Борба, 27. 04. 1993., стр. 6
У
5 5 FS š 5 * ~
5
ALEKSANDAR KARAĐORĐEVIĆ
BUTROSU GALIJU ге
Saniceije
sda? „8 роџевај) патос Prestolonaslednik Aleksandar Karađorđević uputio je juče pismo generalnom sckretaru Ujedinjenih nacija dr Butrosu Galiju u kojem se, između ostalog, kaZe: „Sa velikom zabrinutošću obraćam Vam se povodom zavođenja dodatnih sankcija protiv Srbije i Crne Gore, koje danas stupaju na snagu. Kao osoba duboko opredeljena za mirno, pravedno i trajno rešenje u bivšoj Jugoslaviji, kao i za demokratskipreobražaj same Srbije, strahujem da režim sve oštrijih sankcija neće doprineti ostvarenju ni jednog od ova dva cilja.
Sankcije su ozbiljno pogodile narod, a ne režim. Najteže pogođeni su oni segmenti društva koji su istovremeno najizrazitije opredeljeni za promene, za demokratiju i tržišnu privredu. To su pre svega omladina, stručnjaci, inteligencija, kao i uspešni, izVOZnO-orijentisani privrednici. Na desetine hiljada obrazovanih mladih ljudi, koji se većinom suproitstavljaju politici nasilja i mržnje, napustili su zemlju. Ovo je nenadoknadiv gubitak za pobornike demokratije među Srbima, kao i za sve ljude kojima je stalo do mira na Balkanu.
Srpska~ strana. u sadašnjem sukobu snosi deo odgovornosti za ovu tragediju, ali nije jedini krivac. Nedavni prizori užasa u Vitezu i širom centralne Bosne to dokazuju. Efektivnost Ujedinjenih nacija u potrazi za dugoročnim prekidom vatre, a potom i za trajnim političkim rešenjem u bivšoj Jugoslaviji, umanjena je činjenicom da su sankcije primenjene samo protiv Srbije. Krivica za sadašnju tragediju jeste sveopšta i isticanje jedne strance kao glavnog krivca samo podstiče nepopusiljivost drugih. =
REPUBLIKA SRPSKA KRAJINA
Knin. — To je deo procedure koji je u ovom trenutku završen kako svet ne želi. Možda i mi to ne želimo, ali neko nam je nametnuo takav put.
Ovo je juče na kratkoj konferenciji za novinare, u Kninu, izjavio Đorđe Bjegović, predsednik Vlade RSK, povodom odluke parlamenta Republike Srpske da ne prihvata Vens-Ovenov plan.
Bjegović: Ne odbacujemo pregovore
Što se tiče nastupa vlasti SRJ, odnosno Srbije i Crne Gore u vezi Vens-Ovenovog plana i posledica Rezolucije 820, Bjegović je rekao da je njihov zajednički nastup logičan, izrazivši uverenje da se pregovorima „dosta toga može rešiti“. On je najavio i mogućnost otvaranja pregovora sa vlastima Hrvatske, a što se tiče ujedinjenja RSK i RS je kazao
zre ei 6
ОМЕММК
_ BORBA UTORAK 27. 4. 1993.
Cvijetin Milivojević
Po Radovanu Karadžiću, sporna provincija tri (Bosanska Posavina) je „pitanjc fizičkog opstanka srpskog naroda u Republici Srpskoj i Republici Srpskoj KraJini“. Prema lordu Ovenu, za Srbe je dovoljan i cksteritorijalan ko-
ridor (po pet kilometara sa obe.
strane puta) kroz Розампи Кора |
bi čuvale snage Ujedinjenih nacija; po ruskom posredniku u pregovorima Vitaliju Čurkinu, ruske trupe pod „plavim šlemovima“ bile bi dovoljno jaka garancija za Srbe...
