Борба, 21. 04. 1994., стр. 21

GO O о ВАВ

"| из и

и 3

са

У

BORBA ČETVRTAK 21. APRIL 1994.

ŠTA ZNAČI IZDANJE SABRANIH DELA F. M. DOSTOJEVSKOG U 45 KNjIGA

Novi — sfari mislilac

Jedan od najboljih poznavalaca Dostojevskog u nas, prof. dr Nikola Milošević koji je priredio izdanje u 10 knjiga pod nazivom „Dostojevski kao mislilac“, teh iz novina saznao da će

biti pozvan hao Jedan od autora u ediciji „Dostojevski kao pravoslavni mislilac“, u izdanju

šabačkog „Glasa crkve“

Najavljena kao veliki izdavački poduhvat „šabačkog · „Glasa crkve“, sabrana dela Fjodora Mihajloviča Dostojevskog u 45 knjiga po svoj prilici tek će izazvati oprečne reakcije, pre svega od strane književne, stručne javnosti. Sa blagoslovom patrijarha Pavla i vladike šabačko-valjevskog Lavrentija, glavni i odgovorni urednik „Glasa crkve“ i urednik ovog izdanja protođakon Ljubomir Ranković kaže da je „ovo, bez ikakve sumnje, najveći izdavački poduhvat u istoriji Srpske pravoslavne crkve i jedan od najvećih u sveukupnoj srpskoj kulturi i izdavaštvu. Po značaju, imajući u vidu vreme i okolnosti, a pre svega potrebe i cilj ovaj poduhvat, po Rankovićevim rečima u duhovnom i kulturnom pogledu spada u red velikih istorijskih, nacionalnih poduhvata.

Književni kritičar Petar Džadžić tim povodom za „Borbu“ komentariše:

— Mislim da je to dragocen doprinos osvetljavanju velikog stvaraoca naše epohe, večno živog Dostojevskog. Ako postoji kategorija apsolutno modernih pisaca, tj. onih koji su moderni i aktuelni u svakom trenutku, onda je, nema sumnje, Dostojevski takav — apsolutno moderan pisac. Svako njegovo delo danas objavljeno predstavlja poen za našu kulturu i doprinos za izgrađivanje pre svega čovekove svesti o psihološkoj.

Jedan od najznačajnijih poznavalaca Dostojevskog u nas, profesor dr Nikola Milošević na naše pitanje šta misli o najavljenom izdanju Sabranih dela velikog ruskog pisca, kaže:

— Na osnovu ove šture informacije ne mogu ništa ozbiljno da prokomentarišem. Upozoravamo profesora Miloševića da

Dragocen doprinos ili...: Pefar Džadzić i Nikola Milošević

se Jedan do ove edicije od 10 knjiga zove „Dostojevski kao pravoslavni mislilac“ što neodoljivo podseća na već davno objavljeno izdanje u 10 knjiga pod nazivom „Dostojevski kao mislilac“ koje je priredio sam Nikola Milošević:

— Naravno da mi to neodoljivo liči na nešto što sam ja već uradio. Takođe, najveći broj autora koji se tu spominju su upravo pravoslavni mislioci koji se nalaze u četiri završna toma izdanja „Dostojevski kao mislilac“. Međutim, mislim da je u ovom trenutku, a povodom Dostojevskog, najbitnija činjenica da je u Rusiji izašlo kritičko izdanje Dostojevskog u 30 tomova i to je jedini merodavni tekst.

U novinskoj informaciji od pre dva dana, urednik protođakonom Ljubomir Ranković je između ostalog rekao: „Zbornik radova eminentnih pravoslavnih teologa i filosofa obuhvata dve knjige u kojoj su sabrani eseji izuzetnih poznavalaca Dostojevskog i njegovog dela: Berđajeva, Bulgakova, Šestova. Od naših, u knjigu će biti unet jedan

od najboljih eseja o Ničeu i Dostojevskom iz pera vladike Nikolaja Velimirovića. Tu će biti zapis oca Justina, tekstovi mitropolita Amfilohija i vladike Tanasija, a od drugih esejista pozvali smo Nikolu Miloševića.“ Na naše pitanje kakav će biti njegov udeo u ovom Zborniku, profesor Milošević kaže da on o tome ništa ne zna, i da od nas prvi put čuje za tako nešto. Urednik Sabranih dela Ljubomir Ranković nam, donekle, ispravlja ovu „novinsku nepreciznost“, objašnjavajući da oni zapravo nameravaju da pozovu Nikolu Miloševića da napiše za ovaj Zbornik svoj prilog. Takođe nam, na tvrdnju Nikole Miloševića kako su pomenuti pravoslavni mislioci već uvršteni u njegov izbor, dodaje da kod „profesora Miloševića nema tekstova vladike Nikolaja Velimirovića i zapisa oca Justina“. Ljubomir Ranković takođe dodaje da će u taj Zbornik biti uneti i tekstovi najznačajnijih živih teologa iz Grčke, Bugarske, Rusije... R.S. — S.K.

