Борба, 27. 12. 1993., стр. 7

BORBA PONEDELJAK 27. DECEMBAR 1993.

KINEZI OBELEŽILI 100. GODIŠNJICU MAOVOG ROĐENJA

e~ e bb Ме сапје опода 510 e e je voda anafemisao

Peking. — Jučerašnje zvanično obeležavanje 100. godišnjice rođenja osnivača komunističke Kine Mao Ce Tunga (umro 1976), proteklo je u znaku veličanja nacionalnih napora ka uspostavljanju tržišne privrede, koju jc Mao svojevremeno anatcmisao.

Govoroći na velikoj svečanosti u Pekingu, predsednik Kinc i Komunističke, partije Đijang Cemin je kao arhitektu kincskih ekonomskih reformi označio Deng Hsjaopinga i naglasio da Kina sada „koriguje ono čemu se Mao pogrešno suprotstavljao“. Đijang jc, kako javlja Rojtcr, visoko ocenio Dcngov rad na „prečišćavanju i dotcrivanju Maovog legata“. „Na mnogo načina mi sada radimo ono što jc drug Mao zacrtao ali nijc ostvario, popravljamo ono čemu sc Mao pogrešno protivio i činimo dobro ono što on nijc dobro učinio“, citirao jc 89-godišnjcg 1)cnga Đijang Ccmin.

Ponovio je takođe Dengovo upozorenje da jc to dug put, ali put na komc sc vcć ostvarujc

napredak, a tako će sc i nastaviti. UN | SPOR OKO SEVERNOKOREJSKOG NUKLEARNOG PROGRAMA

Gali u Pekingu

Peking. — Gcencralni sckrctar Ujedinjenih nacija Butros Butros Gali doputovao jc jučc u Pcking poslc poscta Južnoj i Scvcroj Korcji gdc jc pokušao da po-

Kim II Sung zaobilazi UM: Bufros Gali

sreduje u krizi nastaloj oko kontrovcrznog socvcrnokorcjskog, nuklearnog programa.

Butros Gali je u Pckingu јисе razgovarao sa premijcrom Kinc

Tokio (Tanjug) — Višc od 500.000 Japanaca otputovalo je ovih dana u inostranstvo koristeći razne praznikc od 23. decembra, carcvog rođendana, do 3. januara. Štampa tim povodom sa čuđenjem bclcži kako se u vreme teškc rcccsijc, koja je zahvatila zemlju, čak 510.000 ljudi odlučilo da praznike provede u inostranstvu, što je nešto više od 466.000 Japanaca koji su prošlogodišnjc · novogodišnje praznike provcli u inostranstVu. —7“

Razlog ovogodišnjem eceksodusu Japanaca je i dalje jak jen, koji građanima ove zemlje omogućuje jeftin boravak u njihovim omiljenim xturističkim destinacijama, među koji-

SNAŽNI JEN OMOGUĆUJE JEFTIN BORAVAK U INOSTRANSTVU

Praznicni eksodus 500.000 Japanaca

Li Pengom, a danas i sa drugim zvaničnicima пајтпороиатије državc poslc čoga ćc sc obratiti i novinarima. -

Agcncijc navodc da ćc prvi čovck UN i posctu Kini podrcditi pitanju stvaranja scvcrnokorcjskih nuklcarnih postrojcnja mcđunarodnoj inspekciji, na čcmu prvcnstvcno insistiraju Sjcdinjenc Amcričkc l)ržavc. Očckujc sc da Butros Gali zatraži pomoć Pekinga, prvog savcznika DNH Korocje.

Novu dimcnziju misiji goncralnog sckrctara dajc i jučcrašnja informacija „Njujork tajmsa“ koji, pozivajući sc na jedan povcrljiv izveštaj. Ccntralnc obaveštajnc agcncijc (CIA), tvrdr da Severna Korcja vcrovatno ima jednu do dve nuklcarnc bombc.

Prilikom posctc Pjongjangu, scvernokorcojski vođ Kim Il Sung jc rckao Butros Galiju da postojc „pozitivni znaci“ u njcgovoj zcmlji u prilog odobravanja inspckcijc spornih nuklcarnih kapacitcta, ali jc istovrcmcno poručio da ncma potrcbc za intcrvcnciju UN.

ma su, na prvom mostu, Australija i Havaji. Japanci žclc, napisao jc jcdan list, da uhvatc još ncki voz zabavc, u vremc kad gubici mnogih, pa i najvcćih preduzeća, pokazuju da ćc biti gorc. : Industrijska proizvodnja u oktobru pala jc za 6,6 proccnata u odnosu na prošlu· godinu, a poscbno jc opao izvoz cicktronskc robc i vozila, što su glavni japanski izvozni artikli. Proizvodnja vozila u istom mosccu pala је za 12 proccnata, a zbog svc zatvorcnijih inostranih tržišta i manjc potražnje kod kuće, veliki proizvođači planiraju kratkc kolcktivne odmorc i idućc podinc.

