Борба, 26. 03. 1994., стр. 6

БОРБА

СУБОТА-НЕДЕЉА 26-27. МАРТ 1994.

Книн. — Тридесетшестогодишњи политолог из Белог Манастира Бранко Војница, председник Скупштине РСК, је на политичкој сцени Српске Крајине ново лице. Послије тродневног заседања Скупштине РСК изнео нам је своју оцену о односу снага унутар Парламента, те о односу између скупштинске већине и: мањине2 Морам рећи да смо, на жалост, већ на првој седници окарактерисани као непожељна коалиција или, да другачије кажем, дочекани на нож. Али, и ови други присутни у Скупштини су ту да штите интересе пре свега, ове државе и овог народа. Не мислим да су злонамерни, када је то у питању, али ти односи су заиста на неки начин оптерећени“.

= О, политичкој спремности, и доброј вољу између скупштинске већине и мањине да се пронађе нужни консензус и компромис Војница каже да као председник Скупштине сматра да је, уосталом као у сваком политичком процесу

гдје постоје различите опције, компромис неопходан.

У досадашњем раду Парламента иначе о многим питањима заправо нема значајних разлика. "Напосе спремност за сарадњу када су у питању битни интереси народа и РСК је евидентна. Међутим по дубоком уверењу председника РСК ради се о једном додатном елементу. То је и утицај одређених политичких центара моћи, који остварују своју улогу управо преко појединих политичких фактора који имају представнике и у крајишком парламенту.

— Надам се да неће овог пута конституисана већина у парламенту разноврсним опструкцијама и смицалицама престати да“ заиста на најлегалнији начин представља у парламенту своје бираче,-који су у сваком случају у већини и представљају већину народа у РСК. То никако не бисмо смели дозволити као земља која тежи демократији, унапређењу односа, једном нормалнијом раду свих институција у држави, истиче Војница.

Парламент је за Уста

Книн. — „Ова Скупштина се искључиво залаже за Устав и провођење постојећих закона као и заживљавање правног система у држави. Носиоци правосудних функција који сами нису именовани од стране Скупштине, по основу Уредби постављали су колеге — судије и појављивали се као главни тужиоци против овог Парламента у политичким интригама“, каже се у саопштењу за јавност председника Скупштине РСК Бранка Војнице поводом иступа појединих носилаца правосудних функција.

„Парламент РСК је својом одлуком од 19. марта формално обеснажио Уредбе са законском снагом с подручја управе и правосуђа, имајући у виду да је основ њиховог егзистирања неуставан. Од његовог доношења одржано је десетак скупштинских сједница, а да ни на једној по основу Устава нису стављене на потврду. Ово сматрамо за доказ да су у пракси ове Уредбе послужиле за злоупотребу и политичку манипулацију“, констатује Војница. „То иде тако далеко-да господин министар Радомир Кужет у свом политичком памфлету отворено оспорава Парламент за доношење одлука из своје надлежности, те отворено позива председника државе да посегне за вануставним овлашћењима.“

„Овај Парламент још једном позива све напредне снаге и људе патриоте да не подлегну политичкој оркестрацији која се води против Парламента из разних центара моћи, већ да својим практичним доприносом дају прелдог јачању правног и укупног система у држави“, поручује на крају свог саопштења Бранко Војни-

ца, председник Скупштине РСК.

В.М,

Председник РСК Милан Мартић предложио је за мандатара Бору Микелића, коалиција тај предлог не прихвата. Није ли то пат позиција

или, можда, покушај да се за

ову ситуацију одговорност пребаци на коалицију2

— Ми у пракси имамо, заправо, полупредседнички систем. То је такав облик у којем је тешко ефикасно решавати неке проблеме ако постоје различита гледишта између председника и Скупштине, односно њене парламентарне већине. На жалост, изгледа да је дошло до одређених разлика. Председник је заиста неоспорно предлагач мандатара, ту је уставна одредба о консултовању скупштинске већине. И ово се управо односи на то да је сарадња неопходна да би се питање ефикасно решило, наглашава Војница и каже:

