Борба, 25. 07. 1994., стр. 20

|] китова Џ SVETU,

__ _ WEWwww.XYuhi) НЕ НЕ era aan aaa a Sao a НЕПАРАН Ане

JOŠ JEDNA KONTROVERZNA IZLOŽBA SLAVNOG RUSKOG SLIKARA

Apokulipsa Ilje Glazunova

„Verovatno najpopularniji živi slikar „Art repi“, danas propagira nacional-patriotiz

ma

Branko Stosic

Kao i u doba Hruščova, kada je bio „disident“, ili Brežnjeva, kada je važio za dvorskog portretistu, Ilja Glazunov i danas, u vreme Jeljcina, kao najizrazitiji umetnik-patriota, privlači publiku u neverovatnim gomilama. Njegova poslednja izložba u Manježu, podno čuvenog trga i zidina Kremija, zabeležena je ne samo kao najposećenija, već i kao spektakularan propagandni plakat nove struje u kulturnom životu Rusije, čijim pobornicima je prvostepeni cilj čistota nacije. Iznad svega, međutim ona je Ilju Glazunova otkrila kao majstora reklame ili — kao što je, ne bez cinizma, primetio jedan kritičar — pokazala je da „savremeni umetnik modernista ı postmodernista uopšte ne mora da zna da slika: mnogo je važnije da svom imidžu obezbedi pravi dizajn!“ Kažu, i to je umetnost. Izložba je bila zatvorena prošle nedelje, ali ju je tri dana kasnije, u prošlu sredu, ponovo OtVOTIO predsednik Boris Jeljcin, da bi se lično oduševio „duhom optimističkog patriotizma“ koji izbija iz Glazunovljevih slika, posebno iz jednog monumentalnog strip-kolaža „Rusijo, probudi se“, sastavljenog iz likova koji su obeležili njen tekući vek od dinastije Romanovih, preko

KNJIGE O KOJIMA SE GOVORI

Revolucija sestog сија

Lenjina, Trockog, i Staljina, do pisca Solouhina. Ovo gigantsko platno dvogodišnje proizvodnje okosnica izložbe — spektakla, nosi poruke koje otkrivaju novog Glazunova. U središtu slike, u krupnom planu, mladić go do pojasa. U jednoj ruci, podignutoj, drži automat, u drugoj Bibliju. Na tregerima koji drže poluvojničke pantalone — metalna kopča sa natpisom „Bog je s nama“, na ruskom, dok je ta ista fraza na nemačkom (Gott mit uns), na istim takvim kopčama, krasila ramena hitlerovskih soldata. Pod junošinim nogama se valja tabla sa natpisom „Rusi, napolje iz Rusije“, a malo iza njega je dečak u rubaški, koji udara u doboš na kojem piše „Rusija — Rusima!“ |

Smisao ovog poziva u boj leži podalje, u desnom uglu slike: starica sa unucima, ruska porodica uvezana konopcima, sa odgovarajućim tekstom — prodaje se za 1.000 dolara, što se više nego uklapa u glavnu lozinku nacional-patritoskih i socijal-nacionalnih partija da režim rasprodaje Rusiju. (I kako je Jeljcin baš na tom platnu video „duh optimističkog patriotizma“, Када patriote njega optužuju da rasprodaje Rusiju — ostaje nejasno, ako se odbaci insinuacija da je posetom izložbi najavio novu trku za predsednika i rešio da „unapred osigura glasove nacional-patriota“). Ostaje nedoumica da li je to uistinu novi Glazunov ili —

“ (ne samo u Rusiji), kao što je 1986. pisalo u časopisu am pod hitlerovskom lozinkom „Вод је 5 па-

uvek isti „politički avangardista“, neponovljiv umetnik da sebi obezbedi sve, i najbolje, ma ko da sedi u Kremlju i, pri tomc sačuva vid opozionara. Ljudi koji pamte, i sada se, u pismima novinama, sećaju prve njegove izložbe, pre tri i po decenije, tvrde da to nije isti slikar: slikao je ljude, ne gen-seke i članove Polit-

_ biroa, kao da je ilustrovao l)o-

stojevskog, koji je tada faktički bio na crnoj listi. A, desetak godina kasnije, na izložbi na Kuznjeckom mostu, na jednom od njegovih platna-monumenata, pojavio se i Solženjicin, a to jc bilo vreme kada se samo za čitanje „Ivana Denisaviča“ moglo stići na Kolimu, u gulag. (Slika je zabranjena, skinuta, ali izložba nije bila zatvorena, 510 је, inače u takvim „spornim“ i „antisovjetskim“ slučajevima bilo pravilo od kojeg se nije odstupa1o). Eto, to je Glazunov (64), koji je još u doba Hruščova imao pa505 та inostranstvo, ı u njemu 5е proslavio slikajući portrete Jovana Pavla Drugog, Indire Gandi, španskog kralja Huana Karlosa... pošto je imao dobre preporuke iz Moskve, gde je pre toga uspešno namalao mnoge ambasadore i domaće velikane.