Predsednički trojac iz Srbije i Crne Gore, pak, na svoj način je, u pismu bjeljinskoj skupštini, protumačio razgovore sa britanskim lordom o pitanju koridora: „Konstatovali smo da je u pro-
'vinciji tri nastala nova realnost
većom koncentracijom srpskog stanovništva i da će, samom tom činjenicom, bez obzira na režim saobraćaja kroz tu bprovinciju, biti nesumnjivo obezbeđena potrebna veza i na adekvatan način konačno rešeno pitanje ovog vitalnog koridora. Utoliko pre što već ponuđena rešonja (iako za sada sa njima nismo zadovoljni) isključuju svaku mogućnost presecanja ove komunikacije...“ Tako toliko različita, tri tumačenja budućnosti jedne sasvim obične ceste (kombinacija razrovanog asfalta i makadama), navode na isti zaključak: Vens-Ovenov plan, ali i pitanje rata i mira u Bosni, a možda i šire, direktno zavisi od toga hoće li se naći, za sve tri strane, zadovoljavajuće rešenje u Posavini. Nesrećni „koridor života“ (ili bolje: smrti) koga je Srpska vojska „probila“ prošloga leta, uz ogromne žrtve svoje i protivnikove — kako sada stvari stoje — i nije koridor. Jer, taj put od Srbije, preko Semberije, ka Bosanskoj i Kninskoj krajini, prema srpskim izvorima, „prolazi kroz srpsku zemlju, a kroz svoje nema koridora“. Pre građanskog rata, iz Krajine malo je ko ovom cestom putovao ka Srbiji. Кгај пи, oni iZ banjalučkog regiona, izlazili su na autoput Zagreb — Beograd kod Okučana i otuda, kroz Hrvatsku, najbrže stizali do Beograda. Iz Knina je postojala još
volji
da slede određeni operativni za-
daci i planovi po tom pitanju.
Babić: Mogucnost više za opstanok
Povodom odluke Skupštine RS, dr Milan Babić predsednik opštine Knin ı SDS Krajine izjavio je:
„S obzirom na sveukupni srpski nacionalni interes i mišljenje naroda, Skupština RS je donela јеdino moguću ispravnu odluku. Ovo je i moje lično očekivanje. Doduše smatram?da bi bilo daleko bolje da je stav po sličnom pitanju usvojen prošle godine, kada je reč o Vensovom planu, koji je imao iste namere za RSK, kao i Vens-Ovenov plan sada za
- RS. Posle toga očekujem da će
Svetska zajednica pokazati više razumevanja za ostvarivanje pravednih zahteva srpskog naroda, da će se ubuduće politič-
|| Provincija fri u Posavini jedna maršruta, ona preko Grahova, Drvara, Petrovca, Ključa, Banjaluke... pa onda, opet, kod Orašja (danas pod kontrolom HVO) prelazak u Hrvatsku, pa na autoput „Bratstvo-jedinstvo“. Treća mogućnost je bila doći do Srebrenika (pod muslimanskom kontrolom), a odatle preko Tuzle, Ugljevika i Bijeljine, preko starog mosta na Savi koga su, apsurda li, podigli Nemci, preći u Vojvodinu. Na kraju, poslednja i najsporija varijanta je bila putovanja od Srebrenika, preko Brčkog, uz Savu, kroz Semberiju, pa opet na stari most.
Jedini put od Srbije ka Krajinama danas započinje preko
· Pavlovića ćuprije na Drini ili već
pomenutog mosta izineđu Bosanske i Sremske Rače, kroz Bijeljinu, zatim 40 „sigurnih“ kilometara ide kroz Semberiju, koja, prema planu mirovnih arbitara, pripada Srbima. Međutim,
već negde od Brezovog Polja,
pre Brčkog, koridor, zbog čestog granitiranja iz susedne Hrvatske, „izbegava“ staru putanju obalom Save i ide kroz zabačenija srpska sela. Od Brčkog, takođe, preko Obudovca, Modriče, Dervente... krivuda do banjalučke provincije. Činjenica je da put, uglavnom, prolazi kroz sela koja su, i pre rata, bila naseljena srpskim življem. Međutim, cela provincija tri koju su Vens i Oven dodelili Hrvatima, vrlo je mešovita po nacionalnom sastavu. Jedino su nesumnjivo hrvatske opštine Orašje i Odžak. U Brodu i Šamcu, recimo, Hrvata je nešto više od Srba (41 naspram 33,8 odsto, odnosno 44,7
prema 41,5 odsto), u Modriči je
najviše Srba, pa skoro podjednako Hrvata i Muslimana, u Derventi je, takođe, najviše Srba, dok je u brčanskoj opštini, pre rata, dominirao muslimanski živalj. Etničku sliku dodatno komplikuje znatan procenat Jugoslovena. Danas je etnički fakticitet u Posavini dramatično izmenjen. Nešto zbog pritisaka, nešto zbog želje za nacionalnim grupisanjem na prostoru centralne Bosne, otišao je najveći deo Muslimana. Hrvati su se, uglavnom, povukli ka Orašju i selima u okolini Brčkog koja kontrolišu postrojbe HVO, dok su se u napuštene kuće doselili Srbi iz centralne Bosne i dela zapadne Slavonije. Verovatno baš na ovu kartu igraju Ćosić, Milošević i Bulatović „tešeći“ u svom pismu Srbe iz Bosne. Tu je, naposletku, i nova prepreka: Vens i Oven su, nagovarajući Aliju Izetbegovića da potpiše mape, Muslimanima dali koridor, izlazak od Tuzle na Savu, upravo kod Brčkog. Zato bi kod Brčkog, očigledno, bila nužna „tronacionalna petlja“ inače će se u jednoj tački kod Ovog grada križati srpski, muslimanski i hrvatski put.
