Борба, 27. 06. 1994., стр. 20

~

16 ГОЛИ

Розтоћ

Neprikosnoveni književni arbitar, koji je posle ujedinjenja Nemačke, prebacivao piscima bliskost homunističkom režimu u Istočnoj Nemačkoj, nakon Drugog svetskog rata bio je oficir tajne poljske obaveštajne službe У

ODO 10

5пегапа Водарас

„Papa“ nemačke književne kritike Magse! Rajh-Ranicki našao se na optuženičkoj klupi. Ne pravoj, već na stubu srama javnosti, što je za nekoga ko „sudi“ knjigama i nosi tako zvučni nadimak još i gore. U kritici je njegovo ime isto što i, na primer, ime nobelovca Hajnriha Bela u nemačkoj literaturi.

Danas 74-godišnji Rajh-Ranicki optužen je (u prilogu TV-stanice WDE, koji su mnogi kasnije ocenili kao površan i čak antisemitski intoniran) da je nakon Drugog svetskog rata bio oficir tajne službe Poljske. Kao konzul u Londonu od 1947. do 1949. Rajh-Ranicki je, glasi dalje „optužnica“, ubeđivao članove poljske vlade u sgzilu da se vrate u domovinu, gde su od strane komunističkih vlasti bivali odmah hapšeni. Eritičar prvi deo optužnice prihvata, ali poriče da je bilo koga vraćao iz Engleske u Polisku. „Moj rad za poljsku tajnu službu nije nikome štetio, iako nije, priznajem, sigurno nikome ni koristio“, kaže on.

Priča o prekopavanju po prošlosti kritičara koji je godinama presudno uticac na karijere i prihode (od prodaje „pohvaljenih” ili „ocrnjenih“ knjiga) niza nemažkih pisaca, završila bi se kao uobičajeno „rušenje idola“, da nije specifičnih detalja. „Posrnuli” literarni „papa“ podelic je nemačke pisce i publiciste, intelektualnu javnost.

Marsel Rajh-Ranicki nije „običan“ nemački kritičar. On i njegova žena jedini su živi članovi svojih mnogobrojnih jevrej-

SVAKI DRUGI ČEH ŽIVI OD KNJIGE

strast,

· skih porodica. Par jc prcživco

rat usred Varšavskog geta „dostignuće“ kojim se može „pohvaliti“ zanemarljivo malo ljudi. Kasniji kritičar imao je 24 godine kada je Crvena armija ušla u Varšavu — gladan, boz krova nad glavomi, bez ijcdnog živog rođaka, „zagrejao” se za komunizam. Pristupio je poljskoj armiji, zatim bio u diplomatsko; i, kako se sada ispostavija, i u obaveštajnoj službi. Već 1950. Rajh-Ranicki je otpušten, a 1958. se „oprostio“ od komunizma i iz Poljske došao u Zapadnu Nemačku. Tu je preko literarnog urednika „Frankfurter algemajne cajtunga“ i pišući i za najuglednije nedeljnike „Cajt“ i „Špigel” stekao ugled „književnog pape“. Ali, tu se priča ne završava Rajh-Ranicki nije se, kao svi kritičari sveta. mnogima zamerio samo obrušujući se na njihove knjige. Posle ujedinjenja Nemačke naročito se zameric onim piscima kojima je prebacivao bliskost komunističkom režimu i Istočnoi Nemačkoj. Маkon otkrivanja podataka iz njegove prošlosti, kritičar je pokušao najpre da ih negira, tj. ublaži, da bi ih tek nakon više dana, u intervjuu „Špigelu“ delimično potvrdio.

Dec javnosii zamera Rajh-Ranickorn i šta je radio za poljsku

tajnu službu i bio komunista, i

što je to kasnije tajio, i što je nakon otkrivanja podataka pckušao da ih porekne. Knjižcvnik Martin Valzer smatra da je cela priča „pseudopolitičko, moralističko mudrijašenje“. Dramatičar Roič Hohut kaže: „Da li Rajh-Ranicki treba da se opravdava baš nama, Nemcima, koji smo čitavu njegovu i porodicu njego-

ferarni papa?

ус žcnc zatvorili u gasnu komoru“. Sam „literarni papa” sc pita: „Jesam li ja kao levrojin kojeg su 1938. Memci dcportovali u Poljsku i koji jo godinama u Varšavskomi gctu i izvan njega patio

pod nemačkom bostijalnošću,

baš nemačkoj javnosti dužan da podnosim račune o onome što sam tokom rata i u prvim posicratnim godinama radio kao poljski državljanin, u poljskoj armiji i u poljskoj službi“. Na podsećanje novinara da je sam jocdnom rekao da „kritičari ne mogu za sebe da traže pravednost“, Rajh-Ranicki kažc: „Ja i no zahtovam pravcdnost. i dobro znam u kojoj zemlji živim“.

