Борба, 24. 04. 1993., стр. 10

: } BORBA SUBOTA-NEDELJA 24-25. 4. 1993.

Harare. — Novi kontingent od oko hiljadu pakistanskih vojnika preuzeće idućeg ponedeljka brigu o redu i miru u Mogadišu od američkih marinaca koji se u sve većem broju vraćaju u domovinu. Kako javljaju istočnoafričke radio-stanice, do kraja ovog meseca oficiri UN, pod komandom turskog generala Čeveta Bira, preuzeće od američkih generala vojnu komandu u Somaliji.

Operacija „obnoviti nadu“ počela je 9. decembra prošle godine sa iskrcavanjem američkih marinaca na plaže u okolini Mogadiša koji su to učinili uz jednodušno aminovanje Saveta bezbednosti UN.

Američki vojnici, prema očekivanju, nisu naišli na ozbiljniji otpor među borcima suparničkih tabora samoproklamovanog predsednika Ali Mahdi Mohameda i generala Mohameda Farana Aidida, čiji dvogodišnji građanski rat je, zajedno sa masovnom glađu, odneo preko 300.000 ljudskih života.

Međutim, Bušova administracita, koja je od vojne intervencije u Somaliji želela da napravi „recept“ za rešavanje sličnih kriza u svetu, ubrzo je bila prinuđena da stalno dovlači nove tru-

pe na „Rog Afrike“, tako da se već prošlog januara našlo čak 26.000 vojnika „ujka Sama“, od ukupno oko 36 hiljada učesnika operacije „obnoviti nadu“. Američki „fantomi“ i „kobre“ delovali su u početku zastrašujuće, ali se ubrzo pokazalo da ni to nije dovoljno da se uguše klanovske i druge ratničke strasti u Somaliji, te da je jedini izlaz iz

Referendum o nezavisnosfi Erifreje

Asmara. — Eritrejci su juče počeli glasanje na referendumu o nezavisnosti od Etiopije, koji se održava u prisustvu posmatrača Ujedi-

njenih nacija.

U naredna tri dana 1,2 milion stanovnika Eritreje sa biračkim pravom treba da prihvati ili odbaci nezavisnost te etiopske pokrajine listićem plave boje sa odgovorom „da“ ili crvene boje za „ne“.

Eritreja je praktično već samostalna dve godine, posle zbacivanja etiopskog marksističkog lidera Mengistu Haile Marijama maja 1991.

godine.

Rezultati referenduma će biti objavljeni početkom iduće sedmice.

Rojier

KINESKA ŠTAMPA O MIROVNIM AKCIJAMA UN

Suveremnite? mori

da se poštuje

Peking. — U sprovođenju mirovnih operacija Ujedinjene nacije treba da poštuju princip suvereniteta i moraju da se uzdrže od mešanja u unutrašnje stvari, pisalo je juče u pekinškoj štampi pozivajući se na govor ambasadora Ćen Điena na zasedanju Specijalnog komiteta UN u Njujorku. Kineski ambasador, zamenik:

stalnog predstavnika u Savetu bezbednosti, rekao je da oslanjanje na takve mere kao što su sankcije ili upotreba sile, može samo da komplikuje postojeću situaciju. Zbog toga, smatra kineski predstavnik, Kina se ne izjašnjava u prilog primenjivanja miera koje se pozivaju na član 7. Povelje Ujedinjenih nacija.

Kako je objasnio ambasador NR Kine, njegova zemlja se izјазпјауа та ргауоугетепе теге koje bi bile donesene na bazi

adekvatne procene situacije u ·

|

·Agencijski Centar Borba ACB

Е

УРЕСЕ РА МА РОМА = ха sve koji rade =

PRVOMAJSKI POPUST

ОбЕАЧЕ 0 УБВОРЕА" РО ЗТАРОМ СЕМЕ

CELE NEDELJE

ОСЕАЧТЕ 56 | ı ĐO ЗАРА СЕМАМА |

pojedinim regionima. U tom kontekstu on je podržao ideju generalnog sekretara UN Butrosa Galija o uporednoj primeni mirovnih operacija i preventivne diplomatije, a to pretpostavlja, kako je rekao, i stvaranje povoljne atmosfere za donošenje takvih odluka koje će biti prihvatljive za sve strane u sukobu.

