Борба, 26. 03. 1994., стр. 8

Bojana Oprijan — Ilić

M"ii su, poznato je, ključ političke moći. Kad su pre nekoliko godina neki novi moćnici poželeli da taj ključ dobiju, domaći konzumenti medija našli su se u klasičnom sužanjskom odnosu. Tako je; u velikoj meri, naše novinarstvo počelo da biva vulgarna transmisija propagande, delatnosti „kojoj je cilj da utiče na najšire slojeve“. Ali, okršaj između „naoružanog jezika“ i javne kritičke reči uveliko traje. Pristalice ove druge moraće da prevale dug i krivudav put. Ako ništa — iz nevolje.

Novinarstvo koje ne ispunjava uzuse profesije, odnosno politička zloupotreba medija kao organa propagandne službe vlasti, nije naravno, jugoslovenska izmišljotina. U ovom veku svakom ratu prethodila je žestoka ratna kampanja, raspisivanje mržnje i neizbežna satanizacija protivnika. OE 0:

U našoj najnovijoj istoriji žurnalizam je počeo da se pretače u (samo)reklamerstvo nacije i nacionalnih vođa i izgubilo osnovni smisao preuzimanjem vlastodržačkih palica. Na ovoj tački stiže se, međutim, do čuvenog pitanja ko je stariji — kokoška ili jaje. Ili, ko je koga stvorio — mediji vlast uskraćivanjem građanima osnovne mentalne higijene, jli režim medije kao sredstvo masovne psihoze?

Esnaf protiv čistki

Bilo kako bilo, činjenica je da se ne može ni za jugoslovensko novinarstvo i novinare davati uniformna i globalna ocena. Istina Je i da je naš žurnalizam, uprkos svemu pretrpeo prilične promene, žabokrečine kad se, javljalo „odozgo“ i „odozdo“ o podobnosti informacije, kritike ili autora. Na to nesumnjivo ukazuje već pitanje koje sebi i drugima postavlja mnogo „Ljudi od pera“ ali ı drugih javnih ličnosti. A to Je: kako se izboriti za profesiju i vratiti joi smisao zacrtan svim važnijim međuriarodnim i unutardržavnim Demokratskim pravilima o slobodi izražavanja misli, pošto

Đoko Kesić

Niša nije toliko sumnjivo kao unak| rsnc tvrdnje, koje ovih dana dolazc 50 svetskih političkih uglednika da mir u Dosnu stize za koji dan. Nec samo zbog “0 su ranija slična obećanja po pra-

= сомезгамаја јо5 Кс7с га те зикође,

- IZ prostog razloga što srpski politički arbitri nisu uvažavali clementarnc rcalı ı suštinu ratnih sukoba na ovim ri. =, ad pocetka raspada SFRJ do

#žzbenicu hrvatskoije, odnosno kon-

са те Атепске Državc zla Đoga pojednosta

ia su Franji Tud

i из слуте za

штепа

поље 77 ту љадсттиттличичЕ уде мет чете та ичиатвеРАИ лира). преки таеттити "prenese ee tari va amra aan ri e Шо! | 1 = Koje ! | ita

Jugoslovenski žurnalizam između naoruža-

nog jezika i javne kritičke reči

Bez otvorenih medija nema otvorenog drušiva = geslo Soros fondaciја. Ко је kolikoi od koga nezavisan. Treći pokušaj staleškog organizo-. vinara Srbije — ovog vi-

vanja žurnalista u Udruženje profesionalnih no

kendđa

vanju istine i pravu javnosti da je sazna? Neki ovdašnji analitičari svrstali su

_ medije od početka jugoslovenske krize na - one kojima je propagiranje rata bio sva· kodneni lajt— motiv, bilo zato što su se

priklonili ekstremnoj desnici, bilo zbog toga što su „ralje cenzora“ pod čiju su kontrolu munjevito stavljeni, bile {i ostale) veoma čvrste. Reč je, naravno, o ključnim medijima, pre svega, o državnoj televiziji. Nasuprot njima, određena glasila pružala su Otpor pretvarajući se uglavnom navrat—T1anos u nezavisna i stenjući pod teretom neimaštine, sa manje ili više uspeha boreći se za profesionalan odnos prema novinarstvu. |

