Борба, 03. 06. 1994., стр. 18
14 сеп а а
- BORBA PETAK 3. JUN. 1994.
NATO | NOVA ARHITEKTURA BEZBEDNOSTI EVROPE (3)
Vreme neizvesnoskti
Ujedinjene nacije i NATO pakt još uvek nastoje da rat u BiH reše kroz pregovore, mirnim putem, upotrebom trupa članica UN za „održavanje mira“. Izgleda da strane u sukobu, i ne samo one, zaboravljaju da strpljenje međunarodne zajednice, ili nekih
njenih članova, ipak ima kraj Piše: Ivan Veselinović
Priče o tome da neko može nod sankcijama izdržati i hiljadu godina podsećaju me na jednog, nazovimo ga, političara koji je propovedao o svojoj hiljadugodišnjoj državi, a znamo kako je završio i on i njegova tadašnja država. Ignorisanje stavova praktično cele međunarodne zajednice verovatno godi vlastitom samoljublju, ali je istome mesto na vašaru taštine, a ne u ozbiljnoj politici.
Od početka krize u Jugoslaviji i angažovanja Evropske zajednice, a naročito posle izbijanja sukoba na teritoriji Bosne i Hercegovine, postavljalo se pitanje zašto međunarodna zajednica snažnije ne interveniše, jednostavno rečeno, vojnim pritiskom Zapađnoevropske unije, ili čak NATO pakta? Odgovor leži u isto tako veoma jednostavnoj činjenici, a to je da Zajednica niti raspolaže, niti je raspolagala, s jedne strane međusobnim političkim koncenzusom, a s druge odgovarajućom konvencionalnom, Opremljenom i obučenom vojnom silom da bi se upustila u beskrajan rat na prostorima Balkana.
U slučaju Jugoslavije, koja je postala prvi konkretan izazov Evropi, Kako-tako ujedinjenoj kada je bila u pitanju „opasnost“ sa Istoka, odgovori su traženi diplomatskim putem, ali i igrama Koje su, istini a volju, nametnute i od direktnih učesnika u suKoO-
u.
Бета čarobne čormule
Da bi se sprečile nove i trajne podele, pa i sukobi, međunarodna zajednica mora drugačije da deluje. Od početka sukoba na teritoriji bivše Jugoslavije postavljala su se pitanja kakva akcija, gde i ko? Odgovor Manfređa Wernera, generalnog-seKkretara NATO-a, na ovo pitanje bio je: „Raspravljajući... pitanja naučili smo da nema čarobne formule da se prekinu krvoprolića ili stvaranje političkog rešenja. Sve akcije, čak i podrška samo humanitarnih operacija, sadrže rizike“. Е ~
| Svakako: ali zašto onda postoje ovakve organizacije? S druge strane, moramo biti svesni da NATO, sam po sebi, nije nezavisna vojna organizacija, već organizacija država članica u kojima odluke donose vlada i parlament, često pod snažnim uticajem јауnosti odnosno štampe, u mnogim slučajevima dirigovane od strane političkih grupacija odreBiene orijentacije. Mora se takođe naglasiti, što se odnosi na Evropu, da je sledeća karakteristika država članica prisustvo snažne birokratije, koja ima neprekinuti uticaj na vođenje zemlje, posebno u domenu odbrane i spoljne politike. To se direktno povezuje i sa uticajem na odluke u vezi sa vojnim organizovanjem i građenjem takozvane „nove bezbednosti Evrope“. Za razliku od Evrope, presudan uticaj na vođenje politike SAD ima Kongres i, u okviru njega, određeni političko-industrijski lobiji odnosno grupe, koje često imaju neosporan uticaj na političke i druge odluke administracije, neki put nedovoljno efikasne, čak i spore.
