Борба, 28. 04. 1994., стр. 21

Филм Александра Саше Петровића „Сеобе“ коначно ће се наћи пред београдском публиком. Наиме, свечана премијера овог остварења заказана је за вечерас У Сава центру у 21 час.

Иначе, филм „Сеобе“ рађен је према првој књизи Милоша Црњанског, у француској и српској верзији. Како је јуче речено на конференцији за штампу, београдска публика имаће, наравно,

прилику да види српску верзију филма, која је завршена у продукцији Радио-телевизије Србије, Економик трејда Милана Пејића

и радне заједнице „Три“.

Уз филм, завршене су и прве две епизоде телевизијске серије, које се на малим екранима очекују почетком следеће године. Док је судбина око две стотине сати – преосталог снимљеног материјала у овом тренутку неизвесна.

Према речима Милана Пејића једног од копродуцената филма, права је срећа што је филм завршен након осам година од почетка рада на овом пројекту. Па стога у овом тренутку ништа друго није ни битно него да се „Сеобе“ појаве пред домаћом

| публиком.

| Како је речено овом приликом, југословенски проду-

| центи на овај пројекат утро-

|

'

' АВТАНДИЛ МАХАРАЛЗЕ У

У улози Вука Исаковича иу раном остварењу „Сеоба“ видећемо грузијског глумца | Автанлила Махарадзе, који се иначе нашао у Београду | да присуствује свечаној пре| мијери. | — Срећан сам што сам ов| де у Београду, каже Автан| дил Махарадза. — Данас је | диван дан пред премијеру, | али у исто време и вама те| жак дан за све оне који су | учествовали у стварању овог филма. Жао ми је, међутим, ) међу нама неће бити чокоји је све ово створио, Џетровића. Сутра обаморам да позовем Сато не као глумац редиi, Ba као човек човека

ни лаб нисам имао утисак страном филму, с да радим са стра1 колегама. Стално сам | имао осећај да сам у Грузији

"ВЕЧЕРАС У САВА-ЦЕНТРУ пи „СЕОБА“

И на крају — спектак

|| После осам година од почетка рада на ати Сеере“ вечерашња премијера би_ ће праћена својеврсним спектаклом на улазу у Сава центар, уз омаж одсутном

| аутору Александру Саши Петровићу.

шили су осам милиона долара, док се због нерашчишћених рачуна још не зна који је тачан удео француских пар-

тнера. Као што се већ зна, .

филм је био припремљен за

приказивање на Канском естивалу 1989. године, али због неспоразума са иностраним продуцентом није био приказан. Коначно, добијено је право да се уради српска верзија филма.

Уз премијеру филма „Сеобе“ организован је и пратећи програм у режији Јована Ристића. Публику, госте и актере овог остварења дочекаће ескадрон коњице и статисти у оригиналним филмским костимима. Пред почетак филма предвиђен је омаж Саши Петровићу кроз

УЛОЗИ ВУКА ИСАКОВИЧА

и шетајући повремено београдским улицама непрестано сам имао утисак да срећем своје људе, своје Грузијце. Наравно, било ми је велико задовољство да радим

са Сашом Петровићем понајпре због тога што је он редитељ, који уме да саслуша глумца и да прихвати његове идеје.

Објашњавајући свој до-

разговоре са Радетом Марковићем, Атвандилом Махарадзеом, Небојшом Ђукелићем, Ранком Мунитићем и другима. Хор и оркестар РТС-а извешће пригодан музички програм, а након пројекције, наравно, представиће се ствараоци. Т = Филм „Сеобе“ рађен је према сценарију и у режији Александра Петровића, а главне улоге тумаче Изабел Ипер, Ришар Бери, Атвандил Махарадзе, Ерланд јозефсон, Даган Николић, Мики Манојловић, Петар Божовић и други. Због 6олести, на жалост, свечаној премијери свог, како многи мисле, животног дела, неће присуствовати · Александар Петровић. B. Hi. Pe | | | | |

живљај Вука Исаковича, Автандил Махарадза је рекао да, у ствари, не воли кад глумци говоре о својим улогама. „Ако вам кажу како су доживели и донели неки свој филмски лик, они лажу. Глумци о свему добро промишљају и све је код њих прорачунато. Али оно што глумац ради пред камерама то у ствари ради Бог, који следи уметника. Има толико тога подсвесног у нашем посу, да ако нешто и кажем O мом доживљају лика — лага-

Наравно, Автандил Маха- | радза изразио је своје задо- |

вољство 3због предстојеће | премијере, омињући да | за њега није ништа ново да | игра у филму, који из ових | или оних разлога, завршава | у бункеру. Јер, „Сеобе“ су |

четврто играно остварење, у каријери овог глумца, које је морало подуже да сачека да би стигло пред публику.

B. P.F.

УРУЧЕНЕ НАГРАДЕ „МИЛАН РАКИЋ“

Угледно књижевно признање Удружења књижевника Србије, награда „Милан Ракић“, уручена је јуче песницима Петру Цветковићу и посредно Небојши Васовићу. Награђена збирка „Песме“ Петра Цветковића и Васовићева „Музика роба“, најбоље су песничке књиге у прошлој години једногласно је мишљење жирија за доделу ове специфичне награ-

де.

