Борба, 27. 06. 1994., стр. 19

А ИД о MW IL! LE 2

BORBA PONEDELJAK 27. JUN 1994.

izbegao Branka

| ! borbi za „marakanu“ [i ја Stambolićev „ćira“

U Jugoslaviji je do pre par godina godišnje održapano između Skenderija, Pionir, Morača, Vojvodina,

U jednom svom spontanom izliVu nežnosti, Adolf Hitler, crna avect modernog svcia, na vclikom stadionu Rajhstaga dozvolio je svojoj malcnkosti da okupljenom narodu, kako jc to vcć samo on znao, poturi viziju naprednog olimpijskog pokrcta:

„Još 1940. godine Olimpijskc igre će se održavati u Tokiju, di posle toga, onc će sc stalno održavati u Nemačkoj“!

Srećom dođe rat a onda ubrzo i mir koji nas je gušio nekih 45 godina. Slutnje paranoika sc, ipak, nisu ostvarile. A napredna Jugoslavija, valjda u inat Hiticru, postala jc svetski prvak u organizovanju sportskih takmičcnja i skupova.

Konccntrat svih jczgrovitih opravdanja za organizovanjc raznih „ijada” i skupova na kojima sc proveravalo zdravljc čovečanstva, uglavnom sc svodio na sledeće: naša nosvrstana i miroljubiva politika, podjednako distancirana i od iednog i od drugog bloka, ima misiju pomircnja dvcju vclcsila (nc samo u sportu) a uz svc to dobijamo i jedinstvene prilikc (nc, dakic priliku ili šansu) da ponovo afirmišemo u svciu jednu nc baš do tančina poznatu društvcno poli tičku koncopciju'

Dokle sc stiglo sa afirmacijom „konccpcije“ dobro jc poznato ali se malo zna da jc u Jugoslaviji, do pre par godina, godišnje održavano izmicđu 250 i 300 međunarodnih skupova i kongrcsa. Što sc sporta tičc, nogu jc prvi povukao Dubrovnik kome je 1950. godinc povcrcna organizacija prvc poratnc Šahovskc Olimpijadc i avanturizam jc od tada postao najomiljcniia disciplina domaćeg olimpijskog duha. Za svoga četrdesetak godina mišićnog kultivisanja, Jugoslavija sc pojavila kao organ!zator preko sto svetskih i cCvropskih prvenstava, izgrađeno је oko 15.000 sportskih objckata, ugošćeno na stotine hiljada takmičara i sportskih funkcicncra isamo je YU prcstonica u tom periodu organizovala 15 svctskih i 18 ovropskih šampionata i izgradila 900 objekata).

Tivoli, Čair, Palata sportova, Skenderija, Pionir, Morača, Vcjyodina, Jezero, Boro i Ramiz ксЕ ги пеке од ђехргој подегnih katedrala kojć gutaju поуас i danas zvrje prazne. Odgovc na pitanjc — „Čemu je onda s balo” — najvcrovatnije t potražiti u drevnoj Hel: su mamulske svcikovinć ст) karnevali, borcd Og i patriomskog: ka

те зусма У. ape državi

rana“, oficijelni пак MIS MDrzo је zatrudnclia_ i 5 тата зипрапспор 5агајеу „Vučka“. Tri godine kasnije već

је bila-baba: zasrebačker unuke –

se zvala „Zagi“. Mračne sile Za-

WISOKA POLITIKA, SP Zašto je Vesna Pešić protiv „ igara О Месазимги splitskoj crkvi Svetog Fran |m „Žuta mrlja“ Siobodana Filipovića 1 Zašto nije nas m „Fer plej" Hakije Pozderca m Sportska kultura Edvarda K : Đolanca FT! Miljan Miljanić O „ Mikulića O), Ko je predložio „puža golaća

= Zašto je „zagi“ prezrela Josipa Vrhovca Fı Otkud Slavko Šaiber imaju li generali za koga da navijaju (? Kome a

pada su jc izgicda osujctilc u nameri da postanc i prababa „Pužu golaću“, ncsuđenoj maskoti bcogradskih Olimpijskih igara najavljcnih za 1992. godinu. Njcni „Zctovi“ Branko Mikulić, Josip Vrhover i Aleksandar Bakočević su se dobrano zavadili što je i te kako uticalo na kidanjc nc samo sportskih odnosa izmcđu njihovih „baza” a naših konstitutivnih clemcnata redcracije.