Jedna od bitnih karakteristika političkog života praktično svih zemalja zapadne Evrope je neprestano traženje načina da se u nacionalnim, ali i međunarodnim okvirima posebno zbog obaveza prema NATO-u, poseduju koliko je moguće efikasnije vojne snage radi obaveza države u sprovođenju politike odbrane i bezbednosti, uz istovremeno očuvanje mogućnosti kontrole te iste vojne sile od strane parlamenta. Evropska zajednica i Severnoatlantski savez su, u prošlim godinama, po mišljenju zapadnih analitičara bili centri stabilnosti Evrope, predstavljajući jake potencijale za stvaranje sveevropskog sistema bezbednosti, koji bi uključio sve države Evrope. Možda nedovoljno realno, što je i pokazao sukob na teritoriji bivše Jugoslavije. Verovalo se da KEBS može biti motorna snaga stvaranja životno sposobnog sistema mira u Evropi. Na žalost to su, još uvek, politički snažne ali, za sada, nemoćne institucije čije delovanje se zasniva na pravilima koncenzusa.
Neizvesne promene
Približavamo se vremenu kritičnih odnosa između građanina, društva i države, u kojem mora da se obezbedi sloboda izbora, što istovremeno obezbeđuje sigurnost ličnosti. U protivnom, uvek ćemo imati tendencije kretanja ka totalitarizmu, u kojem se interesi pojedinca — građanina podređuju partiji — državi, u ime viših ciljeva, recimo „nacionalnih“. A u suštini interesa ili pogleda vladajuće grupe, koja želi da družtvo i državu usmeri u pravcu SDpšiVEUOP
= | = a Aa: da im 1 x 121
ОНЕ НОУ (Ен
ij пе гентезаг МАТО
viđenja stvari, dopalo se to nekome ili ne! Iz ovoga principa, ili filozofskog pogleda na svet, treba da proizađe i stav kako da se gradi budućnost odnosa Istoka i Zapada. 5
Istovremeno imamo prisutan veoma nekritičan
politički, ekonomski i filozofski pristup problemu ~
transformacije društva u centralnim i istočnO6VTOpskim zemljama, u smislu, praktično, slepog kopiranja društvenih i ekonomskih rešenja, što je teško primenljivo, iz mnogo razloga. U suštini Evropa je ušla u period ncizvesnosti. Jer, još uvek se ne vidi jasno u kom pravcu idu promene, odnosno da li će
te promene ići u pravcu evolucije, uspešnih reformi,
revolucije, ili retrogresije (nazadovanje).
U svakom slučaju, Zapad je uspešno rešio u slučaju Portugala i Španije, transformaciju iz fašističke diktature u društvo demokratskih odnosa i tržišne ekonomije. Što se tiče istočne Evrope, istorija, za sada, ne poznaje rešenja transformacije iz takozvanih socijalističkih ili komunističkih društava u društva ekonomskih i političkih sloboda, iako je proces istina dosta bolan, u toku.
5 Zapadna Alijansa još uvek odbija, što je trebalo i očekivati, da proširi članstvo NATO pakta zemljama centralne i istočne Evrope. Jer, članstvo u nekoj organizaciji ne znači i automatsko sticanje osnovnih
sadržaja i pogodnosti pre svega ekonomske i politič-
ke prirode, koji karakterišu već postojeće članice (neprikosnovena privatna svojina, izgrađena tržišna privreda, čvrst i siguran monetarni sistem, slobodni demokratski odnosi, realarrvišepartijski sistem, osi-
Evropska zajednica miti raspolaže, nifi je raspoloagaia, s jedne strane međusobnim polišičkim konsenzusom, a s druge odgovarajućom konvencionalnom, opremljenom i obućenom vojnom silom da bi se upustila u beskraini ra? na prostorima Balkana.
gurane slobode građana, nezavisno sudstvo i vladavina prava i zakona). Prema tome, sigurno je da će proteći još mnogo vode srednjom i istočnom Evropom dok se steknu uslovi za proširenje EZ, eventualno i NATO-a; novim članovima.
