Борба, 08. 10. 1994., стр. 7

BORBA· 5 = SUBOTA-NEDELJA 8-9. OKTOBAR 1994.

TOKOVI KINESKE PRIVREDNE REFORME

Muke s firmama U

Bleksandar Novačić

SR ae u a LU RU ИВО dopisnik „Borbe“ iz Pekinga

Kineska reforma se nalazi na odlučujućoj prekretnici — ponavljaju kineski lideri već nekoliko meseci. U pitanju je pre Svega status preduzeća sa državnom svojinom. Iako se, zvanično, radi o „kičmi kineske privrede“ izgleda da je ta kičma ozbiljno obolela.

Državne firme su najveći „gubitaši“ u kineskoj privredi (dve trećine od 10.000 velikih i srednjih državnih preduzeća je u gubicima ili posluje na granici ren-

” tabiliteta). Pre 15 godina u ovim

firmama se proizvodilo 78 odsto vrednosti kineske privrede, a prošle godine ovaj procenat je pao na 44 odsto. Pa ipak, u ove firme se sliva 70 odsto ukupnih kineskih investicija.

Klupko problema

Jedan ekonomista iz Hong Konga opisao je ovu situaciju kao „intervenozno hranjenje hronično anemičnog organizma“. To potvrđuju statistički podaci: u prvom kvartalu ove godine državne firme su i pored investi-

SOS im ua CRN KR IL U U OU E OŠTRO UPOZORENJE VAŠINGTONA BAGDADU ZBOG POKRETA IRAČKIH · TRUPA PREMA KUVAJTSKOJ GRANICI

cionih podsticaja povećale proizvodnju samo za 0.4 odsto, prema 30 odsto koliko su povećale kolektivne firme ili čak 70 odsto privatne.

Kina je pokušavala na razne načine da reši ovaj problem. Poslednjih godina počela je da rasprodaje nerentabilne državne firme, ali je proces zaustavljen. U nedostatku jasnih zakonskih normi, privatnici su špekulativnim metodama počeli da otkupljuju državnu imovinu za sitne pare. Drugi problem je bio šta sa zaposlenim radnicima. Mnogi su bili prosto bačeni na ulicu, jer u međuvremenu nije bila izgrađena efikasna nacionalna politika socijalne zaštite zaposlenih. Tako se oko preduzeća u državnoj svojini stvorilo teško rešivo klupko ekonomskih, socijalnih i političkih problema. Pokazalo se, međutim, da nema jednostavnog, lakog i bezbolnog rešenja. Presecanje „čvora“ na bilo koji način nije poželjno zbog mogućih socijalnih nemira

i ugrožavanja političke stabil-·

nosti. Poslednjih meseci vlasti su se odlučile za politiku „korak

SAD spremne na „odgovor“

Slobodan Pavlović

dopisnik „Borbe“ iz Vašingtona

Američke trupe u Zalivu stavljene su u stanje pripravnosti, a nosač aviona „Džordž Vašington“ krenuo je iz Jadrana prcma Suecu i dalje na jug — ka oblasti u kojoj je Sadam Husein ponovo počeo da potpaljuje ratne vatre.

Na konferenciji za štampu u Beloj kući — koja je trebalo da bude posvećena domaćim temama, ali na kojoj je dominirala nova zalivska kriza — predsednik Klinton upozorio Jc na OZbiljnost situacije, ali i apelovao da ne dođe do dramatizovanja i predimenzioniranja problema u čijoj pozadini stoje potvrđene vesti o gomilanju iračkih trupa na granici prema Kuvajtu.

„Biće to kobna greška Sadama Huseina, ukoliko posumnja u odlučnost američkog odgovora“ — rekao je Klinton tom prilikom, upozoravajući Bagdad da SAT) neće dozvoliti da se zastrašivanjem iznuđuje podizanje ekonomskih sankcija, kojima je Irak okovan već tri i po godine, posle poraza u Zalivskom ratu.

Amerikanci imaju u ovom TcCgionu oko 12.000 vojnika (od toga 3000 u samom Kuvajtu), 120

=

je o pokretu koji nije rutinski niti tipičan u odnosu na ono što smo dosad viđali i koji je, kao takav, izazvao našu zabrinutost“ — izjavio je novinarima sekretar za odbranu Vilijem Peri, posebno naglašavajući da SAD u zalivskom regionu „imaju dovoljno vojnih kapaciteta za svaku eventualnost“, kao i da će biti spremne za dejstvo „ukoliko to bude bilo potrebno“.