IZLOŽBA „INSTINKT” U GALERIJI ULUS

Nostalg

U socijalnom okruženju kakvo je beogradsko, koje bi po svim pravilima karakterisanja trebalo da nosi epitet urbano, političke prilike, pre svega, u velikoj meri su doprinele vulgarizaciji kulture. U takvoj situaciji, gde u likovnom stvaralaštvu opstaju samo male grupe umetnika, „Osсуа“ koja neguju univerzalan umetnički jezik, smisao „Urbazone“, pokreta za roken-rol i novu umetnost, dobija mnogo u značaju, budući da angažovano pokušava da održi domete koje je beogradska omladina na polju subkulturnih fenomena postigla osamdesetih godina. Radovi inicijatora,Miomira Grujića Fleke, i nekih od glavnih aktera pokreta, Srđana Markovića Đileta i Jelene Marković, prisutni su u Galeriji

TULUS na izložbi „Instinkt“, čiji

naslov izuzetno dobro iskazuje princip njihovog delovanja i izražavanja. Senzibilitet za urbano, ili bolje reći nostalgija za urbanim, određujj pristup formi i

% 5: Žž раљрт- Ра з

5 T x

sadržaju izloženih radova. Zaokupljen pitanjima o prirodi umetničke energije, o svrhovitosti, ulozi i poreklu umetnosti, jezikom i poetikom apokalipse, kao i traženjem izvesnog arhetipskog umetničkog jezika, Miomir Grujić Fleka pristupa otelotvorenju svojih ideja ambivalentno. U formi negde između apstraktnog i figuralnog, radovi mogu da se iščitavaju i kao pitanja i kao odgovori. Gestualan slikarski rukopis naglašava žestinu umetnikove okupiranosti pomenutim pitanjima, a svođenje na crnu boju kao dominantnu, poneki pažljivo birani hromatski akcenat i boja podloge, upućuju na moguće postrojanja jednostavnih odgovora. U onom delu slika i crteža koji je figuralan, preovladavaju simboli muškog i ženskog pola, a pojavljuju se i neke osnovne geometrijske forme — kvadrat, krug, trougao. Slike Srđana Markovića Đileta nose formu stripa. Akrilici na platnu velikih formata, veoma

КЕ Век + - 65 » у Фие— Г

iju za urbanim

intenzivnih živih boja, sa jasno odvojenim površinama crnom konturom nose urbane, donekle simbolizovane sadržaje. Ciničan odnos između poslova i jedinki u gomili koji otežava njihovu individuaciju i donosi košmar i frustracije, odgovara terminu kojeg sam autor povezuje sa svojim radom — psihodelična umetnost.

Ako se izuzeme naslov jednog od slikanih radova Jelene Marković — „Zaslužuješ ono što prihvatiš“, u kojem je naglašena angažovanost, ali i univerzalnost poruke, u radu umetnice može da se zapazi izvestan suptilni otklon od direktnog poručivanja koji ide u pravcu zagonetnog. Uprkos tome što su njene skulpture u kombinovanoj tehnici lako iskazive verbalno, one posmatraču ostavljaju više slobode za promišljanje i veću mogućnost identifikacije.

Jadranka Tolić

а

U SUSRET „PALIĆU 94"

felini u Subotica. — filmski festival „Palić 94“, tačnije njegov uvod, počinje ovih dana programom „Čekajući Lifku“, koju savet festivala priprema u znak obeležavanja stote godišnjice filma i u okviru akcije povratka publike u bisokop.

Subotica time odaje počast i pioniru kinematografije, Aleksandru Lifki, koji je u ovom gradu otvorio prvi bioskop 1902. godine.

[07] [17.1 17 _____ O E SU | S s ___ __LOAUNUUTOI/

„И

„Čekajući Lifku“ je program u na kojem će svakog utorka u diskoteci „Lifka“, gde je nekada bio istoimeni bioskop, poznata ličnost iz kulture, privrede, sporta i drugih oblasti, birati film po sopstvenom kriterijumu.

