Борба, 23. 03. 1994., стр. 6

ЗУЕТ

BORBA SREDA 23. MART 1994.

RAT NERAVA | PRETNJI IZMEĐU SAD | SEVERNE KOREJE

Bil Klinton odobrio

гахтезјај „раћтота“

Dirfild (Rojter, Tanjug). Američki predsednik Bil Klinton izjavio je da je odobrio razmeštanje američkih antiraketnih projektila „patriot“ u Južnoj Koreji, kao „čisto odbrambeni“ potez u svetlosti rastuće napetosti sa Severnom Korcjom. Klinton je u razBOVOru S nOVInarima rekao da je razgovarao telefonom sa južnokorcjskim predsednikom Kim Jung Samom o zategnutosti zbog odluke Severne Koreje da uskrati medunarodnim ~ „inspektorima potpun pristup svojim nuklearnim postrojenjima i njonc prctnje da će napustit: sporazum O neširenju nuklearnog oružja. Odlukom američkog predsednika da u Južnu Koreju uputi antiraketne sisteme „patriot“ Vašington šalje ı znak Pjongjan-

CIA „dobro obavestena“: Vulsi

Dzejms

te američkih interesa u Južnoj Koreji ı sprečavanja Severa da razvije svoj nuklearni program.

gu da će preduzeti sve radi zašti- SAD u Južnoj Koreji imaju o

Japan s razlogom strahuje 35

Tokio (Tanjug) — Japan će dosledno sprovoditi sankcije prema

DNR Koreje ako ih — na zahtev Međunarodne komisije za atomsku energiju, — uvede Savet bezbednosti UN.

Zvanični predstavnik japanske vlade Masajoši Takemura izjavio je da će — po nalogu premijera Hosokave, — vlada počela da sa izuzetnom pažnjom razmatra razvoj događaja oko Severne Koreje i mere koje bi eventualno preduzela, ako se sankcije protiv Pjongjan- ga uvedu.

Japan zazire od mogućnosti da Severna Koreja poseduje atomsku bombu, jer bi i sam mogao biti uvučen u rat na Korejskom poluostrvu. Japan ima opravdanih razloga za strah jer SAD u ovoj zemlji imaju veliki broj vojnih baza i znatan kontingent vojnika. Đosad, međutim, Japan je zauzimao prilično oprezan stav prema namerama SAD da pritiscima iznude međunarodne inspekcije nuklearnih postrojenja u DNR Koreji koja bi mogla da naprave atomsko oružje. Vlada u Tokiju se, zajedno sa južnokorejskom vladom, zalagala za rešavanje tog pitanja putem dijaloga.

PODELE U LISTU „DIE WELT"

Profiv skretanja udesne

U nemačkom listu „Die Welt“ redakciji pobuni se protiv pisanje jednog sVOgB kolege, filmskog kritičara, ocenivši ga kao političko skretanje udesno. Krajem februara Vil Tremper objavio je kritiku filma Stivena Spilberga, „Šindlerova lista“ (upravo dobio „Oskara“), pod naslovom „Indijana Džons u Karkvoskom getu“. Krakovski Jevreji, ı ne samo oni, su tu i tamo dramatizovali svoj položaj, zaključio je Tremper. Ceo njegov tekst navodi na zaključak da su i Spilbergov film i sva dosadašnja svedočenja o jcvrcjskim getima ! logorima preterano. Kroz redakciju „Die Welta“ počelo je odmah da kruži lista, na kojoj se 50 članova redakcije (od 80 navedeniju impresumu potpisalo protiv skretanja svog lista udesno. Na udaru potpisnika je Tremper, pisac pomenutog teksta, kao ı Rajner Citelman, urednik novouvedene rubrike „Duhovni svet“, koji je tekst pustio.

