Борба, 21. 03. 1994., стр. 7

ВОКВА PONEDELJAK 21. MART 1994.

LONDON U OČEKIVANJU GLASANJA ZA EVROPSKI PARLAMENT

Rebert Vudvord

Rojier za „Borbu“ iz Londona

Za Britance, junski izbori za Evropski parlament biće još jedna prilika da demonstriraju svoju uskogrudost. Glavne teme biće britanska politika zapošljavanja, britanske ekonomske perspektive ı delovanje premijera Džona Mejdžora. Od sekundarnog značaja — ali i sa destruktivnim potencijalom za vladajuće konzervativce — biće britansko mesto u Evropskoj uniji i kojim putem će ova asocijacija dalje ići.

Otkako je funta 1992. morala da bude povučena iz Evropskog monetarnog sistema, i posle prošlogodišnje bitke oko mastrihtskog. ugovora, tri vodeće britanske partije su morale da preispitaju svoj odnos prema Evropi. Konzervativci i laburisti se slažu da će junsko glasanje težište imati na unutrašnjopolitičkim pitanjima, zbog skepticizma koji britanski birači ispoljavaju prema Evropskoj uniji i želje partijskih lidera da se prevaziđu interne podele koje u odnosu prema Evropi postoje. Čak je i Liberalno-demokratska partija, sa najizrazitijim proevropskim stavom, pritajila svoju želju za federalnom Evropom, uzimajući u obzir uzbuđenja koja je izazvao Mastriht.

АН, ујада Копхегуануаса koja je prošle godine gotovo pocepana internim revoltom zbog bliskijih veza sa Evropom — je ta koja se suočava sa najtežim zadatkom: da uveri birače kako su konzervativci oni čija će, ponuda na izborima za Evropski parlamcnt biti najbolja.

Bubeke podele

Veoma nepopularna zbog serije skandala i krize rukovođenja, Konzervativna partija ostaje duboko podeljena u gledanju na Evropu. Desno krilo, koje je na kraju debate o Mastrihtu odstupilo za korak, i dalje redovno glasno izražava svoje nezadovoljstvo onim što vidi kao tendenciju ka centralizaciji EU. Ministar spoljnih poslova Daglas Herd, jedan od prvih ljudi Konzervativne partije, ima zadatak da pokuša da umiri ove buntovnike, istovremeno u izbornom manifestu naglašavajući posvećenost britanske vlade evropskoj ideji.

Partijski zvaničnici kažu da Herd nije blizu tome da zabrinutost desnog krila stranke, ko-

KONGRESMENI SAD TRAŽE UKIDANJE EMBARGA PREMA KUBI

| окада nile у posli с је

Vašington. (UPI) — U dva potkomiteta američkog Kongresa otvorena je debata na temu američke ekonomske blokade protiv Kube — koja traje 34 godine — ali bez realnih izgleda da bi uskoro mogla da bude ukinuta.

Kongresmen Čarls Rangel, demokrata iz Njujorka, koji je pokrenuo debatu izjavio je da je njegov motiv za ukidanje embarga protiv Kube, prvenstveno ekonomskog karaktera. On kaže da embargo nanosi štetu i američkim privrednicima. Zabranom trgovine sa Kubom, američki izvoznici gube godišnje najmanje dve milijarde dolara, što ni za SAD nije za potcenjivanje. Slične, istina pojedinačne, inicijJative davane su i ranije u amocričkom Kongresu. Sve one polaze od činjenice da blokadom kubanskog

je ne veruje ni u jednu politiku čije Je izvorište Brisel, uskladi sa Mejdžorovom željom da bude u centru kreiranja evropske politike. Herd je pledirao za jedinstvo uoči izbora na kojima će se konzervativci — prema anketama dvadesetak procenata u zaostatku za laburistima — suočiti sa verovatnim porazom.

Mejdžor je nezadovoljstvo pokušao da umanji obećanjem da Britanija neće ponovo ući u evropski monetarni sistem pm паrednih izbora, predivđenih za sredinu 1997, naglašavajući svoje verovanje u decentralizovanu zajednicu zasebnih nacionalnih država.

Uzdaju se u glasače

Što se tiče Laburističke partije, izbori za Evropski parlament, zajedno sa majskim lokalnim iz-

Izbori evropski, rumeni britanski

kom kampanje nastavili da se kreću tom linijom, računajući da će im gnev birača prema Mejdžoru i njegovim ministrima pomoći u osvajanju poslaničkih mesta.

Mejdžor veruje da je Ahilova peta laburističke politike podrška ove stranke Socijalnoj povelji EU, za koju (povelju) on tvrdi da će povećati troškove poslovanja i dovesti do gubljenja radnih mesta. Laburisti misle da će njihova podrška Povelji upravo doprineti dobijanju glasova.

