Борба, 24. 04. 1993., стр. 9
БОРБА (УБОТА-НЕДЕЉА 24.25. 4. 1993.
(11319
РЕЗУЛТАТИ РАЗГОВОРА ЛОРДА ОВЕНА У АТИНИ
дуће недеље нова рунда
у Њујорку
Атина. — Копредседник Женевске конференције лорд Дејвид Оевн и његови грчки домаћини нису желели прексиноћ, Атини, било шта конкретно да кажу 0 исходу досадашњих контаката или о путевима решавања македонског питања, што се, по изјавама судећи, очекује можда већ следеће недеље. „Летећа дипломатија“, започета у Скопљу разговорима лорда Овена са руководством БЈР Македоније, настављена је троипочасовним састанцима са премијером Грчке Константином Мицотакисом и шефом дипломатије Михалисом Папаконстантинуом а затим продужена и за вечером. Јуче
_ пре подне лорд Овен је поново
отишао у Скопље.
У Атини су радили и експерти лорда Овена и грчке владе, како је рекао, „на текстовима, формулацијама, _ детаљима“. Међутим, он је одбио да по-
_ тврди да ли је дошао са рад-
ном верзијом документа о решавању спора.
Пошто је још једном потврдио „добру вољу двеју држава“ да се спор реши и оценио да су „разговори конструктивни и тешки“, лорд Овен је за почетак следеће недеље најавио прецизирање предлога о решењу са другим копредседником Сајрусом Венсом. Потом, средином следеће недеље, разговори се настављају у Њујорку, где би требало да отпутује шеф грчке дипломатије, а можда и премијер. То што лорд Овен два пута посећује Скопље, а само једном Атину, по првим тумачењима, значи да на македонској страни има више посла и да је она у овој фази „тврђа“. Има и процена о томе да је то диктирано унутрашњим при-
после разговора y
- менити устав.
ликама у Македонији, где је потребно више радити на прихватању решења за сложен једноипогодишњи спор.
У новинарским изворима у Атини говори се да решење садржи неколико тачака: компромис око назива Македоније коме би се највероватније додао придев „северна“, „горња“ или „нова“. Македонија би се такође одрекла „грчке звезде“ која је на њеној новој застави, а изменила би и Устав — тако да се у њему не помиње македонска мањина у
"суседним земљама — претпос-
тавља се у овим круговима.
У оквиру мера за успостава- ·
ање поверења суседа био би склопљен споразум о гарантовању граница, тврди се — по угледу на немачко-пољску.
Нема потврде о још једној тачки о којој се незванично говори — гарантовању слободе пролаза грчких камиона кроз Македонију на путу за Западну Европу, у замену за реципрочне олакшице за македонску спољну трговину у солунској луци.
Званичници у Атини дДословно поштују договор постигнут пре две недеље током прве рунде разговора у Њујорку, а томе да се избегну изјаве, како се не би отежавао процес, налажења решења.
Опозициони лист „Та неа“ тврди да журба запада да затвори „досије Скопље“ значи крајње неповољна решења за Грчку. Лист наводи да је влада у Атини под притиском лорда Овена и да за решавање спора преостају само детаљи. Према писању листа „Та неа“, Македонија ће променити називу Нова Македонија, две стране ће склопити споразум о не-
повредивости граница и Маке-
донија ће у складу с тим проТанјуг После Атине —
оптимизам мањи
Скопље. — Мировни посредник у југословенској кризи лорд Дејвид Овен изјавио је касно прексиноћ, након. завршених разговора у Скопљу и уочи поласка за Атину, да се нада да ће грчко-македонски спор због којег је одлагано међународно признање ове бивше југословенске републике
бити решен до краја месеца.