Što se tiče prostora bivše Jugoslavije, UN i NATO pakt još uvek nastoje da rat u Bosni i Hercegovini reše kroz pregovore, odnosno mirnim putem, upotrebom trupa članica UN za „održavanje mira“, itd. Izgleda, ipak, da strane u sukobu, i ne samo one, zaboravljaju da strpljenje međunarodne zajednice ili nekih njenih članova ima kraj i da režimi i političke grupe koje direktno učestvuju u sukobu, ili su indirektno uključene u isti, mogu relativno brzo biti oduvani sa političke scene, što se u najnovijoj istoriji sveta i događalo.
Javno izgovorene reči državnika ne moraju u načelu da odražavaju mišljenja i odluke njihovih vlada. U vođenju, pogotovo. agresivne politike, to se uvek mora imati na umu. A na plaćanje računa se ne mora čekati hiljadu godina. Neki put je to vreme stahovito kratko! (Autor je admiral u penziji)
27: + је ЗА 29 Ogi Kraj,
E 211711 2E;P) i OTTS7T/ 9 [014 [Xp
Vladan Đorđević, predsjednik vlade u vrijeme Milana Obrenovića пагуао је Сторогсе gladnicima, pišući im, pored ostalog, i Ovo:
~ „Prizren, Prizren vam treba, gladnici jedni, a ne znate da | ćemo vam i Ćipur uzeti, po kome slavnom imenu nazivate se nekakvim užšljivim plemićiта“. Eto, takvu „politiku“ razvija i Zoran Đinđić ovih dana, negirajući mogućnost samostalnog ekonomskog opstanka Crne Gore!
Ne javljam se ovim pismom da protestiram iz nekih političkih i državnih pobuda, već ličnih! Naime, vrlo često slušam, pa mi se 1 lično prebacuje: da Crna Gora živi na teret Srbije. Najčešće se ističe: kakosu pijace u Crnoj Gori bogate
krompirom, sirom i drugom
robom koja pristiže iz Srbije, fe da Crna Gora ne bi imala novca da na strani kupuje, već bi naprosto gladovala. Drugim riječima: Crnogorci žive od milostinje! E Poslije ovakve Đinđićeve 12Jave valja očekivati da će UVrEde biti Još veće i da ću Ja, kao Crnogorac, u Ovoj sredini biti izložen još večim šikaniranjiта, Као да једет ша: пуеб. Sioga predlažem da neka kvalifikovana institucija „sni“ mi” crnogorski ekonomski pofencijal. Neka se utvrdi: šta daje, a šta uzima Crna Gora, šta prihoduje, a šta rashoduje. Neka se utvrdi: jedemo li Đinđićev hljeb, ili možda od svoje sirotinje odvajamo i hljeb i obraz za Đinđićev velkosrpski nacionalizam. Wiukoe Muktević Novi Beograd
VERONAUKA | ŠKOLA iz krajnosfi u Krajmos? -
Povodom zahteva Svetosavske stranke da se u narednoj školskoj godini uvede veronauka u škole, uz ultimatum Vladi Srbije da će u slučaju neprihvatanja ovog zahteva biti organl!zovani svi oblici građanske neposlušnosti na početku nove školske godine i demonstracije na Trgu Republike, Glavni odbor Demokratske pedagoške stranke Jugoslavije usvojio je tekst sledećeg protesta: Postignuti su značajni rezultati u demokratizaciji društva i daljoj afirmaciji ispoljavanju verskih osećanja i opredeljenja građana u SR Jugoslaviji poslednjih godina, što Je svakodnevno uočljivo u mnogim згеdinama i sredstvima informisanja. Međutim, iz jedne krajnosti i (ako je to bila) pre nekoliko decenija, po svemu SUdeći, stremi se drugoj mogućoj krajnosti. Potenciranje verskih i nacionalnih razlika i suprotstavljanje građana po ovim OSnovama ugrožava stabilnost i razvoj svakog društva i uže regionalne zajednice. Pravoslavlje, kao nacionalna vrednost i interes srpskog naroda u Srbiji, od strane pojedinih stranaka, pokreta i institucija pokušava se zloupotrebiti u političke svrhe, kako od pripadnika aktuelne političke scene, tako i od strane
________________________________________________-_____—_---— | __ | _ ———
Najdalje je u ovakvoj aktivnosti otišla Svetosavska stranka sa svojim zahtevom da se Veronauka uvede u nastavne programe naših škola, uz pretnje pritiskom sa ulice na vlast.