Kasnije, tokom popodneva iz

· Pentagona su se čule informaci-

je da su prema kuvajtskoj granici, zapravo, krenule dve iračke brigade, a ne divizije (u-invaziji 1990. učstvovalo je osam divizija), ali to nije dovelo do smanjenja vašingrtonske. temperature koja je krenula uvis posle prvih jutarnjih vesti iz Zaliva.:

Stejt Dipartment je, sa svoje strane, objavio saopštenje kojim se Bagdad upozorava da „taktika zastrašivanja“ neće pomoći

" raku da se oslobodi sankcija

aviona i 6 bojnih brodova. Posle ·

potvrde vesti o pomeranju iračkih trupa, Pentagon Je juče shodno uputstvu vrhovnog komnandanta — pomerio 200 marinaca iz južnog dela Zaliva na domak kuvajtske obale, pokrenuo brodove sa teretom teškog naoružanja iz baze Diego Garsia u Indijskom okeanu u istom pravcu, pojačao vazdušno Osmatranje iznad kriznog područja i najavio pripremu za slanje preko okeana jedinica iz nekih baza u SAD, koje su predviđene za brzo dejstvo.

Ove mere — koje je predsednik proglasio „odgovarajućim i potrebnim“ — došle su kao prvo američko reagovanje na vesti da su obaveštajne službe registrovale pokret prema južnoj granici dve' divizije iračke armije (mehanizovana i bešadijska). „Reč

UN, već da taj put vodi preko „doslednog ispunjavanja zahteva postavljenih u rezolucijama Saveta bezbednosti“ (međunarodna kontrola fabrika za proizvodnju oružja, priznanje kuvajtske granice, regulisanje pitanja manjina, itd).

U isto vreme, učestvujući u debati na 49. zasedanju Generalne skupštine UN, irački potpredsednik Tarik Aziz zatražio Ја ОНА pomenutih sankcija, sa obrazloženjem da jc pjcPOy? vlada odayno i u pope ba punila_svc uslove za Ота nje od embarga i povratak u međunarodnu zajednicu. Aziz је tom prilikom oštro optužio SAID da vode diskriminacionu politiku ı bez ikakvog razloga drže Irak pod izolacijom, što je američka predstavnica u UN Medlin Olbrajt ocenila kasnije kao „jcdan od najneosnovanijih govora koji se u UN čuo u poslednje vreme od agresora, koji se predstavlja kao žrtva Zalivskog ra-

2 ta. ПЕРИ РВ Бапа

5етаћ од! огризтапја: Вегајј за да Теп Аптеп

po korak“ ne odstupajući od principa reforme. Državne firme takođe treba da budu osposobljene za tržišnu utakmicu.

Ogromne zalihe

Nedavno je usvojen program od šest tačaka koji polazi od toga da je reformisanje državnog sektora privrede od odlučujućeg značaja za kinesku reformu. U 18 gradova izdvojena su „pilot“ preduzeća čija će državna svojina biti pretvorena u akcionarsku. Ispred države deo vlasništva imaće posebno imenovane kompanije. Firmama će upravljati predstavnici akcionara, na način kako se to radi u zapadnim zemljama. Firme koje posluju s gubicima biće, serijom drugih mera, primorane ili da se prilagode tržišnim uslovima a to znači da posluju sa profitom — ili će morati da zatvore svoje kapije.

Prošle i ove godine zatvoreno Je na desetine nerentabilnih rudnika uglja i otpušteno je 150 hiljada rudara. Mnogi su penzionisani, a većina je dobila dodatak za

nezaposlene. Sve dok kineska privreda u celini doživljava bum kao sada, otpuštanje radnika nije tako tragičan problem jer oni nalaze zaposlenje na drugoj strani. Ali, šta će biti kada se tempo privrednog razvoja uspo-

_ ri — niko ne zna.

Potpredsednik državne komisije za privredu i trgovinu Ši Vanpeng izjavio je nedavno da će državnim firmama koje, i pored svih mera posluju nerentabilno, biti uskraćivano snabdevanje energijom i sirovinama. Od lokalnih organa vlasti traži se da identifikuju takva preduzeća koja, zahvaljujući državnim kreditima, proizvode uglavnom za zalihe. Sredinom ove godine na zalihama je bilo robe u vrednosti od oko 20 milijardi dolara

IZJAVA ZA DANAS

„Šezdesetih i 70—ih godina, moja porodica mogla je da kupi pile ili ·

• o • ве Diskriminacija zemc Peking, UPI. — Uprkos zakonima koji garantuju ženama ravnopravnost, njihov je položaj u savremenoj Kini gori nego odmah nakon pobede Revolucije — pokazuju rezultati jedne obimne ankete.

Žene su izgubile u mnogim oblastima života već osvojene pozicije, uključujući obrazovanje, zapošljavanje, pa čak i obaveze u porodici. Žene odlučuju kada su u pitanju trivijalne stvari kao što su kupovina hrane i odeće, ali već kada su u pitanju važnije nabavke — odlučujuću reč imaju muškarci.

