Борба, 27. 04. 1993., стр. 17

попа нмв“

БОРБА УТОРАК 27. 4. 1993.

Референдум успео, шта даље: Војни питомци гласају у Москви

РУСИЈА ПОСЛЕ РЕФЕРЕНДУМА

Ћуро Билбија дописник „Борбе“ из Москве

(а О

Руски председник Борис Јељцин изразио је задовољство исходом референдума. Изјавио је да проучава прелиминарне резултате и да ће се о даљим корацима одлучити после детаљне анализе и консултација. А председник Врховног совјета Руслан Хазбулатов истиче да је референдум указао расцеп у друштву, и да је представљао „још једну етапу на путу слабљења државе“.

Према незваничним подацима, на гласање је изишло 62 одсто од готово 106 милиона бирача. Засад су познати коначни резултати за само 13 изборних округа, а они показују да је Јељцину указано поверење у 9, а ускраћено у четири, да је у окрузима у којима је победио добио најмање 58,6 одсто гласова оних који су изашли на биралишта (у Јеврејском националном округу), а највише 74,4, одсто (у Магаданској области). За руског председника је посебно значајно што је победио у већини великих градова, па и у неким савезним _ републикама, на пример у Јакутији, где му је поверење указало 68 одсто грађана, а његов социјално-економски курс подржало више од 60 одсто.

Колико се зна, Јељцин је и званично — изгубио у Републици Башкортостан (поверење му је указало само 40,2 одсто оних који су гласали), а незванично и у Чувашији, где је добио једва 36,3 одсто гласова. Референдум није ни одржан у Чеченској Републици која је још прошле године прогласила независност, док је у Татарстану, који је једном но-

гом већ изван Русије, на гласање изашла тек петина грађана. Званично, Јељцин је претрпео пораз у Амурској области, на Горњем Алтају и Агинској аутономији у саставу Бурјатије, а незванично и у Вороњешској, ·_ Оренбуршкој и Псковској области и у алтајском крају.

Међутим, процене ипак говоре да је председник Русије највероватније победио на референдуму, да се за њега изјаснило више од половине између 52 и 60 одсто — оних који су гласали. 7

„јељцинова команда“ као и председникове _ присталице, већ увелико тврде да је он добио „мандат народа за тврде и одлучне мере“, да је народ „показао ко убудуће треба да управља Русијом“. Додаје се и да је Јељцин добио „мандат за ликвидацију Конгреса депутата и за избацивање комуниста из парламента“. Јељцинова невоља је, међутим, у томе што већина грађана Русије на референдуму није била за превремене изборе (његових противника) депутата. Овакав исход може значити само једно: да Врховни совјет и Конгрес остају и да ће блокирати сваки

Вакероју у Атини

Букурешт. — Румунски премијер Николае Вакароју отпутовао је јуче за Грчку са циљем да ојача везе између две балканске државе и разговара о рату у бившој Југославији. Током _дводневне посете Грчкој румунски премијер разговараће са грчким председником Константитном Караманлисом, премијером Константином Мицотакисом, минигтром привреде Маносом и гувернером Централис банке, Христодулуом, на-

води се у круговима блиским влади.

„Основни циљ ове посете је развијање односа између Румуније и Грчке... и разговори о конфликту у Југославији“ рекао је Вакароју полазећи из Букурешта и додао да се нада да ће успети да се договори и о „кредитној линији“ вредној 50 милиона долара како би се подстакли грчки инвеститори на трговину са Румунијом.

- __ Ројтер

председников покушај и да их „растера“ и да силом промени Устав земље.

На јучерашњој седници Президијума Врховног совјета иступио је и председник руског парламента — главни Јељцинов политички противник Руслан Хасбулатов. Упозорио је председника и његове присталице да се „не заваравају резултатима _ референдума“, који је — по његовом мишљењу „само разоткрио раскол у друштву и постао још једном етапом на путу слабљења државе“. А томе се — оценио је Хасбулатов — може радовати само онај коме је то и био циљ. Алузија на Јељцина била је више него очита, тим пре што је председник Врховног совјета нагласио да је Јељцин победио само захваљујћи информативном терору који друштво више не може трпети“. |

Хасбулатовљево иступање само је још један доказ да Русију наредних дана чека — по свему судећи — једино заоштравање политичких сукоба у Кремљу који се, ако било која страна покуша државни преврат или да употреби силу, могу претворити и у грађански рат. А продубљивање конфронтације се чини готово неизбежним. · Мада после референдума превремени избори, формално, нису обавезни, чини се да ће Русија избећи најгоре само у случају да се Јељцин и његови политички противници што пре договоре о што скоријем расписивању истовремених превремених председничких и парламентарних избора.