Ante Skataretiko, splitski privrednik i jugoslovcnski dipiomata, „glavini i odgovorni urcdnik“ MIS-a koje su „postaic simDoc! zajedništva cjelokupne našc socijalističko zajednicc i vcliki podstrek razvijanju prijatcljstva, suradnje i mira mcđu narodima Meditcrana“, lek po završctkti takmičenja priznao jc da je dugo vrtco glavom i sumnjao u ishod:

„Čak mi je i Samaran rckao, prilikom posjeta Splitu, da nijc ујегоуао и изрећ ан је па rorumima ćutao“ — rckao jc jednom prilikom Skatarctiko i ušao u klinč sa Jugom Grizeljom, novinarom „NIM“-a (Splićaninom, inačc) koji je izrazio sumnju u pozitivnc cfcktc Igara i napisao da ćc građani tck sad nadrljati:

„Molim Vas, u Split je stigao sam Tito čimc je zaokružena ncdostižna ljepota ambijenta” nijc sc dao Antc.

Tito jc otišao, a Splitu i i}almaciji su ostali stadion u Poljudu (uglaynom prazan), nova dvorana u Спрата {takođe praznjikava), kompicks bazcna (već osam godina čeka sanacioni projckt) i: niz sportskih objckata u Šibcniku, Supoetru, Trogiru, Sinju... U Dalmaciji zaljubljcnici u sport izrcku -— „Boljc jc umeti, nego imati“ danas jctko prevode u — „Bolje jc imati, ncgo umcti“!

Gulamferi i Vučke

Siovenci su sc i dalic bavili zimskim sportovima, Vojvođani su imali za sobom SPENS, Crnogorci su na Iedini podigli modcrni objekat u kome su Evropljani pucali, a Hrvati, Hrvati su posic MIS-a gledati TV prenose 1 „uživali“ svc dok Eduard Cenčić, dclcgat iz Hrvaiskc, nijc krajem 1980. godina SiV-u postavio pitanje o finansiranju ZOI u Sarajecvu i raspitivao sc o mogućnosti „povlačenja kandidature"! Prc njega, slično pitanjc Jc postavio Slovenac Rudi Koprivnik, ali jc

лек intercsovanjem Ccnčića sa-

rajevska „bela Olimpijada“ DS stala, „dostupna“ javnosti.

„Olimpijada ce biti pripremljena i održana, a ukoliko potpise 4 Орестов OT ićeSćc u finansiranju de,radni ljudi pg

Bih će, bez sumnj зада ако to bude smoći snavc da dodatnim V tim sredstvima, podrZc rip: те Олтрпцаде“ — ро Ante Sučić, gradonačoelr јеуа.

O „napadima ma Olimpijadu“ raspravljalo zatvorenim sednicama } ništva države i par Lukač Je doslovce izjavio:

-—- „аб И -етао- ма гаја, Канваćemo i Olimpijadu“!

josmnn

Jezero, Boro i Ramiz...

ORT i NISMIE STRASTI - (a -

vojne, privredne, partijske i udbaške elite" T! Josip Broz protiv Olimpijskih апе П Kako je Mika Špiljak prepoznao nacionalizam ankan Samaran Ј Мапп Сенте 1 „сет (опдом!“ агдеја 2 Зикоб Мијафпа Возкома i Sianeta uređivanju“ sporta FC! Generalski i policijski „tifozi“ Ci Kako je „vučko“ “ za maskoiu beogradske olimpijade u yu fudbalu 7) Šešeiji Arkan u plaudira Siobodan Milošević

ri Piše: Slavisa Lekić

250 i 300 međunarodnih sportskih „skupova“ i hongresa. teb su nehe od bezbroj modernih Ratedrala hoje gutaju n

Pesle ava, a pre frećeg zale: Bežalj se oivaranjs 207 '64, ; И ПН ea a ae BEKRA E _-_____--_-

Vuk Dreškevic o 20 84

„Javnost naša ima razloga da budi Sučićeve izjave ti kome stoji da će,

e posebno zbunjena onim delom ne slože li se repi:blike i pokraji-

ne o finansiranju Olimpijade, ona biti, ipak, održana, pa makar je 'dodatnim vlastitim sredstvima morali finansirati "тад ljudi i gra-

- бат 5агајеуа 1 Bosne i Hercegovine.

Ako je to inat, onda bi bilo dobro i potrebno objasniti, вајтапје, dve stvari: prvo — otkud drug Sučić, unapred, zna da će taj ini podržati 'radni ljudi i građani Sarajeva i Bit” i drugo — smensig li se, uopšte, inatiti, ako već postoji nešto što se zove opštejugoslovonskim interesom i zajedništvom i ako smo se već dogovorili da živi-

mo zajedno?

Biće, ipak, da se drug Sučić malo ne

precizno izrazio i da je njem: si-

gurno jasno da su te igre, pre svega, zakazane u Jugoslaviji i da mora postojati dogovor i saglasnost 6 njihovom finansiranju, odnosno održavanju kod nas. Taj dogovor, pa ma kakav bio, dužni smo i oba-

vezni svi da poštujemo“.

