Борба, 01. 11. 1994., стр. 4
– тоа сто је ву поље живио о то
БОРБА
УТОРАК 1. НОВЕМБАР 1994.
КАКО ДИПЛОМАТЕ ОЦЕЊУЈУ ПЛАН САД, РУСИЈЕ, УН И ЕУ
ХРВАТСКОЈ
0 српској аутономији У |
Баланс између _
|
ве стране
Снага овог плана је у томе што би требало да успостави равнотежу између „сепаратистичких захтева Срба“, с једне и „ригидног централизма хрватских десних нацио-
налиста“, с друге стране
Марк Хајнрих Ројтер за „Борбу“ из Загреба
Међународни мировни план за Хрватску омогућиће реинтеграцију побуњених Срба на тај начин што ће им гарантовати локалну аутономију са сопственом скупштином, заставом и монетом.
Нацрт овог плана, који је препун политичког набоја, још није до детаља разрађен. Представници Сједињених Држава, Русије, Уједињених нација и Европске уније који на томе раде не желе да коментаришу справу поплаву ишекулација која се о његовој садржини појавила у хрватским медијима: Али, по мишљењу дипломата, снага овог плана, смишљеног како би се изашло из хроничног ћорсокака у преговорима, пре него што се поново распламса рат, јесте у томе што би требало да успостави равнотежу између сепаратистичких захтева Срба, с једне и ригидног централизма хрватских десних национаиста, с друге стране.
Ако би се показао успешвам план би и сепаратистичке Срба у суседној Босни изложео пвитиску да прихвате мировни план великих сила који
- је на столу већ неколико месени-и тиме, надају се диплома=, допринео да се поново успостаенл мир на просторима бивте југославије.
План је начињен са циљем да послужи као основ за 03биљне преговоре ипо речима дипломата, он неће бити понуђен у форми „узми или остави“ пакета као што је то био план контакт групе за Босну.
Пронтисак Београде
„Оно за чим жуде и Хрвати и Срби јесу сигурност и безбедност за сопствени народ, и поштовање. И ] и другу страну на то наводи страх. И једни и друге мисле да онај други има ретове, да је отелотворење ђаволе “, каже један дипломата који је упућен у план. Разговори о нормализацији српско-хрватских односа 06новљени су прошлог четвртка,
под покровитељством ВУ и УН након седмомесечне паузе, али је на њима било речи углавном о трговини.
Срби из Крајине сада су по први пут изложени притиску да озбиљно -преговарају, јер им је Београд, жељан укидања санкција, поручио да прихвате аутономију унутар Хрватске. Поменутим планом њима ће бити понуђеча самоуправа-у регионима у којима су били већински живаљ пре 1991. — у замену за признавање Хрватске од стране Југославије.
Као инспирација за овакво решење по речима дипломата, послужиле су раније европске
"аутономије, као што су она за
етничке Швеђане на финским
_ острвима Аланд или за немач-
ко говорећи живаљ у северној Италији.
Срби из Крајине одустаће од независне државе укључујући контролу над полицијом и границама, сопствену војску и спољну политику. Али, зато ће заузврат добити много.
А то је регионални парламент, што је за централизовану Хрватску велики помак. Аутономија ће бити примењена на западне и јужне делове територија чија је престоница Книн, али, изгледа, неће важити за источну Славонију где су
Хрвати пре најновијег рата би- _
ли у већини.
Поновно успостављање хрватске контроле у источној Славонији међутим, по мишљењу аналитичара, могло би представљати највећи камен спотицања у постизању споразума око овог плана. Источна Славонија обухвата и нафтом богату плодву долину Дунава од које ће Срби тешко одустати. Овај регион је накнадно насељен Србима који нису пореклом из- Хрватске и практично апсорбован од суседне Србије, за разлику од Книна који нема границу са југославијом. Никад веше шахевиние
Мировним планом за Хрватску предвиђа се такође постепена репатријапија на стотине хиљада избеглица које су мо-
МАТЕ ГРАНИЋ 0 ПРЕДСТОЈЕЋЕМ РАЗГОВОРУ СА ЈОВАНОВИЋЕМ У пакету мећусебно признање
и интеграциј
рале да напусте своја огњишта, и са једне и са друге стране.
Верује се, такође, да ће план предвидети могућност да Срби из Крајине имају сопствену заставу, посебан пасош и монету чије би име било другачије од хрватске, али вредност иста, а издавала би је централна банка у Загребу.
