Борба, 14. 05. 1994., стр. 21
rillrvatskoj takovo držanje Šuška uza sebe, · hd strane Tuđmana tumače čak i kao mo»uućnosti diktature? | — Ja ne vjerujem u vaninstitucionalna šsješenja. To bi teško podnio evropski oko.S. Iza takovoga poteza netko bi morao уБгајан Као što je iza svake vojne diktature » co sad uvedene netko stajao. Oko Šuška je 5vye jasno. Traži se i njegova ostavka. Nas : se zanima što je on možda ostavku ponuoio Tuđmanu kada su igrali tenis, ili uz kaла. Ма tražimo da se o ostavci raspravlja пуупо Što ne znači da će nakon rasprave ioiorati i javno da ponudi ostavku. 3 | __— Zašto је toliko ministar Šušak prijasstao srcu Tuđmanu? - _— To ja ne znam. - _ — Govori se o hercegovačkom lobiju? - — Mislim da se tu malo pretjeruje oko saga hercegovačkog lobija. U svakom ratu s|ojavljuju se ljudi koji svojim vezama omogućavaju drugima i sebi bogaćenje. O sercegovcima se počelo govoriti nakon )Iskoliko stvarnih takovih slučajeva, ali sna „vrlo dobrih profitera“ i Slavonaca, BSčana, Dalmatinaca i Istrana. - _— Vaj razlaz u HDZ možda se, ро ргоinsni koja ne mora biti tačna, treba desiti q i posljednjem Saboru stranke gdje je bilo {snajavljeno razilažnje uvjetno rečeno desi:i lijeve struje? -— — HDZ je do sada odgovorio na dva {\avjesna izazova — prvi je izlaz iz komuatičkog sistema i drugi formiranje hrvat) зе države. Sada se nalazi pred novim izaovvom — kakova ta država treba biti. Tu 7002 пе одвоуага доуођпо исткоуно. Та bidjela na „lijeve“ i „desne“ je umjetna i sbda se nas htjelo diskreditirati onda nas 5| jednostavno nazivalo „lijevima“. Nije · 56 o tome već o tome tko je za pravnu i i'mmokratsku državu, a tko ne. Tu HDZ sd:ba izvlačiti nove pouke, a ne pribjega| Iži boljševičkim modelima harange, ili da JB autobusima prevoze oni koji nas prozi-
·
|„Оодомог“ о ratu
| — Koji su bili motivi Franje Tuđmana sla pregovara sa Miloševićem u Karaiolorđevu ako i on nije želio neku svoju ilseliku državu? | — Ja sam preko Bore Jovića predloопо da sjednemo zajedno on i Miloše„3Hć, dr Tuđman i ja, te da pokušamo da idsbjegnemo rat. Za sat vremena Bora | ini je rekao da je sve prenio Miloševiću sbda se ovaj s predlogom složio. To sam isirenio Tuđmanu, ali uskoro sam sazosBao da će se sastati samo Tuđman i Mis5žošević. Ne znam što su se dogovorili, : Hli se vidjelo kako su se procesi odvijali ви Како је га; езкангао.
„ Mu „nevjernicima“ i traže obračune s na| .. To nije dobro za HDZ jer se sada jBTata u koštac sa vanjskim i unutrašnjim
(meorijateljem“. To nas ne uzbuđuje i žao | m je da prepoznajemo neka zalaganja u
292 Која teže totalitarizmu. Neki su se 1oxopali svih dobara ovoga svijeta, pa ne i{B:aju ta dobra na drugom svijetu. Htjeli lsmeke stvari zacimentirati. Sad im je do-
i 1 Čvrsta ruka, jer svaki demokratski smak dosta toga im može uzeti iz ruku.
— — Kad pominjete cement dali ste mi yvavort: da li ste spremni da ponesete u ymmu i dio vlastite odgovornosti za odre| le poteze? Na sjednici Sabora, valjda ne 'nuunate, da će prema Vama mnogi biti inšmni?
