Борба, 03. 06. 1994., стр. 10
10 ВО ТИ ИТ
__БОРБА ПЕТАК 3. ЈУН 1994.
СРБИЈА ПРИПРЕМА НОВИ „ПОРЕСКИ ПАКЕТ ЗАКОНА
Исти порез за
Сви приходи остварени током године, на које ће се плаћати линеарна стопа пореза, биће сабрани и подвргнути укупном годишњем порезу на доходак грађана. Странац који оснује пословну јединицу опорезоваће се-као нерезидент, за добит коју је остварио у Србији
Драгана Шверко
У Србији се припрема нови пакет пореских закона којима како његови аутори наглашавају треба да се елиминише све оно што је као страно тело било уграђивано у ткиво пореског система, грубе административне интервенције до којих је дошло делом 'због реаговања на санкције УН, а делом због унутрашњих политичких односа. Измене досадашњих пореских решења задиру у“ пет система — порез на доходак грађана, на добит корпорација, Закон о порезима на имовину, порезу на промет и Закон о доприносима за социјално осигурање. Ревизију постојећих пореских решења на основу уговора са Владом Србије ради експертски тим Економског института у Београду на челу са
професором Правног факултета др Дејаном Моповићем. Током идуће недеље ове предлоге треба да размотри Влада Србије, а пред посланицима Скупштине Србије треба да се нађу до
Кове фирме — 3 године без пореза
Посебне, веће олакшице од досадашњих у предложеном Закону о добити корпорација предвиђене су у случају новоотворених фирми и радњи. За њих се у прве три године рада предлаже стопроцентно ослобађање од пореза (до сада је то важило само за прву годину рада. у другој је ослобађање износило 70, а трећој години 30 одсто).
Исто решење важи и за фирме које су подложне Закону о порезу на доходак грађана. Ако се предузеће оснује у недсвољно развијеном подручју ослобађања од пореза се проду-
жава на 4, године, а ако је реч о улагању у слободну зону чак
на пет година.
Капитални добитак на став — без пореза
Значајне измене предвиђене су код опорезивања капиталног добитка. Предложено је, наиме да грађанин који продајом свог стана оствари капитални добитак може бити ослобођен плаћања пореза на њега уколико суму коју је добио инвестира у решавање властитог или стамбеног проблема чланова своје породице.
Акциза везана за малопродајну цену ·
До сада је акциза била утврђивана у односу на основицу коју је чинила произвођачка или цена увозника — каже Дејан Поповић. То је отежавало ослобађања или их чинило готово немогућим кад је у питању производ који се користио као реп-
родукциони материјал или за производњу за извоз (где се по _
новом предвиђају олакшице).
Утврђено је да се најбољи ефекти постижу када се акциза веже за малопродајну цену и то код оних производа код којих је малопродајна цена у режиму контроле (добар део производа који подлежу акцизи је у режиму контроле). Тако ће се унапред моћи знати колики је износ акцизе: _
Један део акциза ће вероватно бити исказан у апсолутном износу у динарима, а не у проценту од цене у свету је тои пракса). Тиме се олакшава повраћај акцизе ако се она обрачунава за производ који се користи као репродукциони материјал или иде за производњу за извоз. То ће се рецимо односити на дуванске производе где се малопродајна цена може унапред утврдити.
Пореске олакшице за акумулацију
Према предложеним пореским прописима убудуће би плаћања пореза били потпуно ослобођени сви предузетници за онај део добити који поново улажу у посао, дакле реинвестирају. Исто решење предвиђено је и у односу на добит коју остваре правна лица, корпорације.
Законом о порезу на промет предвиђена су и пореска ослобађања када су у питању инвестиције у опрему.
И код (нејопорезивања добити и ослобађања код улагања у опрему неће се правити разлика између производних и непроизводних делатности, што је досад био случај. Свака делатност која ствара профит је корисна са становишта друштвеног развоја и нема разлога да се даље примењује наслеђена доминација марксистичке теорије према којој се предност даје производним делатностима.
Новина је што се ни акциза неће плаћати кад год је у пи-
тању предмет који се- користи као репродукционл материјал, '
као и у случају извоза.
Враћано «е на решење из 1991. годике: профе«вр Дејан Поповић ·
(Ф0т0: М. КОКОВИћ)
краја овог месеца (највероватније 20. јуна за када је предвиђена ванредна седница). — Експертни тим је одлучио да се постојећи порески закони више не мењају амандманском _ техником, јер је таквих измена у протеклих две и по године било много, већ да се донесу потпуно нови закони који би представљали повратак на иницијална решења пореских прописа из 1991. године =— наглашава у разговору за „Борбу“ професор Дејан Поповић. Крајем 1991. су, наиме, усвојени за овдашње прилике релативно либерал-
ни порески прописи упоре--
диви са онима у земљама тржишне привреде па се тим изворним начелима и враћамо.