Nemački „ncdcljnik „Cajt“ Rajh-Ranickom zamora što nijc Javno i ranije govorio o svojoj prošlost ali naglašava da je razlika u tome da li je neko kao 24-godišnji, izgladneii Jcvrcjin bez porodice radio za komunističku Poljsku čiji su mu građani spasli život, ili da li je ncko jcš 1989, u poznim godinama i sa svim privilegijama „u džepu“ slavio komuniste u Istočnoj Ncmačkoj. Liberalni nedeljnik i nc pokušava da sudi „literarnom papi“ i zaključuje: „Stvarni predmet rasprave jeste u stvari uloga intelektualca u našem vcku. Oni koji štite Rajha-Ranickog radc to tako kao da jc zabranjcno pitati o nočijoj prošlosti. Ali, roč jc o tome ko kako pita. U slučaju Rajha-Ranickog nisu pitali vcć denuncirali. To, međutim, nc menja ništa u činjenici da ie istina, u emfatičkom smislu, iskaznica intelektualca. U tome leži opasnost koja ni u jednom prcihodnom stoleću nije bila tako zastrašujuće očigledna kao u ovom“.

20085

Регекпозк! тотат 5е ртодаји и птанта оа 30.000, a svi naslovi stariji od doa meseca su

— Бајап

Jasna Šarčenić

Tržište knjiga je češki fenomen, ali i najbolji pokazatelj cnoga.· što se u Češkoj Republici dogodilo od trenutka kada je kruta socijalistička privreda ustuknula pred logikom novog ekonomskog sistema.

Danas je u Češkoj Republici registrovano gotovo tri hiljade izdavača (iako se izdavaštvom ozbiljno bavi samo četiri stotine, ostali objavljuju po jednu ili dve knjige godišnje). Petnaest najjačih godišnje obrne približno po sto miliona čeških kruna (pet i po miliona nemačkih maraka). Najveći češki izdavač, Ivan Železni, beleži godišnji obrt od i40 miliona kruna, a mesečno proda blizu dva i po miliona knjiga.

Ako se broju čeških izdavača doda svakim danom sve više distributera knjiga, njihovih nakupaca i knjižara, jednostavnom računicom dolazi se do podatka da svaki drugi Čeh živi od knjige. Ne bi knjiga danas u Češkoj bila „veliki biznis“, niti bi češko tržište knjige bilo jedno od najdinamičnijih u ovoj zemlji da Česi nisu tradicionalno vezani za knjigu. Ona je ovde uvek bila voljena, a danas je ova nacija —

Капоме Увм

= ресе

Prag, (AFP) -— Dvadesetdeveti filmski festival u Karlovim Varima, koji se održava 1 — 9 jula, finansira se privatnim sredstvima, i koncipiran je na potpuno novim osnovama, predočavaju organizatori ove manifestacije. Predsednik žirija je Branko Lustig, koproducent Spilbergovog filma „Šindlerova lista“, a kao gosti festivala u ovu poznatu češku banju treba da On ruski režiscr Andrej Končalovski, engleski režiser Džon Šlezinger Čiji će rimejk „Ponoćnog kauboja“ otvoriti festival, i francuski glumac Filip Nosre. Pošto su ubeđeni da je novi način finansiranja dobar, orga-

navodi češki ekonomski nedeljnik „Ekonom”“ — u samom svetskom vrhu po broju pročitanih knjiga. Citaju se na svakom koraku — u gradskom prevozu, u parkovima, pa čak i u — pivniсата. Кпјва је и Ceškoj i danas, kao i decenijama unazad, dostupna svakom džepu.

Zbog velike konkurencije, izdavači zaziru i od vclikih tiraža. Tiraž veći od sto hiljada primcraka je gotovo izuzetak. Najveće tiraže beleže detektivski romani

(30 hiljada), a češka proza —

~ вреогдох

2 2

рговбји(0 5: Branko lusfig, predsednik Žirija u Karlo vim Varima

nizatori su odlučili da sc Filmski festival u Karlovim Varima ubudućc održava svakc godinc.

izuzimajući veličine kakve su Hrabal, Kundera, Škvorecki ne prelazi tiraž od pet hiljada primcraka. Strani bestseleri beleže prosek od 15 hiljada, a češka poezija do hiljadu.

Prošle godinc se u izlozima čeških knjižara pojavilo osam hiljada novih, nasiova, pet puta više u odnosu na 1989. U knjižarama kažu da od izdavača naručuju samo novc naslovc, jcr su

oni stariji od dya mescca — ba«+.

"јан. |

u političke vode

Poznata grčka pcvačica Nana Muskuri tvrdila je oduvoek da је рон Ка пе !песгозије i da jc se čak plaši. Uprkos tim izjavama sledećih nckoliko godina politika će biti njeno jcdino zanimanje. Ма педауг ит izboшта та Еугорзк! рапатспл! Nana Muskuri jc izabrana za evropskog poslanika. Na insistiranjc Mirtijadisa Evereta, lidera konzervativnc grčkc partije „Neca demokratija”, umctnica jc bila treći kandidat na listi ovc partije.

