Борба, 27. 04. 1993., стр. 14

ПРОШТКА

у ВОРВА UTORAK 27. 4. 1993.

DR RADOSLAV STOJANOVIĆ O ODNOSIMA SRBIJE

| CRNE GORE

Оразпе ке

buducih

Radomir Licine

Tvrdnja nedavno objavljena u „Borbi“ da „Crnogorce boli glava od srpske politike“ i sve češće manje ili više kontroverzne izjave i spekulacije o (eventualnim) namerama Crne Gore da krenu stazom pune suverenosti i nezavisnosti, bile su jedan od povoda da u nedavnom razgovoru sa dr Radoslavom Stojanovićem, potpredsednikom Demokratske stranke Srbije i profesorom Pravnog fakulteta u Beogradu, postavimo i nekoliko pitanja o odnosima dve republike koje čine sadašnju Federaciju.

BORBA: Kako biste odredili stav vaše stranke o državnim interesima Federacije i dueju republika s jedne, i nacionalnim interesima srpskog i crnogorskog naroda, 5 druge strane?

RADOSLAV STOJANOVIĆ: Smatramo da je ova federacija napravljena na način koji se ne može smatrati demokratskim i samim tim on u sebi nosi ozbiljne klice budućih nesporazuma i nevolja. Ne očekujemo dobro od takve države. Država koja se ne nepravi na dobar način, pravi načir, ni kasnije ne može da Živi kako treba.

— Zašto se avnojevska Jugoslavija raspala? Zato što su rešenja bila nametnuta oružanom silom. Tako je i ovde. Ova su rešenja nametenuta. Crnogorci su čak imali neki referendum, a u Srbiji nije Dilo ni toga...

— Pored toga, napravljena je država koja je u okvirima klasične nacionalne države, umesto

da se išlo na jednu modernu for--

mu federacije koja se približava državi regija, gde bi i Srbija trebalo da ima više regija. Trebalo je napraviti ravnotežu između Crne Gore, koja bi u toj državi regija mogla da ima status države, i Srbije u kojoj bi regije imale organe lokalne samouprave. Tu bi Crna Gora, recimo, mogla — ako joj odgovara — uspešnije da sarađuje sa regijom Šumadije, na primer, nego sa regijama koje bi bile južna Srbija ili Raška. Stvorile Di se kopče koje bi iznutra doprinele razvoju te države.

B: Da li za tako nešto ima mesta u okviru sadašnjeg ustava SRJ?

R.S.: Sadašnji ustav je primitivan. Pravili su ga ljudi koji verovatno ne znaju nijedan strani jezik, pa nisu mogli ni da čitaju o procesima razvoja federalizma u današnjem svetu, u Americi, Kanadi, Nemačkoj, Belgiji... Jednostavno, kao da žive u nekom XIX veku, kada je federalizam tek bio počeo da se razvija. Zbog takvog sličnog ustava, Amerika je imala građanski rat...

— Federacije sa takvim iskustvima tolerišu i mnoge stvari koje čak i ne stoje u ustavima. U Nemačkoj, recimo, federalne jedinice vrlo često direktno stupaju u kontakte sa Evropskom zajednicom preko Brisela, a ne preko Bona. To nije dozvoljeno po ustavu, ali se toleriše, jer ne može naneti štetu nemačkoj državi. Ali će, jednog dana, ustavnim reformama i to pitanje biti regulisano. |

B: Znači li to da je naša (pravnička) struka i ovog puta bila potpuno iza politike?

R.S.: Država napravljena „žabljačkim ustavom“ — kako često pežorativno ističemo — napravljena je bez ikakvih konsultacija. Ko su ti ljudi koji su to

nevoli

Fofo: Ivan Doroški

pravili? Kao ljudi, kao stručnjaci? A da ne govorimo o onima koji su iza toga politički određivali šta će da se unese u taj ustav kao bitno. Jedno je politički sporazum koji ne možete izbeći u ustavu, a drugo je jedna gomila primitivnih, međusobno protivurečnih, pravno nestručnih odredaba. To su evidentne stvari. Tr ako se nama tako nešto plasira kao ustav, kako može da se dobro razvija država na tako poroznim temeljima?

