Борба, 27. 04. 1993., стр. 5
ie иконама
БОРБА УТОРАК 27. 4. 1993.
ВИТАЛИЈ ЧУРКИН, ЗАМЕНИК МИНИСТРА ИНОСТРАНИХ ПОСЛОВА РУСИЈЕ, ЗА „БОРБУ“
|T
Не очеку;
Ђуро Билбија
дописник „Борбе“ из Москве Јељцинов изасланик у мировним преговорима о Југославији, заменик министра спољ-
них послова Русије Виталиј. Чуркин, после одлуке Скуп-
штине босанских Срба без оптимизма гледа на могућност нових дипломатских иницијатива. Борби: Какав је званични став Русије према одлуци Скупштине Републике Српске2 ке Виталиј Чуркин: А како да се поставимо2 Једно је сигурно: Ситуација је постала још компликованија. Иако смо овакву одлуку босанских Срба очекивали, ипак смо се и надали да ће последњи контакти Овен-Караџић ствари померити с мртве тачке и померити преговарачки процес ка каквом-таквом решењу. Нажалост, до тога није дошло. _
"Б: Да ли је реглно постојала могућност да Караџић потпише условно мировни план, са резервама о којима би преговори били настављениг И иу)
B. Ч: И таква варијанта се разматрала. Али, изгледа да за њено активирање нису били створени потребни услови.
Б: Постоје ли шансе за „потпис са резервама“ наредних дана и недеља.
В. Ч: Тешко је то ) рећи. Наредних дана не очекујем никаквих крупних догађаја. Не оче-
кујем, у крајњој линији, ништа
добро, али мислим и да не треба очајавати. Можда ће, ипак, бити нађена могућност каквог политичког заокрета. Но, засад нема основа ни за какав велики оптимизам. . Б: Како се Русија односи према припремама Запада за бомбардовање „српских позиција“2
В. Ч.: Не знам да постоје такве припреме. Русија је, разуме се, и надаље за политичко решење босанске кризе. Чини ми се да би сада од највеће важности било — не дозволити било какво заоштравање ситуације око муслиманских енклава у источној Босни. Од изузетне важности би било у случају Горажда и Жепе закључити споразуме који би били аналогни сребреничком.
То би било веома корисно, јер би то био начин да се ствари,
КОМАНДАНТ УНПРОФОР, ГЕНЕРАЛ ВАЛГРЕН
Одлучно против силе
Стокхолм. — Сви шведски медији пренели су, као ударну, вест да босански Срби нису пристали да потпишу, при чему се истиче да криза улази у нову, крајње неизвесну фазу. Мада се помиње да сада војна акција споља изгледа „вероватнијом него икада“, преносе се и другачије оцене, пре свега, ставови да би било опасно одмах посегнути за оружјем.
У том смислу, врло запажен публицитет дат је изјави главнокомандујућег снага УН у бившој Југославији, шведског генерала Валгрена да је „одлучно против тога да НАТО, или било ко други отпочне са применом силе у Босни“. Сматрам да УН треба првенствено да предузимају акције које ће доприносити очува-
њу мира“.
Танјуг
ИЗМЕЂУ БИЈЕЉИНЕ И НОВИХ ПОТЕЗА САД И УН
Изелашија почела = наст
Слободан Павловић дописник „Борбе“ из Вашингтона
Бијељински парламент „активирао“ је ноћас, у минут после поноћи, Резолуцију 820/93 Савета безбедности о додатним санкцијама против Југославије. Дунавски и јадрански пролази према Србији и Црној Гори затворени су и изложени максималној контроли, исти је случај са сувоземним транспортним саобраћајем, Југославија више не може да располаже својом имовином у иностранству, а велико је питање — засад нерашчишћено; односно остављено свакој земљи да слободно тумачи и спроводи одлуку Савета безбедности — да ли ће иста судбина задесити и приватне банковне рачуне ко зна колико стотина хиљада власника југословенских пасоша који се налазе ван граница домовине.
Друга фаза херметичког за-
тварања и изоловања од света.