ZAPADNOM DELU NEMAČKE PREDSTOJE DALJA ODRICANJA O e e • Teret ujedinjenja ољо » e prifiskace godinama

Nenad Briski

dopisnik „Borbe“ iz Bona

Jedan od vodećih nemačkih bankara izjavio je da Nemci moraju biti spremni na nova odricanja, sve doh je zemlja suočena sa ogromnim troškovima ujedinjenja. Horst Keler, predsednik Udruženja nemačkih štedionica izjavio je da će realna zarada u zapadnom delu Nemačke morati da opa-

da još nekoliko godina.

„Nema povratka zdravih državnih finansija bcz socijalnih odriсапја“ — rckao jc Kclcr, koji је doncdavno bio visoki funkcioncr u Ministarstvu finansija.

On je takođe izjavio da zapad Nemačke nc može da uloži 5 odsto svog društvenog proizvoda na istok zemljc a da istovromocno očuva sadašnji nivo zarada. „Nema alternative — zaradc na zapadu Nemačke moraće da opadaju još nckoliko godina“, kažc ovaj bankar. Keler takođe smatra da ćc nczaposlcnost u Nemačkoj rasti i dalje i da privredni rast u idućoj i 1995. godini ncćc biti dovoljan za otvaranjc vcćcg broja radnih mcsta od onoga koji sc gubi zbog prestruktuiranja privrcdc. Državni dug — kažc on — dostigao tolikc razmcrc da sada svi dclovi društva moraju da pomognu u njcgovom svođenju u normalnc okvirc. Svc državnc bcnoeficijc moraćc da sc smanjuju i da sc svode na ono što jc zaista nCOphodno. Takođc smatra da ćc Ncmci morati da naučc da višc brinu sami o scbi kada jc o socijalnoj sigurnosti rcč, i da potpuna socijalna zaštita, koju trenutno uživaju, višc ncćc moći biti plaćena

STROGI AUSTRILIJANCI

Nemua viza

za debele

London (Rojter). — MDritanskoj mocdicinskoj scstri Alison Džons nijc dozvoljcno uscljcnjc u Australiju zbog toga što jc predcbcla. Prcdstavnici uscljcničkog odcljcnja su, nakon mcdicinskih ispitivanja, 114 kilograma tcškoj Londonki saopštili da mora smršati 31 kg ako žcli da dobijc boravišnu dozvolu.

„Bila sam zapanjcna“, izjavila je 42—pgodišnja Džonsova. „Ксčcno mi jc da jc sa mnom svc u rcdu, izuzcv što sam prctcška“.

OSUĐEN IRANSKI NOVINAR

40 ђанпа i godinu dana zafvora

Nikozija (AP). — Hcvolucionarni sud u Tehcranu osudio jc urednika jcdnog radikalnog funдатепгаз скор Апсушка па godinu dana zatvora, uključujući uslovnu kaznu od 40 udaraca bičem, izvcstio jc njcpov list „Salaam“. Vlasti nisu saopštilc na tcmclju čega Je urcdnik Abdi osuđcn. Od kada jc uhapšcn, 26. avgusta, bio je zatvoren u samici. lirektor lista „Salaam“ jc muslimanski šiitski naučnik hodžatolcslam Musavi Hociniha, bivši državni tužilac i član parlamcnta. iz državnog budžeta. Prvi cilj vlade morao bi da bude da deficit u javnom sektoru svede na tri procenta društvenog proizvoda, kao što je to predviđeno ugovorom iz Mastrihta. Taj deficit trenutno iznosi 7,5 procenata. Nekako u isto vreme za reč se javio Klaus Cvikel,predsednik najmoćnijeg nemačkog sindikata IG-metal. Njegova razmišljanja su, razumljivo, nešto drugačija. Naime, on upozorava na mogućnost štrajkova i nereda sa nesagledivim posledicama već sledećeg proleća. Cvikel kaže: „Računam s tim da ćemo biti primorani na štrajk ako poslodavci ostanu pri zahtevu da se nadnice smanje. Na štrajk bi poslodavci odgovorili masovnim otpuštanjem kako bi IG-metal i time celokupni nemački sindikalni pokret jednom zauvek oborili na kolena“.

Prema novom zakonu zaposleni u preduzećima metalske industrije, koje su van područja štrajka, ali ne rade zbog toga što nc dobijaju neophodnu robu, jer drugi štrajkuju, ostaju takođe bez zarade. Ovi radnici, koji ne štrajkuju ali su posredno pogođeni štrajkom, ne dobijaju, čak, ni pomoć od Zavoda za rad.

„Masovno otpuštanje vodilo bi velikim sukobima čije dimenzije danas niko ne može da predvidi“, upozorava Cvikel.

