Борба, 25. 10. 1994., стр. 19

i

ova knjiga, šesnaesta po redu,

| - Jasmina Bojić N američke književnice Erike Jong doživljava isti uspeh kao i njena

vrlo popularna i kontroverzna knjiga „Sıra“ ha od letenja“ (1973). U „Narodnoj knjizi“ upravo je izašlo novo izdanje „Strah od lez (епја“ „ а и Centru za geopoetiku upravo Je izašao i njen najnoviji roman „Strah od pedesetih“. Sreli smo Je u San Francisku, u prepunoj knjižari „Keplers“ gde je čitala odlomke iz „Straha od pedesetih“, komentarišuću kako žene njene generacije dočekuju „veliku peticu i nulu“ bore i preispitivanje šta su do sada uradile ı da li je seks ljubav ili trenutak zadovoljstva.

— Problem je mnogo dublji nego menopauza, zatezanje lica, ili dilema spavati ili ne s mlađim čovekom — kaže autorka. Mi smo užasnute u pedesetoj, Jer ne znamo Šta sve možemo da postanemo kada više nismo mlade i slatke. Žene moje generacije dočekuju pedesete u situaciji zbunjenosti i gneva, uprkos pričama kako su to godine u kojima naša generacija vodi glavnu reč — odnosno glavnu reč vode naši muževi 1 braća.

Erika Jong vodi čitaoce kroz proces sazrevanja, ali ne više kroz priču, roman ili poeziju, nego kroz prizmu svog života. „Da li je pedeset godina isuviše rano da se Započne pisanje autobiografije“, pita se književnica, ne slušajući uzdahe svojih čitalaca u publici — „naravno da jeste, ali zato je možda u osamdesetoj isuviše kasno“. Da bi približila čitaocima još Jedan period sazrevanja koji ostavlja ožiljke ı u kasnijim godinama, Erika Jong intervjuiše svoje roditelje, upoređujući njihove stavove u odgajanju dece sa svojim, otkrivajući po prvi put detalje iz svog Jevrejskog porekla. Saznajemo dosta i o Erikinoj tetki, lezbejki, koja pod starost ostaje potpuno sama.

Erika priznaje da je njen najveći kritičar tinejdžerka, ćerka Moli, za koju je ona staromodni pisac sedamdesetih. Moli ne dozvoljava Eriki da bude ono što jeste, Jer Moli je potrebna mama, a ne pripovedač. „Zato što je volim više nego sebe“, kaže Erika Jong „.postala sam ono što Je ona želela da budem. To je umanjilo moj ego, ali uvećalo moju osetljivost, ujedno me odvelo u večnost ı predalo čovečanstvu“.

„Strah od pedesetih“ u izdanju Harpera Kolinsa analizira ı baca novo svetlo na seksualne dileme koje su dobro poznate čItaocima iz „Straha od letenja“.

— Sta donosi ı šta odnosi veza sa muškarcem mlađim: 15 ı više godina, nastavlja Erika Jong ı odgovorom pokušava da zadovolji sve one promašene odnose i ujedno da poduči svojim iskustvom one koji su u toku. „U odnosu između starije žene ı mlađeg muškarca obično Je žena mentor, idejni vođa, a on Joj se divi, voli ı uživa u njoj.

Leonardo Sinizgali

Gvožđe

Rembo je opevao gvožđe

i ugalj, crne brežuljke

kraj prvih visokih peći.

Prošao je poljima

i plamtećim gradovima. Tamo,

u prostranim arsenalima

okrenuti згипси Негретаа,

već raskomoćehi ~

komešaju se tesari.

Zviznuo Je deranima šćućurenim ispred svetlarnika

podzemne pekare,

napisao Je himnu radničkim rukama Zane – Marije,

opevao Je električne i nežne

prste starica što vataju vaške. Rembo je shvatio da će mašine doneti zlato i groznicu,

pustolovine ı opsene ljudskom životu. Travail nouveau, sagesse nouvelle, mašine ı metali

spasiće svet

od satirućeg rada.

I prosvetljeni dečak i

pretvorio se u lukavog trgovca. Nosio je oružje golorukima, napunio džepove talirima.