Двојна лична документа, по мишљењу дипломата, могла би створити проблеме. Срби из Крајине кажу да никада неће прихватити да „машу“ шаховницом или да плаћају куном. И једно и друго за њих су симболи нацистичког марионетског режима из времена Другог светског рата који је уморио на хиљаде Срба.
Али, Хрватска ће се опирати идеји о две заставе и две монете унутар једне земље или „држави унутар државе“ како су већ то оценили министри из Загреба. =
„Хрватима не годи регио-_
нална аутономија. 10 им мирише на федерализам који је у бившој југославији реч јер имплицира право на отцепљење“, каже један динломата. „Иако овај план не оставља такву могућност“.
План за Хрватску ће такође; оцењују дипломате, отворити
"веома врупе питање промене
устава независне Хрватске што и Загреб сасвим одбацује. Дипломате кажу да док устав припадницима _ нехрватских мањина гарантује једнака права, његов се увод може тумачити као да су нехрвати грађани другог реда.
„Спомињу се Хрвати и други — две категорије грађана. Срби то неће прихватити“, кажу дипломате. „Проблем је што Хрвати немају искуства: у томе кеко изеледа демократија у пракси. Њих мучи наслеђе владавине једне партије у бивтој југославији... Али, мира нема ако Срби не добију културни идентитет. Ако Хрвати буду агресивно наметали своје сопствено решење (рат) Крајини, то може створити терористички подземни покрет отпора за дуже време, кажу ови извори. –
УНПА зена
Полазна основа Хрватске у преговорима: Уставни закон и Закон о правима нацио-
налних мањина
Гордбиз Гојак дописник „Борбе“ из Загреба
Загреб. — Министар вањских послова Републике Хрватске др Мате Гранић у недељу навечер говорећи за ХРТВ је рекао да од предстојећег сусрета са министром вањских послова СРЈ Владиславом Јогановићем, поткрај тједна у Загребу, очекује да ће обје стране појаснити своје позиције.
— Разговарат ћемо о свим отвореним питањима. О проблему санкција, комуникација и, наравно, међусобног признања. Ми предлажемо један пахет који би укључивао и међусобас признање, с једне стране, а с друге, мирну реинтегра-
цију УНПА-подручја у правни сустав Хрватске — појаснио је Гранић, истичући да за Хрватску њено признање подразумева међународно признате границе.
Будући да је досад стално одбијана и свака могућа назнака да се Србима у Хрватској врати уставни статус државотворног народа, то је и Гранић у овом кратком интервјуу игнорирао београдску изјаву свог колеге Јовановића „да би најбољи и најсигурнији пу= за успијешан наставак преговора између хрватске власти и Срба из окупираних подручја био да Хрватска „реинтегрира Србе у свој Устав као државотворни народ“. На то је посредно одговорио истичући што је за хрватску страну основна пози-
ција у предстојећим преговорима — Устав РХ, Уставни закон о правима националних мањина или етничких заједница, те мировна иницијатива предсједника Туђмана.
А, да се поновно почиње прего-
варати између Загреба и Београда, “
те Загреба и Книна, министар Гранић објашњава тиме што је међународна заједница сада након шест мјесеци одлучила да паралелно, ла чак и прије, почне рјешавати проблем мирне реинтеграције УНПА — подручја у правни поредак Републике Хрватске него ли проблем завршетка рата у БиХ, гдје је — рече' —' хрватска позиција јасна:
чврста, подршка Вашингтонским ,
споразумима и плану Контактне скупине за БиХ.
„ружна
ДР МИЛАН БАБИЋ
лан Бабић.
Српска федерација пред СДС Крајине _
Книн. — Идејни пројекат српске федерације, односно сједињених српских држава наћи ће се на данашњој седници Извршног одбора СДС Крајине, а којег ће Одбору поднети председник-странке и министар иностраних послова РСК др Ми-
— Ово је конкретан приступ реализацији програма СДС Крајине за стварање сједињене Србије. РСК треба на међународној сцени да делује на два колосека. Један је преговарачки процес под окриљем међународне конференције о бившој Југославији о економским питањима са Хрватском, а други је отварање политичког дијалога са Републиком Српском и Савезном Републиком Југославијом о политичкој интеграцији _ српског и југословенског простора у једну државу, имајући у виду међународну позицију појединих делова српског народа, али и легитимне српске националне интересе, изјавио је уочи седнице Одбора др Милан Бабић.
Пројекат српске федерације биће познат јавности после наредне седнице Главног одбора СДС Крајине.
