Борба, 25. 10. 1993., стр. 10
"10 СВА
BORBA PONEDELJAK 75. 10. 1993. |
DRŽAVLJANSTVO | KAKO
brisani
Tražeći izlaz iz „škripca“ zvanog međunarodna blokada mnogi građani SRJ pribavili su dvojna državljanstva dalekih. pacifičkih zemalja, nečlanica UN: Tongo, Solomonska ostrva, Kiribati, Vantu... U ovakvom biznisu, nema sumnje, profitirale su agencije koje se bave prodajom tuđih pasoša a cela stvar sa duplim državljanstvom dovedena je do apsurda. Nekadašnji Jugosloveni, naime, našli su način za „pravnu vezu“ sa zemljama egzotičnih imena, dok su one sa jučerašnjom дотомпот gotovo sasvim prekinute.
„Dvojni“ Makedonci
Jedina republika bivše SFRJ koja je ostavila „prostor“ za sticanje svog uz postojanje nekog drugog državljanstva (dakle, i novih država sa starog tla) je Makedonija. U njenom Zakonu se, već na samom početku u članu 2. izričito dozvoljava „i državljanstvo na druga država“. U tom smislu, po liberalnosti ovaj propis prednjači nad ostalim novonapisanim. S druge strane, njegovi paragrafi su veoma restriktivni u pogledu dužine boravka posle kog se može dobiti makedonski pasoš — čak 15 godina. Ovo državljanstvo može se „primiti“ i na OSnOVUu bračne veze sa državljaninom Makedonije ako ona traje najmanje tri godine kao i poreklom (po jednom ili oba roditelja). Takođe, pravo na njega stiču i oni koji su rođeni izvan Makedonije ali su mu oba ili jedan roditelj makedonskog porekla ili su kao nemakedonci živeli u toj republici.
— Državljanstvo je, kaže dr Stevan Lilić, profesor, Upravnog prava u Beogradu, kom- · pleksna pravna materija koja pre svega spada u domen administrativnog i ustavnog prava iako ima veoma značajne međunarodne aspekte. Ovo zbog toga što se državljanstvo istovremeno tiče odnosa države prema svojim građanima ali i na odnose među državama povodom svojih građana. Po savremenoj praksi ono je neodvojivo od oblasti Osnovnih ljudskih prava i sloboda. ~
Prema rečima dr Lilića, to znači da država prema svojim građanima, kao i prema stranim licima ne može postupati „kako joj se prohte“ već mora uzeti u obzir svetske standarde u poštovanju ljudskih prava i dostojanstva ličnosti. Drugim rečima, zaključuje sagovornik „Borbe“, država ne sme zakonima „nametati građanima obaveze u suportnosti š3a OSnovnim pravima: i slobodama čoveka kao što su izražavanje političkog mišljenja, nacionalnih osećanja i verskih ubeđenja. Koliko se na prostorima eks Jugoslavije ova pravila poštuju mnogo više se pokazuje u, praksi nego na osnovu „slova zakona“. Kako se pitanja
judi sa rezervnom domovinom
Nekadašnji Jugosloveni postaju državljani egzotičnih zemalja dok su iz „hnjige zavičajnika“ bivše domobvine-iz-
GA STEĆI (4) ·
državljanstva regulišu u zemljama sveta, posebno onim koje su, slično nama „raskrstile sa prošlošću?“
„Restrikfivna Letonija
Za sada, nove državne celine"
nastale na prostorima bivšeg Sovjetskog Saveza nisu zainteresovane za institut dvojnog državljanstva. Primera radi, Letonija,Estonija i Litva su krajnje restriktivne prema toj mogućnosti. Iz, doduše, sasvim drugih razloga trend „ukidanja“ bipatrida vlada i na Zapadu gde je, recimo, Nemačka već najavila mogućnost brisanja ove kategorije. Kako državljanstvo, po tumačenju dr Gaše Kneževića, profesora na beogradskom Pravnom fakultetu, dobija odnosno gubi „na težini“ u srazmeri sa položajem stranaca na teritoriji te države prava bliža pravima „doma-
Sfandard za ljudska prava: Sfe= van Lilić i
ćih" utoliko je državljanstvo manje bitno) jasno je zašto Zapadna Evropa koja teži ujedinjavanju i brisanju granica tc poštovanju ljudskih prava ne pridaje veliki značaj dvojnom državljanstvu. 1