Najveci dobitnici

Liberalni demokrati će verovatno biti veliki izborni pobednici,

„ profitirajući od dezertera iz re-

dova Копхе#уануаса 1 озуајајис! glas protesta koji je 1989. išao u korist „zelenih“. Istraživanje ove stranke pokazuje da bi ona mogla osvojiti pet ili više mesta u Evropskom parlamentu, dok bi laburisti mogli uzeto do 60.

Г -

Б

Da li će u junu opef biti u nokdaunu: Džon Mejdzžor

borima u Britaniji, predstavljaju šansu da glasači izraze nezadovoljstvo vladom na polovini nje-

- nog mandata i time možda na-

goveste МејаХогоу рад. Ма 17borima za Evropski parlament 1989. laburisti su osvojili 45 mesta, konzervativci 32, unionisti iz Severne Irske i škotski nacionalisti po jedno a nezavisni kandidati dva mesta. U junu, broj britanskih poslanika u Evropskom parlamentu će sa 81 porasti na 87.

Očekuje se da će laburisti, koji su svoj proevropski stav za vreme bitke oko Mastrihta potisnuli s namerom da vladu dovedu u neugodnu situaciju, to-

ostrva nije ništa postignuto, a najmanje da je ostvaren glavni cilj da se promeni ili eventualno obori režim Fidela Kastra. Jedan kongresmen je nedavno sarkastično primetio da je opstao jedino onaj komunistički režim protiv koga su Amerikanci primenili blokadu (Kuba), dok su svi ostali, sa kojima je Vašington održavao manje — više normalne odnose, propali.

Sada kada je predsednik Klinton ukinuo embargo protiv Vijetnama — kaže kongresmen Bangel — nema nikakvog razloga da se slično ne postupi i sa Kubom, koja više ne predstavlja nikakvu vojnu i ideološku opasnost za amoeričku hemisferu. Tim pre, dodaje Rangel, što Kuba sada liberalizuje svoju privredu, legalizuje upotrebu stranih valuta i stimuliše strana ulaganja. To sada koriste druge zemlje

- = Као 510 su Meksiko, Japan i Ka-

Njihova kampanja će se usredsrediti na podele koje u dvema

\vodećim partijama Dostoje oko

Evrope — jer tvrdokorno krilo anti-Evropljana postoji i u Laburističkoj partiji.

Uprkos nagoveštajima defanzivne kampanje, neki konzervativci veruju da njihova partija svoje desno krilo može staviti pod kontrolu, a možda i potisnuti, snažnom, proevropskomi kampanjom koja bi izbornom telu pokazala da Mejdžor misli ozbiljno. „Ako budemo mlaki, nećemo dobiti glasove“, izjavio je bivši premijer ser Edvard Hit. „Ono što moramo imati to je punokrvna, pozitivna kampanja kojom će premijer ljude navesti da glasaju“.

cili nada — i ubacuju se na tržište koje Je tradicionalrmo bilo američko.

Postoje i drugi, manje specifični razlozi za ukidanje embarga protiv Kube. Zemlje — kao što su Kanada i Meksiko — koje sada zajedno sa SAD čine zonu severnoameričkog slobodnog tržišta (NAFTA), nikada nisu prekidale diplomatske odnose sa Havanom i sa tom zemljom tesno saraduju i na ekonomskom planu. Praktično sve zemlje Latinske Amerike, koje su se svojevremeno bile priklonile američkoj blokadi Kube, obnovile su u međuvremenu diplomatske i ekonomske veze sa Havanom.

Sve to — kako se procenjuje neće zasad uticati na američku administraciju da uskoro odustane od blokade. Tema je ipak otvorena i debata u njoj će se sve češće nametati. | :

Međunarodne sankcije, poznato je, lako se i brzo uvode, a veoma teško i sporo ukidaju. To dobro znaju i osećaju i Kastro, i Gadafi, i Sadam, a — bogami — i svi mi, s g. Miloševićem na čelu. Sve izopćenike i kažnjenike muči ista muka: kako skinuti okove izolacije i status parijc i vratiti se u normalan, civilizovan svet?

Irački prcdscdnik Sadam Husein, javlja Rojter iz Bagdada, postao je već nestrpljiv i počeo da preti: naše trpljenje sankcija poručio je on — ima granica i ukoliko predstojeći razgovori (u Njujorku) nc dovedu do njihovog ukidanja, Irak će imati pravo da izabere „novi put“, kako bi ih okončao.

O kakvom „novom putu“ je reč, Sadam nije objasnio, ali je naglasio da je Bagdad „ispunio sve uslove za ukidanje sankcija“.

I ovdašnji predsednik to isto — i uporno — tvrdi za Beograd, ali i dalje ide — starim putem: krivudavim i džombastim.

