Борба, 08. 10. 1994., стр. 6
6 Ви
== BORBA SUBOTA-NEDELJA 8-9. OKTOBAR 1994.
NOVA JUŽNA AFRIKA | SVET
=
Маје tajne komplimenata
Razuijeni svet vidi režim u Pretoriji kao moguću pokretačku snagu opštedržavnog oporavka većeg dela afričkog kontinenta
Milovan Jauković dopisnik „Borbe“ iz Pretorije
„U celom svetu postoje danas tri reči koje zajedno izražavaju trijumf slobode, demokratije i nade u budućnost. To su predsednik Nelson Mandela“.
Ovim komplimentima predsednik Bil Klinton obasuo je legendarnog južnoafričkog lidera koji boravi u osmodnevnoj poseti SAD. Neposredno pred susret s američkim predsednikom Mandela je istupao u Generalnoj skupštini UN, gde je dočekan sa retko viđenim počastima i ushićenjem.
Ne dugo pre toga ovdašnju prestonicu zvanično su posetili britanski premijer Džon Mejdžor, „francuski „predsednik Fransoa Miteran i brojni najviši afrički državnici. Sredinom meseca Mandeli predstoji pak, zvanična poseta Rusiji. Ovako zgusnut kalendar državničkih susreta i poseta ı ukazane počasti mogle bi se uzeti kao pouzdan znak da nova Južna Afrika poseduje neodoljivu diplomatsku atraktivnost. Gde počivaju tajne takvog tretmana i privlačnosti koja je zemlji do juče pariji međunarodne zajednice tako reći prekonoć donela punu reintegraciju u svetsku zajednicu i status priznatog ı cenjenog političkog partnera? Sasvim je sigurno da snažan lični pečat ovoj popularnosti daje izuzetna harizma i moralni autoritet Nelsona „Mandele, možda i jedinog pravog lidera našeg vremena u kome vlada prava oseka državnika vanserijskog formata. Moglo bi se takođe u nastupima SAD i EZ ргеpoznati i naravoučcnije onc čuvenc izrckc ser Vinstona Čerčila da je krajnji cilj diplomatskih komplimenata da se obezbede određene pogodnosti. U ovom slučaju očuvanju i zaštiti najviših trgovačkih i investicionih partnera Južne Afrike. -
Zeljeni scenario
Savremenu političku konotaciju uloge Južne Afrike na svetskoj pozornici određuje prvenstvcno činjenica da se kroz prizmu zbivanja na jugu „crnog kontinenta“ prelamaju danas mnoga nenačeta pitanja posthladnoratovske ere i dalje krajnje nejasnog koncepta novog svetskog poretka. Razvijeni svet, tačnije zapadne zemlje vide novu Južnu Afriku kao moguću pokretačku snagu opštedržavnog oporavka većeg dela kontinenta, kroz uporedne političke i ekonomske re-
| | | |
forme. Partijska percepcija počiva uglavnom na procenama da Južna Afrika ima dobre izglede i raspolaže duhovnim i materijalnim potencijalima za pohod ka demokratiji operacionalizacije izgradnjom prosperitetnog ekonomskog i stabilnog političkog sistema.
Takav željeni scenario ključna je pretpostavka fundamentalnih novih odnosa koje je Zapad želeo da razvija sa zemljama južno od Sahare. Po okončanju hladnog rata i ukidanja aparthejda s autoritarnim sistemima, Dposrnulim ekonomijama, građanskim ratovima i genocidima, Afrika je bez sumnje mikrokosmos posthladnoratovskog: vakuuma nastalog nestankom stare strukture bipolarnog sveta. Afrika nastavlja da tone u siromaštvo i rasulo nesposobna da razreši etničke i ekonomske probleme, i kao takva predstavlja izuzetno opasan izazov novom svetskom poretku.
U tom okruženju uspešna južnoafrička priča javlja se kao presedan, najsvežiji oslonac novc politike Zapada prema Africi. Ona bi se mogla sažeti u onom što su posmatrači krstili preventivnom diplomatijom za stišavanja etničke tenzije, sprečavanja raspada slabih država i izbijanja ratova. Udarna snaga takve orijentacije je podsticanje i forsiranje razvoja stabilnih multipartijskih sistema u regionu i time uslovljene obimnije ekonomske pomoći. Gruba isfinme
·Uprkos pregrštima. komplime-
nata i u slučaju Južne Afrike ponavlja se pravilo da su razvijeni spremni da odreše kesu i odobre kratkoročnu ekonomsku pomoć, ali samo zato da bi obezbe-
AUSTRIJA DAN UOČI OPŠTIH IZBORA бос ја етоктан strahuju za ishod
Beč (Tanjug) — Dan pred izbore za savezni parlament, austrijski socijaldemokrati i njihov lider, kancelar Franc, Vranicki, strahuju za ishod posle snaženog prodora desnih radikala Jerga Hajdera na lestvici popularnosti među biračima.