Citelmanove kolege tvrde a je on sistematski jačao „desno krilo“ u svojoj rubrici i „nemački kurs“. Glavni urednik „Dic Welta“ tvrdi da njegov lista ne sme da postane konzervativna novina i da se tekst o Šindlerovom filmu ne bi ni pojavio da ga je on prethodno pročitao.

1.В.

37.000 vojnika.

Klinton jc odluku o „patriotima“ don o odmah pošto je Mcdunarodna atomska agcncija (IAEF) prebacila sukob oko inspcekcije sevornokorcjskih atomskih postrojenja u UN, nakon što Jc Pjongjang prošlc sedmicc odbio da međunarodnom timu сКорегата dozvoli pregled svih nuklcarnih instalacija i prckinuo razpovorc sa Južnom Когсjom o normalizaciji odnosa.

Direktor amcričkc Centralnc obaveštajne službe (CIA) Džejms Vulsi izjavio jc da je Scvcrna Koreja — prema amoričkim informacijama — proizvcla plutonijum dovoljno za najmanjc jcdnu atomsku bombu.

Amocrički prcdscdnik jc prvo

_uputio pismo južnokorcjskom predsedniku Kim Jung Samu, a kasnije izjavio da bi svaki napad Scevcrnc Korcjc na Južnu znači

1 napad na SAD.

U Stcjt dcpartmentu Majk Mekari jc saopštio da će slcdcći korak biti rezolucija Savcta bezbednosti u kojoj će sc Scvcerna Koreja upozoriti da ćc, ako nc dozvoli inspckciju atomskog programa, doći pod udar sankcija. Problem Vašingtona je, u tom slučaju, da li će Kina uložiti vcto na патегапјес тедипагодпе blokade susednoj Korcji. Kristofer smatra da će američka diplomatija .uspceti da obezbedi rnakar ncutralan stav Pekinga; ı pored toga što su američki odnosi sa Kinom trenutno znatno 2аtegnuti poslc Kristoferovc prošloncdcljne posctc Kini.

ZASEDANJE KONFERENCIJE INTERPARLAMENTARNE UNIJE

Ekspanzionizam pod maskom saradnje sa UN

Pariz, (Tanjug) — Učesnici 91. konferencije Interparlamentarne unije složili su se u oceni da Ujedinjene nacije imaju nezamenjivu ulogu u sprečavanju sukoba i očuvanju mira u svetu, ali su isto tako naglasili da međunarodna zajednica nije uspela do sada da pronađe prave odgovore za mnoga krizna žarišta u svetu.

Rat u Somaliji, sukobi u Bosni i mnogi drugi ncrešcni konflikti očiti su primeri limitiranc moći Ujedinjenih nacija da spreče ili zaustave pojedine konflikte, rečeno je u debati na temu „Sprečavanje sukoba, održavanje i konsolidacija mira — uloga Ujedinjenih nacija i regionalnih organizacija“, u kojoj su juče sudelovali predstavnici parlamenata iz pedesetak zemalja.

Parlamentarni predstavnici onih zemalja čiji vojnici sudeluju u mirovnim operacijama UN posebno su zahtevali da svetska organizacija prilagodi svoju strukturu i funkcionisanje toj ulozi. Smatra se da bi mandat i sredstva kojima raspolažu „plavi šlemovi“ valjalo uskladiti sa zadacima koji su im povereni. Jer, osim što služe kao snage razdvajanja, mirovne snage UN sve češće su angažovane pri doturanju humanitarne pomoći, obnovi ratom razorenih zemalja ili imaju administrativna за ženja.

Naglašavajući da Jugoslavija daje punu podršku projektu generalnog sekretara UN „Agenda za mir“, čiji su ciljevi sprečavanje sukoba na bazi preventivne diplomatije, uspostavljanje i održavanje mira, član jugosloven-

ske delegacije Milan Komnenić je upozorio da bi prcncbrcgavanje objektivne snage najvećih · zemalja. sveta i njihov, mogući uticaj na formulisanjc projckta budućeg sistema međunarodnih odnosa predstavljalo političku naivnost.