боље пес

Образлажући овакву одлуку жирија, књижевни критичар Васа Павковић, говорио је о равнотежи два елемента Цветковићеве поезије. На једној страни то су синтагме старог и народног језика, које стоје у равнотежи са једним сасвим новим, савременим језиком. „Цветковићеве песме су пуне густог песничког ткања, препуног алузија“, каже Павковић.

Небојша Васовић, с друге стра-

не, дубоко је уроњен у садаш. ~ o =

њост, мисли Павковић, Почео је као херметичан песник, да би се његови стихови окретали све више стварности, успостављајући дијалог са сасвим реалним приликама. „Лепа награда, која носи светло име наше поезије“, прокоментарисао је признање Јован Христић, председник УКС, уручујући повељу Цветковићу и у Васовићевој сестри. СК.

ОТВОРЕНО ПИСМО БОШКА ИВКОВА ДРУШТВУ КЊИЖЕВНИКА ВОЈВОДИНЕ

Вратите

вишејезичну таблу

Књижевник Бошко Ивков, отвореним писмом, упућеним чланству Друштва књижевника Војводине (ДНВ), Управном и Надзорном одбору, Управи Удружења књижевника Србије и средствима информисања, предлаже сазивање ванредне скупштине ДНВ. Повод овом предлогу је чињеница што је пре извесног времена са улаза у Друштво књижевника Војводине скинута вишејезична табла његовог назива и стављена снова, једнојезична, српска, ћирилична. Ивков пише у свом отвореном писму како је очекивао да ће на недавној редовној Скупштини Друштва, одржаној пре десет дана, ово „питање табле“ бити објашњено, и разрешено, али се то није догодило. Два дана након Скупштине, како пише у отвореном писму, Ивков је разговарао и са председником друштва, колегом Ненадом Грујичићем, али, каже, није наишао на разумевање. Осећај „дубоког стида што је тако учињено“ са таблом Друштва, нагнало је овог књижевника да ге обрати на поменуте адресе, затражи од колега да га подрже у предлогу за сазивање ванредне скупштине, за што је потребно тридесет седам потписа чланова ДНВ, уз додатак у

писму у коме каже: „надам се не наивно — да се овом позиву одазову они писци којима са табле Друштва није изостављено име и слово њиховог језика“. У отвореном писму књижевник Ивков упозорава како је скидање вишејезичне табле Друштва књижевника Војводине прекршен челни члан Статута Друштва који каже: „Назив Друштва је: Друштво књижевника Војводине (исписано ћирилицом), Друштво књижевника Војводине (исписано латиницом) Уајдебарј Irok Egyesiilete, Spolok зрјвоуаtel'ov Vojvodiny, Asociatia scriitorilor din Voivodina, Družtvo pisatel o Voivodini (ricaHo чиDpMNMHOM)". За Ивкова није прекршен само челни члан Статута него је тиме нарушена и суштина, јер су „сем српског језика и писма, изостављена сва друга имена и писма језика који су у нашем друштву удружена“. Додаје како је „на тај начин, обезименована и сама срж писања као разговора бића с другим бићем, и разговора језика с језицима“, једнако тако „тиме је нарушена суштина културе, као кутлуре оплођујућег дијалога различитости“, а тиме је „у крајњој линији, нарушена и сама култура живљења. 5. 1,

МИНИСТАР КУЛТУРЕ СРБИЈЕ ПРИМИЛА ЈОВАНА КОЛУНЦИЈУ

ориг

Врхунски југословенски уметолуја био је данас гост у влади Србије, а примила га је министар културе др Нада Поповић Џеришић. ЏМовод за посету истакнутог виолинисте влади Србије је оријентација министарства културе Србије да материјално стимулише рад врхунских

уметника, 2 Јован. Колу је први у низу так

вара. ПРОМОЦИЈА ГАЛЕРИЈЕ ЗЕПТЕР

Зептеру с тру (Булевар

часова отвара

, Ота Ло

га, Алекс и Николе јанко зложбу, Галерија · есеја o

коју ј Књига у ка су с стови Стојана Чел

Књижевно вече посвећено Давиду Албахари

Вечерас у 18 сати, у просторијама Народне библиотеке „Вук Караџић“ (улица ћирила и Методија 2/1) одржаће се о књижевно вече посвећено прозном стваралаштву

Давида Албахарија. У разговору, коју представља само почетак циклуса „Српска постмодерана проза“, учестова-

лаца чији Не се рад убудуће помагати.

Први конкретни корак министарства културе Србије на овом плану биће покушај да се у току ове године доврши опремање најсавременијег · музичка снимањг у по светск.

уз могућност при-

ће Александар јЈерков, Ти хомир Брајовић и аутор. У наставку овог циклуса биће представљени портрети других српских писаца млађе генерације — Радослава Петковића, Милете Продановића и Предрага Марковића. СК.

=