Nije bilo tako davno da bi se zaboravilo kakav je i koliki bio pritisak režima na prigušivanju medijskih sloboda: od progona novinara (najpre u RTS-u,.a zatim i u drugim glasilima), otpuštanju, raznovrsnim zabranama, pa do razvijanja nove vrste široke propagande o „izdajstvu“ | „izdajicama” „зрјишта“, „plaćenicima“.... Tako beskrupuloezno zatiranje javne reči i osnovnih prava čoveka i brufalnost vlasti doveh su do novih oblika organizovane borbe za demokratsku javnost i pokušaja

čena kao vejika pobeda, podseti me na Prokrustovu postelju, za ponavljače helenske mitologije podsećanje: Prokurst je nadimak razbojnika Polifemona ili DĐemasgesa, koji Je uhvaćene putnike polagao na postclju, pa je onima koji su bili duži od njc odsccao noge, а kraće jc istezao dok nc bi umrli. Otuda Prokrustova postelja predstavlja sinonim za proizvoljan oblik ili kalup u koji se nešto silom hoće da postavi.

U svc ovo sjajno se uklapa izjava СагIsa Redmana, specijalnog izaslanika predsednika SAID Bila Klintona za jugoslovensku krizu. Na učestala novinarska pitanja kako SAD vidc rešenje problema izmedu RSK i Hrvatskc, gospodin Rcdman uz obavcznu diplomatsku ogradi „lo Je zaista vrlo delikatno pitanje“, do-

daje „mi znamo paramcirc konačnog rec

Scnja, ali treba pustiti zaintcresovanc

siranc da do tog rešenja samc dodu” Čaris Redman je nesumnjivo ti pravu

уста dogovor Knina i Zagrc-

пи па швекспе

прке ~ muslimansko

S ~

da se stvori zajednička organizacija novinara. Krajem 1989. godine, dakle, za života SREJ, grupa novinara uključujući i dopisnike iz drugih republika učinila je nesiguran korak da osnuje sopstveno profesionalno udruženje, na čelu sa Dragoljubom Žarkovićem, glavnim urednikom lista „Vreme“. Pokušaj je propao uglavnom

zbog inertnosti i splašnjavanja prvobitnog

entuzijazma. 'Drugi put sa istom idejom krenulo se odmah po osnivanju nezavisnih sindikata novinara, najpre u RTS. pa „Pohitici“ i „Tanjugu“, ali se dalje od formiranja Saveza nezavisnih sidnikata, koji nije ozbiljnije uticao na zbivanja u novinarstvu, nije Otišlo. Kad je postojeće Udruženje novinara

oko nekih nceusklađenih vojno-političkih razmimoilaženja na području Maglaja i 31ihaća. Međutim, i; Slobodan Milošević ima probleme sa pomenutim helenskim mitom. Cenoći_da je politički položaj ušao u suptilniju političku fazu, koja zahtcva pregovore sa Zagrebom, Slobodan Milošcvić je snagom TV prijemnika climinisao Milana Babića kao lidcra u Krajini i postavio apsolutno poslušnijcg Martića. Međutim, utcerivanje života u unapred zadatc činjcnicc jc više ncgo đavolji posao. Goran Perčević i ostali tuma-

či Miloševićevog lika i dela danas nc pri-

caju o „ujedinjenju svih srpskih zemalja“, мес sriču novi slogan „to je stvar do8oOvOra Knina ı Zagreba“. Skupština RSK nc razmišlja kao Martic i Milošcvic, odnosno Krstc Mijclić. 1 tamo sc pojavila „Skupština ncdostojna srpskog naroda”, koja sad razmišlja onako kako je MilošcVIĆ POVOTIO TC Irt-četiri godinc, ili Brana