„Posebno valja istaći, sv više prisutna, opasna nastojanja rcgionalnih organizacija da se sve češće angažuju izvan tcritOriIjC svojih- članica, pod izgovorom saradnje sa UN u domenu očuvanja mira i bczbcdnosti. Evidentno je da su njihove namere takve da žele da realizuju svojc ciljeve i interese političke, strateške i druge prirode. Posebno je ncprihvatljivo da UN budu korišćene kao pokriće za realizaciju posebnih interesa, koji su u suštini ckspanzionistički.

UN moraju igrati važnu ulo· gu u nastojanju da sc obcshrabre takvi pokušaji i tim pitanjima mora sc posvetiti ozbiljna pažnja pri razradi pojedinih tačaka „Agende za mir“, naglasio je jugoslovcnski prcdstavnik. ; Маропипјис! да је јироз!оvenska kriza donela „novc tendencije“, koje bi, ukoliko se podstiču, mogle da imaju negativne reperkusije na budući razvoj međunarodnih odnosa, Komncnić je rekao da UN pribegavaju danas mnogo lakše sili, u ime Зедте рјамс ромејје. „Ма osnovu toga, UN sebi sve češće dozvoljavaju da prenebregnu 05novnc principc povcljc, kao i duh i norme međunarodnog prava, sve dotle da ih interprctiraju vrlo široko, pa i arbitrarno“. – === ===

IZJAVA ЈЕЦОМОМО SARADNIKA FILATOVA

Demantovane vesfi о „Чуогскот udaru“

MOSKVA (Tanjug) — Кикомо- _ ЕПагоу — da je „politička intridilac administracije prcdsedni- pa“ započeta pošto je Jeljcin ka Rusije Borisa Jeljcina, Sergej. predložio dokument o jačanju Filatov, demantovao jc vesti o državnih institucija i pokrenuo navodnoj pripremi „dvorskog inicijativu za donošenje memoprevrata“ u Kremlju, uz učešće randuma o građanskoj saglasbliskih Jeljcinovih saradnika. nosti. Opoziciji je stalo da onc-

U izjavi agcnciji „Itar-tass“ i mogući taj proces — smatra Fi-

državnoj tclcviziji „Ostankino“, -latov. Filatov je occnio da je lansiranjc Rukovodilac administracije takvih vcsti usledilo posle puš- predsednika Jeljcina takode

tanja na slobodu optužcnih za oružanu pobunu i njihovog novog pokušaja da se suprotstavc Jeljcinu.

Filatov je dodao da je „probni kamcn“ takvog pokušaja bilo is-

smatra da jc stvaranje pokreta „Saglasnost u ime Rusije“ na inicijativu lidcra opozicije smišljeno da sc oslabc pozicije prcedsednika federacije.

Sergcj Filatov je ocenio da jc

tupanje poslanika Vladimira — glavni cilj opozicije da se, u vreIsakova u Državnoj dumi kojije me odmora Jeljcina u Sočiju — kako je rckao — predložio stvori takva atmosfera u kojoj bi neustavnu proccduru izbora sc mogli zahtcvati prcvrcmceni

prcdscdnika fcdceracijc. Kasnije su usledila tajna obaveštenja o pripremanju таусте c protiv Jeljci-

predsednički izbori. U ponedeljak, su, inače, dcmantovanc i glasinc o pogorša-

Капкгона! сло“ је — гекао је Ка. ODNOSI ČEŠKE | SLOVAČKE Moravčik iznenada u Pragu

Prag (Tanjug). — Novi slovački premijer Jozef Moravčćik neočekivano je u poncdeljak uveče boravio u čectvoročasovnoj poscti Pragu ı tom prilikom razgovarao sa češkim kolegom Vaclavom Klausom o problemima u odnosima dveju zemalja kojc su do skoro živcle u fcdcralnoj zaJednici. Formalni povod za prvu posetu Moravčika Pragu u novom svojstvu bio je otvaranje Evropskog bankovnog, foruma, ali je odmah zatim usledio. sastanak dva premijera, koji su razgovarali o međusobnim ckonom-

skim odnosima i funkcionisanju carinske unije.