Prema rezultatima poslednjih istraživanja raspoloženja javnog mnenja, socijaldemokrati bi u nedelju mogli da osvoje oko 38 odsto glasova — 5 odsto manje nego na prethodnim izborima 1990.
Nespokojstvo među socijaldemokratima izaziva i ponašanje njihovog koalicionog partnera, demohrišćana, kojima se predviđa oko 28 odsto glasova — za 4 odsto manje nego pre 4 godine. U vrhu Narodnjačke (Demohriš-
ćanske) stranke (OVP) se, naime, sve češće čuju glasovi da je „crnima“ (zvanična boja OVP) „dosta ponižavajućeg položaja večitog drugog“, te da bi sada valjalo ući u koaliciju s Hajderovim desnim radikalima. Hajderova stranka bi, prema proceni istraživača javnog mnenja, mogla u nedelju osvojiti oko 25 odsto glasova i istovetan procenat sedišta u parlamentu. Ukoliko desni radikali i demohrišćani zajedno osvoje više od 50 odsto glasova, gotovo je sipgurno da će vođa ekstremno desnog krila OVP Alojz Mok uspeti da sruši liberalnog lidera te stranke, vicekancelara Erharda Buseka i potom stupi u savez sa desnim radikalima, strankom 'koja održava bliske veze sa neo-
Refko viđene poćoasfi: Nelson Mandela i Bufros Gali u sedištu UM
dili dugoročne investicije. Osim
_ toga zapadne nacije ne negiraju
magnitudu problema sa kojima se suočava nova vlada nacionalnog jedinstva. Blagonaklonost i simpatije ne znače ipak da će ta vlada biti prvenstveno ocenjiva-
na prema težini izazova sa koji- ·
ma se hvata u koštac, već naprotiv — prema tome koliko ih uspešno rešava. Drukčije rečeno, Južnoafrička vlada biće pod stalnom lupom razvijenih, a ishodi, bili uspešni ili neuspešni, imaće presudan uticaj na uobličavanje stava ostatka sveta prema čitavom kontinentu. Posrne li Južna Afrika i kontinentu nema spasa. Ta gruba istina bila je povod američkim analitičarima afričkih prilika Herbertu Adamu i Kogil Modli da zaključe kako Južna Afrika predstavlja laboratorijski test novog globalnog kompromisa Severa i Juga. Dvoje autora smatraju da rascep između Severa i Juga predstavlja najeksplozivnije pitanje današnjeg sveta koje može da destabilizuje čitavu planetu. Prema njihovom mišljenju sadašnji pri-
stup u rešavanju ovog problema ·
otkriva da je Zapad — opijen kolapsom komunizma i samozadovoljstva — i dalje samo površno zabrinut produbljivanjem sveta siromašnih i ne uviđa prave razmere moguće katastrofe.
Da li je eho ovakvih prilika dopro do Mandele i njegovih saradnika ili ne, tek u svakoj prilici oni ističu da suština odnosa Južne Afrike i Zapada ne treba da bude primarno u više pomoći, već u otvorenom pristupu na tržišta razvijenog sveta i investicije. I tanana kontinentalna „senka spasa“ počiva danas buk-
· valno na nadi da će Mandeli
možda poći za rukom da svojim autoritetom ubedi razvijene da prihvate takvu orijentaciju.
nacistima.
Dani neposredno pred izbore su, inače, obeleženi novim talasom pisama-bombi koje neonacisti upućuju na adresu predstavnika slovenačke manjine i organizacija koje se na bilo koji пабиубауе; pitanjem prava. straпаса. 51]
Stranci su u prvom planu izborne kampanje — u nedostatku pravih problema ekonomski prosperitetne i bogate Austrije. Hajder demagoški obećava da će sve gastarbajtere najuriti iz zemlje, što nailazi na veoma dobar prijem kod birača. Masovni progon oko pola miliona stranaca, među kojima gotovo polovinu čine Srbi, nije moguć, jer čitave grane austrijske privrede zavise od strane radne snage.
RUSKA POLITIČKA SCENA
Paralisen rad
parlamenta
Moskva (Tanjug). — Rad Donjeg doma ruskog parlamenta paralisan je, a zasedanje je prekinuto juče pre podne pošto je nekoliko parlamentarnih frakcija odbilo da učestvuje u daljem radu
sednice.
U radu sednice najpre su odbili da učestvuju poslanici Liberalno-demokratske partije Vladimira Žirinovskog zbog incidenta s avionom kojim je on pre nekoliko dana leteo za Severnu Koreju.
S poslanicima Liberlano-demokratske partije solidarisali su se poslanici Komunističke, agrarne frakcije, zatim poslaničke grupe „Ruski put“ i „Država“. Pošto kvoruma nije bilo, sednica je prekinuta i predsedavajući Ivan Ribkin odredio je pauzu.