Crneević ı Mihajlo Markovic, sve хаје(uo sa saveznim muin'strom za fiskilturu Zoranom Bingalcemi, pre dva meseca. Izvesni, kako se to obično kaze, doz bro obavcsicni krugovi Diski predsecdni

ku Miloševiću, smaraju „da Cc piaije RSK još duso brti pod zashtom ОМ, јег iko je to slucaj sa Kiprom, иде Je ulozen ne mali kapital zapadnosu омега. лако tc

55 8 + Е __ 5 а ~ O ~ ___

er OC Mr a ељн зеље Or SVN a_k" Za ам тни летенио ли љсни адљеаа RON a IT Ua Y Oi

= а a. =“ ај E :

fet:

Srbije (tzv. državno) održalo 1992. godimibi tzv. Tarsku skupštinu i bez kvoruma i sal lasnosti svojih članova izabralo rukovo.o stvo, definitivan raskol među novinarimnnrı bio je neizbežan. Oko šesto žurnalista ožio. votvorilo je tada inicijativu та загјуапие Vanredne skupštine novinara u stalno:on zasedanju, sa Milanom Vlajčićem na čelils* Ukupno su održana dva zasedanja OWO Skupštine. SO НИ

U hronologiju :·upornih nastojanja 5 okupljanje u novinarske organizacije sv/va a

како уађа ротепин! Еопа поупатске 502 · lidarnosti koji i danas ima snažnu ulogu 1 pomoći ugroženim novinarima, ali i u ak. Tivnostima i izučavanju sadašnjeg i buduib! ćeg položaja medija. Da bi se изрозгау ту. odgovarajuća saradnja između različiti” medija, agencija i asocijacija nastao je Melvi dia centar. Nije, dakle, reč o zasebnoj sta?! _ novi ili agenciji već o posebnom obliku ss? ı radnje koja je uveliko počela da živi iiveća55 vajući izglede za efikasnije meljusobne nen ophodne komunikacije. С

Тајпе тедузке татршасје!

Novinari će konačnog čuvara autorite?i ta profesije dobiti poslednjeg vikenda > 5 martu. Udruženje profesionalnih novinarnsı Srbije, kako se ova organizacija zove, nBri „zavisna je i samostalna, a u nju se udruž Ju novinari profesionalci. Prema predložexc nim Programskim ciljevima, Udruženje 65 se kao vanstranačka i nezavisna organizss cija baviti profesionalnim, radnim : згашенј nim problemima ovog članstva, i to na n851T čin neophodan za zaštitu slobode чатђез prava građanz na nepristrasnui i potpuni

| i >

ne bi bilo primenjeno ı na RSK srpskom pitanju dalo vremena i gačija razmišljanja. Pitanje |c, međutim,

da li će to biti baš tako, jer što god le um-

no predviđao kabinet predsednika Milo-

ševića, bar u dontenu spoljne politike, is-

postavljalo se kao krajnjec-sumnjivo. Ka- | ko inače tumačiti ovo vreme otvorenog povratka Rusa na Balkan, odriosno činjcnicu da jc više nego jasno da bi Srbi ostali apsolutno usamljeni u svetskom političkom potkusurivanju bez kakvog-takvog uticaja Rusije, a da istovremeno ovili dana na poziv SNO Mirka !ovica u našu

zemlju stiže parlamentarna delcgacija ruskc MDumc. To, naravno, neće uraditi SPS ili srpski parlament, jcr „Srbija sc snginjati ncćc“, ali ce zato u Rusiju те! ргедstavnici SK — Pokret za Jugoslaviju. Takode, prema mnckim - nezvaničnim tvrdnjama, Jeljcin je vrlo nczadovoljan delainošcu nekih naših privrednih prcd nrka u Rusiji koji se dakako bavc po пикот, i stavljaju svc Кате па omxnlene snage komunističke nacionan пнеке ргохтепсје и Кир, n: У јеђетомћ пебогии а. - Ми Ino mije izvukao adukvarıı 122 ођуга па то Sta oj. karijeri bivšce

Deovad.

оре!

а. нћ о (diplon

dora БА) и

ORAO JANE (E EC or