Борба, 01. 11. 1994., стр. 6

ЈОМЕУМИК

KOSMETU

Scenario nije za

рокепјуа

Prištinski „Bujku“ pita zbog čega sada Bulatobvići i ŠoleDići nisu zadovoljni sa onim što do juče „njihov najdraži Slobo“ i njegova vlast nisu postigli na KosoDu

Radojica Barjaktarevic

REAGOVANjE ALBANACA NA NOVI „SRPSKI POKRET OTPORA“ NA

Pojavljivanje „Pismo srpskoj javnosti” i državnim i političkim strankama u Republici ovih dana ozbiljno je uzdrmalo političku javnost Albanaca na Kosmctu. Ravnodušni nisu ostali ni lidcri albanskog scparatističkog pokrcta. Dodušc, lider kosovskih Albanaca dr Ibrahim Rugova izjavljuje da sc „Srbima na Kosovu garantuju sva prava, građanska i institucionalna, pa ncma potrcbc za uzncmiravanje“. Po njemu, potpisnici „nOvC peticije“ su izmanipulisani. Drugi, mcđutim, kažu da „sccnario srpskog pokcrta otpora i najavljivanje ponovnog događanja naroda nije za potccnjivanjc“. Trcći smatraju da ova inicijativa autora „Pisma javnosti“, zapravo, višc odgovara Albancima, ncgo Srbima. Prvo, „Albancima koristi kao argumcnt zašto ncma dijaloga i institucionalizacije političkog života u Pokrajini (jer sc Srbi plašc da nc ostanu bcz funkcije), ı drugo, „Albanci na ovu srpsku inicijativu mogu odgovoriti lančano pa bi Srbi izgubili i svoju srpsku tcritoriju“ (?)

Optuživanje Beograda

I jedni, i drugi i treći saglasni su u occni da jc „Kosovo ugrožcno i od srpskog populističkog” sccnarija“, jer sc ponovo „pojavio pokrct populističkog nasilja: kruži antialbanska i antikosovska pcticija takozvanog srpskog pokrcta otpora iz Kosova Polja, koji je do sada prikupio na hiljadc potpisa, sa glavnim ciljem da sc uništi albanska paralelna vlast na Kosovu“, izvcstio JC komcntator Albanskc tclcgrafskc agencije, iz Prištinc. Glavni akteri tog „scenarija“, po saznanju Agcncije, dirigovani su iz Dcograda, oni isti koji su 80-tih godina, nasilno uništili autonomiju Kosova ı potpalili fitilj ratova i razaranja bivšc Jugoslavije“. Posledica toga na Коsovu su „progoni Albanaca ı montirani sudski proccsi u kojima su Albancima izrcčcnc tcške presudc sa prcko 300 godina zatvora“. Za albansku stranu jc poscbno indikativno što je Slobodan Milošcvić ovih dana pozvan da 19. novcmbra prisustvujc obcIlcžavanju 50-godišnjicc oslobođcnja u Prištini. Podscсаји, пате, Како је 1 па „ргепијсru“ srpskog populističkog pokrcta Milošević bio pozvan i bio na Kosovu gdc jc „promocijom antialbanske politikc čvrste rukc došao do apsolutnc vlasti“.

Ропоупо aktiviranjc „OVOB srpskog pokrcta, prcma tumačcnju Albanaca, najavljujc Još VCĆc Zaoštravanjc situacije na Kosovu, ali i postavljanje pitanja „hoćc li rcpriza da postignc cfcktc prcmijcrc“? Jer, „Albanci na Kosovu sada poscduju političko organizovanjc VISOkop stcpcna, globalnu politiku i konscnzus o rcšavanju kosovskog,

~ 3 15 + Еос а фр pitanja na OSnovu voice naroda“.