To je prva kriza, samo dva dana pošto je parlament nastavio
da radi posle letnjeg odmora.
KAKO SU STRADALI „VITEZOVI HRAMA SUNCA“
e Clanovi sekte li Ф "| | Нол таи 5
- Хепеуа (Тапјир) — Broj žrtava među pripadnicima sekte „Vitezovi hrama Sunca“ popeo se sa 48 na 52 posle izveštaja policije iz Montreala (Kanada) da su u zgradi, koja je vlasništvo duhovnog vođe sekte Luka Žirea, pronađena još četiri leša.
Kako javlja švajcarska agencija ATS, policija Kvibeka ne isključuje mogućnost da iskrsnu još neka nova otkrića i nove žrtve.
U međuvremenu, švajcarska policija intenzivno traga za Žiresom i za osnivačem sekte Žoze-
_ fom di Mamborom za koga po-
stoji osnovana sumnja da je od članova sekte iznuđivao novac i da ih je, kada je došlo do razdora, zajedno sa Žiresom likvidirao. Policija je preksinoć prvi put najavila mogućnost da se radi o likvidaciji članova sekte, a ne o samoubistvu, i to posle izveštaja medicinskih stručnjaka da je kod većine žrtava pronađena
—droga u telu i metak u glavi. Oružje iz koga je pucano u tela članova sekte nedostaje — saopštila je policija.
TI dalje ostaje pretpostavka da
je jedan broj članova sekte dobrovoljno pošao u smrt, o čemu svedoči nekoliko oproštajnih pi-
sama. Međutim, tek počinju da.
se naslućuju obrisi scenarija iza koga — kako se da naslutiti iz izjava prvih svedoka — stoji pokušaj brisanja tragova velikih finansijskih mahinacija kojima su se bavili Di Mamboro i Žire.
Oni su — što je potvrdio vlasnik hotela u Montreu — u prošli petak održali sastanak u konferencijskoj sali gde su se redovno godinama sastajali i gde je, kako se pretpostavlja, skovan plan o kolektivnom samoubistvu u kome vođe nisu. stradale. Naprotiv, policija opravdano pretpostavlja da su vođe, koje su viđene veče uoči požara u blizini zapaljenih kuća, montirale mehanizme za potpaljivanje.
Veruje se da su upravo oni drogirali deo neposlušnih članova sekte, ispalili im hice u glavu, dovukli leševe u svetilište i tamo ih simbolično rasporedili, stvarajući od tela pentagram.
Rumunski kralj vracen iz Bukurešta
Bukurešt (AFP). — Bivši rumuinski kralj Mihaj juče se francuskim avionom vratio u Pariz, pošto mu je bilo zabranjeno da uđe u Rumuniju. .
Bivši kralj planirao je da zatraži ulaznu vizu pri samom dolasku, ali mu nije bilo dozvoljeno da uđe u aerodromsku zgradu. Pošto mu je dopušteno da napusti avion Er Fransa, bivši suveren prebačen je autobusom do rumunskog aviona, ali je, prema svedočenju jednog služ-
benika sa aerodroma, odbio da se u njega ukrca. Bivši kralj ispraćen je tada do francuskog aviona koji je poleteo, ali sa zakašljenjem. Jednom poslaniku rumunskog parlamenta iz opozicije, koji je zajedno sa oko hiljadu ljudi došao da pozdravi proteranog monarha, dozvoljeno je da se sa bivšim kraljem rukuje na samom ulazu u avion.
Modernizacija ruskog telefonskog sistema: Pariz, (AFP). — Konzorcijum za telekomunikacije, koji okuplja francuske, nemačke ı američke državne telekomunikacione sisteme, juče je potpisao desetogodišnji sporazum vredan 40 milijardi franaka (7,6 miliona dolara), namenjen modernizaciji ruskog telefonskog sistema, izjavio je predstavnik francuskog „Telekoma“ Bruno Zanet. Мо
Reč je o poslu koji će biti završen za nekoliko godina. Učešće zapadnih partnera biće podjednako raspoređeno u realizaciji projekta koji podrazumeva i uključivanje ruskog državnog sistema i „Rostel-
kama“.
Oštectemo više od 600 wlzirskih. skola: Alžir (AP) — Muslimanski ekstremisti su tokom proteklih nedelja zapalili ili izvršili sabotaže u više od 600 škola, a poslednjih dana su ubijena dva učitelja. Cilj napada je da se zaplaše školske ustanove koje nastavljaju praksu zajedničkog obrazovanja muške i ženske dece, dozvoljavaju učenicama da pohađaju nastavu bez marame na glavi ili organizuju časove
gimnastike za devojke.
амин
-- и ———