— Пошто је за нашу државу. данас значајно питање избора нове Владе, мислим да није добро, никако није добро, да се намеће личност за мандатара по сваку цену насупрот, мишљења већине у парламенту; управо уважавајући образложење да је потребна Влада националног јединства и стручности. Ако будемо искључиви, доћи ћемо управо у ситуацију коју многи прижељкују. То је да се изгуби и функција председника РСК и парламента, до уставне кризе у којој је могућ само пад ових институција и система. То сигурно није у интересу овог народа. — Могу да кажем само то да се. залажем такође за једну Владу која ће бити опћеприхваћена. Никако не сматрам да она мора бити искључиво из једне парламентарне групе, морамо сагледавати шире интересе ове државе и овог народа. У сваком случају имамо и резерву да то буде нека врста наметања, то онда, не би било добро. Закључује Војница.

Воко Мајстововић

ЈЕДНА (НЕЈОБИЧНА ПРИЧА ИЗ НОВИНАРСКОГ ЖИВОТА Телохранитељи не воле камере

Подгорица. — Новинар Жељко Ивановић и сниматељ Веско јокић, припремајући прилог за београдски политички магазин Видео недељник (ВИН), који се емитује на Студију Б, доживјели су неколико занимљивих згода и зарадили псовке од тјелохранитеља црногорског премијера, Мила Ђукановића. Приликом снимања зграде Предсједништва Црне Горе и службених аутомобила (БМВ, ауди, пежо 605), паркираних испред ње, из зграде је изашао један радник обезбјеђења и затражио -да уђу унутра. Његов колега је, потом, питао да ли имају дозволу за снимање, и након консултација са неким гкао да је све у реду и да могу таве — Сасвим случајно је, док смо снимали, из зграде Предсједништва изашао предсједник Владе, Мило Ђукановић у пратњи двојице тјелохранитеља. Иако колега Јокић није снимао премијера, нити имао намјеру да то чини, његови тјелохранитељи су повикали: „Забрањено снимање“, а један од њих је одгурнуо камеру. Други је, идући према службеном аутомобилу, пријетио прстом и псовао. Ваљда су жељели да лиме демонстрирају своју лојалност према премијеру закључује Жељко Ивановић.

Ивановића и Јокића је новинарски задатак потом одвео на Горицу, гдје су жељели да сниме луксузну стамбену зграду, у коју ускоро треба да уселе предсједник Црне Горе, Момир Булатовић и премијер, Мило Ђукановић. Тамо их је, међутим, чекао милиционер и 06јашњење да, без одобрења Владе, не могу снимати зграду ни споља ни изнутра. „Нама је тако наређено“, објаснио је. Након што је остварен контакт са полицијском патролом, на лице мјеста су ландровером стигла још тројица милиционара. Настављен је разговор око тога може ли се или не може снимати. „У коректном тону“, каже Ивановић. Послије тројице милиционара, пристигла су и двојица полицајаца из Државнс безбједности. „Ваљда свјесни ситуације и околности, њих двојица су се извињавали због свега што смо претрпјели, не доводећи у питање наше право да радимо свој посао. Чак су понудили и своју помоћ. Посебно су се извинили због вријсђања од стране њиховог колеге, Ђукановићевог _ тјелохранитеља“, објашњава Ивановић. На крају приче, на мјесту догађаја појавио се и један од тјелохранитеља предсједника Вулатбнића а ема Ивановићевом сјећању, рекао је отпри-

лике: „Много је, брате, тога снимања“. Удружење професионалних новинара Црне Горе је, овим поводом, поставило неколико отворених питања надлежним органима у Репбулици Црној Гори.

Да ли постоји пропис или било какав акт којим се ограничава или забрањује снимње јавних зграда, у којима су смејштени највиши државни органи, и службених кола која су испед њих паркирана2 Да ли постоји пропис или било какав акт којим се ограничава или забрањује снимње државних функционера приликом изласка из јавних зграда2 Да ли је неки надлежни орган донио одлуку или оговарајући пропис којим се забрањује снимање стамбених објската у изградњи2 Ако забране и ограничења не постоје, због чега је онда све то рађено новинарима Ивановићу и Јокићу2 — питају из УПН ЦГ.