Ukoliko Srbi napuste Posavinu, Čiji najveći deo vojnički drže, bio bi to, verovatno, i kraj srpskih snova o jedinstvenoj srpskoj državi u dogledno vreme. U tu vrstu srpskih otrežnjenja zasigurno bi ušao i kraj nada u Srpskoj Krajini o državnom „razvodu“ sa novom hrvatskom državom. Dakle, tragom teze
Đorđe Bjegović, Milan Babić, Milon Martić
kim pregovorima, bez primene sile, nastaviti rešavati sveukupni odnosi na prostorima bivše Jugoslavije, i dodao:
„Srbima niko, niti ima pravo, niti će moći sprečiti da opstanu kao narod na čitavom svom etničkom i državnom prostoru,
1! kao ni da realizuju u miru ujedi-
njenje svih srpskih država, bez povređivanja bilo čijeg drugog prava. Smatram da ova odluka Skupštine RS pruža više mogućnosti da i RSK opstane. Bolje je da je agresivnost nama nesklonih zaustavljena danas na prostoru RS, nego sutra na prostoru Sandžaka, Kosova i, ne daj Bože
beogradskog pašaluka“, istakao je Babić.
Martić: Sazreli uslovi za ujedinjenje
Ministar unutrašnjih poslova RSK Milan Martić je „pozdravio” odluku, ističući da je „parlament RS odlučio po volji naroda svoje države“.
— I mi smo u sličnoj situaciji. Ako treba da biramo za nastavak rata ili za državu sa svim poniženjima, onda je jasno da se ja opredeljujem za nastavak rata. To je teška odluka, ali ako treba da se borimo za slobodu izabraćemo taj put, a ne гор-
Феоооове GRANICE PROVIAIIJE
nekih analitičara o tome kako su Srbija i Crna Gora taoci Srba izvan Srbije, na pitanju koridora mogu se doneti još dva zaključ“ka. Prvi je da su i Srbi u Bosni, na neki način, zarobljenici ultimativnog pritiska iz Srpske Krajine da se od „egzistencijalnog koridora“ ne odustane. Drugi, pak, zaključak jeste da ni svim Srbima u Bosni (recimo, hercegovačkoj i semberskoj provinciji) koridor nije jednako važan jer imaju teritorijalnu vezu sa SR Jugoslavijom.
No, odluka Skupštine Republike Srpske, a verovatno i rezultati najavljenog · referenduma bosanskih Srba, vratiće priču o
· koridoru na početak. Čak ni eventualna spremnost međunarodne zajednice na ustupke Srbima na drugoj strani (Popovo Polje, veza Šekovića sa ostatkom matične provincije, Potkozorje i Grmeč), ne mogu nadomestiti značaj provincije tri. Hoće li se, ipak, osim rata iznaći i neka druga sredstva za razgovore — ne zavisi samo od tri naroda u BiH i njihovih nesrećnih lidera. Ako je Karadžić u nečemu bio u pravu, biće da je to bilo upravo u njegovom insistiranju da se problem Posavine rešava u biletaralnim pregovorima srpske i hrvatske strane, jer to, u ovom slučaju, ne bi bilo na račun treće, muslimanske. Zašto su mirovni kopredsednici zaustavili te, već započete razgovore o trampi teritorija? Po indirektnom priznanju gospode Vensa i Ovena, baš zato što se na posavskom koridoru razbija svaki srpski san o svim Srbima u jednoj državi, makar i u budućnosti...
stvo, kazao je Martić.
to sc tiče posledica odluke Skupštine RS za Jugoslaviju, Martić je rekao da se radi o izraženoj volji naroda, koji odlučuje o svojoj sudbini i da taj narod ne želi da nanosi zlo bilo komc. Na pitanje da li postoji opasnost od oružane intcrvencije i na RSK, odnosno od bombardovanja Knina, Martić je rekao da to nije isključeno, jer jc Knin centar srpstva, „možda veći ncgo Banjaluka“, napomenuvši da će se Srbi boriti za slobodu i da ne treba dozvoliti provokacije NATO aviona, kao što su brišući
letovi nad Banjalukom. Srđan Radulović