Ali, pošto smo mi u sasvim specifičnoj situaciji, dodaje dr Knežević, valjalo bi se „otkačiti“ od tog trenda ukidanja dvojnog državljanstva. Uostalom, sve više se sklapaju bilateralni „sporazumi između država koje na taj način regulišu ovo pitanje. Time se ujedno rešavaju i problemi vezani za „duplu državnu vezu“ kao što su odsluženje vojnog roka ili oporezivanje. Dvojno državljanstvo, naime podrazumeva i potpuno ista prava u obe države uključujući i raspolaganje nekretninama ili biračka prava. A da li ćemo se mi „jednog lepog dana“ uklopiti u svetske civilizacijske standarde i sadašnje „igre bez granica“ konačno zameniti slobodnim kretanjem, nastanjivanjem i življenjem bez granica u ovom trenutku izgleda sasvim ne-
predvidivo.. (kraj) B. Oprijan — ilić
(ukoliko su njihova
JASMINKA HASANBEGOVIĆ 0 PREDLOGU EVROPSKOG POKRETA
Jugosloveni ~ 5. » : Pa 7]]
„zasficena lica
Ovakav status omogućio bi svim bivšim državljanima SFRJ punu slobodu kretanja po te-
ritoriji nekadašnje države
Činjenica da je državljanstvo najvažnija pravna veza pojedinca sa državom, pogotovo u ovakvom tipu država, kakve sađa ovde postoje, i da se na osnovu njega ostvaruju -gOtoOvo sva druga prava, bio je dovoljan razlog da Evropski pokret u Srbiji uputi Ženevskoj konferenciji o bivšoj Jugoslaviji Povelju slobode i prava, sa svojim predlogom o rešenju ovog problema na prostorima nekadašnje SFRJ. O tome za „Borbu“ govori Jasminka
. Hasanbegović, član Evropskog
pokreta i asistent na Pravnom fakultetu u Beogradu.
— Povelja predlaže kako bi trebalo regulisati neka osnovna prava i slobode za sve ljude na prostoru bivše Jugoslavije. Pre raspada države ljudi su na određenom prostoru imali svojstvo državljana sva prava koja su im po tom osnovu pripadala. Ti isti ljudi, po definiciji nikako nisu mogli uticati na političke tokove, Jer se radi o autoritarnim геžimima, kakav je bio i režim bivše SERJ, pa sada ostaju bez državljanstava i postaju stranci. I to ne samo stranci, već zbog nakaradno shvaćenog prava na samoopredeljenje, koje se kod nas redukovalo na pravo na nacionalnu državu — neprijatelj-
ski stranci, objašnjava Jasminka
Hasanbegović.
Evropski pokret u Srbiji, koji je deo Međunarodnog evropskog pokreta i sarađuje sa Savetom Evrope i Evropskim parlamentom, predložio je da svaki državljanin bivše SERJ dobije „status pripadnika međunarodno zaštićenog lica“. Sva lica sa ovim statusom imala bi punu slobodu kretanja, bez ograničenja po teritoriji nekadašnje SFRJ
_ sa posebnom putnom ispravom.
U sklopu ugovora o miru, koji bi bio postignut za sve bi bila
obezbeđena sloboda boravka, nastanjivanja, komuniciranja, zapošljavanja, obrazovanja,
zdravstvene zaštite, preduzetništva, prava svojine i nasleđivanja. „Zaštićena lica“ bi po svemu
- bila izjednačena sa državljani-
ma novih država, osim što ne bi mogli da budu zaposleni u držanvim službama.
Po rečima Jasminke Hasanbegović, Povelja je dostavljena Ze-
ĐOLIMIR IZ SELA KUŠIĆA MEĐU BLEDOLIKIMA IZ BEOGRADA
Medovoljno pravne regulative: Jasminka Hasanbegović
nevskoj konferenciji, ali odgovor na pitanje kada će ova problematika biti razmatrana zavisi od uspeha mirovnih pregovora i zaustavljanja rata na ovim prostorima. Koliki će biti uticaj Povelje zavisi od zainteresovanosti građana, ali u našim novonastalim državama teko je artikulisati i organizovati sve zainteresovane ljude da slobodno izraze svoj interes i da se međusobno povežu, a mogu se očekivati i veliki otpori ı ugušivanja svih pokušaja da se u tom pravcu nešto uradi, mišljenje je Jasminke Hasanbegović. Po njenom uverenju ključni pravni problem iz kog proizilaze sve komplikacije sa državljanstvom je nedovoljna pravna regulisanost i nedostatak detaljne pravne formulacije prava na samoopredeljenje.
