Борба, 21. 03. 1994., стр. 10

Nisu samo domaći eksperti zagovarali gradnju brzih pruga kroz Srbiju, ucc su

za to „Rrivci

Jelisa Роком

Za razliku od domaćih političara koji, dok nc dobiju zvanična obavoeštcnja o odluci Evropskc unijc da ćc sc graditi novc drumske i železničke sponc između Evropc i Bliskog Istoka kroz Rumuniju i Bugarsku — nc žclc ništa da komcntarišu, stručnjaci Saobraćajnog instituta CIP su katcgorični, i izjavljuju da Evropa neće finansirati gradnju ni jednc pruge ako prethodno nije dokazana njena rentabilnost, odnosno, ako iz projektnog matocrijala nijc vidljivo da će sc uloženc parc vratiti.

Živojin Gospić i Vlado Ostojić, pomoćnici gencralnog direktora C}P, (inačc, gradcvinski inženjeri) smatraju naimc da Srbija ima takav strulegijski položaj da nas je vcoma teško zaobići. Kao drugi arpumcnt da sc jugoslovcnska transferzala nc možc baš tako lako anulirati, naši sagovornici navodc činjenicu da samo za gradnju mosta na Dunavu izmedu Wumunijc ı Đugarskc Vidin Kalafat, ako sc želi rad uz kvalitetnu prcihodnu dokumcntaciju treba najmanje pct godina.

Đuleko za Greku

— Činjenica jc da su sankcije, zabranom prolaska tranzita kroz SH Jugoslaviju stvorile ogromne teškoće susedima. Prepreke koje su sc isprečilc transportu, ako sc upućujć drupim putcvima su ogromnc, jcr na lDunavu nc posloji ni jedan most za železnički saobraćaj svc do mosta Ruse kod Bukurešta. | lo ne savremcni most voĆ slari, koji istovrcmceno služi i za drumski saobraćaj. Valja rcći da je to prvi most na nizvodnom toku Оппаva od Pančeva za železnički ı od Smedereva za drumski saobraćaj — ako sc izuzmc prcmošćavanje Dunava na branama derdapskih hidrocentrala — kaže Gospić navodeći da pored Dunava svojcvrsnu prirodnu prc-

preku u Bugarskoj činc Balkanske planinc a-

u Rumuniji Karpati.

Sam most kod Vidina je potreban i kada Je u pitanju lokalno povezivanje Rumunije ı Bugarskc. Ali, razmena izmedu ovc dve zemljc je u normalnim uslovima mala pa oni do sa-

Polišičke odluke

Sporazum Evropske unije i pct balkanskih zemalja o novim „carinskim koridorima“, predstavlja jcdnu od moera sankcija, sračunati na daljc zatvaranje jugoslovcnskog prostora i pokušaj da se climinišc naš prirodni saobraćajni koridor, kažc Zivko Markičević, zamenik saveznog ministra za saobraćaj i VCZC.

Pored toga, jedan od razloga zašto je Evropska unija spremna da invostira u manje povoljnc, još ncizgrađenc alternativne pravcc „prcko brdovitog Balkana“ je činjenica da sankcije nc pogađaju samo SMHJ. Od njih trpe i susedne zemlje, ali i prevoznici i privrednici iz onih zemalja, koje su uvelc blokadu. Moguće je da Evropska unija, preko svojih finansijskih institucija, namerava da uloži parc u ovaj pro jekat upravo da bi popravila taj položaj ı smanjila pomenuto nczadovoljstvo, konstatuje Markičević.

“ Evropska unija 1 Udruženje evropskih železnica

da još nisu uspcli da dokažu rentabilnosti i tako privuku nckoga da uloži parc.

— Po moni njima sc ukazala prilika da sada, pravdajući se sankcijama napravc most. Il, vcrovatno Ćc to i da urade. Ako bi sc taj most napravio onda bi put kojim roba ide, na primcr iz Istanbula za Budimpeštu prcko Vidina bio za 243 kilomctra duži ncgo da sc koristi železnička pruga „prcko“ Beograda.