„To bi neizbežno predstavljalo političko odmeravanje snaga. Savezna vlada snosi odgovornost ako se zatvore fabričke kapije i stotine hiljada ljudi ostanu na ulici bez bilo kakve naknade“, kaže predsednik sindikata metalaca. Po njemu neizbežan politički radikalizam doveo bi do nereda sa nesagledivim posledicama na početku izborne 1994. godine. Cvikel dodaje da savezna vlada mora da odluči da li želi da snosi krivicu za nekontrolisane političke sukobe.

On istovremeno kaže da sindikat metalaca traži za iduću godinu povećanje zarada od 6 procenata za oko 3,5 miliona zaposlenih u zapadnom delu zemlje. Međutim, nema izgleda da poslodavci prihvate ovako visok zahtev, ali Cvikel ostavlja sebi odstupnicu. On, naime, kaže da što su garancije za očuvanje radnih mesta veće toliko je sindikat spremniji da smanji svoje zahteve. Ј

Takav kompromis već је роstignut pre mesec dana u „Folksvagenu“, gde je radna nedelja skraćena na četiri dana, zarade smanjene za 17 procenata, ali će svih 100.000 zaposlenih ostati na svojim radnim mestima tokom sledeće godine.

Inače, na pitanje o izgledima za privredni oporavak Cvikel odgovara: „Bez promene vlade, u idućoj godini broj nezagoslenih porašće na 4,5 miliona bez izgleda na poboljšanje u 1995.“

NEDUŽNE ŽRTVE ETNIČKIH SUKOBA U SRCU AFRIKE

Smrfonosni pir qladi i bolesti

Butarec (Ruanda), — Grupa izbeglica iz Burundija okupila se oko dečaka koji im je ispričao da su njegovi roditclji mrtvi i da on ncma šta da jede. „Želim da umrem“ — kaže siroče, odbijajući da ustanc iz jarka pored puta u izbegličkom logoru Gutezi, u susednoj Ruandi.

Funkcioncri Visokog komesa-

- rijata UN za izbeglice (UNHCR) izjavljuju da u 21 izbegličkom logoru u Ruandi dncvno od gladi i bolcsti umirc do 112 ljudi. U tim logorima jc smcšteno oko 375.000 ljudi, koji su pobegli sa svojih ognjišta da bi spasli goli život u ncmilosrdnim etničkim borbama u MBurundiju. Oko 150.000 njih sc sklonilo u suscdnc Tanzaniju i Zair, gdc su im životni uslovi takodđc svedcni na minimum.

Prema izjavama funkcioncra UN, na nemirnom „Crnom kontincntu“ nijc bilo tcžc humanitarnc krizc od ovc, čijc su sada žrtvc izbeglice iz Burundija, i onc koju je prošle godine prouzrokovala glad u Somaliji.

Медирстепзко «nasilje је buknulo krajem oktobra, kada su pobunjeni vojnici, pripadnici maпјпзкор ретепа Ти, ubili predsednika Burundija Melhiora Nadadaja, iz većinskog plomcna Hutu. Međutim, taj njihov pokušaj da sc domognu vlasti nije uspco i borbc od tada nc procstaju.

Gutezi je do prc dva mcscca bio brdašcce zaogrnuto privlačnim zclcnilom. Sada, to jc mesto

prenatrpano straćarama od palminog lišća i plastičnih otpadaka u koja se sklonilo oko 20.000 ljudi. „Na početku nije bilo muva, sada od njih ne mogu da se Otvore oči“ — kaže Matju Sajmons, čovek iz UNHCR.

U jednoj provizornoj klinici belgijskog Crvenog krsta dnevno biva pregledano oko 500 ljudi, ali istovremeno, nedaleko od klinike grupa izbeglica sahranjuje mrtve, one koji nisu uspeli da odole posledicama dizenterije i malarije. =

· Druge grupe su zaposlene na uklanjanju đubreta i fekalija, jer klozeta praktično nema. Smrad je neizdržljiv, a uslovi za širenje bolesti idealni. Švajcarsko sanitetsko osoblje kaže da je oko 70 procenata smrtnih, slučajeva prouzrokovano dizenterijom.

U jednom trenutku pojavila se čak i kolera ali je, srećom, suzbijena. Članovi UNHCR krivicu za smrtonosni pir gladi i bolesti svaljuju delom na sporu isporuku hrane, za koju je zadužen Svetski program za hranu UN. „To je skandal“ — kaže medicinska sestra Margaret. — deca umiru Zato što su gladna. Da bi se oduprla bolesti, moraju da jedu“.

Ruanda, već jedna od najgušće nascljenih zemalja na svetu i Često mrcvarena glađu, ne bi mogli da prima višc izbeglica iz susednop Burundija (smešteni su u srcu Afrike, između Zaira, Ugande i Tanzanije).