—— Prema meni nikada nisu bili nježni. ı od 1963. Bio sam i u zatvoru u Staroj udiški, jer se nisam slagao sa totalitariz i sistemom. Ti totalitarci se opet pojav_ Ju. Ti koji su me onda progonili sada su готуоујетт „ћадетеоус!“. No, neću o ime| Bla jer smo takav dogovor postigli. Neće nježnosti, ali se toga ne bojim, jer su :imenti na našoj strani. Na našoj strani nyavno mnijenje i pored Vrdoljakove tele-
.s|je. A. kad govorite o cementu onda пита да se misli o tome kako sam, navod-
la založiti kuću za ulazak u taj posao, ) 586 od toga odustalo. Ja imam samo ono 18 sam stekao i od ovoga režima nisam » Ba dobio. | | —— Kažete da je i javno mnjenje uz Vas. | обе li se po tome zaključiti da je narodu sollogrdio ovaj režim?
—— Narod nikada nije najzadovoljniji noiom državom. ] to je dobro. No, narodu |Bištaju oni koji zloupotrebljavaju državu.
вппа opasnosti da će država biti destabi·nBTana. Naprotiv — mafijaši će biti destasjiirani i otkriveni. |
Мп ап 51. Ргонс, гааопајт srpski nacionalista
Мааегаа сасе у
ilan St. Protić spada u one aktere naМа javnog života koji želi i uspeva da izazove kod okruženja jasan stav o sebi. ljudi koji ga znaju ili samo znaju za njega su po pravilu opredeljeni: cene ga i vole ili je obrnuto. Najmanje je onih koji su indiferentni. U javnim nastupima je pokazao da ume da komunicira i sa masama — tako i da usputnim političkim delovanjem pridobija pristalice. Uostalom, kada smo
XI
Miloševiću
sad smeta
rat:
Milan St. Protić
Pogubnost nacionalizma iz komunističkog šinjela
se dogovorili za ovaj intervju, njegov dolazak u moju kuću je ustalasao komšiluk toliko da su, dotada nepoznate komšije, zazvonile na vrata ne bi li ga upoznale.
Kao naučnik, Milan St Protić, je takođe uspešan. Brzo sticanje naučnih zvanja magistra i doktora nauka na poznatim i priznatim svetskim školama ne ostavlja mnogo prostora sumnjama u njegove istraživačke sposobnosti i špekulacijama da je to uspeo zahvaljujući ideološkoj apologiji. Šta više — njegov politički stav je mogao biti samo smetnja. Političku doslednost zasniva na nekritičkom antikomunizmu i racionalnom nacionalizmu. O bivšim vremenima nema mnogo lepih reči i u socijalističkoj prošlosti Jugoslavije, zajedničkoj državi i Titu, prepoznaje korene mnogih zla. lako više ne voli da se deklariše kao nacionalista, on svakako spada u one ljude koji „nacionalno“ stavljaju vrlo visoko u vrednosnoj hijerarhiji, ali je spreman da razgovara i o objektivnim ograničenjima i nemogućnosti ostvarenja svih postavljenih nacionalnih ciljeva i interesa.
Svojim izuzetno čvrstim stavovima u odnosu na ova dva, za njega najbitnija, politička pitanja, nije ostavio mnogo prostora za pragmatično tretiranje dnevne politike tako da su mu različite političke grupacije vremenom postajale bliže ili su se udaljavale od njega, ali on je ostajao na svom radikalnom antikomunizmu i racionalnom nacionalizmu. ·
Ono što se zapaža u razgovoru sa Milovanom St Protićem je da uvek nastupa sa duboko ličnim stavom. Svoju poslednju knjigu „Uspon i pad srpske ideje” je, dosledno tome, pisao u prvom licu jednine preuzimajući tako, bez ostatka, odgovornost za sve što je napisao.
Kako biste hrvatskog ili slovenačkog sagovornika uverili da Vaš nacionalizam, jer sami za sebe kažete da ste srpski nacionalista, njih ne ugrožava?