Je ferai de Por: zlato

i guba, ı jedna štaka

premalena za njegov stas.

(Iz knjige „Mušice u boci“, Zajednica knjižeynika Pančevo, 1994)

Problem je mnogo dublji, jer ne znamo šta sve možemo da postanemo kada više nismo mlade i slatke. U odnosu između starije žene i mlađeg muškarca obično Je žena mentor, a on Joj se·divi, уоП 1 ићуа и пјој

Seks je božanstven. On u međuvremenu dosta uči ı pokušava da Je bar malo sustigne u iskustvu i znanju. Ukoliko mu to ne polazi za rukom veza postaje bolna, mučna, a ljubav se pretvara u ljubomoru. Sve Je to mnogo, mnogo lakše s muškarcem vaših godina, gde se znanje ı iskustvo poklapaju i deluju stimulatiyno“.

Danas gospođa Jong živi u Njujorku ı udata Je. kako sama kaže, po četvrti put vrlo srećno ı razumno. „Važno Je umeti podeliti s nekim svoju nesavršenost ı ne postavljati ultimatum za svaki novi problem“, kaže književnica za koju konkurencija s drugim ženama nije više toliko važna, mada, kako reče, svake godine sve teže prihvata novi priliv lepotica na njujorškim ulicama.

Koliko se razlikuju američki i evropski feminizam — pitali smo.” 5 — U Americi postoji nekoliko pravaca feminizma što znači da Je ovaj pokret više razjedinjen nego u Evropi. Međutim, ı to se menja. Jedan od tvoraca američkog feminizma Glorija Stajnem nedavno Je napunila 60 godina ı njen tridesetogodišnji rad očigledno nije bio uzaludan. Jer Je sve više Jakih ı aktivnih žena u američkoj politici ı biznisu. Fantastičan primer su дуе зепагогke iz Kalifornije Barbara Bokser ı Dajan Fajnštajn. Mi želimo da vidimo više žena u sudskim foteljama ı na mestima gde se odlučuje o novcu, jer Je čest primer da žene imaju visoku poziciju, ali nemaju uticaj na finansijske planove kompanije. Mediji su, na žalost, Još uvek u muškim rukama ı to

se vrlo sporo menja, ali treba se boriti.

Zašto ste knjigu nazvali „Sırah od pedesetih" kada se u njoj prikazuje upravo suprotno?

— Vrlo često su nazivi mojih knjiga ironi-

rasprave

Vu

| | | _ Novi roman Erike Jong: |

uprevodu ~ LE .ivane Đorđević, ~ ___| Centar za geopoetiku, | Beograd, 1994. - o | = а |

čni. Ova knjiga se zapravo vrlo lako može nazvati „Neustrašive pedesete“. Onog momenta kada prepoznamo strah, postajemo neustrašivi. ostavljamo ga daleko za sObom, potiskujemo neprijatan osećaj ı tako postajemo heroji sami pred sobom.

Tuga Je strašha neman

_ Zarko Trebješanin

nalizom melanholičnog diskursa, A sazdanog od usporenih, dislociranih sekyenci, apsurdnih znakova ı dugih i čestih pauza, ova savremena psihoanalitičarka dolazi do suštine ı geneze opake bolesti koja se naziva melaholijom/depresijom. Govor depresivca Je ı njemu samom tuđ, stran, njemu materinji Jezik deluje aspurdno, besmisleno Jer je njegov osnovni ı neprežaljeni gubitak, gubitak majke. Jaz između subjekta ı označujućih objekata, nemogućnost uspostavljanja “označujućih veza, razotkriva ponor u srži samog subjekta. Inhibicija, klonulost, asimbolija, samooptuživanja ı patološka tuga, u klasičnoj psihoanalizi objašnjavaju se gubitkom objekta za koji Je melanholičar vezan na ambivalentan način. Ovaj izgubljeni obožavani ı omrznuti objekat unosi se u Ja kako bi se sačuvalo ono što se voli, alı s obzirom da se on nesvesno ı mrzi, to su samooptužbe melanholičara zapravo tužbe. „,S obzirom da ne mogu da se pomirim sa gubitkom voljene osobe sa njom se poistoyećuјет 1 nosim Je u sebi, alı pošto Je ı mrzim u meni Je zlo, Ja sam loš, odvratan, bedan ı ja ću se ubiti“, kazao bi depresivac da je syestan onoga što se u njemu nesvesno zbiya. Samoubistvo je, dakle pokušaj ubistva „rđavog“ objekta u sebi. U svom tumačenju nastanka melanholije Julija Kristeva, mada kao osnov usvaja psihoanalitički interpretativni okvir, udaljava se od klasičnog analitičkog tumačenja (Frojd, Abraham) i naslanja se na savremene ego psihološke te-

