Борба, 25. 10. 1994., стр. 20
VIII
lrag „Pisma казе Livade
David Albahari
edu izdavačima koji su obeležili ovogodišnju književnu sezonu, pre svega svojim izdavačkim konceptom a potom kvalitetom obJavljenih dela, posebno mesto zauzima Književno društvo Pismo iz Zemuna. U stvari. teško Je poverovati da je za manje od deset godina — od pojave ргvog, skromno opremijenog broja сазор!sa „Pismo“ do ovogodišnjeg. sajamskog kola od sedani pesničkih ı proznih knjiва – KD Pismo ızraslo u najpouzdanijezg vodiča po prostorima savremene svetske književnosti. Ono što Je, u izvesnom smislu, započelo kao odraz nezadovoljstva pretvorilo se — za čitaoce. naravno u spokojno ı pouzdano iščekivanje novih čitalačkih zadovoljstava ı ispunjenja. Sredinom osamdeseth godina, dok smo pripremali prvi broj časopisa „Pismo“. delio sam ta nezadovoljstva sa Rašom Livadom. „Pismo“ je, naime. trebalo da predstavlja odgovor na nezainteresovanost izdavača za najaktuelnija zbivanja u svetskoj književnoj produkciJi. ali i da ponudi novi uređivački koncept: časopis u kojem su mogli da se objave prevodi većih izbora proze. poezije. eseJa ı dramskih tekstova, sa željom da se čitalac što potpunije upozn:i sa stvaralaštvom mlađih ili manje poznatih svetskih autora. Kasnije, kada Je postalo Jasno da takva uređivačka politika nalazi svoj put do čitalaca, Raša Livada je osmislio dalje grananje porodice časopisa u izdanju KD Pismo. časopise posvećene pojedinim Jezičkim. nacionalnim ıli geografskim područjima (angloameričkom, ruskom. JevreJskom, holandskom; druga su u pripremi) koji su omogućavali dalja, detaljnija ı dublja.
prikazivanja ı istraživanja pojedinih ncionalnih književnosti
Osnivanje istoimene edicije predstavljalo Je sledeći, logičan korak u daljem
«ć
otvaranju prikrivenih čarobnih kutijica. Proistekla. pre svega, iz redovne uredničke delatnosti raznih časopisnih redakciJa. ona ipak nastoji da ne bude puki prenosilac ve objavljen:h celina, već da pronade delikatan balans između novog — ı — nepoznatog ı klasičnog — ı — neopћодпог. Upravo ova edicija. rekao bih, najpotpunije odražava uređivačku politiku. alı ı stvaralačku ličnost. Raše Livade koji – ı kao pesnik, ı kao urednik – зга]no teži pomeranju granica ı preispitivanju formi. alı isto tako ı očuvanju kontinuiteta. poštovanju tradicije. Za manje od godinu dana on је objavio dvadeset knjiga. od kojih većina predstavlja obavezno štivo Za ljubitelje ı znalce književnosti. Sklon. po načelu srodnosti. prvenstveno pesničkim knjigama — kao što su
zbirke Ruževiča. Adonisa. Žabesa, Kar-_
vera. Gaskojna ı drugih pesnika, Livada se kao urednik odlučio za savremene prozne klasike (Singer, Bucati, Jinger) alı ı za filozofska ı eseJistička dela koja nam. kao pisma ili poslanice, ponajbolje tumače vreme u kojem živimo (Vitgenštajn, Šeling. Tolstoj. Hamvaš. Brodski); Želeći da da potpunu prednost tekstu ı njegovom značenju. odabrao Je Jednostavnu grafičku opremu knjiga. tako da ništa ne odvlači pažnju čitaoca. Uređiyačku ı izavačku delatnost Raše Liyade ı KD Pismo moramo danas. kao ı pre desetak godina. da vidimo kao znak našeg književno-istorijskog trenutka. Ako Je to tada, u početku, bio znak otvaranja ı „Sırenja horizonta", onda je to danas simbol otpora zatvaranju ı SuŽavanju vidika | nikako neću preterati ako kažem da Je Raša Livada. uz Još nekoliko urednika ı „malih izdavača. najviše doprineo održavanju visokih standarda. našee izdavaštva ı književne kulture. U njihovom slučaju „malo” doista znači „Veliko, ..malo* doista znači „ceo sVet“
ff ~ +
МЗ АН „4 N 5
Jank
Istoriografija Je pomogla prozaisti u meni. Ona daje skicu, nacrt priče u dve dimenzije. Na proznom piscu Je da toj dvodimenzionalnoj skici doda treću, ı ako ume i uspe, i četvrtu dimenziju
Ako stignem, odlutaću
tako veliko majstorstvo kao ı vladati crte- žom; da se može prevazilaziti samo ono či-_
_ Ljubinka Milinčić
vaku novu knjigu Svetlane Velmar
Janković prate nagrade ı priznanja
