Борба, 21. 03. 1994., стр. 9
БОРБА ПОНЕДЕЉАК 21. МАРТ 1994.
ДРУШТВОГ
владајуће партије
Двадесетдругог и двадесеттрећег марта Синдикат Србије одржаће десети по реду конгрес. По његовом окончању, другог дана, биће и прва седница Већа у новом саставу, које би требало да изабере председника и сек-|-ретара- Ко ће бити први човек Синдиката Србије, изгледа да се већ месецима зна. Изненађења неће бити, јер, избор је већ познат. 5 Ако је судити по ономе што смо у више наврата чули од људи који раде у Синдикату Србије, а и у роководећем су тиму, у фотељу садашњег председника Милорада Вујановића, сешће Томистлав Бановић, актуелни секретар синдикалног Већа Србије. Његов „избор“ многи доводе под лупу и незадовољни су. Оспоравају му заслуге у процесу трансформације синдиката у којој готово да нема помака, захваљујући „да ли нераду, да ли неспособности“. И још нешто: Већ шест месеци, вели један наш саго_ворник, Бановић не избија из кабинста челника странке на власти.
— Своје вишемссечне посете првим људима СПС и дуге разговоре у њиховим кабинетима, г. Бановић, да иронија буде још већа, образлаже разговорима и расправама о имовини коју је та партија, у великом делу, одузела од Синдиката Србије! Питам се шта се збива са моралом Синдиката који се 6ори за „праведну“ својинску трансформацију2 Шта је са синдикалним новцем, јер када је Веће формирало предузеће СИПРО у њега је уложило своту вредну близу 90 хиљада ДЕМ, а после „развода“ врађено је 2.600 марака. СИПРО је сад у приватним рукама, а на челу Управног одбора је г. Богдан Бркић, донедавно председник Већа Синдиката Београда, који је и предложило Бановића за председника Већа Синдиката Србије. И у „Синдбанку“ Веће Синдиката Србије је уложило 150 хиљада ДЕМ, а колико је после раскида, враћено, не зна се. Банка је сада, највећим делом, такође, у приватним рукама — упозорава наш саговорник.
Како то да је Веће Синдиката Београда предложило баш г. Бановића синдикалца из _ Рашке, за челника српског синдиката и зар није имало избора међу раковачким или, примерицс, земунским синдикалцима. Питање није без основа кад се зна да уназад пет — шест година синдикалном и радничком
буђењу у нас импулсе, по правилу“ ллју радници Раковице и Земуна. Штрајкови незалонољних, преварених и
ПРЕД ДЕСЕТИ КОНГРЕС САВЕЗА СИНДИКАТА СРБИЈЕ
Фотеље за послушност
По свему судећи око избора првог синдикалца у Србији изненађења неће бити, јер „најозбиљнији кандидати“ већ месецима редовно обилазе кабинете
гладних радника збивају се истина широм Србије, али Раковица и Земун су кретали увек — први.
Наш саговорник је склон да то тумачи чињеницом да „то што Бановић није ништа учинио на плану трансформације синдиката Србије, одговара многима којима је на тај начин омогућио да сачувају фотеље“.
— Добар део актуелних синдикалних функционера себи је изградио каријеру гасећи пожаре оправданог радничког бунта у оним предузећима и општинама где су синдикати желели радикал-
_ не промене. Шта мислите, да
ли су то радили по налогу актуелних власти, или из неких других побуда2 Ништа се у Синдикату Србије не мења иако је за све време актуелног руководства било сијасет пропуста — гневан је Милика Јовановић, челник по бунтовности познатог Синдиката радника земунског предузећа „Змај“.
Господин Јовановић процењује да, можда, за овај синдикат и има наде, јер су па листи ипак два кандидата: за председника Слободанка Бранковић из Раковице и Слободан Јовановић (за секрстара) из Земуна.
— Ако људима не будс допуштено да бирају своје предствнике, па ако се још траже чисти послушници
власти, Бранковићка и Јова-
новић, немају шансе. Уосталом, позната је стара синдикална пракса избора челника: бирају се послушници, а ја желим да се људи бирају и мењају по основу резултата свог рада и ангажовању истиче Јовановић.
— Садашње српско синдикално руководство нам је само одмагало. Кад год смо нешто покренули, а неко „одозго“ проценио да је то сувише радикално, то руководство је тврдило „да још није време“. Кад је време, пита Првослав Бркић, челник синдиката раковичког ИМР. По његовој оцени г. Бановић је у врху синдиката који за радника ништа није учинио.
Цела ова прича само је још једно сведочанство да је радничка организација остала привезак власти и њен послушник. Радници, никад
незадовољнији, и никад прс-
пуштнији сами себи, као и да више нису заинтересовани за синдикат. Тражили су, истински самосталан синдиката, способан да се супротстави држави, да се избори за њихове интересе. Судећи по свему што се у синдикалним изборима збива, мораће да сачекају. – Гордана Ђукић
Једина граница са Хрватском: Превлака
00 Митић
КАКВО ЈЕ МЈЕСТО ЦРНЕ ГОРЕ У НОРМАЛИЗАЦИЈИ ЈУГОСЛОВЕНСКО-ХРВАТСКИХ ОДНОСА
Отопљавање у денци Превлаке
Недавно јр траницу Црне Горе прешао дубровачки новинар Луко Браило, а са црногорске стране је пут Дубровника отишао владика Захумско-херцеговачки Атанасије. И даље остаје питање када ће то моћи да учини обичан свијет
У интервјуу који је објавила подгоричка „Побједа“, др Звонимир Марковић, шеф хрватског уреда у Београду, изјавио је да ће врло радо, и чим прије, отићи у Црну Гору. „Морам да вас похвалим, јер сте вратили неко благо“, рекао је он „Побједином“ новинару, а на напомену, да је Превлака остала неријешсн проблем, др Марковић је реаговао ријечима: „Што се Превлаке тиче, ја не видим разлога за мојс практично дјеловање. Ако у Београду буде амбасада, логично је доље очекивати конзулат. Већ имамо и кандидата за конзустан .