Pa, imaju dve ideje. Jedna je da ja sudim svoj narod strožije nego tuđ, upravo zato što mi je on miliji. I drugo, da težnje za stvaranjem svoje države postoje kod svih, dakle i kod slovenačkog i kod hrvatskog naroda, samo je pitanje da li sam ja spreman da ono pravo koje dajem sebi u svome narodu uvažim i kod drugog. I obrnu-
mu je u tom trenuti
go ne razmišljaju.
Miloševićeve ratne igre
Znate, Milošević je pokrenuo rat kada je to bio jedini način da on sam ostane na vlasti. Rat
bio neophodan. Sad je došlo vreme da on taj rat zaustavlja. Sad je to način da opstane na vlasti, sad rat radi protiv da je on spreman da sve ciljeve za koje je rat vođen polako u va da pronađe varijantu i za Srbe u Hrvatskoj i za Srbe u Bosni, pa i za unutrašnje stanje u Srbiji kojim će se umiliti zapadnim faktorima, i na taj način obezbediti svoj opstanak na vlasti. To je cela priča. I bojim se da će se sve ovo završiti onako kako je i počelo i onim rešenjima koja su nuđena i pre rata. I tu će instrumentalnu ulogu da odigra Milošević. To je Zapad razumeo i zato „igra“ na njegovu kartu. Dakle, nema više ni pomene o ratnom zločincu, nema pomena o „kasapinu sa Balkana“, sa njime se pregovara, on se. važava,on se poziva; na njega se utiče, kod njega dolaze najznačajnije diplomate iz celog s. *a,što je do-
z da je Zapad, kao jedan pragmatičan svet, prihvatio da preko Milošević:
vrši posao na Balkanu i zaustavi ovo krvoproliće. Šta će posle toga biti — oni
to. Ako smatram da Srbi imaju prava na svoju nacionalnu državu onda sam ja dužan da isto to pravo priznam Hrvatu, ako sam pravi srpski intelektualac sebe smatram emancipovanim čovekom. Niko ne sme da smanji pravo u odnosu na druge, može jedino obratno, da sebi umanji pravo zbog drugoga. Tek je onda pravi hrišća-
nin. Ako razume slabosti kod drugoga, i-
spreman je da ih oprosti ili popusti više nego kod sebe. I ovde i u Hrvatskoj se toliko povlači ideja hrišćanstva, a da je niko ustvari ne tumači na hrišćanski način.
Da li je nacionalna politika, koja je vođena u Srbiji, bila adekvatna srpskom nacionalnom interesu?
Mislim da ona ne samo da nije bila odgovarajuća, nego nije bila ni iskrena, odana srpskim interesima, nego je zloupotrebila srpske interese da ostvari.sasvim jedan drugi cilj. U momentu kada se raspao monolitni komunizam u Evropi i počeo raspad Jugoslavije u ideološkom pogledu onda su doktrinarni komunisti, pre svega ovde u Srbiji, pokušali da zloupotrebe osetljiva osećanja Srba i u tome su, na žalost, u dobroj meri uspeli — da u njihovo ime povedu oružani sukob za zaštitu ideološkog poretka koji je vladao u Jugoslaviji pedeset godina. S druge strane, i predstavnici onih nacija koji su želeli da izađu iz Jugoslavije koristili su sasvim istu argumentaciju i istu logiku u toj svojoj težnji da iz Jugoslavije izađu. Dakle, jedni i drugi su u osnovi titoističke Jugoslavije tražili temelje za svoja prava. Tu je sukob bio neminovan. Za Vas je razlika između srpske politike i hrvatske i slovenačke, bosanske, makedonske, u tome što su jedni zapravo od
. Titove Jugoslavije hteli da sačuvaju grani-
ce, a s druge strane Srbija je bila nezadovoljna Titovim granicama?
