Борба, 23. 03. 1994., стр. 2

2 РАДИЈА li

BORBA SREDA 23. MART 1994.

UOČI IZBORNE SKUPŠTINE DZVM-

Politicki raskol sa finansijskom pozadinom

Novi Sad. — Situacija je nažalost takva da je Demokratska zajednica vojvođanskih Mađara samo imenom dosledna sebi. Nije više ni demokratska, nije ni zajednica. Pretvorila se u partiju, komunističku partiju, protivno našoj volji, gotovo neprimetno. Verujemo, ne i konačno. Ovako je dr Šandor Hodi, jedan od potpredsednika Demokratske zajednice vojvođanskih Mađara u nedeljnom broju lista „Mađar so“ povodom predstojeće Izborne skupštine, DZVM (koja u nedelju 27. marta treba po isteku četvorogodišnjeg mandata da izabere i novo rukovodstvo) rečito progovorio o raskolu koji se pojavio unutar sadašnjeg rukovodstva. On je naime ustvrdio da su klice dve različite koncepcije bile prisutne zapravo od početka, ocenjujući kako su neki, a pre svega Andraš Agošton nade vezivali uz stvaranje

mađarske partije, a da su sa druge bili oni koji su značajnijim smatrali samoorganizovanje Mađara. Ukazao je zatim na sve prisutnije partijsko jačanje DZVM-a što je po njegovoj oceni dovelo do sve prisutnijih napetosti između DZVM i mađarskih institucija i organizacija, te da je zbog toga u opasnost doveden i kompromis „koji nas je u interc-

su borbe za autonomiju spajao“. -

Progovorio je o postojanju „leve frakcije“ unutar rukovodstva DZVM, na čijem je čelu po njegovoj tvrdnji Andraš Agošton, predsednik DZVM, optužio ih

za samovlašće i obračunavanje· sa neistomišljenicima, te za пе-

demokratske metode rada, da bi na kraju konstatovao i kako „nažalost Andraš Agošton, na čelu ove grupe smatra da je sazrelo vreme za pregovore sa vlašću, čak i za nagodbe, što dovodi

DSS o „frostfepenoj autonomiji“

Povodom sve učestalijih zahteva DZVM za ostvarivanjem trostepene autonomije, Opštinski odbor DSS iz Novog Sada smatra da je demokratsko pravo vođstva DZVM da smisli i takvu sintagmu koja se zove „trostepena autonomija“. U naučnoj i stručnoj literaturi a naročito praksi, ne postoji stepenovana autonomija kao oblik ostvarivanja prava nacionalnih manjina. „Trostepena autonomija“ nije ništa drugo do prozirna varijanta pra va narodnosti koja su u prošlosti bila jača od prava naroda, proistekla iz Ustava 1974. godine.

Prava nacionalnih manjina, pa i mađarske nacionalne manjine treba posmatrati u svetlu međunarodno priznatih standarda i principa reciprociteta, kaže se u saopštenju za javnost Opštinskog odbora Demokratske stranke Srbije iz Novog Sada.

Milošević primio Florakisa

Beograd. (Tanjug) — Predsednik Republike Srbije Slobodan Milošević primio je juče Harilaosa Florakisa, počasnog predsednika Komunističke partije Grčke i jednu od najuglednijih ličnosti političkog ı javnog ŽiVOta Grčke.

U srdačnom i prijateljskom razgovoru izraženo je zajedničko uverenje da će narodi Balkana u skladu sa svojim vitalnim interesima i polazeći od među-

sobne upućenosti težiti razvoju ravnopravnih uzajamnih odnosa i konstruktivne saradnje.

Predsednik Milošević je i ovom prilikom naglasio značaj prijateljstva i bliskosti srpskog i grčkog naroda i ukazao da podrška i solidarnost Grčke za Srbiju i njene građane znače veliko moralno ohrabrenje i podsticaj da izdrže pritiske kojima su izloženi. DRUGI KONGRES SRPSKIH INTELEKTUALACA U APRILU • - [] ee Bunt protiv demomizacije

Beograd. — „Srpsko pitanje danas“ biće glavna tema, a „pravo srpskog naroda na samoopredeljenje ı opstanak u zajedničkoj državi“ biće polazna platforma za Drugi kongres srpskih intelektualaca koji će se, 22. i 23. aprila, održati u Beogradu.