Ipak. „scenarija tragediji ı sukoba koji su već viđeni“ upozoravaiun na opasnost, kažu Albanci. 5

Prištinski „Bujku“ pita zbog ćcga sada Bulatovići i Šolcvići nisu zadovoljni sa onim što do jučc njihov najdraži Slobo i njegova vlast nisu postigli na Kosovu? „Ili možda nisu zadovoljni sopstvenim poloŽa-

|, —-–—J-JAGENCIJSKI CENIAR BORBA A PROPAGANDA MARKETING

~ ТОШРЕАХ: 241.151 No пик

jima koje imaju u ovim tokovima, ili je Slobo na Kosovu uradio više ncgo što su oni očekivali: Srbija jc izvršila klasičnu okupaciju Kosova, potpuno ugasila ustavnu i faktičku instituciju Kosova“. Prema pisanju „Bujkua“, kroz rukc srpske policije i vojskc“ prošlo je prcko 700 hiljada Albanaca, sa posla jc proterano preko 100 hiljada albanskih radnika, a u bekstvo jc proterano preko 300 hiljada Albanaca“. Prcma „Вијkuu“, na Kosovu sada cveta slobodno tržište prcprodavaca i kriminalaca“. Zbog toga, možda, „паvodno pioniri Slobinc politike na Kosovu iz 1987. godinc nisu zadovoljni“. OBAVEŠTENJE

Okrugli sto koji je „Borba“ bila zakazala za 3. novembar 1994. o temi „Kosovo i Metohija sutra“ odlaže se za izvesno vreme. REDAKCIJA

„Bulatovići i Šolcvići na svim Slobiriim izborima nisu dobili ni trunke vlasti, pa su sc ovi rcvolucionari našli kao panj poslc kraćenja drva“, occnjujc „BDujku“.

Sledi drugi ап

Prema analitičarima aktucinog sta-

-nja, na albanskoj strani, итепшпа Slobina politika možc da znači privremcnu pauzu ili pak kraj prvog čina politikc aktucinc vlasti Srbije, kako bi uticali na skidanje sankcija i dobili u vrecmcnu“. Трак, осепјије sc da aktucina srpska vlast „ncće pridavati ncku pažnju poticiji. Bulatovića i Šolevića, bar nc za sada, tim višc što sc istorija ne ponavlja sa istim ljudima i pogotovo u istoj formi“. Jer, „ako jc tačno da ih je vlast iskoristila jednom, kao što primećuju i sami potpisnici poticiJe, kako bi došli na vlast, da bi branili tu vlast i svojc fotcljc, onda je sigurno da sc višc ncćc baviti njiта, јег jc prvi čin zavaršcen“. Albanci najavljuju „drugi čin“, koji ćc biti „potpuni trijumf mira na Kosovu, na Balkanu i širc“. Nc obrazlažu, za sada, kako ćc sc taj „drugi čin“ izvosti, ali tvrdc da jc u „njihovim rukama“. Možda je, donckic, u razgovoru za „Kohu“ taj „drugi čin“ najavio Azem Vlasi, proccnom da peticija srpskog „Pokrcta otpora“, zapravo i nc odgovara Srbima, već Albancima i da tom inicijativom „Srbi rizikuju teritoriju Srbijc ı Srba na Kosovu“ (?!)

1, dok sc analitičari i politikolozi bavc ozccnama i proccnama „šta bi bilo „kad bi bilo“, dotlc jc u Prištini nikla nova inicijativa da sc Srbi ı Albanci srctnu i razgovaraju o običnim stvarima, svakodnevnim preokupacijama, dalcko od politike i političkih prcpucavania. Bovi: na Jc inicijativa da sc srctnu biznisrucni, bankari, uspcešni privrednici i povedu dijalog o ckonomiji. Jcr, kakc kažu njcni aktcri, bez ckonoпије ncma ni politikc. Inicijatori srpsko-albanskih susrcta sugcrišu da im sc imc nc povlači kroz novinc, jer će ih „Bujku“, po nalogu nckakvog Rugovinog „informativnog centra Kosova“ satanizovati i pre SUSTCtZ.

OGLASI

пи ни пп ми

ПЦ

ЛОВ)

ф

MAKEDONIJA POSLE DRUGOG IZBORNOG KRUGA

„Romantična budućnost“

BORBA UTORAK 1. NOVEMBAR 1994.

