Борба, 24. 10. 1994., стр. 18
POVODOM AKCIJE POTPISIVANJA DEKLARACIJE O SLOBODNOM i JEDINSTVENOM SARAJEVU
јозетје „затајемзкод ада“
Salko Selimopvić: Potpisivanje ove deklaracije je Jedan od poslednjih pokušaja da na demokhratski, miran način dokažemo suijetu da želimo da žipimo u jedinstvenom i slobodnom Sarajevu e Miladin Životić: Smatramo ovu deklaraciju i ovu akciju izuzetno 2 nom i svesrdno je podržapamo ;
U današnjem „Mostu” uspostavljamo kontakt između Sarajeva i Beograda, a tema je: da li će Sarajevo opet postati jedinstven grad, ili će ostati podeljen kao nekada Berlin. Povod za ovaj razgovor je akcija potpisivanja Deklaracije o slobodnom i jedinstvenom Sarajevu. Ideju za ovu akciju dao je sarajevski Krug 99, koji okuplja nezavisne intelektualce, a iza nje stoji 26 nevladinih institucija Bosne i Hercegovine. Naši sagovornici su u Sarajevu Salko Selimović, predsednik Odbora za promociju i potpisivanje Deklaracije, inače bivši gradonačelnik Sarajeva, a u Beogradu Miladin Životić, predsednik Beogradskog kruga, čiji su članovi nezavisni intelektualci.
Omer Korebeg: Gospodine Selimobiću, koliko je ljudi do sada potpisalg ovu deklaraciju i verujete li da se njcme može nešto učiniti za SarajeDo?
за Ко Selimević: Mi smatramo da je ovo jedan od posljednjih pokušaja da na demokratski, miran način stvarno izvojujemo pobjedu, da Deklaracijom o slobodnom i jedinstvenom Sarajevu dokažemo svijetu da želimo da živimo u jedinstvenom i slobodnom Sarajcvu. Do sada je u Sarajevu deklaraciju potpisalo 147.000 građana. Akcija ide dalje do kraia mjeseca, i mi se nadamo da ćemo skupiti blizu 200.000 potpisa na područji grada Sarajeva.
DEKLARACIJA. O SLOBODNOM 7
О ccc С
% Ћ
2, =
У Ојо ве“
запаса 1 Негсероуаса и Веортади, зргешп! na jednu akciju koja bi trebalo da traje do kraja
novembra, da skupljamo potpi-.
se podrške ovakvoj jednoj dekiaraciji. за ко Selimović: Mi smo predvideni da akcija u Sarajevu traje do konca oktobra, a u inostranstvu do konca novembra, što se podudara sa Vašom namjerom da se deklaracija do konca novemibra potpisuje u Beogradu. Mi smo predvidjeli da na sloĐodnim teritorijama naše RHepublike skupimo još 100:000 poipisa, a predvidjeli smo da u inostranstvu u 22 države potpisujemo deklaraciju i da skupimo 100.000 potpisa od prijatelja grada Sarajeva.
Omer Rearshesj: Gospodine Selimobiću, s obzirom na sadaštije okol-
JEDINSTVENOM
tavljano ı obnavljamo porušene mostove na svim prostorima bivše Jugoslavije. Tako da ovu inicijativu ja smatram, ne samo njihovom, nego inicijativom koja je važna za spasavanje ljudske pameti, ljudskih duša uopšte. Jer, mil smo ostali ne samo sa opustošenim gradovima, nego smo opustošeni i kao ljudi, i mislim da će ta inicijativa naići, bez obzira na pomahnitali srpski nacionalizam, na dobar prijem kod velikog broja ljudi u ovomi gradu.
Omer Karabeg: Gospodine Životiси, Када će početi potpisipanje?
Nilladin Živofić: Počinjemo sutee 5е ко Selimović: Mogu li ja nešto da kažem gospodinu Životiću, molim Vas! Meni je drago sve ovo što govorite, i ja hoću samo da Vam kažem još i ovo: Mi smo ovu deklaraciju tispieli, hajde da tako kažem, proturiti i na te takozvane okupirane teritorije. Jasno je nama da oni ne smiju da je potpišu, ne smiju da se deklarišu imenom i prezimenom, ali naš cilj i jeste da ova deklaracija dospiie do svih do-
SARAJEVU
SO Slobodno, otvorenc 1 геродајејјепо Sarajevo izraz je naše trajne volje i zaco_ necemo nikome dozvoliti da se Sarajevo aljeli po bilo kojoj osnovi u vrijeme kad čitav civiliziranj svijet stremiji mediusobnoji saradnji i integraciji.
