Борба, 08. 10. 1994., стр. 5
ревизија и
рату
БОРБА
КОНФЕРЕНЦИЈА ЗА ШТАМПУ СЕДМОРИЦЕ ПОСЛАНИКА СРС
=
Радикали «се поцепали
Групу отцепљених радикала предводи Јован Гламочанин, а уз њега су и Ђорђе
Танић, Данило
Голубовић, Милорад Црњанин, Мирослав Јовановић, Драган
Арсић и Зоран Тешовић Ф Група оптужује Шешеља и најављује формирање нове странке СРС — Никола Пашић -
Београд. — У посланичкој групи Војислава Шешеља нисмо имали - елементарне услове за обављање функција савезних посланика јер се све сводило на скупштинске инциденте. Блокада парламнета води анархији и увођењу диктатуре, што Шешељ и као стручњак добро зна, па је тим већа његова одговорност за нефукционисање Скушштине.
Овако је јуче новинарима објаснио формирање новог посланичког клуба СРС у Већу грађана Савезне скупштине Јован Гламочанин, који предводи групу отцепљених радикала. У новом клубу СРС, поред њега су Ђорђе Танић, Данило Голубовић, Милорад Црњанин, Мирослав јовановић, Драган Арсић и Зоран Тешовић. Циљ им је спречавање будућих инцидената у парламенту и стварање елементарних услова за његов рад, што са Шешељем није било могуће остварити. Гламочанин је такође најавио и формирање нове странке СРС — Никола Пашић која би се, како је рекао, вратила радикалској традицији у Србији, изборе у
АЛЕКСАНДАР СТЕФАНОВИЋ 0 РАДИКАЛСКИМ ДЕОБАМА „Језтро странке јединствено“
Београд. — Одласком седморице савезних посланика Српска радикална странка неће бити много погођена, јер ће страначко језгро остати доследно и јединствено, изјавио је јуче за „Борбу“ Александар генерални секретар СРС и посланик у – републичкој скупштини.
— „Побегуље“ су маргиналци без популарности, људи који су на различите начине уцењивани и купљени директорским местима у друштвеним фирмама, додаје Стефановић, мислећи притом на Ђорђа Танића (директор Београдског багерског предузећа) и Данила Голубовића (директор „Техногаса“ у једном регионалном центру).
Међу радикалима се прича да се овакав унутарстраначки „удар“ очекивао већ
Стефановић, _
је блокиран, Гламочанин је узвратио „и тамо су многи радикали незадовољни инцидентним Шешељевим понашањем“, тврдећи да се странка осипа већ пола године због таквог деловања лидера СРС. - То што су, као што је по_ знато, још на почетку мандата сви посланици СРС ковер"тирали оставке, за њега не представља проблем јер је „општи став и стручна оцена да оставке немају правно дејство, могу се поднети и повући“ што је, како је рекао својевремено и потврдио Одбор за мандатно-имунитетска питања и само Веће грађана. Гламочанин је поред осталог замерио Шешељу што је инцидентом (27. септембра) омео расправу 0. лошим ефектима економске политике Савезне владе и погубним мерама блокаде уведе-
садашњим органима СРС, као и формирање новог посланичког клуба радикала у републичкој Скупштини.
Гламочанин је одбацио улазак у коалицију са СПС и ДИС ЦГ којима је, за већинско одлучивање у Већу грађана потребно таман толико гласова колико има новоформирани клуб радикала. Није међутим искључио могућност међустраначког договарања, па и са социјалистима, под условом да „промене однос према националном питању“, у шта за сада не верује.
По његовим речима, група је спремна и на искључење из СРС („очекујемо такву одлуку од Централне отаџбинске управе“) а у парламенту ће се борити за исте циљеве (СРС) само другачијим методама него што су Шешељеви. На новинарско
питање — зашто се радика- ним __ против _ Републике ли цепају баш док је Шешељ _ Српске. Такво Шешељево деу затвору, он је одговорио · ловање наноси штете и
странци и чланству, јер прилика да се изнесу познати ставови СРС није искоришћена због блокаде Скупштине коју је Шешељ изазвао.
В. Вигњевић
РАКИТИЋЕВ ДЕПОС СПС успешно
„таква се одлука од раније припремала, а ми се Шешеља не бојимо“. Упитан, такође, због чега очекује формирање новог клуба СРС у парламенту Србије, када овај ни-
више од месец дана, а да је разбија све било јасно пре три сед- 5 мице када је на промоцији опозицију
књиге Јована Гламочанина („За уједињено српство“) један од гостију био и Радмило Богдановић. =
Радикали сада очекују да им се нешто слично деси иу републичком _ парламенту. Стефановић каже да већ зна имена двојице „кандидата“, али не желе да износе имена, нити да од тога унапред праве случај.