TI sada u Manjež, vanredno, stiže Jeljcin, da se divi umetniku koji se pet decenija posle pada nacizma vraća eklektici umetnosti iz doba Adolfa Hitlera.

Posle svetskog uspeha koje su postigle knjige fizički hendikepiranog, a mentalno superiornmog Stivena Houkinga (Stephen Hawking), može se dogoditi da i knjiga jednog naučnog entuzijaste osvoji svet: reč je o „Sedam eksperimenata Ruperta Šeldrejka koji bi mogli da promene svet”. Šeldrejkova knjiga izišla je pre nekoliko meseci

kod jednog novog i veoma ambicizonog london- ·

skog izdavača, Fourth Estate, Svi engleski „ozbiljni“ listovi, s izuzetkom Fajnenšel Tajmsa, napisali su veoma povoljne ili u najmanju ruku analitične recenzije. :

FT, međutim, misli da je u pitanju uzorak površno i aljakavo istraženog besmisla. Ozbiljni i u naučnim krugovima cenjeni New Scientist, piše da je Šeldrejkova knjiga ne samo neobično važna, nego i izuzetno zanimljiva.

Šeldrejkovih „Sedam eksperimenata koji bi mogli da promene svet“ dostupni su svakom čoveku i, što je još važnije, ne traže nikakvo posebno naučno obrazovanje.

Svrha svih ovih eksperimenata je da dokažu kako, pored poznatih fizičkih sila, postoje i sile koje moderna fizika i ostale prirodne nauke nisu istražile. Šeldrejk ove sile naziva morfogenetskim i razume ih kao neku vrstu energetskog i genetičkog rezimea prethodne čvolucije. Zahvaljujući ovim silama, koje sadrže celokupne informacije o prethodnom razvoju vrste, moguće je, na primer,

AMSTERDAM Роптећ Van Goga

Amsterdam (AP) — U Van Gogovom muzeju u Amsterdamu, koji poseduje najveću svetsku kolekciju dela ovog umetnika, održava se izložba njegovih porterta nastalih u tzv. Pariskom periodu.

Od 35 autoportreta koje je Van Gog naslikao za života, 22 sada prikazana publici, nastala su u vreme njegovog boravka u Parizu. Na slikama je uočljiv prelazak sa tmurnih na svetlije i čistije boje, a većina njih — smatra kustos izložbe Luj van Tilbor.

22;

А оп зе хађамјја: Кирет бе! гејк

da između psa i njegovog gospodara postoji sasvim neobična bliskost i prepoznavanja ili da ptice svake godine uspevaju da pronađu gnezdo koje su prošle godine napustile.

Ukoliko bi svojim eksperimentima uspeo da dokaže postojanje morfogenetskih sila ı šestog čula koje na njima počiva, Šeldrejk bi, naravno, modernoj materijalističkoj nauci zadao otprilike isti udarac koji je u svoje vreme religijskom tumačenju nastanka sveta zadao jedan drugi genijalni amater u nauci — Čarls Darvin.

Šeldrejk se dobro zabavlja dok prati reakcije na svoju knjigu: „Moguće je da ovi eksperimenti propadnu, ali skeptici bi trebalo da budu zahvalni što će njihove tabue neko naučno proveriti“.

BORBA PONEDELJAK 25. JUL 1994.

MAMERIČKE FEMINISTKINJE, PRSA U PRSA, ZAPOČELE BORBU ZA SVOJA

PRAVA

„Predstava“ U Mmiefrog

Kako su dve pripadnice „Ročesterske grupe“, u prošlonedeljno vrelo podne, u njujorškoj podzemnoj železnici, manifestovale „deerotizaciju ženskih grudi“

Slobodan Pavlovic

Smatra sc da, u principu, Njujorčane ništa ne možc da izncnadi. Pogotovo kad pasja vrućina i stopostotna vlaga pritisnu „veliku jabuku“, kao što jc to ovih poslednjih ncdclja slučaj na celom ovom pojasu Istočne атепске ођајс. -

I pored toga — kad po ovom lepljivom vremcnu čovcku nijc ni do čega (nc računajući hladno pivo, bazcn i sl) — na gornjoj strani Istočnog Mcnhctna došlo je, prošlog četvrtka, do krkljanca kakav ni u Njujorku odavno nije viđen.