Ирак за савез против САД

Багдад. — Ирак је јуче позвао на формирање „међународног масовног фронта“ против САД, које оптужује да настоје да „доминирају народима“. Позив је упутио ирачки потпредседник Таха Јасин Рамадан у излагању одржаном на отварању конференције омладинских организација и студентских покрета 25 несврстаних земаља. ћоП

Слободан Павловић

дописник „Борбе“ из Вашингтона

Руски референдум био је у недељу за Америку догађај дана — а јуче доминантна политичка и медијска тема (уз други пакет југо-санкција). На свим странама приметно је велико задовољство — одушевљење боље је рећи — што је Јељцин тако ефектно искористио своју „последњу шансу“, уз. уверење да тек наилази период праве сарадње између две водеће нуклеарне силе света, укључујући ту и решавање босанске кризе.

Захваљујући се својим претходницима из Беле куће (Никсону, Форду, Картеру, Регану и Бушу) што су му трасирали пут и омогућили да односи између САД и Русије дођу на садашњи завидни ниво, Клинтон је јуче, у краћем сусрету с новинарима, рекао да је очекивао Јељцинову победу на референдуму. „Реафирмација Јељцинове политике представља и признање далековидости руског народа“ — рекао је амерички председник том приликом. „И поред свих тешкоћа с којима се сударају, они су одлучили да је то једини пут који имају. Истовремено, то је признање Јељциновој храбрости као и њиховој свести и способности да сагледају где им је будућност. А, то је било врло тешко кад се пролази кроз ово што Русија сад пролази: стравична инфлација, велика незапосленост и све остало“. : „јељцин и руски народ отргли су се од апатије и одбранили од анархије“ — јавио је јуче ујутру извештач овдашњег Националног радија из Москве, позивајући се на прелиминарне референдумске резултате који су са три „да“ и једним „њет“ донели пуну подршку председнику и његовом реформском – економско-политичком програму, уз истовремено одбијање покушаја опозиције да превременим изборима заустави Јељцина на том

путу.

годило у Србији и одбили су ту исту перспективу које им нуде конзервативне снаге, упадљиво подржаване у последње време и од режима у Београду“ — речено је у закључку овог радио-извештаја,

„Руси су видели шта се до-

уз напомену да ће у будућим новим условима лакше доћи до изражаја „генерана америчко-руска сагласност“ око путева за даље разрешавање кризе у бившој Југославији.

Водеће америчке РТВ-мре-

Зеаловољство у Паризу

Париз. — Француско Министарство иностраних послова изразило је „задовољсство“ званичног Париза да су први резултати референдума у Русији потврдили „легитимитет“ председника Бориса Јељцина и „свега онога што, представљају реформе“ у тој земљи. Претходни резултати референдума, изјавио је јуче званични представник за штампу француског Министарства иностраних послсова, омогућавају да се „наставе акције“ у правцу предузетих реформи.

У очекивању коначних резултата изјашњавања Руса, званични Париз је исто тако изразио задовољство „процентом учешћа Руса на рефрендуму, што потврђује ширину демократске виталности Русије. Танјуг

жа скоро да су у недељу директно преносиле руско референдумско изјашњавање из Москве и осталих значајнијих центара. Анкете које су се правиле на биралиштима, учиниле су да већ око подне почне да се најављује велик Јељцинов тријумф, што је до прексиноћ (због временске разлике) довело до нескривеног медијског прослављања „велике победе демократских снага у Русији". ИЗВЕШТАЈ ВЛАДИНЕ КОМИСИЈЕ СЛОВЕНИЈЕ • Оружје продевано e и Хрватској и Босни

Љубљана. — Комисија владе Словеније за испитивање рада Безбедносно-обавештајне службе утврдила је да су Хрватској и Босни прошле године из Словеније продате веће количине оружја и муниције — истиче се у извештају Комисије који је јуче представ-

љен јавности.

Део података о продаји оружја из Словеније „нестао“ је пре него што је Комисија добила документацију на увид, а поједине материјал и изјаве некадашњих високих функционера МУП Словеније Комисија не жели да обелодани, наглашавају с њени чланови. Претпоставља се да је реч о директној повезаности неких словеначких министарстава, служби и функционера са продајом и препродајом оружја.

Министар одбране Јанез Јанша захтевао је од комисије да се из извештаја изузму показатељи 0 пословима са оружјем. Доскорашњи заменик директора Безбедносно-

-информативне службе Словеније Роман Јеглич изнео је Комсији показатеље о, како је сам рекао, „конкретним пословима са Хрватском и Босном“, који се скривају од јавности. Продају оружја из Словеније и транзит преко њене територије Безбедносно-информативна служба пратила је од краја 1991. до јануара ове године. Целокупан извештај о томе није достављен влади и надлежним министарствима, што наводи на претпоставку да су послови обављани уз њихову сагласност.

У једној од ретких писмених информација Безбедносно-информативна служба Словеније упознала је лане одговорне „да трговину оружјем преко словеначке територије интензивно прате и стране обавештајне службе, јер се тиме крши међународна забрана трговине и увоза оружја на подручју бивше Југославије“. Танјуг