2. Čvrsto smo uvjereni da je Zivot razijčitostima i ktocleranciji
neprocjenjiva
baština naše prošlosti i siguran temelj mirne i srstne budućnosti za SVaKOg gradjanina Sarajeva i Bosne i Hercegovins.
57
aaa а и за, пептид а ита мати лети сва алати ce наталитета ми па и» а пита ги
BORBA! PONEDELJAK 24. OKTOBAR 1994,
POVODOM DESET GODINA OD SMRTI RADIVOJA-RAĆE MARKOVIĆA
Ovo рвет rođački. Radivoje i moj otac Živko su od dve sestre. Znam njegov ceo život. Bio. је dobar Majurac, nadomak Šapca, još bolji Šapčavij a najbolji Beograđanin. Neka ovo bude podušje njemu; da se pomene i ne zaboravi.
U seljačkoj kući, posle pet sestara, našao se da se kuća ne zatre. Učitelj privoli oca da ga da u gimnaziju. Onda otac ode u rat, a majka sa sitnom decom u bežaniju; sve do Niša. Vratili su se, a otac ostade na ratištu.
Bio je prvak u gimnaziji. Piše u mesnomi listu i literat je u školskoj prosveti. Seljače izraste dušom i telom. Posle mature radi u Opštini i fudbalskom klubu „Mačva“. Piše iz Šapca za beogradski list „Pravda“. Vlasnik lista bio je naš zemljak, Sokić, i on je Raču doveo u Beograd.
Govorljiv i pismen, primljen je u Radio Beograd, koji je živeo svoju desetu godinu. Iz tog vremena treba se setiti njegovih dnevnih reportaža koje je narod rado slušao; Oprobzao se i u prenosima fudbalskih utakmica i ostao u sportskom ngvinarstvu 1 reporterstvu. Raća, koji mije znao čestito da trči, prenosi kako trče i bore se momci B.S.K.-a i drugih fudbalskih klubova. Raća Je pretvarao poraze u pobede. Njegovi prenosi su bili pravi doživljaj. Šetao sam sa čiča Raćom Beоргадот, Када те је ш20510 па dva dana. Činilo mi se da ceo Beograd gleda u nas. Raća je otрогагау јао па зуе зтапе. 5ша:rao je prava i samački stanovao.
Ratom sa Nemačkom, nestala
Prefvarao je | poraze u pobede| |
dosti i uspesi, bile su radosti svih. nas.
1, da zaključim, rečima Које је | | |
izrekao pri odlasku u penziju,
pred svojim saradnicima i za jav- ||
nost: „Novinarstvo i Teporterstvo је
front istureni red i rov, поутпаг- ||
stvo je akcija, novinarstvo je sud, reč poštenja i reč pravde, ljudska reč za koju se treba osposobiti,
koju treba nositi i koju treba ne- || Dr Milan Bugarski |
govati”. Beograd
„KOLIKO PREDSEDNIK DJ ({„BORBA”, 17. 10. '94.
Pogresno 'тетргећтит odgovor
·Povodom teksta koji je objavljen u Vašem listu 17. oktobra 1994. род naslovom „Koliko predsednik (ne)zna”“, želim da Vas obavestim o sledećem:
7) ANA nije objavila pun тек5; (stenoprafske beleške) ниегујџиа koji Je dobila od predsednika Z. Таса, Како navodite u Vašem listu. ANA Je objavila samo deo intervjua i, između ostalog, sledeće pitanje našeg novinara i odgovor predsednika Lilića:
Pitanje: Gospodine predsedniče, današnja „Jugoslavija smatra. da postoji slovensko-такедопзка manjina и
патње прелити терене Тр + зре зтојвертен анђео тедивтникци рве и умем
торте
je država ı Raća. Oženio se u predvečerje rata i ušao u okupaciju bez igde ičega. Izgubio Je, preko noći, sva zvanja i priznanja. Okupaciju provodi u Beogradu kao sitan činovnik. U Beograđu je dočekao i slobodu. Nastala je opet Jedna Jugoslavija i
Grčkoj?