„Општа атмосфера је таква да две земље желе да превазиђу разлике и постану пријате-
Глигоров сачекао Овена на аеродрому
Скопље. — Јуче у 13 часова на скопском аеродрому су се срели македонски председник Киро Глигоров и посредник у македонско-гтрчком спору Овен којом приликом је лорд информисао македонског председника о својим разговорима у Атини. У краткој изјави за новинаре лорд Овен је рекао да очекује да ће македонско-грчки спор бити окончан до краја овога месеца и да ће у току данаш-
"њег дана поднети извештај о
досадашњим разговорима у Скопљу и Атини генералном секретару УН Бутросу Галију.
JL H.
љи“, изјавио је лорд Овен након сусрета са председником Македоније Киром ГлигороBHM. „Желимо да ове преговоре окончамо што пре је могуће. Као што знате, господин Венс одлази са места копредседника Конференције о бившој Југославији првог маја и заједно смо решили да овај проблем закључимо док је он још ту“, рекао је Овен.
Након разговора које је исте вечери у Атини водио са грчким премијером Константином Мицотакисом Овен је, међутим, био знатно мањи оптимиста. „Не очекујемо никакве одлуке за дуже време. Разговори су тек почели... Наш циљ је да предлоге покренемо до краја овог месеца“, рекао је Овен.
Рекавши да ће о грчко-македонском спору са представницима обе стране поново разговарати следеће недеље у седишту УН у Њујорку Овен је додао да током ове балканске туре неће бити никаквог потписивања. :
Лорд Овен се у Скопљу, прекјуче, састао и са министром спољних _ послова "Стевом Црвенковским. .
Ројтер
ПОСРЕДОВАЊЕ ОВЕНА И МЕРЕ УН КРОЗ ПРИЗМУ МАКЕДОНИЈЕ
j Топло-хладног Киро Глнгоров
Копредседнику женевске конференције о Југославији лорду Дејвиду Овену, који је прекјуче разговарао са македонским руководиоцима, а јуче се задржао око пола часа на скопском аеродрому, при чему се такође срео са високим македонским руководиоцима, уручен је комплетан елаборат о катастрофалним штетама које ће наступити спровођењем најновије резолуције Савета безбедности.
У краткој изјави лорд Овен је рекао да ће најновије санкције „доћи на једну основу, која је већ доста нарушена због тога што до сада није постигнут никакав споразум између Македоније, Грчке и Европске заједнице у погледу неутралисања негативних ефеката санкција на Македонију“.
Лорд Овен је рекао да ће најновије санкције за Македонију
"бити тешке и да ће изазвати
многе штете пре него што се реши питање компензације“.
Санкције као Дамоклов мач
Драган Николић дописник „Борбе“ из Скопља
У очекивању ступања па снагу резолуције 820 и потпуне саобраћјне, пословне и финансијске изолације Македоније северни и јужни гранични прелази у Републици Македонији су закрчени дугим колонама теретних возила. На граничном прелазу од Табановаца према Србији у дугој колони возила се чека од 5 до 6 часова. На граничном прелазу Богородица према Грчкој чека се мање, али су и на овом прелазу после увођења грчких блокада по први пут забележене колоне транспортних возила у једном и другом правцу.
Македонска гласила најављују ступање на снагу резолуције 820 у понедељак 26. априла иако мисија лорда Овена, као „последња шанса“, да се оне избегну, није завршена.
– Тиме ће македонска привреда бити стављена пред свршен чин. Заменик генералног директора скопске Железаре Атанас Павлевски тврди да ће од понедељка за ову Железару почети права катастрофа — Нити ће моћи да испоручује производе нити да добија сировине-и полуфабрикате.