B: Može li se, ipah, sada učiniti nešto da se to popravi?

R.S.: Crnogorci, i u Crnoj Gori i u Srbiji, shvatiti taj uzajamni interes da živimo zajedno u jednoj državi i da tu državu uredimo onako kako treba. A to je vreme buduće, koje će doći kada se prevaziđu sve ove naslage nasleđene iz prethodnog sistema, koje nas

guše... -

B: 4 do tog budućeg uremena?

8.5.: U Srbiji danas imamo stravičnu centralizaciju koja je u totalnoj suprotnosti sa svetskim trendom koji ide ka decentralizaciji. Potpuno sumanuto. Mi se vraćamo unazad, tonemo. Možemo biti jedna strahovita dikta-

-.tura. Sve se pretvara, cela Srbija

se pretvara, u jedno preduzeće u kome će biti jedan jedini direktor. To neće biti ni diktator, to će biti totalitarni, orvelovski Veliki brat.

— Jer, danas je diktatura, zbog elektronike i drugog, znatno efikasnija. Moguće је kontrolisti bukvalno svako lice i pojedinca u državi. To su velike opasnosti koje se natkriljuju nad nas. Sva je sreća što smo mala zemlja, pa ne možemo da to izvezemo... B:1 na nehi način je sreća što smo ipah na mestu koje nije taho zabačeno da možemo da ne smetamo...

R.S.: To je naša sreća što nismo „slepo crevce“ kao što je Albanija. Inače bi nas oni mrtvi Јадп zatvorili i pustili da se koljemo koliko god hoćemo. U Albaniji Je građanski rat trajao bez prekida od 1912. do 1924. godine. Niko to napolju nije ni znao. Oni su se tamo klali i tukli. Tako bi bilo i kod nas. Ali, mi smo, srećom, na drugačijem geopolitičkom položaju.

Nadam se da će Srbi i

ZAŠTO JE U NOVOM PAZARU PODIGNUTA OPTUŽNICA PROTIV ŠEFKETA KRCIĆA

Šefket Krcić, glavni i odgovorni. urednih revije sandžačkih Muslimana „Sandžah“, Која izlazi u Novom Pazaru, sešće, najverovatnije već Rrajem meseca maja, na optuženičku hlupu Okružnog suda u Novom Pazaru. Optužnica koju zastupa Salih Kariših, zamenih ohružnog javnog tužioca, tereti Krcića da je počinio Rhrivično delo izazivanja nacionalne, rasne i vershe mržnje, razdora ili hetrpeljivosti, iz člana 134 Krivičnog zakona Jugoslavije.

U optužnici koja je podignuta pre nekoliko dana i dostavljena Okružnom sudu, zamenik okružnog javnog tužioca Salih Karišik tereti Krcića „što je u toku 1992. i 1993. godine u svojstvu glavnog i odgovornog urednika revije „Sandžak“, zlonamerno i neistinito prikazivao položaj Muslimana koji žive na ovom području“. Kao dokaz svojih tvrdnji, zamenik tužioca navodi delove teksta iz rubrike „harf glavnog urednika“, koje je Krcić objavio u prošlogodišnjem martovskom broju revije. „Srpski te-

roristi iz Sandžaka ispoljavaju .

svoj poznati sadizam i mazohizam, koji se posebno manifestuje u vršenju ı izazivanju incidentalnih situacija...