— Princip na samoopredeljenje do prvog svetskog rata bio je
samo politički princip, da bi po-"
sle poslednjeg svetskog rata prerastao u pravni princip. Nalazi se u Deklaraciji Ujedinjenih nacija, i u oba Pakta o ljuskim pravima, ali kao pravni princip nije preciznije regulisan, osim u Afričkoj povelji o ljudskim pravima, koja za nas ipak ne važi. Zbog oga se on sada tumači i primenjuje na različite načine, a na našem prostoru tumače ga oni koji imaju realnu političku moć, a samim tim, ti isti ljudi
odlučuju kako će biti regulisano
i državljanstvo. Ono što je interesantno, priča Jasminka Hasanbegović, jeste da se ovaj režim stalno deklarisao za Jugoslaviju, ocenjivao je realizaciju prava na samoopredeljenje dru-
gih kao secesiju i neprestalno se zalagao za kontinuitet sa SFRJ. Ukoliko su ova opredeljenja bila prava, a ne samo verbalna i deklarativnog tipa, Zakon o državljanstvu nove Jugoslavije morao bi da sadrži mogućnost da svako ko je državljanin SFRJ bude i državljanin ove treće Jugoslavije. Sudeći po onome što sad događa, najverovatnije će se ipak pojaviti dvostruki kriterijumi i izvrdavanja argumentovano odredbama „onih drugih“. Na Zakone o državljanstvu Slovenije i Hrvatske može se staviti puno primedbi, jer nisu pravljeni po evropskim standardima i modelu, tako da bi mogli ovde da posluže kao antimodel, objašnjava Jasminka Hasanbegović.
Nedefinisani statusi Republike srpske krajine u Hrvatskoj i akozvane Republike Srpske u Bosni i Hercegovini, jedan su od razloga što kod nas kasni ovaj Zakon o državljanstvu, smatra Jasminka Hasanbegović. Kada su se sve tri strane načelno saglasile u Ženevi, pojavila se vest da je prihvaćen predlog dvojnog državljanstva za lica iz Republike Srpske i Herceg Bosne, ali to niko nije želeo da komentariše. Ono što je naš problem ovde u Srbji je što Srbe u Srbiji niko nije pitao da li oni pristaju da automatski na međunarodno pravnom nivou bude priznat status dvojnog državljanstva Srbima 1 uopšte licima izvan SRJ, jer bi u toj situaciji oni iz raznih srpskih krajina mogli da utiču na sva zbivanja u Srbiji i Crnoj Gori, dok obrnuto ne važi. J. Tasić
„Šta jede ovaj narod?“
— Ovaj narod mora da je gladan, čim ne kupuje krompir. Ako ne kupuju krompir, šta mogu drugo da jedu?, pita se Đoli-
'mir Bratuljević, seljak iz Kušića
kod Ivanjice, dok gleda mravi-
'njak razliven između tezgi na
Kalenić pijaci.
Prodavao je, kaže, dnevno po 200 kilograma krompira u „ono vreme“, a sad, jedva trideset, subotom i nedeljom po šezdeset. Kilogram je — jedna marka ili = četiri puta jeftinije od pasuja. Dok „posmatra mzravinjak „bledolikih“ Đolimir kaže: „Izgubljen narod. Nema para a hoće da pazari. Svi oni misle da mi imamo, a ni mi nemamo. Plaćamo — prevoz, naftu, veštačko đubrivo... sve u devizama. Plaćamo tezgu — godišnje i dnevno... Oni nama ne veruju. Tad im ja objasnim šta sve plaćam i
da i nas sve skupo košta. A oni opet ne veruju. Neki psuju, neki kažu: „Doći će vama opet 48, pa ćemo da dođemo mi vama i sve džabe vam pokupimo“. Ja trpim, naučio sam. Pomirićemo se kad se ovo sredi.
Bratuljević je glasao za SPS, ali „nikad više“. Kaže — prevarili su: nema semena, nema đubriva, sve se plaća markom. Davali su litar nafte za tri kilograma krompira, ali su šverceri nešto jeftiniji. Ovaj četrdesetogodišnji seljak ne veruje više ni televiziji. „Na televiziji mnogo govore o bonovima“, a u njegovim Kušićima kraj Ivanjice to niko nije dobio. „I svašta su lagali“. Ima dve kćerke i boji se za njihovu budućnost, boji se da mogu da budu i gladne, i pored zemlje na kojoj rastu. („Neće se imati semena da se u zemlju za-
seje, ni đubriva da to poraste, ni nafte da se ta zemlja zaore”).
Žao je Đolimiru, kaže, ovog naroda. Nije siguran, ali nada se da će biti bolje. Narod — nema, a neće ni da radi. On ne može da nađe radnika za obradu svojih voćnjaka i krompirišta. I zato, kad mu neko mlad, uz to i pijan u snazi zatraži koji krompir, on ga odbije, ali kad mu sa molbom dođe kakav star, istrošen čovek, nema srca da mu ne da.
Slušala je ove njegove posled- .
nje reči jedna „građanka“ i nije je mrzelo da, kad je pijačni prodavac završio priču, pojuri za slušaocem i zapisničarem Đolimirovih reči i napakosti proizvođaču krompira: „Ne da za džabe, ne da. Znam ja seljake“.
A Đolimir misli da će se selo i grad pomiriti „kad stane marka“. ЕВА i
Ona ada dav