Organizatori. Kongresa su Srpski sabor, Matica Srba i iseljenika Srbije, Udruženje univerzitetskih profesora i naučnika Srbije, Odbor SANU za nacionalno pitanje, udruženje Srba iz Krajine ı Hrvatske, odnosno Republike Srpske i Crnogorski sabor srpske sloge. Među članovima Kongresnog odbora su i akademici Pavle Ivić, Dejan Medaković, Vlado Strugar, Mihailo Marković, Milorad, Ekmečić, Slavko Leovac, Ivan Maksimović, Čedomir Popov, te pesnici, naučni i javni radnici Gojko Đogo, Gavro Perazić, Zoran Obrenović, Rajko Petrov Nogo, Dragoslav. Mihailović, Darko Tanasković, Brana Crnčević...

Na ovom svesrpskom kongresu će — kako je na jučerašnjoj konferenciji za štampu rekao Slavko Leovac — učestvovati većina značajnih srpskih intcelektualaca iz svih srpskih zemalja i dijaspore. Prema rečima akademika Leovca, skup je za-

mišljen kao „patriotski bunt protiv demonizacije koja nas je sustizala i još nas sustiže sa raznih strana“. =

Pavle Ivić očekuje da Kongres pokaže kako među srpskim intelektualcima različitih političkih opcija postoji jaka struja „koja nije ravnodušna prema interesima i slobodi srpskog naroda na svim srpskim geografskim prostorima“. Srpski nacionalni interes je — primećuje Ivić da se srpski krajevi zapadno od Drine ne prepuste Tuđmanu i Izetbegoviću i da se — „nemojmo kriti, ti prostori sačuvaju u jednoj državi“.

— Stav organizatora Kongresa je da Kosovo i Metohija, za sad, ostaju netaknuti deo Srbije, uz podsećanje da je „sva srpska nacionalna ideologija konstituisana oko Kosmeta“, a na direktno pitanje kako bi srpski intelektualci reagovali na eventualno vraćanje Krajine pod hrvatski suverenitet, profesor Darko Tanasković je rekao da ima dosta mesta za politički manevar.

Na kongres su od intelcktualaca iz dijaspore pozvani i Bogdan Maglić, Komnen Bećirović, Dragan Nedeljković, Miljkan Đurđević. C. Milivojević

u opasnost napore vojvođanskih Mađara za autonomijom“.

Na ovakve optužbe kojima je nesumnjivo obelodanjeno da izvestan raskol unutar sadašnjeg rukovodstva DZVM postoji, čelnik DZVM Andraš Agošton za sada direktno nije odgovorio. Ipak, posrednim „odgovorom može se tumačiti pismo koje jc uputio predsedniku Svetskog saveza Mađara Šandoru Čoriju kojeg, objavljuje jučerašnji broj „Mađar so“. Agošton naime u pismu Čoriju koji je na čelu saveta fondacije „Ileš“ moli za pomoć u raščišćavanju materijalnih pitanja „posebno zato jer Je dr Hodi umesto finansijskog obračuna unutar DZVM inicirao politički raskol“. Agošton naime saopštava u pismu da je nedavno došao da saznanja da se dr Hodi, potpredsednik DZVM upotrebljavajući pečat zajednice, u ime Predsedništva, ali bez njegovog znanja, u više navrata obratio: savetu fondacije, te da je višemilionske sume odobrene od saveta ove fondacije prebacivao na račun porodične fondacije „Za Mađare Delvideka“, a da nije spreman da u DZVM — obračuna ova sredstva. Ukazuje još kako je reč o ukupnoj sumi od oko 600 hiljada maraka, pa moli predsednika Saveta fondacije da sa svoje strane pridonese raščišćavanju materijalnih pitanja „jer bez raščišćavanja u vezi finansijskih aktivnosti dr Hodija ne može se izbeći opasnost rasсера ипшаг рДУМ“. 2. бетепсе5

VUK DRAŠKOVIĆ 0 VAŠINGTONSKOM SPORAZUMU

Nista od Velike Srbije

Beograd. — Vašingtonski sporazumi o federaciji Hrvata i Muslimana u Bosni, i o konfederaciji te fedcracije sa Hrvatskom po „mnogo čemu podseća na međunarodnu legalizaciju onog usmenog dogovora postignutog pre pola veka na Jalti između Staljina, Ruzvelta i Čerčila, rekao jc lider SPO Vuk Drašković, na jučerašnjoj redovnoj konferenciji za novinare svoje stranke. On je odmah rekao da je SPO protiv novc Jalte, i nagoveštenc podclce prostora bivše Jugoslavije na zapadnu i istočnu, to jest, rusku interesnu sferu, osudivši, kako je rekao, nedopustivo ćutanje zvanične Srbije u ovom odsudnom trenutku po srpski narod.