Predstavnih Saveta Evrope: „Ova zemlja će imati romantičnu budućnost, kao što је 10mantičan i zalazah sunca па Оћпазкот jezeru“ e Makedonija već početkom iduće godi-

ne u Savetu Evrope 0 Savez za · „јаки ади“

Dragan Nikolic dopisnik „Borbe” iz Skoplja

Prema · podacima kompjuterskog centra Socijaldemokrat-

· skog saveza, koalicija Saveza za

Makedonijiu je u drugom krugu izbora osvojio 88 poslaničkih mesta, a od toga 58 mesta Soci-

jaldemokratski savez, 26 Libe-

ralna partija i 4 poslanička mesta Socijalistička partija. Kao što je poznato, dvotrećinska većina u makedonskom parlamentu je 81 poslanik, iz čega se izvodi zaključak da će Savez za Makedoniju moći da formira „jaku vladu“. Prema podacima ovoga centra, VMRO-DPMNE je osvojio jedno poslaničko mesto, a Demokratska partija nijedno. Prema izvorima bliskim albanskim partijama, vodeća albanska partija PDP osvojila je 10 poslaničkih mesta, „Radikalna frakcija“ Menduha Tačija 5, partija NDP 3, a mesto u parlamentu osvojio je i jedan nezavisni poslanik. U prvom krugu PDP je osvojio 2 poslanička mesta, tako da će u makedonskom parlamentu Albanci imati 21 a možda i 22 poslaničkih mesta, približno koliko su imali i u dosadašnjem sastavu, S tim što su to bili poslanici samo koalicije PDP — NDP.

Prošle noći svi makedon--

ski trgovi su bili posle završetka „alternativnog glasanja“ za nove izbore, osvetljeni hiljadama upaljenih sveća, koje je distribuirala Demokratska partija Petra Goševa. Zabeležena su samo dva teža incidenta, jedno u skopskom selu Lisiče, kada je policija privela trojicu simpatizera VMRO-DPMNE, koji su ometali birače na biračkom „mestu (kod jednog je pronađen pištolj i u Ohridu gde je na „informativni razgovor“ priveдепо više članova VMRO-DPMNE, među kojima i poslanik dosadašnjeg parlamenta Lambe Arnaudov, zbog toga Što su rasturali propagandni materijal u danu izborne ćutnje. Predstavnici Saveta Evrope saopštili su juče na Konferenciji za novinare da su izbori bili fer i slobodni i da će novi makedonski parlament biti demokratski, kao i da Makedonija može očekivati da postane član Saveta Hvrone SOcetkom iduće 50dine. Predstavnici Saveta Evrope su izjavili da su izbori u drugom krugu bili dobro organizovati, da su na izbor-

nim mestima prisustvovali

delegati političkih partija, da je atmosfera na biralištima bila veoma tiha, da su birači bili smireni i da nije bilo nasilja. Predstavnik ovoga Saveta, Lambe Kelšterman je nadahnuto izjavio posle svega što je video na biralištima da će „ova zemlja imati romantičnu budućnost, kao što je romantičan i zalazak sunca na vašem jezeru“. Prema is-

tom predstavniku Saveta Evrope, za većinski izborni sis-

tem, koji je na snazi u Make--

doniji, ne može da se kaže

da nije demokratski pošto ·

takav sistem postoji i u Velikoj Britaniji, kao i da taj sistem omogućava stvaranje jake vlade, „što je važno za ovu zemlju“. On je još rekao da se ne može reći da su izbori neregularni zato što su neke partije izbore bojktovale. Građani su mogli da gla-

Fer i demokratski

Predstavnici posmatračke misije KEBS i UN na jučerašnjoj konferenciji za štampu su izjavili da su izbori u Makedoniji sprovedeni na ispravan način. Na traženje novinara da to pobliže objasne, predstavnici ove misije su izjavile da je svaki građanin s pravom glasa imao mogućnost da glasa i da su izbori u Makedoniji bili fer i demokratski. Oni su izjavili da nisu došli

do zaključka da su izbori u Ma-_

kedoniji falsifikovani, što tvrdi opozicija i da su u drugom krugu bile otklonjene neke slabosti iz prethodnog kruga.

saju a tajnost je poštovana više nego u prvom krugu. Odgovarajući na novinarsko pitanje Kelšterman je rekao da je predsednički kandidat Kiro Gligorov izabran VOljom ovoga naroda, a ne pod sugestijom spoljnih faktora.