„MISLIO SAM NA PARE, NE NA NjEGOŠA“ [BORBA". 2. 6. '94) Jedu li Crnogorci · Đindicev hijeb?·
_sa, humanizacije i demokrati-
_ pa i verske institucije i mediji,
pojedinih predstavnika crkve.
Ovaj zahtev je neprihvatljiv i treba da odbiti iz sledećih razloga:
1. Predškolsku i školsku decu treba zaštiti od svih političkih, verskih i drugih manipulacija i zloupotreba i Omogućiti im slobodan svestrani razvoj kao humanih, radnih, slobodoumnih ličnosti, bez poslušničko-pokornog mentaliteta u odnosu na sve vidove nedemokratske i neljudske vladavine nad građanima;
2. Eventualno uvođenje veronauke u škole ne bi bilo u skladu sa srpskim nacionalnim interesom, niti potrebama mladih generacija koje treba u XXI veku da se uključe u svetзКки штакписи паиспог ргорте-
zacije društva. Uvođenje уего- || nauke bi najviše koristilo bor- || cima za vlast i privilegije, a afirmaciji pravoslavlja sigurno ne. Još manje bi to koristilo izJasku škole iz duboke i opasne krize, u kojoj se duže vremena nalazi. Skoro je sigurno da Sveti Sava, kao prvi srpski Književnik, „prvi naš socijalni radnik“, osnivač srpske crkve i škole, prosvetitelj i učitelj, „praotac srpske pedagogije”, ne bi napredak srpskog naroda svodio ı temeljio na veri, već i na dostignućima obrazovanja, nauke i kulture, stalпот ргозуестуапји SVOE naroda i razvijanju njegove radne kulture. Svetosavlje Svetosavske stranke je na sumnjivim osnovama, pa kao takvo i zloupotreba učenja i dela velikog prosvetitija srpskog naroda.
3. Posebno apelujemo na rukovodeće timove Televizije i Radija, kao i drugih sredstava informisanja, da preispitaju svoju sadašnju uređivačku koncepciju, po kojoj je, osim „Bukvara pravoslavlja“ i prenosa liturgija, svakodnevnim učešćem sveštenika u emisijama, praktično uvedena „VeroOnauka“ u sve porodice, vrtiće, škole i slobodno vreme mladih i odraslih građana. Čak su i vračare u svojim emisijama dobile svoju TV-katedru za ŠIrenje praznoverja 1 sujeverJa.
Vitalni i primarni nacionalni interes prevashodno se OStvaruje kroz vaspitanje slobodne, radne, moralne i visokoobrazovane ličnosti budućih stvaralaca i građana društva blagostanja! Zato, svi činioci,
ла пат пита липе па нем питати ин
moraju znatno više biti okrenuti budućnosti, a ne prošiosti, nauci i istini, a ne dogmi 1! zabludama, stvarnom OSslobođenju čoveka. To je naš ljudski, patriotski i nacionalni zavet 1 interes i obaveza. Prof. dr Drago Pantić, predsednik Demokratske pedagoške stran= ke Jugoslavije
NOVI SKANDAL РООМЈАМАМА“ („ВОКВА“, 30. 5. '94.)
„Prijave“ pare,?
Postavlja.se pitanje da.li su akteri najnovije afere u Japanu, koja se povezuje sa imenom ozlaglašenog fašiste i ratnog profitera Rjoićija Sasakawe, isti oni darodavci enormnih stipendija „Sasakawa fondacije“, od kojih smo nedavno primili, bez prisustva predstavnika Japanske атраза-
de, ček na 1,5 miliona dolara. Izgleda da je nekom važno samo da su pare, pa Пе 1
„dirty money“ (prljav novac/. У : a Maks Kolunić Novi Beograd
Уб Ут УДЕСА ог (ведо ти тета
па на