Otprilike za toliko kilomctara bio bi duži i železnički put ı robi koja bi išla na vcć postojeći most kod Musca. Usmcravanjem saobraćaja prugama kroz Bugarsku ı Rumuniju dobili bi Bugari za tcrct koji idc iz Sofijc ali bi nasuprot tome Grci šaljući transport preko Vidina a nc prugom koja prolazi kroz Skoplje i Bcograd umesto 1.044 morali da prcvale 1.348 kilometara, navodi Gospić podsećajući da smo u vrcmc bivšc Jugoslavije i mi imali sličan rezon, pa smo u cvropskc gradovc Beč i Minhen, umcsto kroz Vojvodinu stalno išli prcko Maribora. — Jer, dugo, dugo jc trcbalo da naši u Zajednici jugoslovcnskc zeleznicc shvate da sc nešto mcnja. Dve podine smo sc ubedivali da li će nam pravac ostati prcko Zagreba ili će ići preko Novog Sada i Suboticc. Bilo je to vrcmc kada sc odlučivalo da li da „prcskačemo“ Alpc

ili da iskoristimo dolinu Dunava. Još uvck .

su važili planovi od pre dvadesetak godina da sc moraju probijati tuneli kroz Alpc. Tck rušcenjc Dcrlinskog zida stvara pomak. Scćam se, '89. mi jc dircktor austrijskih žcleznica rekao da su oni tck poslc toga shvatili da nisu granična vcć tranzitna zemlja. Austrijanci su tada „shvatili“ da moraju da mcnjaju svoj program razvoja poslc 2.000 podinc. Planiranje razvoja pružnih pravaca kroz Srbiju došlo je, međutim, iz poprilično prozaičnih razloga.

Еугоре јат 50 гест

— Мазе ргиве зи дозе па taj nivo u pogledu održavanja kvalitcta da sc slobodno možc reći da su na najnižem mogućom nivou. Pruga između Beograda i Inđije je dovedena u tako loše stanje — propao je ı gornji i donji stroj, da se jednim od dva koloseka nijc moglo ići bržc od 20 kilomctara na sat, priča Gospić i ističe: — Polazeći od činjenicc da jc trebalo vclike parc uložiti da bi sec našc pru-

On*naglašava da jc svc ipak stvar računice. Nakon ukidanja sankcija, kada im država više nc budc narcđivala, možc sc pretpostaviti da ćc strani prevoznici po logici privređivanja i profita birati najkraći put, onaj koji će ih najmanje koštati u nOvCu, VrCmcnu i resursima. U kojoj mcri će izgradnja ovih alternativnih pravaca uticati na ckonomski i saobraćajni položaj SRJ zavisićc svakako od stvarnih inicresa, mogućnosti i rokova da sc u pomcenutc zaobilaznice investira, mogućnosti i rokova da sc u pomcnute zaobilaznice investira, objašnjava Markićoević.

Naša država na takvc odlukc naravno nc mo27c uticati. Ona jc ı do sada, a činiće to i dalje, upozoravala da su to dalcko skupljc ı ncpovoljnijc saobraćajnc varijantc. Medutim, „i oni sami to znaju“, kaže naš sagovornik, kao i kod sankcija, reč je o političkim, a ne ckonomskim odlukama.

MOŽE LI SRBIJA IZGUBITI EPITET

SEA

„RASKRSNICE PUTEVIV

Evropa-Bliski Istok

Мао топјет

Prema ugovoru koji su 11. juna 1992. godine potpisali srpska vlada i Naftna industrija Srbije sa italijan-

skom firmom „Palatino invest“ (SPA Piazzale Belle Arti iz Rima) krajem naredne, '95. trebalo je da bude završen auto-put Niš — Dimitrovgrad. Тако зц se javno izjašnjavali da eventualne sankcije neće omesti radove Italijani su uspeli da u ugovor bude upisana stavka koja im dopušta da se rok izgradnje pomera u slučaju eventualne blokade Srbije.

Papir o koncesiji na 30 godina još uvek postoji, ali koliko je poznato „Palatino invest“ je nije „zaslužio“ jer nije ispunio obavezu da u roku od šest moescci od potpisivanja ugovora dostavi tehničku ı projektnu dokumentaciju. Ni srpska vlada nije izdala sve potrebne dozvole... U mcđuvremenu uvedcnc su sankcije,

tranzit robe i putnika kroz Jugosla- |

viju je zabranjcn, tako da ovaj ı ostali planirani i započeti autoputevi kroz Srbiju čekaju „bolje sutra“. T.J.

gc dovcic na tehnički prihvatljiv nivo mi smo, kao stručnjaci zaključili da nc trcba ići siromašnom logikom i u 30 godina dva puta ulagati u istu stvar, već da odmah treba krcnuti sa brzim prugama.