Према речима Воје Каранфилског, заменика директора „Охиса“, цела хемијска индустрија ће се наћи у веома тешкој ситуацији. Санкције ће, ипак, најтеже погодити македонске железнице које су и до сада смањиле обим посла за 60 одсто. Ова жељезница ће обављати само унутрашњи транспорт од Ђевђелије до Табановаца. Према речима, Доше Котевског потпредседника При-, вредне коморе Македоније путни саобраћај, због тога што ће морати да заобилази Србију, биће најскупљи у Европи. Транспортни трошкови уместо некадашњих пет шест процената учествоваће у цени производа од 30 до 40 одсто. Македонске робе ће са таквим издацима за транспорт бити потпуно неконкурентне. Петар Бежовски, директор железница, тврди да најновије санкције неће поштедети ни једног македонског произвођача. Влада је формирала посебан одбор за праћење штета и он ће са последицама упознати Комитет за санкције УН. Македонска влада је већ затражила увођење механизама за компензацију, али у Скопљу нема превише оптимизма да ће та компензација бити адекватна и још мање правовремена. НАСТОЈАЊЕ ЕЗ И ЛАТИНСКЕ АМЕРИКЕ ДА СРЕДЕ ОДНОСЕ
Трећи покуше
Копенхаген. — Министри иностраних послова Европске заједнице и једанаест латинскоамеричких земаља састали су се јуче у Копенхагену да би размотрили међусобне политичке и економске односе. Како јављају иностране агенције, они ће током дводневне конференције разговарати о јачању трговинских односа, о преговорима у оквиру ГАТТ, дужничкој кризи, дроги, тероризму, правима човека, разоружању и очувању човекове околине. -
Реч је, како јавља Франс-прес, о трећем састанку од како је, децембра 1990. године „институционализован — дијалог“ дванаесторице и земаља „Групе Рио".
Представници Аргентине, Бразила, Боливије, Чилеа, Колумбије, Еквадора, Мексика, Парагваја, Уругваја, Перуа и Венецуеле изражавају забринутост због спора између САД и ЕЗ око субвенција у пољопривреди, који је довео до прекомерног одлагања закључивања споразума о либерализацији светске трговине у оквиру уругвајске рунде ГАТТ.
11070 Novi Beograd. Bulevar AVNOJ-a 80-82, [е!: 011/138–036, (а
Како јавља АП из Копенхагена, министри ЕЗ ће потписати споразум о сарадњи са чланицама Андског пакта (Колумбија, Боливија, Еквадор, Перу и Венецуела). Споразумом се предвиђа проширење трговинске и економске сарадње. У односу на претходни споразум потписан 1983. године, њиме се подстичу интеграциони процеси у Латинској Америци, док се помоћ развоју региона везује за поштовање људских права.
Техничка помоћ се, истовремено проширује на нова подручја — социјални развој, здравство, интелектуално власништво и очување околине. Помоћ за развој ЕЗ земљама Андског пакта порасла је са два милиона долара у 1990. на 28,4 милиона долара у прошлој години. 5
Вредност међусобне трговине пала је са 15 милијарди у 1985. на 10,6 милијарди долара у 1991. години.
Латинска Америка је доспела у жижу интересовања Европске Заједнице са пријемом у чланство Шпаније и Португалије. 811/138–073 • 21000 Ноу!
АМЕРИЧКО — ЕВРОПСКИ ФОРУМ
i _ „BpuBaTHO“
= и уопштено
Атина. — Више од сто западних лидера, укључујући шефове држава, политичаре и инте-_ лектуалце отпочело је јуче, у мирном летовалишту крај Атине, четвородневне „приватне разговоре“ о глобалним проблемима.
На листи учесника налазе се поред холандске краљице Беатрикс, генерални секретар НАТО Манфред Вернер, гувернер Централне банке Турске Рушди Саракоглу, посредник у мировним преговорима о бившој Југославији лорд Дејвид Овен и шведски премијер Карл Билт.
Овај састанак, који се одржава иза затворених врата, последњи је у низу таквих сусрета отпочетих 1954. као својеврсни форум за отворену размену мишљења.
Међу темама о којима ће се разговорати наћи ће се, како се наводи америчко-европски односи, бивши Совјетски Савез, унутрашњи проблеми
САД, јапанска привреда и перспективе за глобалну трговину. Ројтер
ad, Novosadski sajam, Ha{duk
Међкома 11, 1е!: 021/25–838, 28–169, (акз: 021/28–264 • 24000 зиво а, Vase Stajića 7. tel: 024/51-323. 52—612. faks: 024/52-512