_Oorije (Džekobsonova) i na učenje engleske

Julija Kristeva: „Crno suhce: depresija i melanholija“, prevod i pogovor Mladen Sukalo, „Svetovi“, Novi Sad 1994.

škole (Klajnova).

Frojdovska teorija u samom srcu melanholije razotkriva neizlečivu žal za materinskim objektom. Kristeva, međutim, smatra da melanholičar ne tuguje za Objektom. već za preobjJektnom Stvari. Narcistički depresivac ne može izgubiti Objekt Jer ga п!kada ı nije u potpunosti izgradio. On je ostao fiksiran za Stvar, za ono arhaično „.nešto“ (le quelque chose), ono neodređeno, neuhvatljivo, nepredstavljiyo ı neoznačljivo, Ta neimenovana Stvar za kojom žudi ı tuguje melanholičar je Nervalovo „.crno sunce" (soleil noir). Za depresiynu osobu melanholična tuga Je najarhaičniji izraz nesimbolizovane. neimenovane narcističke povrede, ranjenog, premda Još nerođenog Ja.

Odsustvo, gubitak nalazi se u korenu ne samo melanholije, već ı simboličke funkciJe, Jezika, stvaranja ı umetnosti. Još je FroJd na primeru simboličke igre deteta, a docnije su na svoj način to potvrdili Melani Klajn. Hana Sigel ı drugi analitičari. pokazao da je uslov simboličke reprezentacije odsustvo objekta, bolan nedostatak majke. Julija Kristeva ovo tumačenje modifikuje: trijumf nad tugom omogućava ıdentifikaciJa ne sa izgubljenim objektom. već falička identifikacija sa „trećom Instancom". за

зћетот, за Ocem. Simbol (gest. reč. slika) nastaje da bi negirao, porekao (Vemeinung) gubitak, alı time ujedno imaginarno ı sačuvao izgubljeni objekt. Na početku Jezik je prevođenje, premeštanje afektivne praznine, gubitka (grč. meta-phorein - premestiti) u sferu simboličkog. Ako poricanjem ne prihvatim gubitak majke, Ja Je пе mogu ni zamisliti, ni imenovati, kaže Kristeva. Negiranje osnovnog gubitka omogućava detetu da stupi u carstvo znakova. ..Izgubio sam majku", kao da kaže animal symbolicum, ali se odmah ispravlja: „Ma ne. Ja Je vaspostavljam u sistemu znakova. odnosno kada sam prihvatio da sam je Izgubio. Ja Je tada nisam izgubio (na delu Je negiranje!) jer Je mogu povratiti, prizvati u jeziku“. Melanholičnog bolesnika uništava asimboiija. nemogućnost označavanja: pošto nije kadar da prevodi, metaforizuje, simbolizuje gubitak, on se prepušta ćutanju ı umire. On poriče (Verleugnung) negiranje (Vemeinunsg) gubitka ı ostaje prikovan Za Stvar.

„Crno sunce" izvrsna rasprava o melanholiji. njenoj prirodi, nastanku ı složenom. odnosu prema simboličkoj sposobnosti umetničkom stvaralaštvu, na najbolji način reprezentuje Juliju Kristevu: njenu ргоnicljivost, sposobnost za teorijske generalizacije ı lakoću kretanja kroz različite naučne ı duhovne discipline: medicinu. psihoanalizu, lingvistiku, semantiku, filozofiju. antropologiju, teologiju, alı ı dobro poznavanje književnosti ı istorije umetnosti. i nadasve njenu sposobnost za sintezu iuznanja iz različitih oblasti kao ı nesumnjiy književni dar.