— Odbijanje, i prihvatanje takve podele prepušta sc Srbima. Zapad nije za Jaltu, a izgleda da nije ni Jeljcinova Moskva. Na Beogradu je da odluči: Jalta, ili ekonomska, kulturna, pa u neku ruku i politička reintegracija prostora ratom razorene jugoslovenske države — kazao je Drašković.

Rekavši da se u Srbiji gotovo ništa ne zna o vašingtonskom sporazumu, verovatno zbog toga Što srpski režim polazi od pretpostavke i nade da bi na relaciji Vašington — Moskva moglo da dođe do velike svađe oko podele plena, Drašković je dao

objašnjenje ovog sporazuma, uz

napomenu da je dokument video i da je o njemu razgovarao sa ruskim i američkim diplomatama: — Odluči li se za Jaltu Srbi u Bosni će dobiti međunarodno priznanje njihove države, s tim što će ta država biti obavezna da najmanje trećinu teritorija

· koju sada vojnički kontroliše ustupi muslimansko-hrvatskoj fe-

deraciji. I posle takvog ustupka RS neće moći da se ujedini sa

_ Srbijom. Karadžićeva i Mladiće-

va država bi, u najboljem slučaju, mogla da računa na konfede-

-ralni nivo veza sa Srbijom i

Crnom Gorom. Sankcije protiv Srbije ne samo da ne bi bile ukinute nego bi bile proširene i na srpsku državu u Bosni. Srpske države bi za dugi niz godina bile odsečene od sveta, a ta Velika Srbija, o kojoj se toliko priča, ne bi bila ostvarena.

Drašković je potom objasnio-i kakvu alternativu nudi vašingtonski sporazum:

— Prvo, bosanski Srbi mogu da stupe u federalni, ili sličan, savez sa federacijom Muslimana i Hrvata tako da bi cela BiH postala federacija, ili asimetrična konfederacija srpskih, hrvatskih i muslimanskih kantona. Drugo, srpski kantoni mogli bi stupiti u konfederaciju sa Srbijom i Crnom Gorom i na Drini ne bi bilo nikakvih carinarnica. Treće, stupanjem u tu federaciju od Srba bi se tražili znatno manji teritorijalni ustupci. Četvrto, srpski kantoni bili bi ravnopravni korisnici svih međunarodnih fondova za obnovu i razvoj BiH. Dalje, na ekonomsku pomoć koja je obećana Hrvatskoj računala bi i Srbija. To znači da bi sankcije bile ukinute. Sledeće, Srpska Krajina bi uspostavila trostrukc državnc veze, ı to u svojstvu države a nc neckakvoga sreza ili provincije.

Drašković je još rekao da se u dokumentu nigde ne pominje, ali da jc gotovo izvesno da bi ı Makedonija stupila u konfederaciju sa Srbijom ı Crnom Gorom čime bi bile otklonjene opasne napetosti između Atine i Skoplja. 6. Katic

KOLIKA JE CENA RASPADA BIVŠE SFRJ | MEĐUNARODNE BLOKADE

Povratak u 1990. tek 2012.

U dve decenije zaostajanja izgubljeno fantastičnih 147,3 milijarde dolara

Beograd. — Zbog raspada bivše SFRJ i blokade međunarodne zajednice prema našoj zemlji, privredni razvoj je do te mere usporen da se nivo privredne aktivnosti ı društvenog proOiZvoOda iz 1990. realno može ostvari:i tek u narednom stoleću, odnosno u 2012. godini. I to pod pretpostavkom da se ubuduće ostvaruje prosečna stopa rasta od 4,1 procenat, što je u sadašnjim okolnostima prilično ambiciozno. O kakvom je „povratku u budućnost“, u stvari, reč govori podatak da je u toj predratnoj 1990. društveni proizvod po stanovniku iznosio 2.530 dolara, odnosno da je bio najniži u prethodnoj deceniji.

