Борба, 26. 03. 1994., стр. 10

Вика ха profesionalno novinarstvo ı nezavisne medije

Cenzura za ter dražvne tajn Bi

(FOTO: A. STANKOVIĆ)

Sanja Ivačić

Ju od preduslova za nezavisnost i istinsku slobodu štampe je da ona bude u privatnom vlasništvu i na slobodnom tržištu. Ali, imajući u vidu britansko iskustvo, koje nije mnogo drugačije od iskustva drugih zapadnih zemalja, pravo vlasništva moralo bi da bude ograničeno, kako bi se izbeglo da mediji, bežeći od uticaja države, padnu pod uticaj kapitala. Može vam zvučati ironično, ali nema slobode štampe bez upliva države. Ona mora biti ta koja će inicirati pravila, ali ne i imatu kontrolu.

Ovo je mišljenje koje je, u razgovoru za „Nedeljnu Borbu“, izneo britanski stručnjak za pitanja medija i predavač na Univerzitetu u Edinburgu Džim Bi.

Na dva predavanja koja je, ove sedmi-

ce, održao u Beogradu, u organizaciji Britanskog saveta, gospodin Bi govorio je o britanskim medijima danas koji, odražavajući alternativna mišljenja, artikulišu javno mnjenje i nateraju vlast da to mišljenje javnosti ima na umu.

— Radio i televizija u Britaniji od samih početaka, funkcionišu kao specifičan sistem — javna ustanova. Televizija nije

Svetlana Zelenbaba

pp” ćemo da tražimo da se promene važni zakoni, pre svih Zakon o RTS, i to po hitnom postupku. Skupština treba da preuzme, da vrati ingerencije nad najmoćnijom informativnom kućom u zemlji, a Upravni odbor RTS treba da preslika odnos snaga u Parlamentu.

Ovako su govorili lideri srpskih opozicionih stranaka nakon nikoljdanskih izbora, kad je postalo izvesno da će opozicija, a ne socijalisti, osvojiti većinu u srpskoj Skupštini. U međuvremenu, SPS je uspela da pribavi magičnih 126 glasova, a opozicione stranke: postale su udaljenije jedna od druge nego ikad. Rezultat se ubrzo pokazao: zahtevi Tomislava Nikolića i Vesne Pešić da se promene ovih ključnih zakona sprovedu po hitnom postupku, odbijen je. „To će sad da se oteže mesecima“, rezignirano je izjavio Jedan opozicioni poslanik.

Suština promena koje predlaže šef poslaničke grupe Srpske radikalne stranke Nikolić jeste da Skupština treba da imenuje predsednika i članove upravnog i nadzornog odbora i generalnog direktora RTS, a ne Vlada, kao što je to sad slučaj. U projektu novog Zakona o RTS Nikolić takođe predlaže da se ova Kuća ubuduće finansira iz budžeta, a ne ubiranjem takse na električno brojilo. Drugim rečima, da se ta taksa prosto ukine.

ra ~

Ni tržište ne arantuje slobodu

Džim Bi, predavač u Edinburgu, o slobodi bri- |

državna, niti je pod njenom kontrolom. Nezavisna je, ali je otvorena za uticaj države. Strogo utvrđenim pravilima obavezna je da poštuje osnovna načela — objektivnost i nepristrasnost u informisanju.

Štampa je slobodna i u potpunosti je na tržištu, u privatnom vlasništvu. Sasvim je nezavisna od vlade. Rukovodi se pre svega željom da ostvari profit.

Oko 95 odsto svih novina u Britaniji, čiji je ukupni tiraž, 14 miliona, u rukama je pet velikih vlasnika koji diktiraju uslove na tržištu. Jedan deo štampe, a'to su tabloidi (Dejli ekspres, Dejli mejl, San ...) opstaje zahvaljujući milonskim tiražima i živi pre svega od prodaje. Njih čita 85 odsto ukupne čitalačke publike. Ozbiljne „novine velikog formata“ kao što su Gardijan, Tajms, Indipendent, Dejli telegraf ... čita tek 15 odsto čitalaca, mahom iz platežno najsposbnijih slojeva. Njihov tiraži su manji i finasiraju se, pre svega, od oglasa namenjenih upravo toj bogatoj klijenteli.

Kao i svaka roba na tržištu, novine se, dakle, bore da zadovolje „ciljanog kupca“ i to, zapravo, određuje njihov profil. Zbog prirode vlasništva i načina finansiranja one nisu pravi odraz javnosti, ni na političkom, ni na kulturnom planu. Primera radi, između 70 i 80 odsto novina u Britaniji podržava Konzervativnu partiju, dok procenat populacije koji ovu partiju podržava ne prelazi 40 odsto.

Prema istraživanjima, TV užuva veliku

tanskih medija

-_—— = Ce

FP O

TVi radio nisu državne, već javne ustanove, aliolvorene za ulicaj drža- · ve. Sfampa ne odražava naklonost birača — oko 80 odsfo novina podržava konzervalivce, a populacija im daje 40 odsfo glasova. Kada drža- · va smenjuje urednike i zabranjuje emisije i

kredibilitet. U kojoj meri je zaista nezavisna? _— Televizija je i osnovana kao specifič-

na javna ustanova upravo iz želje da se obezbedi da bude nezavisna od kapitala, ali i od establišmenta. — smatra Bi. Jedan od osnovnih principa na kojima funkcioniše je da ne radi ni za dobrobit države, ni kapitala, već za dobrobit građana.