Ако већ такве забране постоје, онда их, сугеришу из Удружења, професионалних _ новинара ЦГ, треба објелоданити, како би се он њиховој правној утемељености и сврсисходности могло јавно судити. Ако не постоји, УПН ЦГ тражи да се одговарајући лржавни орган извини Ивановићу и јокићу; а премијеров тјелохранитељ примјерно

казни. Д. Вуковић

Подгорица, — Ускоро ће се у новоизграђену двоспратну зграду, подно Горице, уселити црногорски челници: предсједник Републике мр Момир Булатовић, предсједник Владе Мило Ђукановић, потпредсједник ДПС-а др Милица Џејановић, подпредсједник Владе мр Зоран Жижић, породица покојног подпредсједника владе мр Михаила Љесара и још два три станара љекара и универзитетска професора, чија имена, бар за сада широј јавности нијесу позната. Зграда се налази у најљепшем дијелу града а на ту локацију суи бивши црногорски руководиоци били „бацили око“, те ће тако неки од њих бити прве комшије садашњем

официјелном _ руководству. Функционерски станови усталасали су јавност, након што је недељник „Монитор“

објавио имена будућих станара и на првој страни објавио фотографију зграде, што се, све скупа, сада различито коментарише.

Иначе, зграда у којој су додијељени станови има подрум, приземље, два спрата и поткровље. Испред ње налази се простор за гаражирање и већа травната површина. Поткровље је међусобно повезано степеницама и биће додијељено чуварима, односно људима из обезбеђења и остаће у државном власништву. Станови Булатовића (око 108 квадрата) и Ђукановића (квадрат више) се од осталих разликују по томе што имају централно гријање и расхладне уређаје. Они који су их боље „снимили“ тврде да имају уграђен(е) храстове паркете, италијанске плочице, посебне рефлекторе и друго. Зна се, међутим да је зграду градило неколико предузећа („Првоборац“, Инис „Марко Радовић) са десетину других коопераната и да је то финансирала републичка управа за газдовање — односно црногорска Влада. Расподјела станова обављена је на недавној сједници владине Комисије за стамбена питања и по увјеравању

њеног предсједника Мевлудина Нухоџића, тенденциозно је пласирана у јавност, те да је „у тим емитовањима лишена истина и настоји се убиједити јавност да влада даје станове само функционерима“. Да то није тако, господин Нухоџић је јуче у подгоричкој „Побједи“ навео податке да је, у последње три године, црногорска Влада подијелила преко 150 станова, од којих педесетак породицама у Бијелом Пољу и Мојковцу, којима је водена стихија _ прошле — године уништила све што су имали. Нухоџић је казао и то, да је осим њима Влада уступила станове запосленим у државној администрацији, информативним кућама, љекарима, универзитетским професорима, породицама чији су очеви погинули на ратиштима и другим. Међу функционерима пада у очи да су станове добили министри, судије, неки људи из МУП-а и други.

Појашњавајући што садржи одлука Владе по којој се дијеле станови Нухоџић каже да „она садржи начин, услове за задовољење стамбених потреба предсједника Републике, функционера које бира или именује Скупштина Црне Горе, лица које бира, именује односно поставља предсједник Републике и предсједник владе, чије је вршење функције условљено заснивањем радног односа. Критерији за расподјелу су следећи: значај послова, постојеће стамбене прилике, број чланова породице и друго“. Упућенији у стамбене (нејприлике Булатовића и Ђукановића кажу да сада имају скромне станове у дијелу града преко Мораче.

Социјал демократска партија, међутим, не спори то да црногорски челници не требају да имају тако комфорне станове, чак и резиденције, а други државни функционери службене станове, али да Булатовић и Ђукановић те станове — резиденције користе само док су на власти, какав је случај у свим демократским државама. Jb. i

a ни =—= : O INFORMACIJE

= ad „No 011/633-759, 67-75 = Vet У 60665, (02301

071.053, 682.91} < 327341 ; NOVI SAD 021/7850-47 А вео |. a KRAUBVO 03674250 |

aj STRWe nur BUS Ni aka ван