Jako većina Kineskinja radi izvan kuće, na poslove u kući će utrošiti u proseku četiri sata svakoga dana — ako živi u gradu, i 5,18 ako živi na selu. Istovremeno, muškarci, bilo da žive u gradu ili na selu, neće se angažovati u kući više od dva sata dnevno.

____ _____-- _—--------–- –--- —.

(čelik, železna ruda, automobili, video rikorderi, dizel ulje, cement itd.).

Da li će mere koje najavljuje država biti dovoljne da se definitivno reši problem „privrednih dinosaurusa“ kako mnogi nazivaju velike i nerertabilne državne firme? Eksperti осепјиju da ne treba očekivati brze rezultate „ali da će — pre ili kasnije — ovaj problem ipak biti rešen i to na način kako je učinjeno u tržišnim privredama tipa Tajvana ili Singapura. Uostalom, ni dinosaurusi nisu nestali preko noći.

ribu svake nedelje. Sada moram da se stežem za svaki obrok. Ne mogu sebi da priuštim ni kvalitetno povrće, dok drugi ljudi jedu Jastoga i rakove. Pre ili kasnije, vlada će za 10 morati da plati.“

ZASEDANJE HAIĆANSKOG PARLAMENTA

Usvojen zakon o amnestiji

Port-o-Prens — Donji dom haićanskog parlamenta prihvatio

· je, u četvrtak, zakon o amnestiji

članova vojne hunte i njihovih pristalica. Time je — javljaju agencije — otvoren put za odlazak sa vlasti lidera vojne hunte generala Raula Sedrasa.

Zakon o amnestiji, koji je u Donjem domu usvojen velikom većinom, još treba da odobri i Senat.

Prema sporazumu koji je 18.

septembra u Port-o-Prensu potpisan između vojne hunte generala Sedrasa i Klintonovog izaslanika, bivšeg američkog predsednika Džimija Kartera, do 15. oktobra haićanski Parlament treba da donese zakon o amnestiji, da se vojna hunta povuče s vlasti i da se pre tri godine oboreni predsednik Zan Bertran Aristid vrati u zemlju.

Tokom protekle dve nedelje na Haiti se iskrcao kontingent

PREGOVORI SAD i KUBE O IZBEGLICAMA

Druga runda krajem oktobra

Havana, (Rojter). — Kuba ı Sjedinjene. Države počeće drugu rundu pregovora o problemima emigracije krajem ovog: meseca u Havani, · | БА || Predstavnik · kubanškog ''Mi"fiistarstva' ·inostfamihY'pd8lova Migel Alfonso, najavljujući:hovu rundu pregovora, ižjaVio je u četvrtak da je „nastavak ovih kontakata od velikog značaja“. Prva runda pregovora Sjedinjenih Država i Kube, koji nemaju diplomatske odnose, održana je početkom septembra u Njujorku. Tada je postignut sporazum o zaustavljanju egzodusa Kubanaca prema obalama SAD i godišnjoj kvoti američkih ulaznih viza za kubanske gBradane.

БАШУБ

Do prave poplave kubanskih izbeglica na obalama Floride došlo je nakon odluke američkog predsednika Bila Klintona, koji je, 18. avgusta saopštio da SAD višemećdoe!primati.bez viza građane ovog; karipskog. ostrva.

Sjedinjener.Države Isu :deceni-

milyah5omn и

LIU LI, matematičar iz Pekinga

od 21.000 američkih vojnika, s prevashodnim zadatkom da omoguće „povratak demokratije“ na ovo karipsko ostrvo.

Amerikanci su uvereni da će „povratak demokratije“ na Haitiju biti okončan u narednih sedam dana. „Mi ćemo to na Haltiju“ — izjavio je u sredu uveče američki predsednik Klinton, „dovesti do kraja. Onda ćemo stvar prepustiti UN, a naše ljude vratiti kući“.

jama bez ograničenja davale azil stotinama hiljada Kubanaca koji su bežali sa ostrva.

Prema sporazumu postignutom prošlog meseca u Njujorku, Sjedinjene-Države su pristale da godišnje izdaju najmanje 20.000 viza:;kubanskim emigrantima.

Referendum o Ustavu Albanije

TIRANA (AFP) — Albanci će se na referendumu izjasniti O prvom postkomunističkom Ustavu ove zemlje — odlučio je juče Parlament u Tirani. Usvajanje ove odluke bilo je moguće zahvaljujući glasovima 64 poslanika vladajuće Ретој-

ratske partije, pošto su Opozicione stranke odbile da glasaju. Opozicija Je zahtevala da najpre o predlogu Ustava raspravlja albanski Parlament ı da se na referendum iziđe tek kada tekst vrhovnog zakona usvoji, OVO, teјат план |

КПД БОВ РРАВЕ ИЕ 7