Kineska štampa skreće pažnju i na ocenu ambasadora Čena da uoči svake nove operacije Ujedinjenih nacija treba sagledati kakve su stvarne mofućnosti (ljudske i materijalne) da se takva operacija sprovede. On je takođe apelovao na zemlje članice UN da redovno uplaćuju svoje finansijske doprinose i obaveze za mirovne operacije Ujedinjenih nacija. Tanjug

Demirel kandidat za predsednika

Ankara. — Premijer Turske Sulejman Demirel prihvatio je juče kandidaturu za predsednika Republike Turske na mesto koje je. ostalo upražnjeno nakon izncnadne smrti Turguta Ozala. Demirel je juče tu kandidaturu prihvatio nakon što je grupa članova njegove Partije pravog puta iznela taj predlog koji će biti upućen u turski parlament. Demirel je izjavio nakon kandidature da „Partija pravog puta nema većinu u parlamentu i da će u daljim konsultacijama sa koalicionom partijom socijaldemokrata i sa drugim partijama tražiti podršku“. Tanjus

Sfižzu međunarodne mirovne snage:

Amerićki marinac u Mogadisu

krize u traženju političkog rešenja među samim suparnicima. Klintonova administracija nije se uljuljkivala u iluzije o totalnom razoružavanju pripadnika suparničkih tabora, vratila se prvobitnoj tezi o obezbeđivanju međunarodne humanitarne pomoći Somalijcima i, najzad, odlučila je da u toj zemlji ostavi samo četiri hiljade vojnika. Američki vojnici su već prepustili skoro sve položaje u unutrašnjosti Somalije, a pre neki dan to su učinili · u Barderi, gde su brige o redu i miru preuzeli „plavi šlemovi“ iz Bocvane. U međuvremenu, nepristras-

ni posmatrači odaju priznanje -

operaciji „obnovit: nadu“ u onom delu koji se odnosi na doturanje međunarodne pomoći u hrani i lekovima. jer se u Soma-

_liji više ne umire masovno od gladi.

ITALIJA TRAŽI PREMIJERA | VLADU ·

Tanjug

ljubljana. — Ukoliko se javi parlamentarna inicijativa da se promeni 87. član Zakona o denacionalizaciji, prestolonaslednik Aleksandar Karađorđević će možda imati šansu da njegov zantev za vraćanjem poseda Brdo kod Kranja ude u proceduru. Ovo Je, u najkraćem, odgovor nadležne „komisije Državnog zbora Slovenije na molbu koju je Aleksandar. Karađorđević uputio neposredno predsedniku Zbora Hermanu Rigelniku. On je molbu prosledio poslaničkim klubovima, i ukoliko se pojavi predlog o promeni ovog člana zakona, molba prestolonasled-

ODGOVOR SLOVENIJE ALEKSANDRU 'KARAĐORĐEVIĆU

nika će tek tada biti razmatrana. Suština odgovora slovenačkog parlamenta je da o pokretanju procedure za sada ne može biti govora, jer je 87. članom Zakona o denacionalizaciji predviđeno da imovina neće biti vraćena pređašnjim vlasnicima kojima je oduzeta na osnovu „ukaza Predsedništva FNRJ od 8.3. 1947“.

treći zahtev Aleksandra Karađorđevića da mu bude vraćena očevina, koja je sada rezidencijalni objekt slovenačke države. _

VELIKI POSLOVNI USPEH „SLOVENIJAVINA“

Treći izvoznik u SAD

Ljubljana. — U ljubljanskom „Slovenijavinu“ juče su zabeležili veliki poslovni uspeh — u SAD su poslali četvrtomilionitu gajbu vina. Razloga za slavlje je još više, obzirom da su prošle godine na američkom tržištu prodali 5,4 miliona flaša vina „Амта“ 1 да зи па trećem mestu po prodaji uvoznih vina u SAD.

„Slovenijavino“ “je jedno od vrio retkih preduzeća koje je posle izdvajanja Slovenije iz Jugosiavije uspela da prebrodi gubitak jugoslovenskog tržišta. Po rečima. direktora Jože Kovača, izgubili su polovinu izvoza, ali su se na vreme preorijentisali na američko tržište i prodaju povećali za 60 odsto. Pritom je ključnu ulogu odigrala mala firma „Lauerat“ iz Atlante koju su otkupili od „Koka kola“, i preko

koje su od 1979. u okviru „Koka-kolinog" projekta proizvodnje ovog napitka u Jugoslaviji, plasirali slovenačka vina u Americi. Stabilnost izvoza u SAD omogućuje „Slovenijavinu“ nove plaTiove 1 „preseljenje“ tržišta iz пеkadašnje Jugoslavije na Istočnu Evropu, dok se od veza sa bivšom državom održava jedino nabavka vina iz Makedonije. Iako je jedan od najvećih slovenačkih izvoznika, sa prošlogodišnjim izvozom od 4,5 miliona dolara, u slovenačkim medijima koji se takmiče u otkrivanju privredno-kriminalnih afera, ovom OU baš ne „cvetaju ruže“. taviše, zamera im se što pod slovenačkom firmom Americi prodaju vina iz — hrvatske Is-

tre. S. Šicarov

Rok izmosi зато ама сапе

so ZOO ilija Mimšca specijalno za „Borbu“ iz Rima

— Italija nema vremena. Politička hriza mora naći rešenje „najkasnije do nedelje“. Do tada šef države Oskar Luiđi Skalfaro mora, po oceni novinskih analitičara, naći nopDog premijera na čelu „potpuno nove vlade“ koja će odraziti duh neočekivano visoke pobede pobornika reforme izbornog sistema — sa proporcionalnog na većinski.