Muslimani oživljavaju žestoku psihičku torturu od strane srpske države koja preko svojih mas-medija saopštava desetomilionskom srpskom stanovništvu da će biti ugroženi od Sandžaka“ — citira optužnica delove Krcićevog teksta. Krciću se dalje, na dušu stavlja i rubrika iz broja 6 — 7, iz 1992 godine u kojoj optuženi piše: „Sandžak je nacionalno okupiran. Nadleću ga vojni avioni (tik uz krovove kuća) demonstrira se sila, sije se strah i panika. Srbija preko vojske i milicije ugrožava fizičku sigurnost građana. Najkraće rečeno muslimanska nacija je ugrožena i ona bije bitku za opstanak“. Urednik revije „Sandžak“ krivično će odgovarati i zbog teksta iz broja 8, iz oktobra 1992. godine u kome je, kako se navo-

di u optužnici napisao: „Vrši se velika otimačina privatnog kapitala. Nedavno je u Novom Pazaru finansijska policija (pojačana grupama iz Kraljeva, Raške, Baljevca i.drugih mesta) za vreme pazarnog dana izvršila neviđenu konfiskaciju imovine privatnih preduzetnika i to na način bez izdavanja ikakvih potvrda. To je učinjeno samo što su Muslimani vlasnici uvezene robe (sa svim papirima). U sred noći u centru Novog Pazara, rezervisti upadaju u stambene zgrade i stanove i pozivaju muslimanske porodice da se sele, raznim uvredama pozivaju ih na nož. Na obraćanje građana policija odgovara, da ih više ne uznemiravaju“. Krcić, je prema navodima optužnice, „izazivao i raspaljivao nacionalnu i versku mržnju između Muslimana i Srba koji žive u SRJ“ i tekstom iz ovogodišnje februarskog broja „Sandžaka“ u kome piše: „Sandžački Muslimani su sistemom aparthejda osuđeni na uvjete nedostojne čovjeka. Taj sistem aparthejda diktira srbo-četnička vlast (u Srbiji i Crnoj Gori), preko svojih genocidno-nacionalnih programa, počev od I. Garašanina (1844), Ratnih ciljeva Srbije (1914), V. Čubrilovića (1937) — koje, ovim ratom, u praksi sprovode fašisti S. Milošević i D. osić. Zato govoriti o ovoj temi nije lak zadatak. Govoriti istinu u ovom vremenu i ovakvim uvjetima kada se nalazimo na rubu življenja potrebno je imati u sebi više od života, tj. veliku

snagu trpljenja od koje svako od nas ponaosob snosi veliku odgovornost i konsekvence“. Ovakvo Krcićevo pisanje, izazvalo je, smatra zamenik okružnog Javnog tužioca Salih Ka-

. rišik, „stvaranje straha kod Mus-

limana od ratnih sukoba na ovom području“. „U toku 1992. godine sa područja Novog Pazara, Tutina ı Sjenice više porodica privremeno je napustilo svoje kuće odlazeći u inostranstvo, plašeći se i misleći da su navodi u člancima koje je pisao optuženi istiniti što je dovelo do znatnog pogoršanja bezbednosnih prilika u ovoj sredini, iako je optuženi znao ili je mogao znati da su događaji koje opisuje neistiniti i da na taj način stvara mržnju kod Muslimana prema Srbima i izaziva nacionalnu i versku mržnju između Muslimana i Srba koji žive u SRJ“ — stoji u obrazloženju optužnice.

„U ovim teškim vremenima Muslimani i Srbi sa ovog područja našli su snage i načina da svoje tradicionalno dobre odnose zajedničkog života sačuvaju i gaje i pored toga što se u neposrednoj blizini vode ratni sukobi u kojima učestvuju i Srbi i Muslimani na teritoriji Bosne. Međutim, i ova sredina postala je meta pojedinaca koji dolaze sa strane, da svojim delovanjem naruše najveću vrednost ove sredine — zajedničko življenje i ovakvim i sličnim napisima i pričama narušavaju te odnose, izazivaju mržnju, predskazujući ugroženost pripadnika Muslimana od Srba, ili od strane Muslimana prema Srbima, us-

– led čega narod verujući takvim

pojedincima, preživljava strah za život i dalji opstanak na ovim prostorima — zaključuje zamenik tužioca Salih Karišik u Optužnici protiv Šefketa Krcića. Krcić se prema optužnici, brani sa slobode, a suđenje se očekuje, najverovatnije, krajem maja. : 2.5.