Odgovor: Mislim da je odgovor na Vaše pitanje relativno jednostavan. Kada je u pitanju — kako ste Vi rekli slovensko-makedonska manji!na, ja, bar koliko je meni po-
Zahtj evamo pravedno i blagovremeno kažnjavanje smvih raknih 2Лоблпаса 1 siguran povratak svih promanika i izbj egii ica, BkEc je predpostavka za normalizaciju života i nastavak tkradicije zajedništva.
oona ra ea
4. Prihvatamo ı cjelini povelju UN i | Opštu deklaraciju kriterij vlastite prakse i uredjenja društvernrih medjunarodna zajednica га tim načelima pristupa
o pravima čovjeka kao odnosa i tražimo da rješavanju buđućnosti
Sarajeva i Bosne i MHercagovine,
uvjeremi da samo.
demokratski ustrojena
politička viast može da osigura dostojanstvo i interese svakog slobodnog gradjanina Sarajeva i naše državne zajednice.
U ovom času smo odgovorni za ispunjenje ovih civilizacijskih načela.
GRADJANI SARAJEVA
CIJELO SARAJEVO ZA SLOBODNO I JEDINSTVENO
SARAJEVO
Faksimili Deklaracije o slobodnom i jedinstvenom Sarajevu
Omer Karabeg: Gospodine Životiću, verujete li da Sarajepo može izbeći sudbinu nekadašnjeg Berlind i Belfasta? Miladin Zivofić: Ja ne samo da verujem, nego mislim. da ako se to ne desi da će to imati tragične posledice po sve nas. Ili će Sarajevo biti simbol mogućnosti zajedničkog života, ili će na ovim prostorima život biti veoma težak i nemoguć. Smatramo ovu deklaraciju i ovu akciju izuzetno značajnom i mi je svesrdno podržavamo. Ja, evo, sada držim pred sobom tu Deklaraciju i raduje me da je toliki broj potpisa skupljen. Znam ko je u inicijativnom odboru. Sinoć smo i mi imali sastanak grupe „Ziveti u Sarajevu“. Dogovorili smo se da organizujemo ovde potpise po Srbiji i Crnoj Gori. Stupili smo u kontakt sa Vojvođanima, stupićemo u kontakt sa sandžačkim intelektualcima, sa mnogim antiratnim organizacijama u Srbiji, sa mnogim predstavnicima nc-
zavisnih medija, kao što su: „Borba“, „Vreme“, „Republika“, „Monitor“, list „Sandžak”, itd.
Mi smo cvde, u Beogradskom krueu, He!sinškom odboru, Žene u crnom, Medija Centar,
Multinacionalno udruženje Bo-
nosti, da li je realno očekivati da se u dogledno vreme sruši zid koji deli Sarajlije?
Salko Selimović: Znate šta je, mi smo svi ubjeđeni da ga moramo srušiti. Ovo je Još jedan u nizu pokušaja da na čist, demokratski, civilizovan način dokažemo svijetu da želimo da živimo u slobodnom i jedinstvenom Sarajevu. Vjerujte da, ako ovo ne bi
изрјејо, а па зе падато да се _
ipak uspjeti i da će nas svijet ko-
načno shvatiti — onda nam ne,
preostaje ništa drugo nego da na najgori način, a to je da onda silom, odnosno oružjem, to uradimo. Jer, mi možemo živjeti u Sarajevu jedino kao u slobodnom i jedinstvenom gradu. To je naša, čini mi se odluka, svakog građanina grada Sarajeva.