— Сасвим је јасно да ова седморица савезних посланика немају право да формирају посебну посланичку групу, јер према члану 30 став 4 Пословника Већа грађана, сви посланици са једне листе и из једне странке морају бити у истом посланичком клубу, тврди Стефановић. M. M.
Расцеп у СРС и последице тиме изазване које ће се вероватно одразити и на однос политичких снага у савезном парламенту побудило је међу новинарима највише пажње на конференцији за штампу Ракитићевог Депоса која је у Скупштини одржана после. радикалске. Тако је Радомир Урошевић рскао да се „социјалистима мора одати признање за успешно разбијање опозиције“. Страхиња Кастратовић, сматра да седморица радикала могу бити групација која ће сарађивати са социјалистима („видећете, расцеп у СРС ће бити ударна тема на државној ТВ“) али они по закону неће моћи да буду савезни посланици уколико формирају нову странку. Међутим, СПС ће, ако треба, жртвовати и закон због новог савеза, што ће још више поткопати правну државу у коју се стално заклињу.
РИЧАРД ГОЛДСТОН, ТУЖИЛАЦ МЕЂУНАРОДНОГ КРИВИЧНОГ ТРИБУНАЛА Основати стални мећународни кривични трибунал. _
Београд, (Танјуг) — Потпредседник Савезне владе и савезни министар правде Урош Кликовац примио је јуче у Палати федерације тужиоца Међународног кривичног трибунала Ричарда Голдстона, са сарадницима, саопштио је јуче Савезни секретаријат за информа-
ције.
У дужем и отвореном разговору Урош Кликовац је изнео ставове наше Владе у вези са образовањем и функционисањем Међународног трибуна за суђење ратним злочинцима, који су почињени на територији бивше СФРЈ; каже се, поред осталог, у саопштењу.
Истакнуто је да Савезна влада остаје при својим ставовима са којима је упознала и генералног секретара Организације уједињених на-
ција.
Наш принципијелан став је да се оснује "стални, а не ад хок Међународни кривични трибунал, чије би компетенције важиле за све ' државе и починиоце злочина против човечности и међународно! хуманитарног права.
Ричард Голдстон је истакао да би међународни кривични трибунал успешно радио, не-
опходно је да има кредибилитет, заснован на принципу непристрасне правичности. Руководећи се овим професионалним принципом, очекује помоћ од свих државних органа и организација који су заинтересовани да се пред суд правде изведу сви починиоци ратних злочина. То је и био мотив ове посете СРЈ како би кроз непосредне разговоре дошли до сазнања о могућим облицима сарадње са југосло Зен ским надлежним органима. Ричард Голдс је дао вуну: подршку нашем ставу о формирању сталногмеђународног кривичног трибунала, чије би се компетенције односиле на све државе подједнако.
Током боравка у СРЈ тужилац Међународног кривичног трибунала Ричард Голдстон је разговарао и са савезним државним тужиоцем Миломиром Јаковљевићем, проф. др Зораном Стојановићем, председником Комитета
нима против човечности и међународног права и замеником савезног министра иностраних послова др Радославом Булајићем“, каже се на крају саопштења. |
за прикупљање података о извршеним злочи-
ДНЕВНИК |“
_ (УБОТА-НЕДЕЉА 8-9. ОКТОБАР 1994.
ПАТРИЈАРХ ПАВЛЕ У ИНТЕРВЈУУ „СРПСКОЈ СТВАРНОСТИ“
„ћко би требало да се одржи, не велика, него чак и мала Србија по цену злочина, ја на то не пристајем“
Вашингтон, (Танјуг) — „Ако би требало да се одржи, не велика, него чак и мала Србија, по цену злочина, ја на то не пристајем. Ако би требало да се и последњи Србин одржи по цену злочина, па макар и ја био тај последњи Србин, на то не пристајем.. Има сигурно Срба који нису кадри да се овог принципа држе, али има у овом рату толико злочина и са друге стране, са стране муслимана и Хрвата. Само ће божја вага моћи да измери колико је злочина на једној, а колико више на другој страни“.
Ово је у интервјуу за најно-
_ вији број часописа Срба у САД
„Српска стварност“ изјавио патријарх српски господин Павле.
Патријарх је, такође, рекао да се рат који се.води на простору бивше Југославије мора што пре окончати и успоставити мир који би био праведан за све.