DR TIBOR VARADI 0 RAZLOZIMA RASPADA JUGOSLAVIJE es e | ee Srbija i Slovenija : РФ о sprecile savezne izbore

— Bilo je to sredinom osamdesetih. Bio sam u vozu i ispred mene su sedeli studenti i čitali dnevnu štampu. Posebno su se zadržali na delu umrlice, rođeni i venčani i s velikom pažnjom analizirali su koliko je njih rođeno, a koliko umrlo iz jedne ili gruge etničke grupe koje žive u mestu odakle sam i ja. Tada sam prui put osetio neki strah da ovo neće

izaći na dobro.

Ovako o tragičnoj situaciji u Jugoslaviji govori profesor Tibor Varadi studentima na Kalifornijskom univerzitetu — Berkli, gde ovih meseci drži predavanja. Borba: Da li je Jugoslavija morala da doživi ovako tragičnu sudbinu. Varadi: Jugoslavija, po mom mišljenju, nije bila beznadežan koncept. Važna prekretnica se dogodila kod prvih višestranačkih izbora. Iako je bio prisutan Jak napor da se izbori organizuju na nivou Jugoslavije, to su blokirale dve republike, Slovenija i Srbija. Slovenci u mislili da je Jugoslavija prošlost, a Srbi nisu bili za Jugoslaviju koja bi ograničavala njihovu moć.

B: Već je nekoliko meseci prošlo od pada Panićeve vlade u kojoj ste i Di bili ministar. Koji su razlozi vašeg brzog pada? :

Т. У.: Када је ova vlada bila

izabrana imala je dosta podrške među ljudima, no bila je strano

telo u strukturama. Bila je izvan političkog establišmenta i jedini način da dođe do sklada bili su prevremeni izbori.

B: Tvrdi se da su presudan uticaj na rezultate izbora imala sredstva informisanja? |

V: Beogradska štampa је рокаzala više objektivnosti i manje etničke retorike nego štampa u drugim delovima Jugoslavije. Međutim, TV je bila sasvim jednosmisleno dominantna u službi vladajuće partije u Srbiji i čini mi se da je to odigralo ključnu ulogu.

B: Kako je izgledalo biti ministar pravde u zemlji tj. državi га Који зе tvrdilo da nije pravna?

V: Pa, to nije izgledalo tako beznadežno. Mislim da federalni ustav nije savršen, ali da su se oni organi, koji su trebali da ga se drže to i radili, bilo bi nekog reda. Zakoni Srbije su u mnogo čemu bili suprotni i o tome je trebao da odluči Ustavni sud,

koji nikada nije formiran. Predednik Ćosić je predložio predsednika Ustavnog suda ali to nije usvojeno od strane Parlamenta. Vrlo jednostavni instrumenti rešavanja. sporova pravnim putem su nedostajali. Panićeva vlada je predložila veliki broj zakona, od kojih su neki veoma značajni, a Skupština nije usvojila ni jedan.

B: Zbog čega nije došlo do referenduma na nivou cele Jugoslavije pre početka raspada?

V: Mislim da bi to zaista imalo smisla, jer ovako imate suprotstavljene koncepte — Srbije, da treba narodi da se izjašnjavaju, i Hrvatske i Slovenije, da treba republike da se izjašnjavaju, što je sve i primenjeno u Bosni. Izjašnjavanje na nivou cele Jugoslavije je verovatno najveća propuštena šansa. Ja nisam u to vreme bio toliko blizak politici, . ali znam da su savezni izbori bili omogućeni i da su Srbija i Slovenija bile protiv. B: Kako američkoj publici objašnjavate jugoslovensku tragediju? V: Pokušavam da im objasnim da ne prihvate OVO grozno pojednostavljenje koje lansiraju nacionalni lideri i da ne postoje ni Srbi ni Hrvati kao neka posebna vrsta ljudskog kvaliteta. J. Bojić