Борба, 24. 04. 1993., стр. 8

DNEVNIK

BORBA SUBOTA-NEDELJA 24-25. 4. 1993.

DEMARŠ JUGOSLAVIJE OTPRAVNICIMA POSLOVA SAD, FRANCUSKE, ČEŠKE | BUGARSKE U BEOGRADU e

Beograd. — Predstavnici Saveznog ministarstva inostranih poslova preneli su juče četiri usmena demarša otpravnicima poslova SAD, Francuske, Češke i Bugarske. Mada je reč o različitim povodima, sva četiri demarša imaju zajedničku nit — SR Jugoslavija protestuje protiv narušavanja osnovnih civilizacijskih normi i zbog demonizacije i satanizacije jugoslovenskih, odnosno srpskog naroda. Jugoslovenska javnost i Savezna vlada su zaprepašćeni i ogorčeni zbog poziva koji je upućen hrvatskom predsedniku

rofes? zbog demo:

Franji Tuđmanu da prisustvuje otvaranju Muzeja holokausta u Vašingtonu u spomen žrtvama fašizma u Drugom svetskom ratu, rečeno je predstavniku američke ambasade u Beogradu.

U jugoslovenskom demaršu se izražava čuđenje što poziv nije upućen predsedniku Dobrici Ćosiću, ili pak predstavniku jevrejskih organizacija i istaknutim pojedincima iz SR Jugoslavije.

Od američke strane je zatraženo da zvanično saopšti kako je došlo do toga da se uputi poziv Franji Tuđmanu, ili pak da se zvanično izvini zbog svih žr-

tava koje su pale u fašističkim logorima u Hrvatskoj u toku Drugog svetskog rata.

Francuskom predstavniku je skrenuta pažnja na novu antijugoslovensku i antisrpsku kampanju. Skrenuta je pažnja da se i tom kampanjom u Francuskoj stvara atmosfera koja ima negativne posledice po francusko-jugoslovenske odnose, kao i na ulogu Pariza u rešavanju jugoslovenske krize i sukoba u Bosni i Hercegovini.

Češki predsednik Vaclav Havel se ovih dana u Vašingtonu založio za vojnu intervenciju u bivšoj Bosni i Hercegovini i po-

SVE ŽEŠĆA REAGOVANJA IZRAELSKE ŠTAMPE

Poziv Tučmanu polifičic skandal

Jerusalim. — Prve nedoumice pa i zbunjenost izraelske javnosti na pitanje ko je i zašto pozvao hrvatskog predsednika Franju Tuđmana na svečano otvaranje Memorijalnog muzeja holokosta u Vašingtonu već prerasta od „diplomatske nespretnosti“ u osećanje da je reč o političkom skandalu i uvredi ne samo za Jevreje, već i za sve nevine žrtve nacističkih pogroma u okupiranoj Evropi u drugom svetskom Tatu. |

IzfacIski listovi su juče na istaknutom mestu registrovali podatak da je šef jevrejske drža„ve Haim Hercog proteklih dana, u nekoliko navrata odbio Tuđmanovu molbu da se sastanu. U izveštajima izraelskih dopisnika iz SAD ističe se da sc Tuđman „našao u grupi od nekoliko šefova istočnoevropskih država koji su prisustovali svečanosti, ali su oštrice kritike juče uperene na samu čnjienicu da se on uopšte našao ne samo na ovakvoj svečanosti, već i u SAD uopšte“, kako su napisali ivzeštači „Ha 'aerca“ i „Ma ariva“.