Ово. последње је била шала, мада, према процјепи господина Марковића, „за тако атрактивно мјесто кандидата увијек имате колико хоћете“.
Док у Подгорицу или Цстиње не стигне хрватски конзул, односно док се ствари не почну кретати у том правцу, ваља се навикнути на нову атмосферу. За разлику од Србије, која се сада нигдје не граничи са Хрватском, Црна Гора се са њом додирује на неуралгичном подручју код Превлаке, и, уз то, под хипотеком је ратног пустошења Конавла и гранатирања Дубровника. Џаба је то што су црногорски резервисти дејствовали под фирмом ЈНА.
Иако на линији додира Црне Горе, односно СРЈ, са Хрватском влада мир и нема инцидената (ако се не рачуна то што су прије петнаестак дана авиони НАТО повриједили ваздушни простор изнад Бокс) не би се могло рећи да је атмосфера потпуно мирнодопска. Контра адмирал и командант Ратне морнарице ВЈ, Дојчило Исаковић, недавно је изјавио за Радио Херцег—Нови, да Хрватска не поштује „плаву зону“ (подручје које контролише УНПРОФОР) и да се према њој, па чак и према „жутој“ зони (подручје под контролом полиције), односи као према својој територији.
„Наш интерес је да се проблем Превлаке ријеши политичким средствима у корист СРЈ. Међутим, пошто хрватска страна гради у том дијелу објекте појHOT значаја, , посебно путеве
"1
према важним котама, постоје индиције да они немају намјсру да тај проблем рјешавају политичким средствима. То се мора-имати у виду при рјешавању проблема Превлаке“, опоменуо је цивилне власти командант Ратне морнарице, док др Звонимир Марковић, у поменутом разговору за „Побједу“ сугерише да Превлаку треба оставити по страни: „Нећете се ни ви обогатити, ни ми пропасти са њом или без ње. Све друго је ријешено“ — каже господин Марковић. Гранични прелаз на Дебелом бријегу за сада функционише
Ускоро конзулат
у Подгорици
У Црној Гори се изучава питање отварања конзулата, сазнајемо од министра иностраних послова Миодрага Лекића. По логици ствари, вели он, приоритет ће, поред пријатељских држава, имати и наши сусједи.
само у хуманитарне сврхе, а то значи само у неким изузетним случајевима, када је у питању смрт у породици или трајно пресељење са једне на другу страну. Недавно је преко граничног прелаза у Црну Гору ушао новинар „Слободне Далмације“, Дубровчанин Луко Браило, а са црногорске стране је пут Дубровника, у исто вријеме, прешао владика Захумско-херцеговачки, _ господин Атанасије Јефтић. Када ће обичан свијет са једне и са друге стране границе моћи да пређе Дебели бријег2 Када ће Конавоке са поврћем стићи на новљанску и которску пијацу2 Одговори на ова питања вјероватно ће сачекати извјесно вријема; можда чак до отвара-
"ња конзулата.
Први вјесник нових односа из- .
међу дојучерашњих љутих противника са црногорске и хрватске стране била је вијест да је Министарство културе Републике Црне Горе предало пет слика и 460 цртежа Милована Станића, заступнику његове породице, Нивес Вујачић из Никшића. (То је оно због чега је шеф хрватског уреда у Београду похвалио Црну ГоSIMI) 3
ру). Ријеч је о умјетнинама које је бивша ЈНА заплијенила у сликаревој викендици у Малом Затону, приликом војних операција на дубровачком ратишту. Како смо чули од Рајка Калезића, помоћника министра за културу у Влади Црне Горе, слике и цртежи још нијесу уручени госпођи Вујачић, јер је она сугерисала да је боље сачекати, и те умјетнине директно испоручити Хрватској, односно сликаревом сину Радовану. То би се сада могло ријешити преко уреда у Београду, напомиње господин Калезић. Црна Гора је, иначе, у дужем периоду безрезервно била за нормализацију односа са бившим ју-републикама, подсећа за „Борбу“ министар иностраних послова у републичкој влади, Миодраг Лекић. У ранијем периоду, за вријеме Владе Милана Панића, у комисијама и поткомисијама које су биле формиране ради нормализације југословенско- хрватских односа, црногорски представнфици су били активни. Господин Лекић је, рецимо, био члан комисије коју је предводио др Оскар Ковач, члан Савезне Владе, а занимљиво је то да представник Владе Републике Србије у тој комисији није желио уопште да се укључује у рад. Србија, судећи по томе, тада није била спремна за нормализацију односа. Министар Лекић подсјећа, такође, да се ради о нормализацији југословенско-хрватских односа, а не само српско- хрватских, пошто је то тако заједнички формулисано у Декларацији, потписаној у' Женеви, па зато Црној Гори и смета када се „понавља до неодговорности“ да се ради о нормализацији српско-хрват ских односа. „Јер, ма колико било атрактивно отварање аутопута Београд-Загреб, такође сматрамо веома значајним да се отвори саобраћајница измсђу Хрватске и Црне Горе“, каже министар Лекић, наговјеттавајући да би требало изучити могућност отварања нексг представништва Хрватске и у Црној Гори. Д. Вуковић П. Јаничић