Борба, 26. 03. 1994., стр. 26
ili: kako se alarmiramo
Olga Stojanović
ve mi se čini kako sam jako
OBEZBEĐENA. Pohrlim komšiji po „šoljicu pirinča“, kad ono — „ONE TUCH LOCK“... Siđem, pa zazvonim obližnjem susedu na INTERFON, kad ono ·— čekam proveru i poruku koja konačno glasi: NON PASSARAN. Na parkiranim automobilima ispred kuće — nalepnice sa uljudnim porukama LOPOVIMA: nemojte pokušavati, za Vas će se pobrinuti „SECURITY“, „SCORPION“... Odem, najzad, do obližnje bakalnice — čuvaju je trojica INTERVENTNIH!
Zaključujem: zamašna je lova uložena u obezbeđenje tzv. privatne imovine, svojinskog integriteta, pokretnog i nepokretnog kapitala. U gradu kriminogenih reketaša i „raketnih kriminalaca“ — funkcioniše SKUPO obezbeđenje JEVTINE imo-
vine. Ali ne, i još jevtinijeg ŽiIVOta. Tekma između PARANOJE i PREVARE, permanentno se odigrava kao derbi. U paranoju se ulaže individualno, iako je ista — kolektivna. A onda, obratno, u prevaru se ulaže kolektivno, iako je individualna, ili se eksponira — po grupama...
Nije lako ustvrditi koji je društveni sloj (u nomenklaturi minulih grupacija) najviše uložio u obezbeđenje ličnog_poseda. Ako bismo, uslovno, na vrh top-liste stavili bivše. MALOGRAĐANE, pogrešili bismo u odnosu na nešto svežije SKOROJEVIĆE. Takozvani, permanentno prisutni „srednji stalež“ utrkuje se, pak, sa „upper-midle“ klasom... Jedno je sigurno: nOVOSkladani posednici nisu u igri. Njihovo obezbeđenje nije FIZIČKE, već je POSREDOVANE prirode. Njih štite oni koji su obezbeđeni NEVIDLJIVOM hemijom
Bolje pakt nego rat!
*** Aoj Bosno iz tri dela, ponovo ćeš biti cela! |
* * * Srpskohrvatski politički krajolik: vlastite krajnosti se na kraju moraju platiti krajinama.
* *#* Šta se dobija kad se pomešaju vo na ražnju i vruća rakija? Usijana glava!
Drina je kao ogledalo: Republika Koscvo i Republika Sandžak
ogledaju se u Republici Srpskoj i Republici Srpskoj Krajini.
Šta se desilo sa ruskim tajnim oružjem?
Ponestalo je municije: pljuvačke i pene na ustima.
* * *
Najzad je utvrđen prodani tiraž godina raspleta: životni standard iz 1990. godine biće dostignut tek 2012. godine.
* * *
Šta je to seks? ,
— Ma kakva međunarodna zavera!!! Samo
imaju
mnogo organizovaniji sindikat!
interakcije. Njih štite obučeni specijalci patriotizma i ostalih ovisnosti...
Ovaj potpisnik je, u SVOJE vreme, bio nagrađen za tekst pod naslovom „SUSED, POSED, TROSED“. Bila je to fenomenološka kritika malograđanštine u okruženju titoističko-kardeljevskog znamenja, sa detaljima pomenutih bista u regalu.. Isti ovaj potpisnik, međutim, sada, malenkošću pokušava da označi NOVU HORDU POST-MALOG-
RAĐANŠTINE, zaštićene zna-
menjem čuvara poretka koji lažnom alternativom služe režimu istinske opasnosti.
Čitavi slojevi izbeglica (sa moći regeneracije kao kišna glista), lanac obogaćenih skorojevića, menadžeri tuđih nekretnina — OBEZBEĐUJU svoju FIKTIVNU IMOVINU na stvaran, fizički način. Sve je, naravno, POŠTENO. Samo što rešetke stoje, umesto S ONU, a ono S OVU stranu poseda.
Foto: Aleksandar Dragutinović
ema ri Ir TIE An IU ra Ia m
Seks je vatreno dejstvo na liniji dodira.
* **
A šta je to oralni seks?
To su puna usta patriotizma!.
O je odlomak razgovora između jedne pacijentkinje (Amerikan-
| hijatar: || ovaj ili onaj način nečemu nauče“. Psihijatar: „Možete li da navedete | | primer?“ Pacijentkinja: „Dečko me je naterao da dođem Vama“. Psihi| Pacijentkinja: „Kaže da | | sam stalno deprimirana“. Psihijatar: „Zao mi je što čujem da ste stalno | | deprimirani“. Pacijentkinja: „To je tačno, nesrećna sam“. Psihijatar: | | „Mislite da će Vam to što ste došli meni pomoći da | dete nesrećni?“ Pacijentkinja: „Potrebna mi je pomoć, to je izvesno“.