„Predsednik Негсор је епег-

PROTESTI AMERIČKIH SRBA

Vašington. — Organizacije američkih Srba i istaknuti Amerikanci srpskog porekla uputili su više protesta na razne adrese, povodom poziva hrvatskom predsedniku Етапр Тидтапи da prisustvuje ceremoniji otvaranja Muzeja holokosta u Vašingtonu. „Za poznavaoce odluka koje donosi Stejt department... nije iznenađujuće što su one organi-

izrugivani

gično odbacio predloge koje je preko posrednika slao Tuđman da se sretne makar na minut-dva. U isto vreme, predsednik Hercog je u društvu desetak predsednika iz istočnoevropskih zemalja proveo u Beloj kući više od tri sata“ — naglašava se u izveštaju tabloida „Jediot Ahronot“. U svim ivzeštajima se podseća da je „Tuđman još 1988. godine napisao knjigu u kojoj negira postojanje holokosta, minimizira pogrome Jevreja i drugih nearijevskih naroda u nacističkoj Nezavisnoj Državi Hrvatskoj i cinično optužuje Jevreje da su holokost „izvršili sami nad sobom“, kako je napisao list „Da-

маг“.

List na engleskom jeziku „Džeruzalem post“ koji, od početka raspada Jugosalvije, Srbe i Srbiju optužuje za „agresiju i genocid nad neensrpskim življem u Hrvatskoj ı Bosni“ ı u seriji uvodnika traži vojnu intervenciju Zapada da se „zaustave srbofašistički pogromi“, uz pravda-

e Muzeju

zacije koje su pozvale na ceremoniju često moralno korumpirane, ali, veliko je iznenađenje za mene što jevrejske organizacije ne mogu da razlikuju prijatelja od protivnika“, napisao je poznati američki biznismen srpskog porekla Bob Đurđević iz Feniksa, u pismu koje je uputio direktoru za komunikacije Muzeja holokosta, gospođi Nao-

nje svih poteza hrvatskih sebno, muslimanskih vojn

· macija, juče nije mogao d. .

ne nem. U komentaru, među nespretnosti i kontroverze koje su pratile čin otvaranja Muzeja holokosta, list je naveo i prisustvo nekih evropskih gostiju.

„Već podatak da je u Vašin'Eton pozvan predsednik Slovačke Mihail Kovač, uznemiravajući Je, ali što se u Vašingtonu našao predsednik Hrvatske Franjo Tuđman, zvuči neverovatno. Tuđman stoji na čelu režima kojeg Izrael nije priznao, jer je notorni antisemita koji ne prestaje da izražava svoje divljenje prema marionetskom režimu kojeg su nacisti stvorili u Hrvatskoj u drugom svetskom ratu. U svojoj antisemitskoj knjizi, prepunoj istorijskih falsifikata, optužuje Izrael da „vodi genocidnu politiku prema Palestincima“, a među „upadljive rasno-mentalne karakteristike Jevreja, stavlja samoživosi, lukavost, nepouzdanost, tvrdičluk, podmitljivost i dvoličnsot“, piše „Džeruzalem post“. Тапјод

holokausıtu

mi Pais kao i Eliju Vizelu, Simonu Vizentalu“ i drugim jevrejskim prijateljima“.

Pod naslovom „Nikada više?“ organizacija američkih Srba „Serbnet“ objavila je u četvrtak u „Vašington postu“ plaćeni oglas u kojem kaže da „prisustvo g. Tuđmana na ceremoniji znači izrugivanje Muzeju ı uspomeni onih koji su umrli u holokostu“.

Тапјод

Rugova pozdravlja sankcije protiv SRJ

Savet bezbednosti bi uskoro trebalo da donese i preventivnu rezoluciju za Kosovo, kojom bi se onemogućilo izbijanje eventualnih konflikata i rata na ovim prostorima. Slanjem pomoći za albansko stanovništvo ublažile bi se sankcije kojima je nepravedno obuhvaćeno i Kosovo. Ovo je na jučerašnjoj konferenciji za štampu rekao lider kosovskih Albanaca dr Ibrahim Rugova, koji je podržao Rezoluciju Saveta bezbednosti prema Jugoslaviji. Pojašnjavajući „preventivnu rezoluciju za Kosovo“, koja dolazi posle jugoslovenske, Rugova je rekao da se ona „direktno“ naslanja na njegovih deset mirovnih tačaka, s kojim je izašao pre mesec dana pred Amerikance i Bila Klintona. Podsećamo. da Rugovine „mirovne tačke“ obuhvataju proterivanje vojske i policije sa Koso-

va, oslobađanje aerodroma, štampe i televizije, izbore i konstituisanje skupštine „republike Kosova“...

