Борба, 27. 04. 1993., стр. 16

БОРБА УТОРАК 27. 4. 1993.

и протерани

Драган Николић

дописник „Борбе“ из Скопља

Новинарске екипе македонских гласила које су требале да извештавају са народног сабора код Роженског манастира на Пирин планини, у Бугарској, вратили су се необављена посла, изјављујући да су на „најбруталнији начин протерани из Бугарске“.

Фоторепортеру „Нове Македоније“ Ангелу Бушевском бугарске пограничне власти су забраниле улазак у Бугарску са службеним фотоапаратом, уз допуштење да може да пређе границу само као обичан грађанин, што је он одбио и вратио се са границе у Скопље. Новинари радија и телевизије били су „буквално извучени из кола и шамарани, а потом на најгрубљи начин протерани из Бугарске“.

Народни сабор код Роженског манастира организовала је македонска партија у Бугарској „Илинден“, пошто је догађај пријавила бугарским властима и добила одобрење. Овај народни сабор се требао по четврти пут одржати код тог манастира где је пре 78 година јане Сандански, „пирински цар“, легенда пиринских Македонаца, убијен од стране врховиста, пробугарског дела ВМРО.

Ове године сабор се није ни одржао због тога што су у околини манастира биле у току вежбе јаких полицијских снага. Према националној македонској партији МААК реч је о „суровом и непримереном поступку бугарске полиције према свим Македонцима који су покушали да се приближе Ро-

Израелски

уступак Палестинцима

Аман. — Израел ће дозволити да се тридесетак Палестинаца врати својим кућама после вишегодишњег изгнанства — изјавио је шеф палестинске делегације на преговорима о миру на Блиском истоку Саеб Еракат.

Тај уступак Палестинцима америчка агенција доводи у везу са одлуком Арапа да се поново укључе у мировне преговоре, заказане за уторак у Вашингтону.

Еракат је рекао да се радио Палестинцима депортованим између 1967. и 1987. године са окупираних територија због антиизраелске активности.

Палестинска ослободилачка

_ организација (ПЛО) објавила је раније да је Израел протерао 1.700 Палестинаца од 1967. године када је јеврејска држава окупирала Западну обалу и Газу. АП

Годишња скупштина БЕРД

Лондон. — Годишња скупштина Европске банке за 06нову и развој (БЕРД) почела је јуче у Лондону у присуству британског премијера Џона УМејџора и представника 56 земаља, јавља Франс-прес.

Председавајући Савета гувернера министар финансија Немачке Тео Вајгл изразио је задовољство због „зеленог светла“ датом курсу економских реформи у Русији.

женском манастиру“. Социјалдемократски савез Македоније оцењује да је догађај „доказ да се такозвана демократска власт у Бугарској још није ослободила ЖИВКОВИСТИЧКОГ далтонизма“.

Према писању софијске „Демократије“ иза партије „Илинден“ стоје „државне институције и специјалне службе Македоније, које идејно и материјално помажу ову македонску организацију и у Бугарској“. Шеф регионалне полиције у Благоевграду Димитар Стојанов изјавио је у софијској „Думи“ да полиција „не дозвољава скрнављење суверенитета земље“ ВМРО-

Талас снижења

Скпопље. — Први пут после одласка Анте Марковића скопске трговине је запљуснуо талас снижавања цена, од 20 до 50 одсто. Пале су цене кафи, јестивом уљу, шећеру, ципелама, конфекцији, електричним апаратима, дечјој конфекцији, бројним другим производима широке потрошње и прехрамбеним производима. Наводи се да је до тога дошло због тога што се „црни курс“ марке стабилизовао на

1200 — 1250 денара, што на ·

-ДИМНЕ је затражио од македонске владе да „због великобугарског негаторства реагује сагласно Уставу и декларативној обавези о бризи према Македонцима који живе као мањина у суседним државама“, да би се обезбедило „духовно, национално и политичко осамостаљивање Македонаца у оквиру Бугарске“.