ЈУЧЕ ЈЕ БИО ЈЕДАНАЕСТИ ДАН МАТУРАНТСКОГ ШТРАЈКА
Упорност се исплатила
После усвајања захтева матуранти се враћају у школе, обе-
ћавас Никола- Кнежевић, али |
ће чланови Одбора данас ипак доћу у парк у Немањиној улици и обавестити матуранте који нису чули вест — очекивану већ 11 дана — да је протест окончан јер разлози за бојкот више не постоје.
Иначе, током јучерашњег. дана многи догађаји су упућиBaJIM.Ha то да ће матуранти 0с-
тати упорни у својим настоја-
њима. Незадовољни епилогом разговора са помоћником министра просвете који је примио групу од седам чланова новоформираног Одбора за Србију, матуранти су у једном тренутку већали да ли штрајк да замрну на две недеље, као IHTO je то урађено у Нишу или да се настави са протестом. На крају је превагнула друга „опција“. O !
Договерено је такође да се више не разговара са министром и његовим помоћником, јер „они само понављају једно исто.
„Причали. смо у празно, врти се стално једна иста прича, да се вратимо у школе, сачекамо матурска питања, па ћемо схватити да се ради о једној великој „бомбони“ кад их видимо. Ми по речима помоћника министра нисмо криви, већ професори. Ниједног тре-
нутка није било помена о про- ·
мени матуре, све. се свело на то да смо ми необавештени, што није тачно“, саопштили су представници матураната који су били на разговору у Министарству. Они су такође пренели речи помоћника министра просвете да „министрова изјава о исписницама за оне који у понедељак не дођу у школу — не важи, јер су изостанци и даље „замрзнути“.
Кад су, око- 13:30 одлучили да крену ка згради Радио Беог"раду, где је смештена радио станица „Београд 202", врло
брзо су формирали колону и мирно кренули из Парка, Генерал Ждановом улицом и Улицом српских владара.“ Група милиционера на челу колоне им је „крчила“ пут, а леђа су им „штитили“ такође људи у плавим униформама. Веома мало људи реаговало је
Шкеле је
" дебровељна
У Министарству просвете Србије одржан је јуче састанак директора београдских тшкола, на којем се претежно разговарало. о матурантском протесту. Обезбеђење није допустило окупљеним нови-
"навима да присуствују разгообјашњавајући 7о.
ворима,
чињеницом да овај сусрет има радни карактер. Ипак, та забрана уласка није важила за једну новинарку из „вели-
ког“ листа, која је без пробле-
ма прошла поред обезбеђења. ; Директори неких београдских гимназија су после састанка изјавили да су подржали све одлуке Министарства у вези матуре и позвали ученике да се врате у школе али без присиле. јер, средња кола је инак добровољног карактера“. '
гледајући ученике, само пар
"пута гласније је узвикивано у
знак одобравања или негодовања. Преко Теразија, К
чевом и Македонском улицом ученици су стигли у Хиландарску и ту се задржали око пола сата, понављајући захтеве иинсистирајући да им неко уручи „Прни гран при“ који су добили. Новинари су приметили и већу групу полицајаца, која је будно, али са пристојног одстојања пратила шта се дешава. Све се на крају завршило мирно, без инцидената. бо 0.H.
СИНДИКАТ ПРОСВЕТНИХ РАДНИКА 0 ШТРАЈКУ МАТУРАНАТА Родитељи преко деце руше поредак
Свака побуна има смисла изузев побуне против потреба да се стекне знање и на испиту покаже, вели Синдикате просветних радника Србије поводом наставка штрајка матураната. Према постојећим државним законима, матуранти су сами себе већ искључили из школе, а пошто је током ове седмице тромесечје, када је обавезно да ученици имају по једну оцену из сваког предмета, ученици ТУ разреда из доброг броја предмета остају неоцењени, што их може довести у ситуацију да, спрема постојећем Закону о средњим школама, могу бити из-
ведени на разредни испит:
Синдикат просветних радника Србије је всома забринут због одсуства ученика ТУ разреда са наставе, а још више је забринуте због тога што родитељи ученика као да желе да руше у држави и поретку оно што им не огговара, употребљавајући као бунтовнике своју децу, уместо да, као одрасли грађани и бирачи, познатим и легитимним средствима утичу на законо"давство и услове у којима држава, па и просвета живи и ради,
каже се у саопштењу Синдиката.
Колар-“
ћу ва Јане а
па ом
пала