Kandidatura i uspch 57-godišnje pcvačicc izncnadili su mnogc u Grčkoj, jor u toku svoje 30-godišnje karijere Nana Muskuri, nosilac 300 zlatnih pioča, nijo pokazivala nikakvc političko ambiciic. Grčki novinari čosto su jc kritikovali što sc, za razliku od Meline Merkuri, koja sc vrlo aktivno protivila pukovničkoj diktaturi, nijc nijednom oglasila. Kad su 1967. u Atini vlast uzeli vojnici, Nana se presclila

DO JUČE NEZAMISLIVI! ŠEKSPIR

Julija na

NANA MUSKURI, POSLANIK U EVROPSKOM PARLAMENTU e Ne хатта те ов Македотја —

Nekada veoma popularna, 57. godišnja grčka pevačica, poput svoje slavne prethodnice Mcline Merhuri, uplovila

'tano prodavale u Grčkoj.

: BORBA PONEDELIAK 27. JUN 1994.

u Švajcarsku; njenc pločc su sc, za razliku od Molininih ploča i filmova koji su bili na crnoj listi, neprestano i ncsmc-

Čim jc izabrana u Evropski parlament, Nana Muskuri jc već iritirala dco svojih sunarodnika izjavom da ioj borba oko Makedonije nc znači baš ništa. Makedonsko pitanje je, naimc, najzapaljivija toma Koja je u političkomi životu Grčkc pokrenuta poslednjih godina.

2. 8.

hebreiskom,

Romeo na arapskom

Izraelski i arapshi alumci, pet godina pripremali tragediju о регопзкт ljubavhicima, čija je premijera nedavno bila u

Jerusalimu

Ilija Mimica

Кепезапзпа Voenccija jc bila „kompjuterska greška“. Šekspir jc mislio na Jerusalim ili Sarajcvo kada je pisao „Romea i Juliju“. Četiri sto tridcsct godina nakon smrti, Šckspir još uspeva da podstaknc „skandal“, poscbno ako Romca i Juliju personalizuju jedan Palestinac i jedna Jcvгејка. U Jerusalimu, u palestinsko-izraelskoj koprodukciji režiscri Fuad Avad i Aran Danijel su postavili na sconu „Romca ! Ји и“

за Мопекта koji govore arap--

ski, i Kapuletima koji воуоге hebrcjski. U novom scenskom izdanju, koje je uzbudilo ponajvišc cvropsku štampu, dvc zavadđene porodice koriste, umesto mačcva, oružjc Kkojc jc bilo u svakodnevnoj upotrebi u Intifadi — kamenice i bodeže. Događa sc, međutim, prvi put da palestinski i izraelski glumci rade zajedno. To jc vcčc Šckspirovc tragedije na Hebron Roudu, u pozorištu „A! Kasaba“, gde je prcmceštcna zbog ncmogućih uslova, čas za jednc čas za druge, u pozorištu Al Hakavati u istočnom ili pak u jermenskom kvartu starog Jcrusalima. Šckspir u ime mira. „Ovaj nam dan donosi tužan mir, ni suncc zbog toliКе iugc ncće svojc licc da pokaје. Рофто. Podalje od ovog mosta govorićomo O OVOJ tragcddiji. Nekom će biti oprošteno, пеко бе ћи | кахпјеп“. То је Нпаle velike tragedije.

Ova bliskoistočna postavka; nezamisliva do pre par mcscci, gostovaće uskoro na scenama Belgije, Francuske i italije. Preпујега је дуа рша одјавапа, једnom nakon jevrejskog masakra u Hebronu, drugi put nakon palestinskih auto-bombi. A giumci su je, sa obe strane, pripremali pet godina. Omogućila ju je autonomija Gaze i Jerihona. Tako govori Aran Danijel, direktor izraelskog Pozorišta „Kahan“.

Tckst sc igra na dva jezika. Glumica Orna Kac u ulozi Julije Kapuleti obraća se svom Romeu Montokiju, Palostincu Kalifi Naturu, na hebrejskom, on njoj na arapskom. „Našim smo radom na postavljanju tragedije veronskih ljubavnika na sccnu „svete zemlje” hteli da podsetimo na ncbrojcnc Romoc i Julijc dva na-

· roda, ubijene tokom decenijskog

sukoba“, kažc korcžiscr Aran Danijel.

Mnogima sc prcdstava nc dopada. Za palestinski deo publike progonstvo Romca Montckija trebalo bi da ima precizno znaбепје; nc drugačije od odluka što su ih ranijih godina donosi!e izraelske vlasti. Ali, pretnje jevrcjskih ckstrcmista prima i Aran Danijel. Za njih, fundamentaliste s jevrejske strane, predstava podstiče „mošovitc“ jcvrcjsko-arapske brakove. Paradoksaino je što je Palestinac Romeo pred samu predstavu sirahovao od ncugodnih reakcija svog dela

publike u trenucima, dok ljubi

Izraelku Juliju!

i | i | ~

дете гута агаве

| | | " : Е