Državna izborna komisija nije saopštila tokom jučerašnjeg prepodneva koliki je bio odziv birača. Na poslednjoj konferenciji za novinare ova komisija je saopštila da

Makedoniju osvojio 88 poslaničkih mesta, pa će formirati

je odziv birača u Skoplju nešto pre zatvaranja biračkih mesta iznosio 40 odsto. Prema makedonskim izveštačima, koji su i prošlog puta bili brži od Državne izborne komisije, u drugom krugu je glasalo više od 50 odsto birača. Na konferenciji za novinare u MUP-u novinarima je prikazan film o događaju u selu Lisiče kod Skoplja. Prema ovome filmu, kutija za „glasanje za nove izbore“ bila je postavljena na samom ulazu u dvorište škole u kojoj je bilo biračko mesto. Oko „alternativne kutije“ su se videle „crvene beretke“ („mladi lavovi“), koji su dovikivali policajcima „tucite nas“, „pucajte u svoj narod“. Pomoćnik ministra policije Alekso Donevski je izjavio da je policija prvo naredila da se ta glasačka kutija odstrani sa toga mesta, a posle je primenila, „bez upotrebe sile metod potiskivanja“, nakon čega je kutija premeštena stotinak metara dalje i glasanje je nastavljeno i na zvaničnom i na alternativnom glasačkom mestu, s tim što su „tri beretke“ privedene u policijsku stanicu: Viado Zmejkovski, kome je oduzet pištolj i otac i sin Ilija i Dejan Trifunovski. Policija je utvrdila da je slomljeno staklo na školi u kojoj se glasalo, ali ne i da je kuršum, koji je razbio to staklo bio iz pištolja privedenog Vlada Zmajkovskog, brata generalnog sekretara VMRO-DPMNE Borisa Zmejkovskog. Privedeni su i zadržani u policijskoj stanici do završetka istrage.

PUPOVAC OSNIVA SRPSKU SAMOSTALNU STRANKU U HRVATSKOJ

za vlast

Srbi u borbi

Zagreb, Beta. — Doskorašnji predsednik Srpskog. demokratskog foruma. (SDF) u Zagrebu Milorad Pupovac najavio je da će u novembru biti

osnovana nova stranka Srba u ”

Hrvatskoj. Stranka će se zvati Srpska samostalna stranka, a njen prvi predsednik biće Pupovac. „Pred nama je vreme političkog sporazumevanja, u koje smo Već ušli, što znači ı vreme direKinog političkog profiliranja Srba u Hrvatskoj. Za to je potrebno zauzeti stranačke pozicije“, rekao je Pupovac objašnjavajući razloge za formiranje nove stranke. „Mi želimo da učestvujemo u političkoj borbi, u vlasti, u borbi za vlast i, naravno, za političke partnere sa kojima ćemo stvarati novi demokratski milje Hrvatske“, naglasio je on.

Na sednici SDF, na kojoj je Pupovac objavio nameru da osnuje novu stranku, zapaženi su predstavnici Socijaldemokratske partije Hrvatske, Akcije socijaldemokrata Hrvatske, Hrvatske -socijalno-liberalne stranke i Srpske narodne

- stranke.

Prema rečima Pupovca, nova stranka namerava da učestvuje u borbi za vlast „u celini srpskog naroda u Hrvatskoj“, što znači da reflektuje i na područje koje kontrolišu krajiški Srbi.

Jedini legalan predstavnik Srba u Hrvat skom parlamentu sada je Srpska narodna stranka Milana Đukića, koji nema veliki politički uticaj ı samostalnost u političkom životu Hrvatske.

politički

der ae a ea OR S a E O Ra age eni e ie O“