Omer Karabeg: Gospodine ŽiuotiСи... Miladin Zivofic: Kad sam bio u Sarajevu poslednji put, ono što je mene, i pored razorenog grada, fasciniralo, to je taj duh Sarajeva. To je taj duh zajcdništva koji Je i ojačao u užasima ubijanja grada i to je onaj duh na Osnovu kojeg mi možemo graditi,
mi možemo pokušati da uspos-
bronamjernih ljudi, do svih onih.
poštenih demokrata, građana koji znaju Sarajevo, koji žele Sarajevu ono što i mi želimo. Prema tome, ja mislim da je to najbitnije, da ona bude i objavljena u štampi, da se s njom upoznaju ljudi i da se u svijetu prezentira naša čvrsta odlučnost i želja da stvarno živimo u slobodnom i jedinstvenom Sarajevu. Da li ćemo dobiti neki potpis više ili manje, to nije mnogo bitno. Mi ćemo skupiti tih 300.000 potpisa i mi ćemo koncem novembra kad se sve završi sve to složiti u jednu knjigu, u jedan dokumenat koji će biti dostavljen gospodinu Galiju, gospodinu Klintonu, cvropskoj zajednici ı Kontaktnoj grupi, da bi prezentirali svijetu istinsku želju i naše nadanje da ćc nam taj svijet pomoći da budemo ono što smo uvijek bili i što ćemo uvijek ostati — jedinstven, slobodan grad, grad u kome svako može da živi svoj vlastiti život.
Miladin Zivotić: Budite uvereni da ćemo učiniti sve da ovoga puta naša pomoć bude što masovnija i uspešnija.
{Razgovor je emitovan u nedelju,
PE отоци)
Radio Beograd. Oglasio se ponovo i Raća. Povodom pedeset godina od osnivanja Radio Beograda, izdata Je ploča posvećena Radivoju Markoviću. Neka mi bude dozvoljeno da sa-ove ploče navedem ono što Je i moje sećaпје. Kada je Radio Beograd slavio
pedeset godina od osnivanja, Raća je imao svojih četrdeset godina u tome (sem ratnih). U poratnom Kadio Beogradu radio je na mnogim poslovima, jer je takvo vreme bilo. Radio Beograd bio je škola učenja i rada. Sve se dešavalo u hodu.. Raća je bio predvodnik. U središtu tog svekolikog rada bilo mu je sportsko novinarstvo i reportaža. U oskudnom poratnom vremenu isplivao je socijalizam i — fudbal. fFudbal' je bio istina. U toj istini bili smo sa Raćom. Biiske su nam bile pobede i porazi, kod kuće i u svetu.
„Gol, gol, gol..“, kao špica emisije „Vreme sporta ! razonode“, uzeto Je sa prenosa fudba]ske utakmice, kada su nam Paragvajci dali izjednačujući gol I isključili nas iz daljog: takmičenja. To su bili uzvici očaja.
U mnosim prenosima doimaćeg fudbala pratili smo rivalstvo naših vodećih klubova „Zvezde“ i „Partizana“. O prenosima ovih utakmica Raća je govorio: „Ako moji slušaoci nisu mogli da otkriju za koga navijam, onda sam ja časno ispunio svoj teporterski zadatak“. Slušali smo ga četrdeset godina. Jedan mali ljudski vek. Radio Je u velikim danima našeg sporta. Entuzijazam Sportista nosio Je Raću. Njihove ra-
znato, ne mogu da dam pozitivan odgovor. Mislim da Je odgovor — ne.
2) Ostali izvodi, koje je objavio Vaš list, su izvodi iz razgovora koje je imao naš novinar „off the record“ sa predsednikom (dok Je kamera bila Isključena, pošto je taj intervju
See Apis Fiat умна jer
snimljen za jednu emisiju |
grčke državne televizije ET-2).
-3) Ipak, u Vašem listu taj
tekst je objavljen, i tu je pogrešno interpretiran jedan odgovor našeg novinara, koji je navodno rekao: „Prema па-
šem zvaničnom stavu, postoji!
slovensko-makedonska manjina u Grčkoj“. ai Naš zvanični.stav o tom pitanju je dobro poznat i naš novinar Je odgovorio predsedniku „da u Grčkoj ne postoji slovensko-makedonska manjina“. > Nadam se da ćete uvažiti naše primedbe i da ćete objaviti odgovarajuću ispravku. Mouratidis Biafthaios, dopisnik Agencije AMA !х Веодга а
Маротепа Кедаксаје
Tekst u „Borbi“ je prenet iz Biltena „Tanjug Press”, u kojem se kaže da se objavljuju „stenografske beleške” razgovora sa g. Lilićem, vođenim U Beogradu. „Stenografske beЈезке“. dakle, nije objavila ANA, već „Tanjug-Press”, i na
tu adresu treb. pisati ispraVku. nerro ea —ey
Mura ae ea iu čim