Moravčik je — kako prcnosi, najtiražniji češki dnevnik „Made frontadnes“” — «izrazio Klausu spremnost da njegova vlada rcvidira ncke merc prcthodnogp

kabincta Vladimira Mečijara, prc svcga uvođenja takozvanog scrtifikata za uvoz hrarc iz Čceške u Slovačku. Među otvorena pitanja spada svakako ı uvodcnjc taksc od 10 odsto na uvoz robc iz Ceškc.

Slovačka strana najavljuje i novce korake u okviru rešavanja problema povlačenje granice sa Ceškom.

Klinton: MNastavice se blokada Kube: Majami (Rojter) — Amorički prcedscdnik Bil Klinton izjavio je da će sc nastaviti „stroga ekonomska blokada Kube“ sve dotle dok ta zemlja nc postane demokratska.

Govoreći na jednom skupu Dcemokratskc stranke u mestu Bal Harbur, na Floridi, amcrički predscdnik jc rckao da sc nastavlja biokada Kube, ali da sc on nada i žcli da „kubanski narod u 21. vek ude kao slobodan narod“. 7

Ovako tvrdi stav Klintona preir:a vladi Fidela Kastra ne samo da je bio namenjen kubanskoj emigrav:iii, skoncentrisanoj na Floridi, перо је predstavljao odgovor na pojedinačnc inicijative koje se čuju i u samoj Amocrici da sec ckonomska blokada Kube konačno ukine.

ге o. • Evropska unija kritikuje Greku: Atina (Tanjug) — Evropska unija nijc zadovoljna privrcdnim krctanjima u Grčkoj i traži od ovdašnje vladc da disciplinovano sprovodi program štcdmic i „stezanja kaiša“. Ovce kritikc iznosc sc u izveštaju EU koji će — kako piše grčka štampa — biti uskoro zvanično objavljen.

Prema onome što je „procurelo“ u javnost, izveštaj predstavlja zbir kritika na račun vladc PASOK i njene ekonomske politike. Evropskoj uniji sc posebno nc dopada to što se u Grčkoj veoma sporo sprovodi proccs privatizacije koju jc velikim koracima započcla prethodna vlada Nove demokratije.

Vili klas će dirigovafi Sofijskom filhar-

ге Е niomi|om. Sofija, (Tanjug) — Potpredsednik belgijske Vlade i njen ministar spoljnih poslova Vili Klas 5. aprila dirigovaće Sofijskom filharmonijom, saopšteno je u glavnom gradu Bugarske. Koncert će održati u dvorani Narodnog doma kulture.

Zvaničnim programom, koji je saopšten u Sofiji, predviđeno je da belgijskog. diplomatu primc predscdnik Republike Bugarske Zeljo Zelcv, prcdsednik Narodnog sobranja Aleksandar Јогдапоу ! potpredsednik Vladc Evgcnij Matinčev.

Nijc saopšteno o čemu će Klas razgovarati sa bugarskim državnicima. izraelski vojnici ranili 11 Palestimaca:

Hebron. — Izraelski vojnici ranili su 11 Palestinaca, među kojima i šestomesečnu bebu, u sukobima do kojih je juče došlo na okupiranim teritorijama, javlja Rojter pozivajući se na bolničke i radio-izveštaje. Prema tim izveštajima, četiri Palestinca ranjena · su u Hebrnou, jedan u Gazi, a šest na Zapadnoj obali.

Pozivajući se na izjavc očevidaca, Rojter u novom Ја javlja da su ада БКЈ vojnici По u Hebronu jednu ženu.

nju zdravlja ruskog predsedni-