Šta mislite: ko će pre stići do cilja? Е

Zidanje 1 гозенје

I nemački, tačnije — istočnonemački, komunisti — poput ovdašnjih srpskih i crnogorskih — preodenuli su se u novo ruho i postali Partija demokratskog socijalizma. Rojter javlja iz Berlina da Je nova partija započela izbornu kampanju s uverenjem da će dobiti veći broj mesta u parlamentu, jer zastupa, kaže — istočnonemačke interese. |

Lider partije Gregor Gizi izjavio jc: „U Nemačkoj ima previše pozicije, a premalo opozicije. Promene počinju sa opozicijom, a retko sa pozicijom.“

G. Gizi to dobro zna, jer je bio visoki funkcioner i u bivšoj istočnonemačkoj kom-partiji. Znaju to, očigledno, i ovdašnji bivši komunisti i stoga ne ispuštaju vlast iz ruku ni po koju cenu, pa će i očekivane promene s njima doći — malo morgen.

Pitanje je samo ko je mudriji i dalekovidiji: oni koji su srušili Berlinski zid ili oni koji su srušili Sarajevo, a sad u njemu hoće da grade novi „berlinski zid“?

m e?.e e & e e Neunisfivi komunisti Stipe Mesić, poznat po tome što se hvalisao onim čega su se pametni stideli: da je „izvršio zadatak — rasturio Jugoslaviju“ —

govori za radio „Dojče vele“ o „pokušaju stvaranja“ hrvatsko-muslimanske federacije u Bosni:

„Bez Srba to neće dovesti do konačnog mira“.

Il, u pravu je čovek, zar ne? Ali, obrazloženje g. Mesića neodoljivo podseća na „stara dobra“ komunistička vremena:

„Naime — kaže g. Mesić — Srbi se moraju dehomogenizirati i Srbi se moraju dobiti također u tu federaciju, jer inače se agresija · islati. Ako Srbi (bosanski) odu u Srbiju, onda nije riješeno ništa, nastaviće se novo razgrađivanje Hrvata i Muslimana, novi rat za teritorije, jer ovo je sve skupa rat za teritorije...“

Nešto slično misle i sadašnji komunisti iz SK-PJ. Razlika je u tome što, recimo, dr Mirjana Marković veruje da bi, valjda, „dehomogeniziranje Srba“ bilo lakše izvodljivo — stvaranjem treće Ju-

goslavije.

ZAVRŠEN KONGRES PSOE

sales,

Vladimir Stanković

dopisnik „Borbe“ iz Barselone

Karizmatični lider španske političke scene, Felipe Gonzales, izvojevao je još jednu sigurnu pobedu, ovoga puta unutar sopstvene socijalističke partije koja je juče popodne u Madridu završila 33. Kongres. Trodnevna debata pretvorila se u duel Gonzales-Gera, odnosno sukob dva krila unutar partije, „obnovitelja“ i „gerista“ između kojih su bili ne tako brojni „integristi“, odnosno „pomiritelji“. Posle mnogo nagađanja, kuloarskih prica, dva susreta između Gonzalesa i Gere tokom Kongresa i posle plenarne sednice koja je završena u nedelju ujutru u šest sati da bi već u devet Kongres nastavio rad, došlo je do kompromisa koji je spasio definitivni rascep u partiji ali je pobedila Gonzalesova linija.

Alfonso Gera je svoj ostanak na mestu potpredsednika partije uslovljavao o(p)stankom Ćiki Benegasa na mestu organizacionog sckretara, odnosno na hijerarhijskom položaju br. 3. Možda bi Gonzales i popustio, ali njegovi najbliži saradnici iz „ob-

noviteljskog“ sektora („renovadores“) nisu hteli ni da čuju za ovaj ustupak. Benegas je negde oko ponoći, ljut i nervozan, napustio kongresnu dvoranu. Na kraju je ipak postignut kompromis, za organizacionog sekretara izabran je „integrista“ Sipria Siskar iz Valensije a Benegas sc pomerio za jedno mesto niže i ubuduće će se, kao br. 4 u partijskom vrhu, baviti sektorom za političke odnose.

U Sekretarijat su izabrani: Ramon Rubiols, 87-godišnji dosadašnji predsednik PSOE, Felipe Gonzales (57), generalni sekretar, Alfonso Gera (53), (potpredsednik), Sipria Siskar, organizacioni sekretar, Ciki Benegas, (politički odnosi), Hoakin Almuni (program), Fransisko Fernandez Marugan (ekonomija), Rajmon Obiols (unutrašnji odnosi), Ludolfo Palamio (formacija), Alehandro Serkas (kultura) i Karmen Ermosin (žene). Sektoru „gerista“, uz Benegas, pripada još Marugan.