Албанија признала

Македонију

Тирана. — Албанија је јуче признала Бившу Југословенску Републику Македонију, јавља Ројтер.

Одлука албанске владе саопштена је на Државној телевизији. Тирана се раније уздржавала од признања, страхујући за судбину 400.000 припадника албанске мањине у тој бившој југословенској републици, истиче агенција.

цена у Скопљу

тржишту има више робе него новца и што многи произвођачи распродају своје залихе да би дошли до — денара.

Запажено је и да власници девизе увелико продају и да добијене денаре депонују у банке

· као орочену штедњу јер су ка-

мате на денарске улоге повољније него на девизе.

Захваљујући продаји друштвених станова, дуг банака према девизним штедишама је смањен за преко 200 милиона доmapa или за једну петину. Д. |,

ТЕШКА ЕКОНОМСКА СИТУАЦИЈА НА КУБИ

Хуманитарна помоћ

из САД

КИ ВЕСТ. — Више од 20 једрилица и моторних лађица, натоварених храном и медицинском опремом, стигло је на Кубу прексиноћ из америчке луке Ки Вест на Флориди.

Ова приватна хуманитарна акција испраћена је на америчкој обали протестима кубанских емиграната и антикомунистичких —_ организација, које су то учиниле као помоћ режиму Фидела Кастра.

Амерички царински органи, који су контролисали терет, нису зауставили акцију, пошто су оценили да се то не коси са ембаргом о трговини, јер се ради искључиво о хуманитарној акцији.

Хектор Родригес Бастер, заменик секретара Црвеног

Раул Кастро: СССР не би помогао Куби

Лондон. — Кубански министар одбране генерал Раул Кастро је обелоданио чињеницу да је Совјетски Савез упозорио Кубу још пре 10 година да јој неће притећи у помоћ у случају америчког напада на ово комунистичко друштво.

Совјетска одлука је — како тврди Би-би-си — чувано у најстрожој тајности и обе стране су се јавно поношале као да је Куба и даље под заштитом Совјетског Савеза.

Генерал Кастро, млађи брат председника Фидела Кастра, рекао је да је та совјетска позиција натерала Кубу да промени

своју војну стратегију.

крста Кубе, рекао је да ће помоћ бити прихваћена и прослеђена дечијим болницама.

Флотила је донела око 10 тона терета у коме је било милион капсула витамина Б—1, џакови пиринча, одећа и медицинска опрема, а такође 1.000 књига Библије.

У великој кризи у коју је запала кубанска економија многи Кубанци, а посебно најмлађи, трпе од инфекција и недостатака витамина због слабе исхране. __ Из луке Ки Вест америчке једрилице и бродићи су у групама кренули у суботу и након 145 км морске туре стигли у недељу сви у марину Хемингвеј, 23 км западно од Хаване.

КОСОВСКИ АЛБАНЦИ 0 ПАПИНОЈ ПОСЕТИ ТИРАНИ

Велики публицитет и изузетан значај

Приштина — Прекјучераша посета папе Јована Павла П Албанији добила је у косметској штампи на албанском језику не само велики публицитет, већ јој је дат и изузетан политички и свенационалан значај. Уз истицање да Папа први пут посећује једну балканску земљу, лист „Фјаља“ наводи да су се на дочеку нашли највиши представници албанског народа међу које, сем званичника из Тиране, убраја и Мајку Терезу, Ибрахима Ругову, Џозефа Диогардија. Међу хиљадама становника Албаније — како пише лист, — нашао се и велики број Албанаца са других „етничких албанских територија“, односно са подручја Македоније и Савезне Републике Југославије.

Ни овај догађај није могао да прође без пропагандистичких теза и измишљотине да „Велике жеље многих албанаца са Косова да лично-дочекају и поздраве Светог Оца нису могле да се остваре“ због тога што су, тобоже, српске војно-полицијске снаге строго контролисале границу. Ипак, како се тврди — велики број Ал-

банаца из Србије и Црне Горе успео је, уз ризик, да пређе границу.