| mak primetićete
| što se više ne osećate diskriminisanim.“
Piše: Umberto Eko
želat je tanatološki operater
ke) i njenog psihijatra. Pacijentkinja: „Svi muškarci su isti...” Psi„U kom smislu?“ Pacijentkinja: „Uvek pokušavaju da te na
jatar: „Dečko Vas je naterao.da dođete meni?“
Psihijatar: „Šta hoćete da kažete time da Vam je potrebna pomoć?“
Pacijentkinja: „Možda bih mogla da naučim kako da živim u slozi sa | svojom majkom“. Psihijatar: „Kažite mi nešto više o svojoj porodici”. |
majka je zabrinuta zbog mene“. Psihijatar: „Ko је |-ž još u Vašoj porodici zabrinut zbog Vas?” Pacijentkinja: „Moj otac“. Psi- |
Pacijentkinja: „Moja
hijatar: „Vaš otac...“. Pacijentkinja: „Vi pomalo ličite na mog oca“. Psi-
| hijatar: „Kako, u kom smislu?“Pacijentkinja: „Niste agresivni, ali misi lim da ne biste hteli da ja to primetim”. Psihijatar: „Zašto mislite da | Pacijentkinja: „Zato što se ne upuštate u diskusiju | sa mnom“. Psihijatar: „Zašto mislite da se ne upuštam u diskusiju sa | Vama?“ Pacijentkinja: „Vi me se plašite“. Psihijatar: „Veseli Vas pomi- | otac se svega plaši”. Psihija- |
nisam agresivan?“
sao da Vas se plašim?“ Pacijentkinja: „Moj tar: „Recite mi šta Vam još pada na pamet kada pomislite na svog оса...“ |
Reći ćete da je ovo odličan „klinički“ dijalog. Međutim, oni koji se
bave veštačkom inteligencijom prepoznali su ovaj odlomak. Reč je o |
primeni programa „Eliza“ (Joseph Weinzenbaum). Pacijent (ljudsko
| biće) komunicira sa odsutnim psihijatrem tako što rečenice ispisuje |
pomoću tastature, a odgovore čita na ekranu. Međutim, na drugoj strani nije psihijatar, već kompjuter. Kompjuter ne shvata apsolutno ništa od onoga što mu pacijent kaže. Ako ponovo pročitate ovaj odlioda samo prima rečenicu, u stanju je da prebaci u upitni oblik i da je ponovi onda kada ne zna šta da radi (kao neko ko razmišlja o nečemu što je važno), u stanju je da izvlači ključne reči („majka“) i da ih povezuje na semantičkom planu („porodica“) i tako dalje. . -
Eksperimet je napravljen zbog poznate teorije koju je izneo Tu-
ring, po kome se mašina može smatrati inteligentnom onda kad onaj |
ko sa njom komunicira misli da komunicira sa ljudskim bićem. Međutim, ova mašina je glupa kao noć. Ipak, moramo da priznamo da se
ljudsko biše posle ovog eksperimenta oseća kao neko koga je utešio |
psihijatar koji je taktičan i pun razumevanja. ;
Priča o „Elizi“ mi je pala na pamet povodom teksta u' kome se iznosi mišljenje da je licemerna reforma jezika koja ima za cilj uklanjanje svega što nagoveštava razlike i diskriminaciju, ukoliko se menja samo način na koji se označava razlika, a istovremeno ne čini ništa
kako bi se i prevazišla. Svakako je učtivo kada se paralitičar naziva |
„hendikepiranom osobom“, ali lingvistička korekcija ima svrhe samo ako se istovremeno na javnim mestima izgrade specijalni prilazi koji će zameniti stepenice i olakšati kretanje ljudima u kolicima.
U protivnom, mogli bismo da razmišljamo o „Programu Eliza za 1eksičku utehu“ (PELU). - -
Pacijent: „Nazivaju me dželatom. „PELU: „Zašto bi Vas nazivali dželatom? To nije učtivo.“ Pacijent: „Zato što sam ja po zanimanju dželat.“ PELU: „Svako zanimanje je da se obavlja.“ Pacijent: „Ali, ljudi to ne shvataju.“
PELU: „Šta to ljudi ne shvataju?“ Pacijrnt: „Da ja služim društvu i izvršavam naređenja.“ PELU: „Recite mi šta osećate kada služite društvu i izvršavate naređenja.“ Pacijent: „Oh, sviđa mi se kada osuđenik
iznenada propadne kroz otvor na podu i kada vrat kvrcne.“. PELU: || || „Vi, dakle, uživate u svom poslu?“ Pacijent:
ćete li da mi objasnite šta mislite pod tim 'veoma'?“ Pacijent: „Kad vrat kvrcne, podiđu me žmarci. jent: „Ne, već vreline.“ PELU: među osećaja da Vas podilaze postoji kada je reč o dželatu!“ PELU: „Ne postoji kada je reč o dželatu“. Pacijent: „Ne, vidite, ja ne patim zbog svog zanimanja.“ PELU: „Zbog čega patite?” Pacijent: „Zbog toga što me nazivaju dželatom.“ PELU:: „Patite zbog načina na koji Vas zovu. Bili biste zadovoljni kada bi Vas drugačije zvali?“ Pacijent: „Da, da!“ PELU: „Nazvati jednu
stvar drugačijim imenom znači pronaći sinonim.“ Pacijent: „Pronađite || | mi sinonim!“ PELU: „Odaberite! Izvršilac smrtne kazne ili tanatološki
operater.“ Pacijent: „Tanatološki operater. Divno! Tako se više neću | osećati diskriminisanim.“ PELU: „Veoma sam zadovoljan zbog toga
(Prevela Gordana Breberina) | 5 i ) iv), ti, \ a: у
j С
prestanete da bu- |
časno, samo treba profesionalno |
„Da, veoma!“ PELU: „Ho- |
„PELU: „Imate osećaj hladnoće.“ Paci- || „Smatram da postoji protivrečnost iz- | žmarci i osećaja vreline.“ Pacijent: „Ne ||
a | ЕОВОТА-МЕРЕЈА | : 26-27. MART 1994. GODINE |
M
i |
|
|| 1
| |
— пе: аса: