Борба, 21. 03. 1994., стр. 6
68738
NESPORAZUMI NA RELACIJI BON — PARI/
Pukotine u osovini
Nenad Briski
dopisnik „Borbe“ iz Bona
— Francusko — nemačko pomirenje prcko grobova, ugovor O prijateljstvu, osovina Pariz Bon kao okosnica, cvropsko ujcdinjenjc — koliko jc to čvrsto u suočcnju sa iskušcnjima rcalnc politikc. Naravno, ova pitanja nc bi trebalo dramatizovati, ali trenutno Jc prisutno ncraspolozenje i zbunjenost ı u nemaćkom Ministarstvu spoljnih poslova i u kancelarovom kabinc-
nikakav problem da zaintcresovani utvrde o komc је гес. Prc svega Fransoa Šer nijc bilo koji ambasador. Smatra sc za jednog, od najiskusnijih francuskih diplomata, a pre dolaska u Bon pre nekoliko mescci — bio jc šef političkog odcljenja u Ke DD” orscju. Daljc sc occnjuje da diplomata takvog iskustva i formata nc priča ovako škakljivc stvari samo na svoju ruku i to baš no-
FRANSOA MITERAN
Saradnja bez
presedana
iariz (Tanjug)
78
Fransoa Miferan
Francuski prcdscdnik Fransoa Miteran izjavio jc
jucc da francuska vlada razmatra kako nan najbolji način da organizuje proslavu pedcset godina savezničkog iskrcavanja u Normancliji ı Oda istovreomeno obcleži „saradnju bez presedana u istoriji“ izmcdu
тапсизке 1 Метаске.
U očiglednom nastojanju da umanji sadasnje nesuglasicc na rcla-
ciji Pariz Bon, povodom obclezavanja godiSnjicc iskrcavanja, francski predsednik je u izjavi Prans-presu rekao da nemački kancelar Helmut Kol „nijc tražio“ da bude pozvan na ccremoniju na Omalia Раси, 6. јипа.
Navlašavajući da održava odličnc odnose sa nemačkim kancelarom, Milcran jc islo tako umanjio značaj ncuobičajenog postupka ariackog Ministarstva inostranih poslova, koje Je prc tri dana pozvalo па razgovor francuskog ambasadora u Đonu, Iražeći objašnjc-
nje zbog njegovih kritika na račun spoljne politike Nemačke. Prancuski predsednik je osporio tvrdnju francuske štampe da sc nemacka vlada prolivi da sc na jesen a Berlinu organizuje dcfilc savoznickih Irupa, ciunmc cc sc obclcžili njihov konačan odlazak iz log огада. „То пе зато Ча nije tacno, nceo islo tako predstavlja uvredu za dostojanstvo jednc velike zcmiije kao Slo je Nemačka“, rekao jc
NMilerann.
lu i u francuskoj ambasadi u Do nu.
Nesporazum jc izazvao francuski ambasador u Nemačkoj Fransoa Šer. On je „u uzem kruvu novinara“ navodno IZJAVIO и роегепји — Фа је п ргсвомоrima O proširenju IU nemački nimistar Klaus Kinkel bio „erub u ophodenju“ On je čak navodno prclio Špancima da ćc im „slomiti kicmu“ ako ı dalje budu blokirali prijemi novih članova. Ambasador sc požalio ı na lcešкосе пи апсизко-петаскот ciјајови. Iz izjave se moglo zakljucili da sc u Parizu strahujc da bi vehka i wujedimjema Nemacka тог da vodi politiku prouvnu francuskim inlcrcsinta.
Povodom kancclarovog nczadovoljstva Sto mije pozvana па svecanost povodom 50-godisnjicc savczničkog iskrcavanja u Normanddiji, Šcr je navodno rckao da to mije bilateralni pro Мет. Мапте, и FU vlada opste перомекепје ргета зрођпој рог litici ponovo ujedinjenć Ncmač ke pa bi time Ircbalo rešiti i ncsporazum oko poziva za SVCGanos! 0. Juna.
Najzad, na pocctku supcrizbornc vodinc, kad su poZicijć kancelara ı njegove CDU vrlo klmavc, Šer je rekao da je Kolov konkurenti 2a mesto Капсеlarn_ takode socijaldemokral.ı Rudolf Šarping „izvanrcdam Čovek" koji uživa velike simpatije u Prancuskoj.
Šer nije bilo ko Iz razgovora vodenov sa novini rim.ı jasno je da nije mista ostalo „u poverenju“, VecĆ su amlasadu rove leze osvanule u nekim 6! najuov!cdnijih ı najuritcajnijih ne xackih lstova i OBU si DTijnsa „vi okom Iraneuskom diplo mat n ĐDonu”" pri cemu mije Dic
vinarima. Zalo sc ı podozrcva da iza Šerove izjavc 510]! | 7Маnični Pariz.
Kakvu su RncCrVOZU OVC OCCne izazvale u Bonu najboljc sc vidi iz Cinjenice da je francuski ambasador pozvan u Ministarstvo spoljnih poslova na razgovor sa državnim ministrom Diterom Kastrupom. To jc krajnje ncuobičajeno kad jc reč o zemljama koje su takvi prijatclji. Uostalom, zbog ovop poteza Kinkela su vec kruikcovali najuticajniji političari opozicinc SPMD), ali i partija Unije. Istina ministarsıvo je pokušalo da zagladi stvar pa jc saopšteno da jc susret odavno planiran i da je u ме за рпргеmama za sastanak Kinkel-Zipc iducćce cetvrika u Parizu, alı ncma sumnje Zbog cega Jc Zapravo ambasador pozvan Uu- mimislarslvo., Tamo je upitan da li jc sve to njegovo lično mišljenje ili sa dcle Pu Parizu. Istovremeno mu je zamereno da su njČBOVC IZjaVĆ „krajnje neuobičajenc ı nediplomalskc“. KLAUS KINKEL —
Na kraju su sc i dvojica ministara lično uključila u smirivanja strasti i duže vremc razgovarala telefonom. Prema saopštcnju ncmačkog ministarstva Kinckl i Žipc bili su jedintvceni u occni da „ncmačko-francuski odnosi imaju najvcći značaj“ i da ih karaktcrišc „duboko mcdusobno povcrcenje“. Francuska ambasada u Bonu saopštila jc da ambasador Šer nije dao izjavc koje mu sc pripisuju. Istina, on jc vodio Izv. „bek graund“ razpgovorc, ali „navodno nijc govorio kako jc to citirano“ (mada je to u svim listovima citirano na isti način).
E
Problemi tek dolaze
Tako bi tclctonskim razgovorima dvojice ministara i saopŠtcnjima koja su objavljena na svc stranc ova ncprijatna cpizoda trebalo da budc okončana, što nc znači da su otklonjcni uzroci koji su dovcii do nje. Dovoljan jc jedan detalj -— u saopštenju koje je obajvilo ministarstvo u Donu kažc se da nema „nikakvih osnova za izjavc kojc sc pripisuju ambasadoru Šcru“. U gotovo istovetnom saopštenju objavljcnom u Parizu ncdostajc upravo ta rečenica.
Istina, ni jedna strana ncma baš interesa da insislira па јауnoj svadi. Zaoštravanje odmosa išlo bi na ruku omimi stran II Ncmačkoj koje bi ı onako najra
dijec оКгепше leda ujedinjenoj
Evropi. Medutim, razloga za nc sporazumc ima VvIŠĆ ncpo do voljno.
Prema ocenama posmatrača, Pariz Je nczadovoljan nemačkim izjavama da је псорћћодпо „игампого а 20“ = јег је Чоsad (27192 bilo na jugu = боваtim zemljama scvcra. Te zemlje smatraju sc Dliskim Nemačkoj (Don je bio najveći zagovornik prijema tri skandinavskc državc i Austrije u EU). A pravi problcmi tek dolaze kad postanc aktuclan prijem isiočnocvropskili zemalja: onc bi moglc da vidc u Nemačkoj savcznika ı obrazuju blok proliv istočnocvropskilh moeditcranskih članica.