Међу онима који су „уз ризик“ прешли границу и нашли се на Папином дочеку били су, сем Ругове, потпредседник Демократског савеза Косова Антон Кољај, професор Антон Чета, самозвани председник тобожње косовске владе Бујар Букоши, представници Католичке цркве из наше земље, као и делегација Демохришћанске партије косметских Албанаца.

Ову делегацију, са председником Љазером Краснићијем на челу, примио је председник Скупштине Албаније Шјетр Арбнори који им је рекао: „Никада нисмо били подељени око питања Косова и Албанаца на својој земљи у бившој Југославији“.

А Папа је, — како се тврди, прекјуче био присутан „у свакој албанској кући и свакој породици“, без обзира на њихову конфесионалност.

Иначе, од укупног броја Косметских Албанаца, свега око 60.000 је католичке вероисповести. Танјуг

Власти у Приштини демантују оптужбе

Приштина. — Надлежни органи у Приштини јуче су демантовали оптужбе неких лидера албанских политичких партија са Косова да су наводно „војно-полицијски органи на југословенско-албанској граници спречавали масован одлазак Албанаца у суседну Албанију на дочек римског папе Ивана Павла П.

Ти извори тврде да су гранични органи радили свој уобичајени посао и да су излазак и долазак наших држављана — припадника албанске мањине — одобравали онима који су имали уредна путна документа. Као и у свим другим случајевима прелаз границе није био дозвољен само онима који нису имали потребне исправе. На граничном прелазу „Ђенерал Јанковић“ такође опов-

Антидампинг мере ЕЗ према Јапану

Токио. — Велики јапански произвођачи електронике „Шарп“ и „Санио“ објавили су да ће ускоро престати да у Западну Европу извозе телевизоре и друге електричне апарате, које производе у својим фабрикама ван Јапана. Разлог тој одлуци је намера Европске заједнице да уведе антидампиншке таксе за електронску робу из већине земаља Азије.

Јапански дневни лист „Нипон кеизаи шинбун“ пише да ће ЕЗ ускоро увести додатне таксе за електронску робу из НР Кине, Тајланда, Малезије и Сингапура, великих произвођача електронске робе, у којима велике јапанске фирме такође имају своје фабрике.

Јапанске компаније ће морати да нађу купце за преко милион телевизора, видео и других апарата, јер ће се толико наћи на удару нових европских такси, пише јапански лист.

ргавају тврдњу у албанској штампи са Косова о томе да су Албанци из наше земље масовно похрлили на виђење са Папом у Тирани. На царинарници тврде да је прекјуче као и претходних дана прелаз путника на овом граничном прелазу био уобичајен, и да није било великих гужви. Да масовног преласка Албанаца преко границе није било, потврђују и представници наших граничних јединица.

Стога се хвалисање албанске штампе о масовном одласку косовских Албанаца у Тирану може тумачити као још један пропагандно-медијски спектакл. Има, оних који мисле да су косовски Албанци разним каналима, ипак, успели да се „прошверцују“ и пређу југословенску границу. Танјуг

Хонекер: Незаборавна ДР Немачка

Сантјаго. — Ерих Хонекер остаће — како је рекао — веран „дивним успоменама“ на бившу Источну Немачку којом је владао две деценије до њеног нестанка. То пише чилеански дневник „Насион“. Ово је Хонекер рекао на ручку у Сантјагу са чилеанским левичарима који су живели у изгнанству у Источној Немачкој за време диктатора Пиночеа.

„Увек ћемо бити одани дивним успоменама на Немачку Демократску Републику, које саме за себе говоре 0 новом, праведнијем друштву“ — рекао је Хонекер.

_ Хонекер (81), живи у Чилеу од прошлог јануара, пошто је ослобођен из берлинског затвора. Према „Насиону“, он је оштро критиковао садашњу ситуацију у Немачкој, посебно „масовну незапосленост“ на Истоку. i АП

међутим и.

1