став. Будућност ће, сигуран сам, показати да је то био једини начин да децентрализована Босна функционише...“ с
Друга Изетбеговићева мапа нема такве „историјске аспирације“, већ тежи извесним „минималним корекцијама“, како би се „поништили неки од резултата етничког чишћења“. Предлажу се „корекције“ на пет места: да се Кључ прикључи општини Приједор, да се општина Брчко прикључи провинцији Тузла (јер су Приједор и Брчко — рекао је Изетбеговић — „трагични градови у којима су била најтежа масовна убиства“), затим да се и варош јања прикључи тузланској провинцији (у Јањи су — рекас је — „управо у току масовна убиства“), да се изврше „мале исправке“ у источном делу општине Теслић, те да се, коначно, „уклони бесмислени санитарни кордон између источне Босне и Санџака“, за који — тврди Изетбеговић — „нико није умео да нам објасни зашто је на мапи
нацртан“.
„Теоријски“ о санкцијама
У својим уводним напоменама лорд Овен је припретио да ће од Савета безбедности тражити да „политичким, економским или војним мерама“ наметне мировно решење сукобљеним
"странама. На конференцији за штампу Овен је, међутим,
знатно „спустио тон“ и пристао да о санкцијама говори само
„теоријски“.
„Узмимо теоријски пример“ — рекао је. „Претпоставимо да босански Срби не прихвате споразум, јер су незадовољни мапом. У том случају, вероватно би биле уведене мере за војну контроле зоне забрањеног лета, иако сада има врло мало извештаја о њеном кршењу. У истом би случају било разумно затражити од СР Југославије да примени санкције против 60санских Срба. Ако мене питају, не бих одмах предузимао мере против СР југославије, будући да су њени представници били корисни у овој фази мировног процеса, сарађивали су и притискали босанске Србе да прихвате споразум. Они, можда, неће прихватити да обуставе испоруке нафте. Ако би се, теоријски, то догодило, онда би, наравно, требало размотрити и санкције против Београда. Но, не бих одмах ишао гвозденом рукавицом-против Београда; дао бих му прилику да покуша да
утиче на босанске Србе“.
За случај да нека друга страна буде препрека усвајању мировног плана „босанска влада, на пример“ овда би, по Овену „требало размотрити неке друге акције“ за отклањање блокаде. Све су то, поновио је, „теоријска разматрања“ за ситуацију која се — како Овен верује — неће ни догодити, пошто ће „уз снажну подршку и притисак Савета безбедности, све стране прихватити мировни споразум“.
- =
ференцији за штампу — „најзначајнији домет“ прошлонедељних преговора. Изетбеговићеве резерве према истом споразуму — због чега је одбио да га потпише — Овен не сматра „крупним проблемом“; верујем да се он може превазићи додатним објашњењима и гаранцијама генерала Намбијгра да ће тешко наоружа-_ ње бити стављено под „ефикасну, физичку контролу“. Ако се, међутим, прихвати Караџићева _ интерпретација „контроле“, коју је дао на суботњој _ конференцији — за
штампу („анализирали смо и
закључили да то не значи закључавање оружја, са чиме имамо лоша искуства из Крајине“), испада да је Изетбеговић у праву када тврди да су одредбе Споразума у том делу „непрецизне и двосмислене и омогућавају различита тумачења“. Упркос чињеници да су у осам дана исцрпљујућих преговора изборили само један „нови потпис“ (уз то још и прилично двосмислен), копредседници су у суботу закључили да је остварен већи на-
предак него што су се надали.
И то је тачно, јер је након „ге--
нералне пробе“, у петак увече, изгледало да у суботу неће бити никаквог напретка. Осим уколико копредседници нису намерно снижавали ниво очекивања, како би оно чему су се у суботу надали деловало што веће.
e У сваком случају,испоставило се да босански господари
~ рата различито функционишу
у парне и непарне дане. Наиме; у понедељак, среду и петак
_ је изгледало да ће се конфе-
ренција распасти, да су Караџић и (или) Изетбеговић „на ивици“ да напусте преговоре, да нико ни на шта неће пристати Међутим, у уторак, четвртак и, коначно, суботу, постизани су (или, макар, оглашавани) „велики напреци“ и „извесни прогреси“. О таквом „босанском биоритму“ би, можда, требало водити рачуна у наставку преговора.
А они — преговори — се из
Женеве привремено селе у
Њујорк, у Уједињене нације, односно Савет безбедности.На такав потез- копредседници се = по свему судећи — нису одлучили само због свог незадовољства спорим током преговора и осећања да време — ка-
ко је Овен рекао — „није на
нашој страни“ ( имајући, при-_
том, у виду не само себе Венса, већ и три сукобљене стране), Венс и Овен се — све је очитије — налазе у ни мало пријатној позицији између две ватре. С једне стране су преговарачи, неспремни на компромисе и расположени да унедоглед развлаче преговоре и одлажу изјашњавање, у очекивању да сами заврше започето (освоје, _ ослободе, _ покоре, очисте ... или да им неко споља реши проблеме. С друге стране је све нестрпљивија и све критичнија међународна заједница, чији моћни фактори стално пожурују копредседнике да „нешто испоруче“ и прете да ће се, овако или онако, милом или силом, умешати у процес који они воде.
Нашавши се између две ватре, Венс и Овен изласком пред Савет безбедности покушавају да „једним ударцем убију две муве“. Намера им је, прво, да бескомпромисне босанско-херцеговачке преговараче изложе најјачој дози међународног притиска, изводећи их пред — како Овен каже — „светски парламент“, мада би можда тачније било рећи: „светску владу. А, с друге стране, имаће прилику да нестрпљивој и критичној „петнаесторици величанствених“ (и, у њиховом оквиру „петорици још величанственијих“), увале мало „врући кромпир“ с којим се они већ пет месеци бакћу.
Да им, наиме, на лицу места и ив прве руке покажу како изгледа „имати посла“ са представницима завађених и залуђених босанских, односно балканских, племена. У стилу: изволите, господо, то су проблеми, ово су решења која предлажемо, а ту су вам и главни актери босанске драме. Па ви видите можете ли брже и 60ље од нас.
удара
и!