СР Југославије почела је, а у припреми је, већ следећа: Савет безбедности само чека повраак у Њујорк своје шесточлане делегације (која је јуче требало да у разговору са Караџићем, у Београду, комплетира своју истраживчаку мисију на централном јужносло-
венском ратишту), па да на дневни ред стави прошлонедељени динамит-предлог резолуције несврстаних о „пружању међународне помоћи влади БиХ у одбрани од српске агресије“. Ча помоћ би — у интерпретацији предлагача — требало да буде не само у ослобађању „муслиманских снага од забране увоза наоружања. Свака од тих даљих варијанти, сад се чини веома могућном, имајући у виду одлучност скупштине Републике Српске у одбијању Овеновог коридорског уступка и јучерашњег захтева Младићеве команде да канад-
_ ски одред „плавих шлемова“
одмах напусти Сребреницу. Министри ЕЗ подржали су у недељу британску објаву да ће се придружити Ратном ваздухопловству у случају да буде доведена у питање мисија и безбедност канадских војника у Сребреници. У Пентагонује јуче потврђено да ни Америка, у том случају, не би остала по
страни. „Милошевић је у недељу по-
,
слао поруку Караџићевом пар- ·
ламенту тражећи од њих да се не такмиче у патриотизму, већ да донесу далековиду и храбру одлуку“, речено је, тим поводом, у једном јучерашњем извештају америчког Национал-
об
док траје тражење политичког решења, не скрећу у какву другу, екстремистичку страну. Али, за то је потребна велика
· уздржаност.
Б. Верујете ли да ће Срби такву уздржаност испољити2
B. 4: Не знам, али знам да је од стратешке важности да се пође на решења слична сребреничком. и
Б: Можете ли прецизирати: на шта сте мислили када сте пре неки дан, изјавили да би Русија могла иступити са „низом нових иницијатива везаних за Босну“. В. Ч: Бојим се да је та моја изјава била истргнута из контекста и погрешно интерпретирана. Имао сам у виду могућност нових контаката поводом босанске кризе. А што се „иницијатива“ тиче, мисло сам на Козирјевљев предлог да се сазове специјално заседање Савета безбедности и на могућност новог заседања Лондонске конференције. Али, бојим се да ће сада сазивање и једног
и другог форума бити повеза-
но са великим тешкоћама. Многи у свету више не верују да ће босански Срби на такве евентуалне скупове доћи са новим предлозима који би водили компромису који би био прихватљив и иза друге. Боје се да би дошло до суочавања са досадашњим српским позицијама и до још једног покушаја да се разговор о картама
врати на почетак. Зато у мени _
и нема, овога часа, никаквог оптимизма у погледу могућих нових дипломатских иницијатива поводом босанске кризе.
Б: Да ли бисте могли да прокоментаришете најновију изјаву господина Козирјева, дату америчкај телевизији: да је дошло време за директне руско-америчке консултације, у које би се касније могли укључити и други, да
би плод таквих консултација
требало да буде — примена још радикалнијих, још оштријих меЂународних мера „за потпуно заустављање рата".
B. U: Нажалост, не могу. За такву изјаву нашег министра нисам чуо.
ног радија из УН. „То је могао да уради раније, као што и сад може да их спречи у даљем трагичном срљању у још шири сукоб и пропаст која се надвила над једнима и другима“.
Савет безбедности почео је јуче поподне консултације које ће се, највероватније, окончати саопштењем у виду захтева властима Србије и Црне Горе да се одмах заустави свако даље снабдевање Републике Српске — уз упозорење да ће оне, у противном, бити одговорне за даље последице ескалирајуће кризе у БиХ.
У јучерашњем интервјуу за „Бостон блоуб“, председник Клинтон је рекао, поред осталог, да не верује у могућност да са „ограниченим ударом из ваздуха заустави побеснели босански рат“.
зк следи
_ВАСИЛИС_МАГИНАС ЕКСКЛУЗИВНО
ЗА „И Понуда је још на столу
„Понуда посредничке улоге још важи и важиће до последњег тренутка. Све док постоје могућности да се учини било шта што би спречило рат“, изјавио је јуче ексклузивно за „Борбу“ Василис Магинас, представник за штампу владе у Атини, са којим смо разговарали телефоном о најновијем покушају грчког премијера Константина Мицотакиса да сукобљеним странама у Босни и бившој Југославији понуди добре услуге за мирољубиво разрешење сукоба.