(„Rad“, list Saveza sindikata, 5. decembra 1980. godine)

____ ____________ _____________________ _____---- -— I- e _———

Tvrdoglavi Bosanci su sc OK-

“rcnuli donatorstvu, što nikako

nijc bila obaveza, ali je recimo u svakom pogonu zeničke železare, na oglasnoj tabli, bio okačen spisak radnika koji nisu dali dobrovoljnc prit!ogc.

Branko Mikulić, duhovni otac „Vučka“ i predscdnik SR BiH oštco je rcagovao na glasinc да је Olimpijada „bosanska grobnica“, „srednjevekovni kuluk“, „glupost koja ćc nas skupo koštati i, putcm „Tanjuga“, saopštio da Olimpijada „nije dovcela do rascicpa izmcđu rcpublika” i „poremcćaja medđunacionalnih odnosa” a pored Juga Grizelja (opet), koga Jc optužio da „prizc protiv Olinmipijadc, bcz razloga” do kraja je razobličio i „antikomunističke krugovc u zemlji koii su povezani sa fašističkormi emigracijom i drugim гс-

; inOS-

5C niz nj кадије 12 stepena. ЈУ ir «Je: Hrvatske izrazio. sumnji u iz

veštaj Branka Mikulića O „USpešnom finansijskom oxončanju Igara“ poručeno je da će „i Oni imati sličnu priliku” i зирег5аno mu da zaobilazi Sarajevo jer ga „ni rođena mati neće prepoznati“. U međuvremenu ie i Zagreb požcleo da malo poradi na sebi. Prethodnu veću sportsku manifestaciju, Atilatski kup Evrope, Zagreb je dobio {ako js verovati rcčima dr Ivana Megssnovića, tadašnjep. potpredsednika IV „Sabora Hrvatske) zahvaljujuć turu Goldu, predsedniku Evropskc at!ctskc Tcdcracile, koji je kandidaturu Zagreba podržao „stoga što jc Jugoslavija slavila 40. godišnjicu borbe protiv fašiz ma“. Iz tih vazloga su otpa Engleska ı istočna mačka i sad је trebalo smisl tu. Cinici tvrde da ca, 1984. gr dobio org

Капе AO. priprema ı od lakav ? i korist {najviše- zomalia su Šc sportista, nnjviŠC

пса, пају!volontera) Tivoli, Čair, Palata sportova, obac, a danas zprje prazne

josip Vrbcvec, Mirko Movosel i Vladinir Pezo su „zaključili“ da je Zagreb, na kraju, „na dobitku“! Leno uvijenoj] priči nije naseo Mihajlo Švabić, profesionalni revolucionar iz Beograda, koji je zatražio svođenje računice, zbog toga bio proglašen velikosrpskim nacionalistom:, i uprkos svemu izborio se za formiranje „nekakve komisije“! Rat je omeo dokazivanje „insinuacija“ a Zagrebačka „Ipsilenijada“ (početno slovo „U“ je, iz bratstvojedinstvujućih razloga zamenjeno na svim simbolima siovom „“) pala je u zaborav.

Beorjradi nije proešac

Sve to vreme Beograd se brčkao u moru dugova i lažnih aktiva zaostalih od raznih kandidatura i organizacija. Doduše, negde sredinom vrele 1984. godine, па mig starog diplomatskog prevejanka Huana Samarana, Branko Mikulić je „bacio udicu“, bez pravog mamca, i saopštio „da bi nasa zemlja за тадоуотуот prihvatila mogućnost organizovanja Olimpijskih igara“! Misieći više na revitalizaciju sarajeVskih olimpijskin mogućnosti on je raspisao neku vrstu konkursa za organizatora a onda su iznenada pred kamere javnosti gurnuti Svetozar Mijailović, predsednik SOFK Beograda i Zivorad Višić, sekretar GK SSRN prestonice koji su opnarodovali „davnašnju želju Beograda da organizuje Igre“! Beogradska kandidatura je za čas svrstana u red najvitalnijih probleria zemlje pa je i Bogdan Bogdanović, gradonačelnik prestonice, Optimistički otvorio prvi sastanak „inicijatora“:

„Danas ćemo raditi ono Što ne znamo“!

U susretu sa Milkom Flaninc, gospodin Bogdanović i Zivana Oibina su dobili podršku SIV-a. Usledic je i klimoglav vrha Srtbije. Branko Mikulić, novi mandator za sastav savezne vlade oĐećao je uprezanje зуог пјевоуог iskustva. „NON“ list mladin Srbije spremno je ponudio (i izradio) maskotu: „Puž golać“!

Bez obzira na forumski konsenzus na svim nivoima i „prećurnu saglasnost javnosti“ koja nije bila evidentna ali je zvanično konstatovana, Beograd nije prošao! Njujorški „Mewsweek“ je pisao da razloge treba tr u činjenici da je Moskva, Bec , podršku zema