Jeste, a pri tom, nisu ni drugi ni treći ni četvrti pomišljali o tome da preispitaju same temelje Titove Jugoslavije. Naravno, srpska vlast u tome nosi najveću odgovornost samo zbog toga što je prigrabila pravo da upotrebi ogroman vojni arsenal JNA u želji da ostvari svoj cilj, i zato je njena odgovornost daleko najveća. I u tome leži najveći uzrok nesporazuma između srpske vlasti i sveta, jer onog momenta kad je upotrebljen tako ogroman vojni arsenal da
njega i svi је potezi sada navode na to lažuje, razvodnjava, pokuša-
iože da zanme mno-
se ostvari jedan takav politički cilj, onda je čitav svet ustao protiv tog akta sile.
lako svo zlo vidite u pedesetogodišnjem trajanju komunizma na ovom prostoru, kao da ste uvereni da su Srbi i Hrvati mogli da se dogovore. Da li je bilo šanse?
Teško je danas reći da li je to sigurno moglo da se ostvari ili ne, ali — u svakom slučaju je vredelo pokušati. Jugoslavija je postojala i opstajala na sporazumu ili nesporazumu sukoba Srba i Hrvata kao dve dominantne jugoslovenske nacije. I svet je gledao na Jugoslaviju kao na osovinu Beograd — Zagreb. Eventualno Beograd Zagreb — Ljubljana. Tako da je vredelo bar sa srpske strane pokušati sve da se rat izbegne da se pronađe sporazum u kome će i Hrvati i Srbi donekle biti zadovoljni. Osnova za sporazum je moglo da bude, pošto se na kraju sve svede na pitanje teritorije i na razgraničenje. Tu je moglo da se nađe jedno rešenje gde bi mi Srbi možda malo više ustupili nego Hrvati.
Kao da ne vodite računa o „prekodrinskim Srbima“, za mnoge u Srbiji — od vlasti pa do opozicije — to je alfa i omega srpske nacionalne politike?
Ja nisam zaboravio da su Srbi, pre svega u Kninskoj krajini, podigli svoj glas protiv isključivanja iz Hrvatskog ustava. Taj Hrvatski ustav je donet 1974. godine i proizišao je iz Saveznog ustava iz 1974. godine. Prema tome, po logici, stvari, Srbi su ustali u odbranu jednog komunističkog ustava i to je meni od samog početka bilo sumnjivo. Sada im novi koji Tuđman donosi ne odgovara, meni je od početka na- · vodilo na razmišljanje da predstavnici Srba u Hrvatskoj i oni koji su ih pobunjivali nisu radili u iskrenim srpskim namerama, jer ako je bilo nešto dobro za Srbe u komunizmu, onda ti koji to tvrde nisu dobri Srbi.
Za mene je to dosta jednostavno. Ne mogu da zamislim i ne mogu da razumem da je Srbima u Titovoj Jugoslaviji pedeset godina bilo dobro, da je njihovo pitanje bilo razrešeno da oni nisu imali protiv čega da se pobune, a da onda kada se pojavila Tuđmanova vlast u Hrvatskoj odjednaput su skočili na noge. Ja bih ih poštovao iz dubine duše da su oni udarili u koren stvari a to je da su Hrvatima i njihovim predstavnicima rekli u lice da odnosi između Hrvata i Srba u Hrvatskoj moraju da se rešavaju ponovo.
Slično bi moglo da se kaže i za Srbe u Bosni. Njihova ukupna vlast — karakter njihove vlasti sve ukupno daleko je od onog ideala parlamentarne demokratije na kojima je izgrađena srpska tradicija. Njihova skupština na Palama, mene, na moju žalost, prilično podseća na AVNOJ. To je skup pripadnika jedne stranke gde ne postoji nikakva opozicija, a ideološki pojmovi nisu raščišćeni, to je jedan od glavnih uzroka zbog koga Srbi ne uspevaju da se i prema svojim suparnicima i prema svetu postave na dovoljno jasan način, pa onda posežu za oružjem. Srbi su imali toliko prodornih argumenata na svojoj strani, da im je najmanje bilo potrebno da ratuju.