Вест која је токм прошлог викенда стигла из Атине да је грчки премијер предузео још један дипломатски корак у тражењу пута ка стабилизовању ситуације у бившој Југославији није, зачудо, имала великог одјека у светској јавности. Неке од великих агенција нису чак ни забележиле понуду премијера да Атина посредује између бројних зараћених и супротстављених страна у југо-балканском кошмару, па је неко време изгледало да је предлог Константина Мицотакиса остао да виси у ваздуху.
Јуче смо стога покушали да од најодговорнијег човека у грчкој влади за контакте са јавношћу сазнамо да ли сеи шта у међувремену променило након гласања Скупштине Републике Српске у Бијељини.
Господин Магинас — који је пре непуне две деценије службовао у Прес-бироу Грчке амбасаде у Београду — потврдио је прво да је „понуда
АД
5 | a 5 si У
још на столу“. Он је, међутим, изразио резерве према оним тумачењима која ову активност грчког премијера називају иницијативом. „Она то није, јер не нуди ништа апсолутно. конкретно“, ракао је споуксмен грчке владе. „Радије бих је назвао испитивачким посредовањем које ће трајати до последње секунде у настојању да се постигне што повољнији резултат и избегне рат“.
Василис Магинас је потом подсетио на досадашње вишеструке покушаје грчког премијера да дипломатским каналима и добрим везама са руководством Србије и лидерима босанских Срба помогне
у налажењу решења за сукоб.
„Ситуација је сада (у понедељак увече) тежа него што је била јуче. Могућности су мање, али се ипак још надамо“, рекао је представник грчке владе. „Наш премијер и наша земља ће учинити све што је могуће у овом одсудном тренутку како би се избегао рат“, поновио је Магинас, а на директно питање предстоји ли у уторак неки конкретни корак атинских званичника одговорио: „Сутра ће премијер Мицотакис можда урадити нешто но-
во. Он ће вероватно (ову
реч је нагласио више пута), али не сасвим извесно имати контакт са Слободаном Милошевићем“. Р. ЛАЧЕМА,
Мисокак5 (ј05 veruje U mirno resenje |
Атина. — Премијер Грчке Константин Мицотакис изјавио је јуче да се, без обзира на ноћашње одбијање Скупштине босанских Срба да потпишу Венс-Овенов план, нада да ће мирним путем бити окончан рат у Босни. У истом контексту, Владин представник Василис Мангинас је рекао да су
„„стални напори“ премијера за
превазилажење кризе усмерени ка налажењу мировног решења и ка томе да не буде војне интервенције“.
По изјави Мангинаса, одбијање босанских Срба није довело до гашења грчке иницијативе. На питање да ли се очекује долазак председника Србије Слободана Милошевића у Атину, Мангинас је рекао да
Јапан подржава
Токио. — Јапан подржава
чвршће економске санкције и селективне нападе из ваздуха на Србе у Босни како би се окончао једногодишњи грађански рат у БиХ, изјавио је јуче Владин представник за штампу Јохеи Коно.
„долазак није програмиран, али, ако буде сагласности 0 Босни није искључено да све стране и лорд Овен дођу у Атину и ту потпишу мировни споразум“.
За разлику од Владе, вођа грчке опозиције, председник социјалистичког ПАСОК-а Андреас Папандреу сматра да
„дугорочне опасности остају,
био потписан Венс-Овенов план или неки други“. После састанка са председником републике Константином Караманлисом са којим је (на свој захтев) разговарао о кризи на Балкану, Папандреу је оптужио Владу, а као највећу њену грешку навео је „издају наших највећих савезника у региону — Срба“. Танјуг
ограничену силу
Према његовим речима, Јапан ће подржати ограничену употребу војне силе како би се окончале борбе. Влада је, такође, након одбијања босанских Срба подржала одлуку УН о пооштравању санкција. Ројтер