Gužva je, zapravo, počcla ispod zemlje, u kasnijim popodnevnim satima, kad su gospođicc Rozita Marulanda i Berta Kontol ušla — u već prilično napakovani mctro — u svom maksimalnom toples izdanju. Kako se kasnijc ispostavilo, onc su poskidale svoje majice na stanici u 68. ulici i zatim mrtve hladnc (u ovoj duplo usijanoj atmosferi) započele vožnju tokom koje, u sledećih pola sata, iz vagona njihovog metroa niko nijc izišao dok je prilično teško pisati broj i izgled onih koji su na usputnim stanicama pokušavali da sc ukrcaju. ra biti univerzalno priznato. Ne možc da važi samo u parku i na ulici, a da nam bude uskraćeno u metrou, ili na nekom drugom javnom mostu“ — izjavila je, tom prilikom, gospođica Marulanda, sudeći po kolegama koje su imale sreću da izveštavaju sa ovog njujorškog ugođaja.

„Ročesterska grupa“ amocričkih feministkinja poverovala je pre dve godine da je dobila svoj rat, kad je Vrhovni sud državc Njujork stavio van snage dotadašnji zakon, koji je ženskom svetu dozvoljavao da se, samo u parkovima, šeta razgolićen do pojasa. Uz obrazložcnje, „ako mogu muškarci, zašto пе bi mogle žcne“, sud je ozakonio javno toples prikazivanje radnih ljudi i građanki, pod uslovom da to „ne budc u ncpristojnoj formi“ — ali sa ovlašćenjem svojim nadležnim službama (kao što se to videlo u prošlonedeljnom metro slučaju) da prilično slobodno tumače i primenjuju ovu zaštitnu klauzulu.

Debata o tome koliko je koja 'forma ženskog toplesa (ne)pristojna, uvcliko jc prevazišla proteklih dana atar grada i državc Njujork. Za tandem Marulanda-Kontol ustanovljeno је да је гаnijc viđen bez gornjeg dcla odcće u njujorškoj Gradskoj većnici

Policija je, kao što obično biva, pokvarila ovu andergraund predstavu — kad je bilo najlepše. Zaustavila je metro ı — ne obazirući se na proteste muškog okruženja i saobraćajni zastoj, u vidu kilometarske., podzemne kolone — upustila se u ubeđivanje Rozite i Berte koje su se, u međuvremenu, deklasirale pred svojim brojnim navijačima kao prvoborci jednog novog pokreta za ženska prava. ·

Розје 20-пипшпор ргерапјаnja sa (ženskim) policajcima, gospođice Marulanda i Kontol, zaključile su da će im, ipak, biti bolje da se odenu u svoje majice i vrate na svetlost njujorškog dana, pre nego što ih organi uzmu pod svoje — oko garderobe, daljeg prevoza i smeštaja...

Izišle su na ulici u — deklarišući se kao pripadnice poznate „ročesterske grupe“ lokalnih feministkinja — obezbedile sebi odmah tu i improvizovanu konferenciju za štampu, na kojoj su zatražile, za sebe i sebi slične, „elementarna ustavna prava“, koja im policija, kao što se upravo videlo, i dalje uskraćuje.

„Naš je cilj da deerotizujemo ženske grudi i to naše pravo mo-

Brando o sebi

_Tpc06a Ja cc rtojanv y M3JiaFby

Marlon Вгапдо (на слици), добио је рекордних шест милиона долара за аутобиографију која, овог лета,

„Рендом Хауса“ под називом „Брандо“: Песме које сам научио од своје мајке“. Због рада на овој књизи, Брандо је одбио да даје било какве интервјуе осим што је учествовао у једночасовном документарном програму, који је финансирао овај издавач, а који ће бити продат некој од ТВ компанија.

i pred ekskluzivnim radnjama na Petoj aveniji, a čuje se i da „nema vikenda kad se u svom bruklinskom kraju ne šetaju u garderobi koja se sastoji od ŠOrtsa, patika i ranca na leđima“.

Popularni nedeljnik „Vilidž Vois“, otišao je korak dalje u istraživanju ovog slučaja, i došao do zaključka da bi „ročesterska grupa“ naišla na punu podršku javnosti, „kad je ne bi zastupale aktivistkinje koje su zašle u četvrtu deceniju života, sa strukom širim od ramena i grudima koje su im se opustile do pojasa“.

Ovaj dopisnik ima obavezu da prenese i svoje viđenje, ali i pravo da se distancira (u principu) od takvog šovinističko-nedžentImenskog pristupa časopisa iz Grinič Vilidža... Uz korišćenje prilike da se, za kraj ovog izveštaja, citira Džon Lio, iz popularnog „Njujorkera“, koji — povodom tekuće toples ofanzive američkih feministkinja — piše i sledeće: „Teško je podržati argument da ženske grudi nemaju seksualnu vrednost tokom ovih julskih vrućinština; odnosno da moraju da budu pokrivene tOkom ostalih meseci. Odlučimo se već jednom! ili — ili!“

—

SA ae al ai aa la a sani

пуан аи ава

| . 4