Kako sc o projektu brzih pruga kroz SHJ pričalo i pre uvođenja sankcija uz domaćc stručnjakc „krivicu“ za mišljcnje da jc pravac kroz Srbiju najracionalniji snosc 1 stručnjaci Udruženja cvropskih žcleznica (UIC) pa čak i sama Evropska zajednica. Sada, kada zbog političkih razloga strani novac za iZgradnju modoernijih pruga i drumova trcba da budc preusmcren na Rumuniju i Dugarsku treba svakako istaći da je ogromna razlika u „težini“ samih radova i u ccni gradnje. Jer, kilomctar prugc izgrađen u ravnici jc deset puta jcftiniji od onoga u planinskim predelima — poput Karpata i Balkanskih planina.

~ Ako bi sc cvcntualno od prctnje cvropskih

ministara stiglo do rcalizacije stručnjaci upozoravaju da bi sc trasa modcrnih pruga kroz Rumuniju i Bugarsku krctala otprilikc po „starom koloscku“ već postojećih pruga. To znači da bi ostale razlikc u dužinama odnosno da bi Bcogradski železnički pravac bio kraći.

— Evropljani su rcalni ljudi. Oni razmišljaju šta bi mogli graditi ddo 2.010 godinc. Месе nansirati ni jednu prugu koja ncće donositi profit, stav je Ostojića ı Gospića. Bcz pomoĆći iz inostranstva neće jc moći izgraditi ni Srbija. Potrajalc sankcije ili nc. Jer, u planiranju modernizacije odnosno gradnjc brzih pruga rečeno jc da će tek pctinu para obczbediti železnica, a ostatak su razni krcditi. Pre svega oni sa dugim rokovima isplate. A čak da sc Evropa ı zainati pa pomognc Rumuhniji i Bugarskoj da izgradc savremcnc saobraćajnice, naši sagovornici prognoziraju da će čim stanu sankcije prevladati zdrav razum i da će umesto dužim putem koji iziskuje veće troškove za gorivo ai i duže trajanje putovanja roba i ljudi stari korisnici naših magistrala odlučiti \lıı se vrate ra juvos lovenske drumreve | prugve

DR LJUBIŠA KUŽOVIĆ O SAOBRAĆAJA)

Ako se uhinu sankcije naš autopuwo Bliskog istoka, bez obzira na inpes»5-

Bojuna Jager

Ako je suditi prema sporazumu predstasiz ka Evropske unije i pet balkanskih zemrm95. o izgradnji dva nova „carinska koridobi koji bi olakšali drumski transport puq

Balkana, tako što će zaobići jugosloveu5V puteve — onda domaći političari koji nan

ljuju mogućnost relativno skorog ukidbi sankcija opet nisu na istoj talasnoj dužimiši ostatkom sveta. Sudeći po najavama izg:55i da taj svet ne računa da će SRJ tako brzo novo postati njegov značajniji ekonomto: pa ni saobraćajni partner. Pošteno reosT takva odluka bi se pre mogla tumačiti jr dugoročno zakivanje ovog prostora u M ı, pletnu gvozdenu zavesu, jer je izgraduDsE kompletiranje novih saobraćajnica uvekl5\ gotrajan i skup posao, koji teško da mož*or ti motivisan kratkoročnim političkim iliili. hol!oško političkim ciljevima. Imaju li te:57

tnje iracionalan karaktcr ili mogu poor gorka stvarnost, razgovarali smo sa drb bišom Kuzovićem, profesorom Saobr:dnog fakulteta i ekspertom za ovu probloldi tiku.

Ina? ne pita za cenu

Po njegovim rečima naš putni koridorol; тадагзКо-јигочјомепзке ггашсе о | « ima nesumnjivc ekonomske prednosti U ii nosu na predložene zaobilaznice -— poi no u odnosu na prvu koja od Madarske,.5x3 ko Mumunijc i Bugarskc treba da хмосзог

Prima? ma reaskorsuz

Grandiozno ı sa pompom, sve li S ii političkog marketinga od 1990. 0 ne u javnosti se ističe potreba 89,8 ı nja novih saobraćajnica: drumšs”erri železničkih. Sada, kad |e promerir putevima i prugama drastično Op |O evropski ministri se spremaju db ; goslaviji oduzmu primat „raskrul; Evrope“, „Balkanskih vrata“, мејој toka i Zapada“ vredi sc podsctil-}: koje je februara prošle godine o о putu E 75 izrekao Miodrag Nedebs vić, poinoćnik direktora Direkciio»i !

—