Осим што треба да буде стабилнији и да коначно важи- за један дужи временски интервал порески систем како се очекује биће стимулативнији и посебно поспешити предузетништво. Укупно гледано донеће ниже пореске терете, правичније распоређене и то више у размери са економском снагом него што је досад био случај. Испуњени су услови — каже Поповић да се коначно у пуној мери почне примењивати Закон о порезима на доходак грађана. Због хиперинфлације у претходне две године нису могле да се примењује оне његове одредбе које су се тицале синтетичког опорезивања дохотка. Све врсте прихода које неки грађанин оствари биле су опорезиване само аконтационим порезом. Плаћали смо порез на плате, ауторске хонораре, порез на приход од самосталне делатности, од пољопривреде. Закон предвиђа да се сви ти приходи остварени током године морају да саберу и затим буду подвргнути једном годишњем порезу на доходак грађана, док би се наравно од те укупне годишње обавезе одбио износ свих пореза наплаћиваних током године. У условима стабилног динара
ова одредба ће се у потпу-'
ности поштовати.
послодавац
Ново је то дато ће се, за разлику од досадашњих различитих стопа аконтационих пореза, убудуће примењивати иста, линеарна у износу
од 20 одсто. Пошло се од“
принципа који важи у највећем броју земаља да је сваки динар исти без обзира да ли се остварује по основу пољопривреде, радног односа, ауторских прана, по основу капитала или нечем трећем. Пошто је порез на зараде сада 25 одсто ово ће представљати његово смањење.
~
Аконтамиона стопе — 20 одсто
Све плате — осим оног дела који одговара егзистенци-
- јалном минимуму а чији из-
нос још није утврђен биће како се предлаже опорезоване по стопи од 20 одсто током године. На крају ће се
"зависно од економске снаге
плаћати већи или мањи порез. Егзистенцијални минимум досада је био поштован искључиво код опорезивања плата, а пошто ћемо коначно имати годишње опорези-
_вање дохотка грађана важи-
ће и за све друге зараде. Овај годишњи _ порез, наравно претходно ослобођен разних трошкова који се признају на име издржаваних чланова породице разних нестан-
дардних одбитака, плаћаће:
се до априла идуће године. новина је што ће се убудуће цела проблематика зарада морати да посматра у бруто а не, као до сада, нето контексту. Проблем је у томе што је у периоду важења санкција 1992. године уведен потпуно погрешан пропис који је гарантовао најнижу зараду исказану у нето износу и сви преговори са синдикатом су се сводили на то да се утврђују овакве нето пла-
те. Послодавци су били дуж-
ни да на износ нето плата уплате одговарајуће порезе и доприносе па су ове трошкове схватили као свој трошак. То нигде у свету није тако. Инсистира се дакле искључиво на уговарању бруто плата, а свака промена пореских стопа, као и стопа доприноса за социјално осигурање убудуће ће се одражавати на повећање или смањење нето зараде, а неће је доживљавати као свој властити трошак.
Даље у Закону о порезу на доходак поједностављује се поступак утврђивања права на паушално опорезивање. Право на паушално опорезизвање неће се више везивати за висину нето прихода из претходне године, коју је иначе тешко утврдити, већ за одређени износ оствареног бруто промета.
Стимулативнија улагање странаца
рација су прецизније одређе-
"Код пореза на'добит корпо- :-
“
на решења која се пре свега тичу пословања такозване стране пословне јединице. Поповић објашњава да у досадашњим прописима нисмо имали. могућност да страно лице послује на нашој територији преко огранака или сталних пословних јединица. Онај ко је желео ла улаже капитал у југословенску привреду био је обавезан ла овде формира своје предузеће, дакле правно лице или пак улаже капитал у већ формирану фирму. Недавне измене Закона о страним улагањима омогућиле су странцу да може пословати преко сталне пословне јединице, значи да формира своје представништво, погон или радионицу који немају
Макезе и зв кепител
Предмет · опорезивања (у предложеном Закону о порезу на имовину) неће бити само непокретности. Опорезоваће се и капитал леоничких друштава са неограниченом одговорношћу.
Тиме ће се на одређени начив изаћи у сусрет захтевима који се јављају у јавности да се добици који су остварени кроз досадашњи постунак приватизације фискално захвате. Становиште је Ек«спертног тима да нема разлога да се спроводи свеобухватна ревизија приватизације. Наше је мишљење да је боље кроз одговарајуће порезе
- опорезевати људе који су до-
шли до великог удела у капиталу у приватним предузећима и тако решити тај проблем — каже Поповић.
статус правног лица. Порезом се регулише кодекс права пословне јединице и предложено је да се у том случају странац опорезује као нерезидент. Дакле само на добит коју оствари на територији Србије својим пословањем. Измене су предвиђене и код пословног би-
_ ланса. Предвиђене су пре-
цизније одредбе које треба да спрече сада прилично раширену праксу неисказивања добити иако та добит постоји. У Закону о добити корпорација либерализовано је и право на пореско консолидовање. До сада су компаније које су биле међусобно повезане могле да поднесу јединствени биланс па и плате јединствени порез ако су међусобно учествовале у капиталу са најмање 90 одсто. Овај лимит се спушта па би убудуће требао да представља 75 одсто.
О свим овим предлозима тек ће да буде расправе. На: питање као ће Србија да усклади свој порески систем са оним у Црној Гори, Поповић наглашава да је и „друго око у глави“ у фази доношења нових пореских прописа и републике се међусобно и консултују. ·
али