Izvesna napetost, međutim, postoji. Jer, smatra Bi, pravila nalažu nezavsino objektivno i nepristrasno informisanje koje je često kritično u odnosu na estblišment, ali istovremeno i podržavanje 05novnih načela ustrojstva države, a to je, u našem slučaju, parlamentarna demokratija. Ona pretpostavlja javnost rada vlade, mogućnost kritike i skretanja pažnje na eventualne zloupotrebe. U tu je izvor te napetosti, jer zapravo država uspostavlja sistem koji ima obavezu da bude kritičan u odnosu na nju samu.

Kakva su prava države u odnosu na radio i televiziju, pita, „NB“ Bia.

— Dozvolu za emitovanje programa ·

daje parlamentu, a oni koji prave program

Olako obecana

brzina

Napori opozicije da promeni zakone o infor-

misanju i RST

Najavljena kao prva зјуаг и novoj skupšlini, ova tema nije prešla prvu stepenicu — zahfev opozicije za hitan postupak je odbijen

Radikalima je već stigao negativan odgovor Vlade Srbije (kad ovo dođe na dnevni red, stav Vlade treba da obrazlaže Milivoje Pavlović, sada već bivši ministar za informisanje). Vlada kaže da Skupština po Ustavu nema ovlašćenja da imenuje ključne ljude u državnoj televiziji. Skupština ima zakonodavnu, a vlada izvršnu vlast. Imenovanje prvih ljudi RTS spada u izvršnu vlast — smatra Vlada.

Ključna teza Tomislava Nikolića u zahtevu da. se ukine taksa na električno brojilo (kao način ubiranja tv-pretplate) je da RTS obavlja poslove od opšteg značaja, a takvi se poslovi finansiraju iz budžeta. Vlada se slaže da je „ovo rešenje pravno

moguće“, ali dodaje da bi ukidanje taksi:

„dovelo u pitanje dalje finansiranje tih poslova“. Pri tom Vlada smatra da u sadašnjem budžetu nema dovoljno para („sredstva su ograničena“), pa bi se morao uvesti. neki novi vid dažbine.

Nikolić se bavi i dodelom radiofrekvencija. On predlaže da se za dodelu raspisuje javni konkurs, a da frekvencije odobrava ili ukida komisija koju, na predlog Odbora za kulturu i informisanje, imenuje Vlada. U svom odgovoru, Vlada kratko kaže da je najvažnije zakonom utvrditi kriteriijume po kojima će se ovaj resurs raspodeljivati. |

Predlog Vesne Pešić, poslanika Depo-

odgovorni su parlamentu. Čitav RTV sistem nadgleda jedno telo, komitet koji čine članovi establišmenta iz različitih politič-

kih partija. Njihov je posao da obezbede i ·

garantuju da RTV sistem funkcioniše ona-

ko kako treba. To telo, na рптег, та рга- - -

vo da, ako tako proceni, smeni generalnog ~-

direktora Bi-Bi-Sija, što se i dešavalo. Ponekad međutim, vlada vrši i neku

vrstu cenzure. To čini donošenjem poseb-

nih pravila kakva, na primer, od 1988. va-

Že za izveštavanje o konfliktu u Severnoj ·

Irskoj. Vlada ne želi da RTV kanali u Britaniji daju prostor ni publicitet onima koji

simbolizuju terorizam, koji su neprijatelji .

države, koji žele da bombarduju i ubijaju. Njima je zabranjeno da govore preko radija ili TV, i podležu klasičnoj cenzuri. Vlada, sem toga može i da spreči emitovanje programa. Dogodilo se pre pet go-

dina da su vlasti smatrale da se u progra- -

mu koji je trebalo da bude emitovan otkri- - -

va državna tajna. Policija je ušla u Bu Bi Si i jednostavno odnela trake.

_ Ovakvi primeri intervencije države, međutim, veoma su retki i nisu uobičajeni,

a nailaze na veoma loš odjek u javnosti —

smatra Džim Bi.

sa, za izmene i dopune Zakona o RTS, ne

razlikuje se bitno od Nikolićevog (nijansa -

je, recimo, da Vesna Pešić predlaže da se zabrani reklamiranje oružja na televiziji, što nema kod Nikolića). Ona takođe smatra da imenovanje ključnih ljudi Televizije i Radija treba prepustiti Skupštini, da Skupština treba da formira komisiju za dodelu radiofrekvencija (u sastavu: devet poslanika, šest stručnjaka), ali i da direktqr Televizije (kojeg bi imenovao Parlament) ne sme da, pored tog posla, obavlja i još neku funkciju, da bude, recimo, poslanik.

Vesna Pešić predlaže i da se menja Za- _ -

kon o javnom informisanju. U tom je predlogu ključno uvođenje institucije takozvanog OMBUDSMANA. Imenuje ga Skupština i on je, po predlogu, nezavisan i stručan organ.

“ _ ср уп СР

„Отбидатап је !покозл: огеап Кој |:

samostalno. donosi odluke postupajući po

zahtevima, predlozima i pritužbama fizič- ~ -

kih i pravnih lica i samostalno pokreće inicijativu i postupke pred nadležnim organima radi ostvarivanja prava na širenje i pri-

manje informacija. Odgovorna lica dužna ~

su da postupaju po odlukama Ombudsmana“ —- objašnjava se u ovom predlogu.

Ostale opozicione stranke nisu predla-

gale svoja zakonska rešenja i u principu se slažu sa predlozima Tomislava Nikolića i Vesne Pešić. Da li će uspeti da te svoje stavove „proguraju“ u Skupštini, videćemo, ;

što reče onaj poslanik, „za koji mescc“.

\ Х