Ove podatke izneo je na jučerašnjoj konferenciji za štampu Miša Jandrić, direktor Centra za razvoj i ekonomsku politiku pri Saveznoj vladi. Zbog raspada i blokade, po procenama OVOB centra, SRJ je u protekle četiri godine „inkasirala“ ukupni gubitak od preko 45,1 milijarde dolara, a u razdoblju od 1991. do 2011. godine taj gubitak pcnje sc na fantastičnu sumu od preko 147,3 milijarde dolara. U odnosu na ostvareni društveni prolzvod to je praktično trećina.

Pri tome, ova analiza je obuhvatila samo direktne gubitke po osnovu neostvarenopP društVunog proizvoda, zatim ncostvarenog neto priliva sredstava iz inostranstva, dodatne troškovc za zarade nezaposlenih i уапеkonomski odliv u vidu humani-

tarne pomoći izbeglicama ı Kra--

jinama. Drugim rcčima misu uračunate sve once posredne Štete na naučnom, tehnološkom,

УПАДИ А МА

razvojnom i regionalnom putu, i one su ogromne.

Polazeći od neostvarenog društvenog proizvoda u periodu od 1991. do 2011. godinc od gotovo 133,5 milijardi dolara, procenjuje se da su izostala i ulaganja u naučno istraživački rad, najmanje od 13,34 milijarde dolara. Posledica je zaostajanje u privrednom razvoju. Ili, iz domaćih univerzitetskih, istraživačkih i razvojnih organizacija u razdoblju od 1979. do prošle godine u inostranstvo je otišlo oko 840 naučnika i stručnjaka, od čega 180 doktora nauka, 160 magistara i 500 diplomiranih stručnjaka. U 1992. zemlju je napustilo 200, a lane još 170 istraživača — najviše iz oblasti fizike, matematike, clektronike i hemije i uglavnom u najboljem životnom dobu.

Ne uzimajući u obzir jugoslovenska zamrznuta finansijska sredstva u inostranstvu, već samo izostale doznake i priliv od kamata, procenjuje se da je u periodu od 1991. do ove godine izgubljena 1,4 milijarda dolara neostvarenih neto sredstava iz inostranstva. Na kraju prve dccenije 21. veka taj gubitak će iznositi ukupno preko 4,9 milijardi dolara.

Blokada je zaustavila fabričke mašine. Lane je 900 hiljada zaposlenih bilo na prinudnim odmorima, za ovu godinu sec procenjuje da će efektivno raditi milion i po ljudi, 450 hiljada će biti i dalje na prinudnim odmorima, a višak zaposlenih iznosi 300 hiljada radnika. U 1994: za ove dve poslednje kategorije država je u budžetu morala da

} nu '

dom:

osigura oko 170 miliona dolara. (Ovi podaci donekle objašnjavaju ı kakva će se politika voditi u oblasti zapošljavanja.) U 1995. budžet će se brinuti samo O Višku zaposlenih, za šta je „odreтапо“ 100 miliona dolara. U protekle četiri godine dodatni troškovi za zarade privremeno nezaposlenih „koštali“ su 436 miliona dolara, od iduće godine

do 2011. koštaće još 836 miliona

dolara.

Za ekonomsku i humanitarnu pomoć krajinama izdvajano je 1991. godine 3,2 posto društvenog proizvoda, naredne godine čak 20 posto, lane 12,7 posto, da bi u ovoj godini vanekonomski odliv bio planiran na 4 posto društvenog proizvoda. Ova sredstva pokrivala su troškove u proseku oko 600 hiljada izbeglica, a izdvajana su i za ekonomsku i humanitarnu pomoć Krajinama. U periodu od i991. uključujući i ovu godinu na to je otišlo preko 5,1 milijarda dolara. Od iduće do 2011. godine procenjuje se da će se obezbediti još 2,5 milijarde dolara (procena je doduše pravljena na bazi neostvarenop društvenog proizvoda), radi saniranja porušenih objekata i stvaranja uslova za povratak izbeglica.

Svi ovi podaci, po rečima Jandrića, treba da posluže za međudržavne prepovore, posebno sa MMF i Svetskom bankom. Ono što bi morala da uzme k znanju domaća politička scena je činjenica da je polovina ukupnog gubitka ipak prouzrokovana raspadom bivše SFRJ, a tek oštatak međunarodnom blokaBojana JAGER