U Bonu sc podozrcva da sc iza ambasadorovih izjava zapravo krije strah od jačanja nemaćčkec uloge i uticaja na račun Pariza. Iskrsla je sumnja da Bon naтегама (а sc izvuče Iz tesnc Zapadnoevropskc saradnje i iskorisli šansu koju mu pruža prcokreci iz 1089, — šansu da prcuzme kormilo u ncsto drugačije satkanoj i većoj Evropi. S drugc straпе, Вопи осе по зтега оК1еvanje i Iromost starih saveznika u suočavanju sa novim IZazOVIma iskrslim posle okončanja su koba Istok — Zapad. To se mo-
те 1 тога газеазин. U ĐDonu —:
zaključuje „Dcrlincr cajtung“.
Nemaćka ne dejstvuje suma
Воп (Тапјиг) — Розје пајпом!јев „kratkotrajnov poltesa“ u odnosi-
та Метаске а Prancuske, ministar inostranil poslova Метаске Klaus Kinicel izjavio Je u subotu da „niko nije zaintercsovam, a majmanje ja“ da Nemacka „dejstvuje sama“ u Evropskoj uniji.
Kınkci je na pokrajinskom kongresu svoje Liberalne stranke u TirinsIji imao u vidu nedavnu izjavu francuskog ambasadora u Вопи Fransoa Šera koji je kritički govorto.o ulozi ujedinjene Nemačule u Evropskoj uniji. „Konflikt od pre nekoliko dana nc smc da sc pcrsoпап/мје“, rekao Je Kinkel, dodajuci da, ako je „Jedan ambasador u Nemačkoj govorio o slvarima koje nc stoje, moralo mu sc „jasno Uusprotivi“. Proswivanje Evropske unije prijemom privredno јак ћ ле mulja Vasltrije, Švedske, Norveške i Pinske je u nemačkom interesu ler ic Nemačka najveći platisa ua Evropskoj uniji. Noinačka se anje isto Iako zalagala da se ivropska umija proširi prijemom: Zum južne FKvropce, dodao je Kinkel.
BORBA PONEDELJAK 21. MART 1994.
AUSTRIJANCI ZABRINUTI ZBOG NISKOG NATALITETA
Nastaje
„zemlja staraca“
Dušan Sekulic
dopisnik „Borbe“ iz Beča
Kako iz tužnc balkanskc pcrspektivc zamisliti zemlju u kojoj je jedno od najozbiljnijih političkih pitanja prcd počctak izbornc trke — izgradnja dečjih vrtića? U beznadežnom pokušaja da otklone ncprijatnc zcbnjc zbog ozbiljnc domografskc pcrspcktivc austrijski vrhunski političari diskutuju o boljoj brizi za najmlađe, a zlobnici ih pitaju hoće li da gradc novc vrtiće za decu Turaka i Jugoslovcna, jer rode i onako nc sleću na krovove domaći-
na, niti ima izgleda da to u bu-
dučnosti činc.
Po ko zna koji put za poslednjih nckoliko godina plancri su opct prcdočili sumornu pcrspcktivu alpske rcpublikc, jednc od dcsctak zemalja s najvišim životnim. standardom i najdužim ŽIvOtnim vckom na svctu. I)o 2050. godinc broj Austrijanaca starijih od 80 godina porašćc sa sadašnjih 274.000 na 1,043.000. To bi moglo da budc za pohvalu, jcr potvrđujc da su sc ranijcC ргоссnc O gcnctski programiranom ljudskom vcku pokazalc nctačnim. Ali, istovremeno ćc u Austriji broj radno sposobnih ljudi, u Životnoj dobi između 20 ı 60 godina, biti smanjen sa 4,231.000 na 3,429.000. Već danas jc trcćina Austrijanaca slarija od 60 godina, na dva zaposicna dode jcdan pcenzioncr. Pošto će ukupan broj
- Austrijanaca ostati isti, 7,6 mili-
ona, nije teško shvatiti da ćc polovinomi sledećeg veka njihova zemlja zaista biti zemlja staraca — jer Će višc od polovinc slanovništva biti starije od 60 вод! na, natalitct će ı dalje opadati a nivo nascljcnosti će sc održavali samo zahvaljujući produžcnju vcka.