Prvi gost — selektor, Milovan Miković, jedan od članova Žirija prošlogodišnjeg Festivala na Paliću, izabrao za početak „Amarkord“ Federika Felinija. ~ Lj.G.

NOVI SAD

Jubilej Akademije

Novi Sad. (Tanjug) — Akademija umetnosti u Novom Sadu obeležiće 20 godina postojanja od 22. aprila do 9. maja sa više muzičkih, dramskih i likovnih programa bivših i sadašnjih studenata i profesora ove institucije. Dekan Akademije umetnosti Nenad Ostojić, kaže da će svi programi biti u okviru tradicio-

nalnog „A-festa“. Muzički deo manifestacije čini i zvanični program ovogodišnjih Novosadskih muzičkih svečanosti (NOMUS) koje se, takođe, održavaju 20. put.

Novina je prvi međunarodni susret umetničkih akademija, za koji je poziv upućen na više od 30 adresa u svetu.

-–—-- < А OBJAVLJEN NEDOVRŠEN AUTOBIOGRAFSKI ROMAN ALBERA KAMIJA

„Prvi covek“

Pariz (Rojter) — Jednog januarskog kišovitog poslepodneva 1960. godine sportski automobil kojim je upravljao pisac Alber Kami skliznuo je sa seoskog puta u južnom delu Pariza i udario u drvo. Policija je dva sata izvlačila telo mrtvoga pisca iz olupine, a neko od spasilaca je našao Kamijevu torbu sa rukopisom nedovršenog romana.

Tridesetčetiri. godine posle tog događaja kćerka autora „Stranca“, najpoznatijeg francuskog romana u ovom veku, odlučila je da objavi 144 stranice rukopisa nedovršenog i „neprečišćenog“ romana. U „Prvom čoveku“ kako glasi naslov ovog romana, Kami po prvi put govori o svojoj prošlosti, teškom detinjstvu u siromašnom predgrađu Alžira, ljubavi prema ovoj severnoafričkoj zemlji, svojoj polugluvoj majci i starom učitelju koji ga je spasavao ignorancije sredine u kojoj je živeo.

Na pitanje zašto ovaj rukopis nije ranije objavljen Kamijeva kćerka odgovara da slavni pisac nikada ne bi dozvolio da se objavi prva verzija romana „a jednom je i spomenuo da će ga možda i uništiti“, rekla je 48-godišnja Katarina Kami. „Moja majka, koja je umrla 1979. godine ipak je verovala da će otac demantovati one kritičare koji su govorili da on više nikada neće napisati nešto vredno posle dobijanja Nobelove nagrade 1957. godine“, dodala je kćerka slavnog pisca.

Tek 1989. godine kada sam pročitala tekst pomislila sam da je to vredan autobiografski dokument i odlučila da ga objavim“, rekla je Katarina Kami. Posle te odluke, prošli su meseci

Prvi pu? o svojoj prošlosti: Alber катј У

dok je ona rastumačila rukopis koristeći pri tome lupu i fotoobjektive, dodajući samo interpunkciju i menjajući neka imena (majke i ujaka) kako je to Alber Kami želeo, ostavivši poruku na margini teksta.

Glavni lik romana Žak Kormeri je sam Kami, ono što potvrđuje da je roman autobiografski je središnja tema: siromašna porodica u zamci alžirskog rata za nezavisnost. Po kritičaru nedeljnika „La Nouvel Observateur“ ovaj roman prevazilazi Kamivu distancu prema čitaocu. „Ovaj put nema te udaljenosti i roman je poput života: sa puno krvi emocija iz spavaće sobe, ulice, plaže i učionice. Sa svima mirisima, šaputanjima i malim pismom njegovih ubica“. Kroz ceo roman oseća se i odsustvo Kamijevog oca koji je poginuo u Prvom svetskm ratu, a pisac je na praznoj zadnjoj strani ostavio samo jednu reč — naslov: „Adolescent“. Priredio: Z. L,

ivan V. Lalic

Beograd. — Gost književne večeri koja se priređuje danas u 20 sati, u Galeriji „Bazalt“ (Lazarevački drum 7), biće pesnik Ivan V. Lalić, a razgovaraće se o njeBOVOj knjizi „Pismo“ čija je pojava obeležila domaću poeziju u 1993. godini. U razgovoru, po-

U „Bazalšu“

red autora, učestvuju pisci Dragan Lakićević i Aleksandar Jovanović. Gosti prigodnog umetničkog programa, ovim povodom, biće Simonida Đorđević, Vladimir Andrić i Srboljub Dinić. P. A.