Тај мир је, како каже, било могуће лакше остварити пре него што је рат избио, подсећајући да је у Лисабону већ био склопљен спразум о мирној подели Босне по кантоналном принципу. Алија Изетбеговић је тада, подсетио је Патријарх, повукао свој потпис са документа, изјавивши да је спреман да уђе у рат да брани Босну какву свет признаје.
„Они који не признају ту унитарну Босну проглашени су аг-_ ресорима и злочинцима“, наводи српски Патријарх.
Одговарајући на питање и примедбу да се у Америци сукоб у Босни види као грађански, али и као верски рат, Патријарх је оценио:
„То је грађански рат. Босна је у суштини Југославија у малом. Ту постоје етничке групе, па иако је грађански рат, присутна је и верска компонента... али по мом схватању, грађанска компонента је доминантна“, наглашава патријарх Павле. Он је додао да је православна црква „од самог почетка тежила да делује у правцу мира, у правцу и српства и човечности и братства“. Он наглашава да „у овом моменту Срби треба да буду људи, да воде бригу једни о другима, да будемо као један организам“.
Српски патријарх Павле је у интервјуу посебно желео да нагласи да Српска православна црква настоји да гледа на догађаје објективно и праведно. „Хоћу одмах да кажем да не желим да свој народ, у овим несрећама у којима се налази, представим бољим него што јесте. Ми верујемо да је Бог свезнајући. Он све види и све зна“, рекао је Патријарх.
И Вера И И и ШН НЕ
САБОР ХРВАТСКЕ 0 РЕЗОЛУЦИЈИ 947 САВЕТА БЕЗБЕДНОСТИ Траже ce механизми присиле
за реинтеграцију Крајине
Гордана Гојак
дописник „Борбе“ из Загреба
_ Предстојећих сто дана учинит ћемо све како бисмо дошли до задовољавајућег _ приједлога рјешења и како би се на терену конкретно кренуло у рјешавање кризе на нашем територију — рекао је хрватски министар вањских послова др Мате Гранић заступницима „доњег“ (Заступничког) дома преносећи јучер извјештај своје владе у вези усвајања Резолуције 947 Вијећа сигурности УН-а о продужењу мандата Унпрофора у Хрватској. Истичући да је та Резолуција „плод једног од најтежих, најсложенијих и најинтензивнијих кругова мултилатералног политичког преговарања, којег је Хрватска досад водила у оквиру међународних форума и установа“, Гранић је препричавањем њеног садржаја настојао увјерити заступнике како „Република Хрватска може бити задовољна њезиним политичким садржајем“.
— Од највеће је важности што је Резолуција 947 у том погледу учвршћује темеље рјешавања проблема окупираних хрватских територија (УНПА-подручја) у оквиру суверености и територијалне цјеловитости Републике Хрватске, док је једнако важно што је постигнута опћа сугласност о начелима узајамног признања свих држава у оквирима међународно признатих граница рекао је потом др Мате Гранић признајући да се „у овом тренутку не може бити задовољно оперативним досезима најновије Резолуције“.
Будући да је коначно и код заступника Сабора превагнула свијест да је Резолуција 947 резултат односа политичких снага на Ист Риверу, то су они из владајуће странке (ХДЗ) предложили — предвођени Владимиром Шексом, новим потпредсједником Сабора — да хрватска влада затражи од Вијећа сигурности и Контактне скупине уграђивање у Резолуцију и механизам присиле, која би и све досадашње резолуције УН провела у дјела, као и рокове у којима се то мора остварити. Ратоборни
генерал Бобетко
Загреб, Танјуг. — Начелник Главног штаба хрватске војске, генерал Јанко Бобетко, изјавио је да се хрватска војска мора максимално спремати за извршавање „националног задатка“, односно „ослобађање привремено окупираних територија“.
Говорећи о официрској школи у Загребу, Бобетко је, како
_ преноси хрватска штамна,
рекао да сви очекују решење мирним путем, али да хрватски војници морају у сваком тренутку бити спремни на ту „завршну историјску задаћу“, која укључује и повратак избеглица. У . обраћању полазницима официрске школе, Бобетко је, према изв зају сплитске „Слободне Далмације“, упозорио да је то „аикола рата и припремања за рат“ зато што је део Хрватске још увек, како је рекао, „окупиран“.
И ______________________--_-----==-
ОБЈАШЊЕЊЕ: У тексту „За пензионерску драму одговорна влада“ у изјави др Миросинке Динкић уместо речи „ребаланс“ тре-
бало је да стоји „пробој у фондовима социјалног осигурања“, будући да ће по процени др Динкић та три фонда имати двоструко веће расходе од планираних. Иста грешка поткрала се и у под
наслову. Извињавамо се др Динкић и читаоцима.
Т.Ј.