Ono što Austrijance najvIišć brinc jc puanjc: ko ćc starima
Danas Svefski dam vode: Zeneva, (Tanjug). — Danas sc u svetu obcležava Svetski dan vode. Slogan pod kojim Svetska mctcorološka orgonizacija obcležava ovogodišnji Svctski dan vode glasi: „Voda za svc“. Svesna značaja vode kao najdragocenijeg prirodnog bogatstva ı Jedinstvenogp clemcnta čovckove okoline po kojoj je zemlja dobila naziv „plava plancta“, Gcncralna skupština Ujcdinjcnili nacija je rczolucijom 47/194. decembra 1992. godinc proglasila 22. mart Svetskim danom vodc. у Ртерогике za obcležavanjc Svetskog dana vode došic su za konflcrenciju UN o ćovekovj okolini i razvoju, održanc juna 1992. godine u Wio dc Žaneiru.
Obeležena 100-godisnjica smrfi Lajosa Kosuta: Budimpešta, (Tanjug). — Širom Madarskc juče je svočano obclcžena 100-godišnjica smrti Lajoša Košuta, vođe revolucije i osloboЧПаске богђе 17 1848. ! 1849. з0пе. Na centralnoj manifestaciji u Budimpšcti predsećnik madarskog parlamenta Đerđ Sabad jc istakao da je Košut Di, najveci propovcudnik nacio: поз i dcmokratskop duha u istoriji maЧагзког пагода.
Lajoš Košut je umro 20. marta 13894. водте п 92. водити Тог!nu, vdoe su јисе па пјезо“ 5роmenik conce položili šef madarsko dhjlomatii: Geza Jesenski ı državi i sel ret ı Tamas Katona.
zaraditi za penzije ı održavanje visokog:nivoa socijalnih i zdravstvenih usluga? Oni su svesni da se njihova navika da radijc gaje psc i mačke nego dccu ncće izmeniti, a rešenje koje je nckoliko decenija pomagalo — prihvatanjc sirotinje iz sveta u potrazi za boljom zaradom — više ne dolazi u obzir zbog opšteg trenda zatvaranja bogatih i naglog porasta nacionalizma i netrpcljivosti prcma strancima.
Razumna odluka vlade da godišnje primi najmanje 25.000 useljenika, organizovano ı po svom izboru, nailazi na žestok otpor opozicije, što najviše podržavaju baš penzioncri. Upravo je u toku očigledno isplaniran pokušaj policije da, koristeći ovlašćenja iz novog zakona o strancima, onemogući boravak u Austriji najpre onima koji bi mogli biti najproduktivniji: punolctnoj deci gastarbajtera. NJIma se po pravilu ne izdaju radne dozvolc, a bez radne dozvole ne mogu da dobiju vizu.
Jedino rešcnje koje se u takvoj situaciji vidi, jeste povećanje radnog veka. Većina austrijskih pcnzioncra dosad jc taj status dobijala i pre zakonskog roka od 65 godina. Sad bi trebalo da rade možda ı do 70. godine, da bi se s jedne strane olakšao tcret pcnzionog fonda a s druge StVOrila nova sredstva. Međulim:i, svi vec vide da jc to račun bez krčmara, ne samo zato Što bi takvo rešcnje naišlo ma Žžcslok otpor popgodcnili a oni odlučuju u Austriji. Veci problem jc što niko ne zna ko ı gdc bi zapošljavao ljude u ozbiljnim godinama. Već danas niko nećc da primi na posao osobe starije od 50 godina, njihov udco u ncezaposlenosti — koja dostiže oko 7 procenata — je cnormno vclik.
A4UTOPREF : Vrnjačka Banja
ZAGREB
polasci sa Kosova i iz V. Banje
SLOVENAČKA VIZA 30 DEM BREGENS-INNSBRUCK
| - nedeljom -
IZNAJMLJIVANJE AUTOBUSA
-036/61-035, 038/40-142
011/444-8282, 444-8284
c_i E = ~. МА пева ће | 58
...npaaHa ToHep kaceTa Moxe /na ce peuaknupa | ==
Пен ке (ој И
_______________________ r __...peuvknupaHa KaceTa je 3HaHajHO ista ya |
Позовите нас. имамо и СЕРВИС. јер ми смо
„БРАВО RK
ПЕРИ ХАРД
TIIDKEIbE PIT
: 5