— Počeo je lov na mlade Albance. Puno je upućeno poziva za vojsku, jure se po raznim mestima samo da bi se na Albance pravio pritisak. Najavljuje se ı veća mobilizacija Albanaca. Ali oni se pozivima za vojsku neće odazvati, mogu ići samo silom, rekao je Rugova.

— Sveti otac Ivan Pavle Drugi će ovih dana posetiti Albaniju. To je za nas veliki događaj, jer će tu biti puno Albanaca, samo što će sa Kosova, naravno, otići na svoj rizik. To je jedna značajna poseta i za Albaniju i za Kosovo i za sve Albance.

Lider kosmetskih Albanaca je zahvalio na posetama američkih i ruskih delegacija koje su se založile za mirno razrešavanje kosovskog problema. I Rusi su sa

razumevanjem shvatili kosovsku situaciju, tražeći da se problem reši političkim sredstvima, rekao je Rugova, pa dodao da će Albanci i sa Rusima biti ubuduće u stalnom kontaktu.

Rugova pozdravlja zahtev slovenačkih pisaca koji traže od srpske inteligencije da odbace Memorandum SANU iz 1986. godine.

Dr Ibrahim Rugova je odbacio kao neistinu priču o postojanju albanskog lobija u zemljama Evrope ı SAD. O tom lobiju je, kaže Rugova „stvoren mit, iako ne postoji, a postoji samo „Ruder-Fin“, organizacija ili agencija, s kojom smo i mi kontaktirali, a koja se bavi izdavanjem javnih publikacija“. Amerika je zemlja svačija. I Albanci su u Americi angažovani isto koliko i Hrvati, Srbi ili neko drugi, rekao je Rugova. B. Barjaktarevic

izacije паго.

nudio „usluge“ čeških trupa. Vaclav Havel je među poslednjim od koga bi se moglo očekivati da se zalaže za bombardovanje i vojnu intervenciju kako bi se sačuvali ljudski životi, rečeno je češkom otpravniku poslova. Slične izjave ovih dana, takođe u Vašingtonu, dao je i bugarski predsednik Željo Želev. Bugarskom otpravniku poslova je rečeno da izjave Želeva odudaraju od politike Sofije, koja je, naročito poslednjih meseci, bila umerena i zalagala se za mirno rešenje jugoslovenske krize i bo-

sanskog sukoba.

Bugarski predsednik se, međutim, zalaže za vazdušni napad na srpske ciljeve u Bosni i čak predlaže koji bi ti ciljevi bili. Otpravniku poslova Bugarske je rečeno da se bosanska kriza može rešiti i danas sporazumom sve tri strane, ali da zbog delovanja muslimanskih „zemalja može da dođe do eskalacije rata. Čak i da se dogodi ovo drugo, na kraju rata tri zaraćene strane će morati da sednu za pregovarački sto. Razlika je u nekoliko meseci i nekoliko stotina hiljada žrtava. Tanjug

KIPAR

Јо- Ни

Nikozija. — Predstavnik Engleske banke razgovarao je u petak sa čelnicima kiparske Centralne banke u sklopu aktivnosti na sprečavanju jugoslovenskih of-šor kompanija da krše sankcije Ujedinjenih nacija protiv Srbije.