stručne ı čitalačke Javnosti. Pre dve godine roman „Lagum“ proglašen je za najčitaniju knjigu godine i doživeo čak pet izdanja. U međuvremenu se pojavila i knjiga езеја „Ukletnici“ kojom spisateljica pokušava da sačuva od zaborava nekoliko značajnih pisaca što ih je istorija književnosti nepravedno zanemarila, a ove godine Su se u izlozima knjižara pojavile čak dve njene knjige — drama „Knez Mihajlo“ ı pripovest „Vračar“. Obe su već rasprodate, a „.Prosveta“ je već najavila ı drugo izdanje „VraСага“. То је ı povod da našu sagovornicu upitamo zašto Je pisanje o istorijskim zbivanjima na „neistorijski“ način uobičajeno u proznim delima Svetlane Velmar Janković. Od kada toliki interes za istoriju ı Otkud toliko Istorije u njenoj literaturi? — Nije oduvek. Kada sam bila mlada, bila 'зат ubeđena, kao ı svi pobornici avangardnih načela o umetnosti. da pisati prozu, modernu prozu, Znači poništavati priču. Kao što Je moderno slikarstvo nastojalo da poništi crtež. smatrala sam, isto tako ı moderna proza treba da nastoji ka prevazilaženju pripovesti, to Jest načina kazivanja koji se podrazumeva u tradicionalnom shvatanju pripovedanja. Ovako nastojanje izgledalo mi je ne samo izazovno, nego i primereno mojim stvaralačkim mogućnostima, pogotovo što se činilo da u tome nastoJanju već imam ı nekog uspeha. Ali, samo za kratko. Brzo sam uvidela da sadržine koje bih želela da iskažem ostaju nedovoljno ıli ı sasvim neuspešno iskazane; da, pišući prozu koju sam tada pisala. iskazujem samo površinu one sadržinske magme koju sam slutila u sebi ı želela da oblikujem kroz prozni iskaz. Sve sam dublje počinjala da sumnjam u svoje sposobnosti kao proznog pisca. Povukla sam se u sebe da vidim umem li ono što želim. Radila sam dugo. čitav niz godina. učila od drugih bez velikog uspeha. sve uverenija da iskazivanje u prozi nije moje, da se tu sve manje snalazim koliko više tražim. EseJista, da; ргогатзга, пе. А događalo mi se često i ovo: priča. koju sam ranije htela da mimoiđem kad nisam uspevala da Je poništim. a kojoj sam sada htela da se vratim svetila mi se. Kad sam postala svesna njene vrednosti u proznom kazivanju. počela Je da beži od mene, da me vara, da še oglušuje o moja nastojanja. Pokazivala mi Je da Je vladati pričom Isto
KATEFOPHJE CPE/UOBEKOBHE
„Kategorije srednjovekovne
kulture“, prevod s ruskop: Radmila Mečanin,
Aron Gurevič: Novi Sad. 1994, str. 376
4 Е Ф Е мм 5 Gq E Ф Е 5 = 5 Ra 5 <
we a U O Е
Метак
ovic
me se savršeno gospodari, da sam se mnogo ogrešila o pripovedanje kad sam htela da odreknem neophodno postojanje priče, čije stvaranje ne samo da nisam dovoljno savladala, nego ga nisam dovoljno ni poznavala. Tako sam, kao prozaista, dospela u škripac, koji sam sama sebi smestila.
Kako je istorija doprinela izlasku iz tog
škripca? Kako je pomogla usavršavanje - proznog pričanja? — Evo, sad stižemo do tog interesovanja. Kao što uvek biva, izlaz iz škripca ukazao mi se kada sam se najmanje nadala i sa one strane sa koje bih to najmanje očekivala. Istoriografija, kojoj sam se već duže Vremena posvećivala amaterski ı predano. ali sa motivacijom koja nije bila u vezi sa proznim stvaranjem, pomogla je prozaisti u meni. Iznenadno mi se ukazala ı kao prostor ispunjen bogatstvom o kojem sam sanjala: kao tajno skrovište priče. Bilo ih Je sijaset, povezanih međusobno ı nepove-
и|
|
пева парне
ар ere
савио фиљињуирт обара пате
принели:
zanih, u isprepletanim nizovima, u upored- |
koju bezazleno nazivamo prošlošću. istorij-
nim sledovima. Ušuškane u meku oblandu”
ske povesti o životima pojedinaca ı poko- lenja, o sudbinama naroda ı civilizacija odjednom su mi se prikazale kao skrivena
vrela pripovedanja, koja samo treba osluškivati. Razumela sam da ovo otkriće znači da mi Je dozvoljeno da se, kao u nekoj davnoj bajci,nađem u pećini punoj blaga od kojeg mogu za sebe da uzmem samo jednu dragocenost, Jedan dragi kamen. Uzela sam
ga,odabrala sam: uzela sam da pričam priče |
12 naše istorije, najpre IZ istorije XIX veka, ali to ne znači da ću se zauvek tamo zadržati. kud drugde. Šta vam najkonkretnije daje istoriografija u oblikovanju priče? — Istoriografija daje skicu, nacrt priče u dve dimenzije: na proznom piscu Je da toj dvodimenzionalnoj skici doda treću ı, ako
Ako stignem, možda ću odlutati i ne- |
ume i uspe, i četvrtu dimenziju. Istorijski |
podatak mi pruža prividno ali važno Ošećanje sigurnosti sa kojim se lakše otiskuJem u oblasti mitološkog, etnološkog. psihološkog, nadstvarnog. Polazim od onog što Je ostalo zapisano da bih pon:rala u ono što Je ostalo nezapisano, nesaznano, nepoznato. Istoriografija mi daje osnovni obris priče sa kojim može da se počne špisateljsko traganje u jeziku i u vremenu: od kojeg: može da počne oblikovanje prave priče.
| MenadžmehHt Анттасјја arketiny
ı dr Branimira
Studija dr Milene dragičević Šeš
за „ Midea рају се
x имати S njkuvić
marketing
animacija,
Stojkovića, Clio, Beograd, 1994, str. 212