To je, nakon odluke premijera Đulijana Amata da uobičajenu političku klackalici — „ostavka jeste i niej“ — reši najzad formalnom izjavom odstupanja sa političke scene, ne samo krizna procena domaćih novinarskih analitičara, već i jedan od zaključaka debate o desetomesečnom, svakako ne negativnom, bilansu pedeset prve posleratne vlade Italije. Ocenu je bez preciznijih političkih opredeljenja izrekao demohrišćanski sekretar Martinacoli: Italija u stvorenim okolnostima ne može izdržati više od jedne „blic krize“. Razorni korupcionaški skandal i optužbe na račun veza politika-mafija toliko su cerodirali političko ustrojstvo da niko ne može proceniti „opasnosti dužeg vakuuma“.

Ko će voditi „institucionalnu“, „prelaznu“, „političku ili nepolitičku“ — pedeset drugu posleratnu vladu Italije sa prcciznim zadacima prelaznog perioda? Predsednik Poslaničkog doma (bivši komunista) Đorđo Napolitano, ugledni (demohrišćanski) pravnik i bivši predsednik Ustavnog suda Leopoldo Elia ili pak stvarni pobednik reformističkog referenduma i bivši demohrišćanin Mario Senji? Znaće se možda naikasnije u nedelju, mada dubina italijanske krize ne dopušta tvrde datume.

Zna se jedino da je parlament, mada možda ne i šef države, odbacio mogućnost „još jedne Amatove vlade“. Novinski analitičari procenjuju da u ovom trenuku najveće šanse ima Đorđo Napolitano, mada su prognoze labilne u trenucima kada političke stranke još uvek raspravliaju o političkoj krizi kao da se u Italiji ništa nije dogodilo.

Amato je ranije najavio, a neposredno nakon nedeljne referendumske pobede pobornika izbornog sistema i potvrdio da je mandat njegovog (starog) koalicionog kabineta „iscrpljen“. Ne samo zbog dubokih promena koje Italija doživljava u stravičnom procesu diskreditovanja i odstranjivanja korumpiranog političkog establišmenta, nego i zbog rušenja sistema preterano stranačkog odlučivanja o sudbini države.

Ocenom da rezultati nedeljnog referenduma i pad njegove "Ладе čine „kraj sedamdesetogodišnieg režima“, što znači da je spojio bivši fašistički i posleratni demohrišćanski režim, Amato je izazvao iznenađenje. Sekretar hrišćanske demokratije Martinacoli morao je tu tešku komparaciju da odbije, mada je odbrana teška nakon što je istraga u korupcionaškom skandalu desetkovala demohrišćanski politički vrh, a optužbe na račun po-

litičke sprege njenog najviđenijeg posleratnog političara i sedmorostrukog premijera Andreotija sa mafijaškom „kupolom“ zamračile budućnost vodeće italijanske stranke.

Premijer Andreoti je dobio „popust“ kada je Imunitetna komisija Senata, čiji je on doživotni član, zatražila od sicilijanskih sudija „dopunske informacije“ da bi mogla odlučiti o skidanju imuniteta i, praktično, zelenom svetlu za proces premijeru na čija su leđa svaljene najveće odgovornosti za nerešene misterije koje su činile nestabilnim politički sistem u posleratnom periodu. Kakva vlada? Amato je već prošlog meseca, nakon što je u korupcionaškom sklandalu izgubio (pet)-šest ministara svog kabineta, priznao „politički bankrot“. U parlamentu je, kao i reformista Senji, izjavio da zadatak buduće vlade mora biti hitno donošenje novih (većinskih) izbornih zakona i raspisivanje novih izbora po novim pravilima. Možda je u pravu najpoznatiji italijanski novinar Indro Montaneli kada kaže kako je pravi razlog za „otpuštanje Amata“ u tome što su imena važnija od programa i što u ovoj dramatičnoj debati o italijanskoj sutrašnjici ima ponovno prevagu raspodela fotelja. Kao da se ništa nije dogodilo. Da li se dogodilo znaćemo, na neki način, već u nedelju kada bi šef države trebalo naciji da predstavi faktički „svoju“ vladu. Bez obzira na saglasnost ili nesaglasnost u stranačkim igrama koje u prvi plan eksponiraju stare formacije političkog establišmenta — stari demohrišćani i bivši komunisti.

Kako saznajemo, ovo je već