Dolazak Tonija Gamona iz Engleske:banke na Kipar podudario se sa izveštajem Bi-bi-sija objavljenim u četvrtak, po kome je mirovni posrednik u bivšoj Jugoslaviji, lord Oven, uveren da je Kipar postao Meka za Srbe koji pokušavaju da izbegnu dejstvo sankcija. Bi-bi-si je preneo da bi Beogradska banka of-šor predstavništvo najveće srpske banke, osnovano 1988. godine, moglo biti zatvoreno u skladu sa novim, strožim sankcijama protiv Srbije i Crne Gore koje bi trebalo da stupe na snagu u ponedeljak. Jedan od viših funkcionera Centralne banke, Nikos Nikolau

Mavelova

Naš veliki i dragi prijatelj, slavni pisac i humanista Vaclav Havel, otkako је počeo raspad bivše Jugoslavije i na scenu stupio ovaj krvavi i suludi rat, ne propušta nijednu priliku da Srbiju i Srbe optuži za zlodela i zatraži Što oštrije i što grublje sankcije protiv nje i njih, tj. Srba.

To mu je, valjda, hvala za sve ono što je Srbija, a posebno Beograd, učinio za njega dok je čamio u praškom komunističkom zatvoru, kad su odavde išla protestna pisma UKS, srpskog PEN i kad su beogradska pozorišta igrala njegove drame, a novac od predstava slale, tajnim kanalima, njegovoj supruzi da bi imala šta da Jede. I što mu je, nešto kasnije, objavljena knjiga sa šest drama — opet u Beogradu. Da i ne spominjemo 1968, kada su u Srbiji formirani dobrovoljački određi da brane Havelovu zemlju od boljševičke ag-

_гезје.

Vrhunski izliv Havelovog humanizma (renesansa dolazi posle) bio Je onomađ u Vašingtonu, gde je, pred Bilom Klintonom, srpsko „etničko čišćenje“ u BiH izjednačio sa nacističkim zločinima u drugom svetskom ratu i zatražio od američkog predsednika da vojno interveniše protiv Srba, izražavajući spremnost svoje zemlje da „logistički podrži“ angažovanje međunarodne zajednice.

Havel je savetovao Klintonu da preduzme „munjevite korake”, jer ne treba imati „nikakve obzirnosti prema vojnoj agresiji

negirao je u petak da postoje planovi o hitnom zatvaranju Beogradske banke, ili ma koje od, kako se procenjuje, oko 500 jugoslovenskih of-šor kompanija stacioniranih na ovom ostrvu u istočnom Mediteranu.

„Ni jedna jugoslovenska of-šor kompanija neće biti zatvorena, a to se definitivno neće dogoditi ni sa Beogradskom bankom, koja se nalazi pod našom stalnom kontrolom“, izjavio Je Nikolau. „Mi vodimo raСипа о tome da oni ne krše sankcije. Apsolutno nemamo nameru da zatvorimo ovu banku.“

Nikolau je rekao da će of-šor kompanijama na Kipru biti dostavljena striktna uputstva da bi

·se izbeglo kršenje sankcija pro-

tiv Srbije i Crne Gore. Od direktora Beogradske banke na Kipru, Borke Vučić, za sada se nije mogao dobiti komentar. Bojter

док па

. Srba u Bosni“, pošto bi to pred-

stavljalo isto što i „ustupke koje je Zapad činio Hitleru 1938. godine“!? Čak i jednom pragmatičaru i realisti, kakav Je Bil Klinton, ovaj Havelov humanizam га„zvučao'je, očigledno, pretencIoZno, grubo, neprimereno, pa Je okupljenim novinarima, gotovo se izvinjavajući zbog nediplomatskog gesta svog gosta, rekao:

„Pa, svima je poznato da se tu ne radi o istoj Stvari“.

Zna to, naravno, i pan Havel, ali — po svemu sudeći — ima neki veliki razlog što to svoje znanje zaboravlja kad mu to odgovara. Setite se samo njegove zaboravnosti na prvom predsedničkom državničkom koraku: izvinio se _sudetskim Nemcima što su ih Česi mučili pre, za vreme i posle drugog svetskog rata!

N. Burzan

Адела ки Cenfar Borba ACB promet nekrefnina EMSMLUZIVNA PONUDA KUĆA IU ARANĐELOV(U, 17 ari PLACA, BAZEN, FONTANE, POMOĆNE ZGRADE,

STAKLENA BAŠTA.

KUPUJE STAN OD 50m2 NA N. BEOGRADU