Борба, 21. 11. 1994., стр. 7

4 Ре

ПОНЕДЕЉАК 21. НОВЕМБАР 1994.

ОМЛАДИНСКИ ПРОТЕСТИ У ИТАЛИЈИ

Шокови за владу

На мети демонстрација је општа, антисоцијална политика“ садржана у нацрту владиног буџета за идућу годину

Илија Мимица специјално за „Борбу“ из Рима

Протести средњошколске и студентске омладине, који трају већ целу седмицу, дали су нову димензију социјалном бунту у Италији против економске политике владе Силвија Берлусконија. Преко 150 хиљада средњошколаца и студената нашло се прошлог цетка у протестним поворкама на улицама Напуља, Болоње, Торина, те других градова у O06ластима Пуља и Сицилије. Дан касније слика се појавила у Риму, Милану, Венецији, те поново у истим и другим градовима. На мети је општа „антисоцијална политика“ садржана у Нацрту владиног буџета за идућу годину, којим су скресани не само издаци за пензије и здравство, већ и фондови за школство, који за студенте значе скупље школовање. Студенти су устали и против небулозне школске реформе ове владе, схвативши је као стварање школе богатих путем фаворизовања приватног школског сектора.

Нови покрет

Мобилизација не даје знаке да јењава. Средњошколци и студенти су прибегли окупацијама школа и високошколских институција, које су великим делом ставили под своју самоуправу, уз подршку већине наставног особља. До сада је окупирано око 130 школских установа, али тај тренд узима све више маха тако да многи говоре о рађању „новог студентског покрета“ мада неио „повратку 1968“. Тек ту и тамо се види понеки знак великог студентског покрета, који је

пре 26 година захватио готово цео свет.

ту су слике Че Геваре, прве класичне студентске левице, али се у општем склопу овог бунта не види политичка или идеолошка припадност, осим заједничке опозиције политици финансијског и медијског магната који је након мартовских политичких избора стао на чело владе у коалицији са неофашистима.

Детонатор студентском бунту био је прошлог понедељка напад полиције на напуљске студенте у протесту. Реакција је била неминовна од севера до југа Италије. Понеки коментатори на страницама штампе тврде да је неко можда намерно отворио и ову страну социјалног судара у Италији након генералног штрајка из октобра и велике манифестације у Риму пре осам дана, на којој се против владине социјалне економске политике окупило преко милион и двеста хиљада радника из целе Италије. Био је то протест какав није доживела ниједна од педесетак и више влада што су у послератном периоду претходиле Берлусконијевој. Берлусконијева влада је све чешће на ивици нервног слома за који располаже са све мање политичких седатива. Углавном, ломови унутар коалиције које изазива аутономашка Северна лига, а потом подстичу јастребови из Берлусконијеве Форца Италије и неофашистичког Националног савеза доводе Италију на руб политичких криза које прете изласком на ванредне

ПРЕГОВОРИ 0 АНГОЛИ У ЛУСАКИ

Потпис за мир

Хараре, (Танјуг). — Представници анголске владе и устаничког покрета УНИТА потписали су јуче у Лусаки мировни споразум од којег се очекује да би могао да означи крај скоро две деценије дугог грађанског рата који је однео преко пола милиона људских живота.

Мировни споразум, у присуству више афричких и других државника, потписали су шеф анголске дипломатије Венасио де Мура и главни преговарач за УНИТУ Еугенио Манувакола.

Лидер УНИТЕ др Жонас Савимби ипак није стигао у главни град Замбије, иако је њега чекао спреман авион, што је из устаничког табора

У Унију.

тер.

парламента у Ослу.

земље у тадашњој ЕЗ.

Норвежани не желе у ЕУ

ОСЛО. — Двадесетак хиљада Норвежана демонстрирало је у Ослу против чланства њихове земље у Европској унији. Окупљени су натписом „НЕ“ позвали своје земљаке да на референдуму заказаном за 28. новембар гласају против уласка

Организатори су за ову прилику изнајмили око 300 аутобуса и три воза како би из удаљених места довели што више противника могућег приступања Европској унији, јавља Рој-

„ДА демократији, НЕ Европској унији“, била је главна парола коју су узвикивали учесници мирног марша до зграде

Испитивања јавног мнења показују да већина Норвежана не жели улазак у Европску унију. Далеке 1972. становници Норвешке су на референдуму већ одбили чланство њихове

образложено „разлозима безбедности“. У таквој ситуацији, анголски председник Душ Сантуш, који је још прекјуче стигао у Лусаку, овластио је

· министра Де Муру да потпи-

ше мировни споразум.

Потписивање споразума било је предвиђено у прошли уторак, али је одложено због тога што је — тврде у табору УНИТЕ — настављена владина војна офанзива упркос договореном прекиду ватре.

Одсуство Савимбијевог потписа на документу названом „Протокол из Лусаке“, бар за један број овдашњих политичких посматрача, ставља донекле под знак сумње реализацију одредаба протокола.

политичке изборе. Овој коалицији можда такав исход једино није у перспективи због преслабе и разједињене опозиције. ·

Тест пред бирачимс

Влада је кризу једва избегла и прошле суботе, када је министар унутрашњих послова и експонент Северне лиге Роберто Марони оптужио Берлусконија и јастребове из коалиције да желе социјални судар у Италији, те да поједини министри траже да полиција ослободи школе од студентске окупације. Марони је био присиљен на деманти онога што је римски дневник „Месађеро“ у интервјуу са министром ставио у сам наслов, „Месађеро“ је од речи до речи потврдио министрове оптужбе, али је Маронијево повлачење било довољно за нови привремени мир у овој рогатој коалицији: до следећег унутрашњег судара, каквих је и последњих недеља било доста, имајући у виду да је влада на појединим ставкама

буџета била три пута „тучена“ ·

у парламенту, управо заслугом свог партнера — Северне лиге која је гласала са опозицијом. Јуче се коалиција, у којој малте не долази и до туче међу партнерима, нашла на првом тесту пред бирачима након европских избора јуна ове године. На биралишта је изашло преко два и по милиона Италијана да би изабрали локалне управе у 242 општине и једној провинцији. Данас ћемо знати колико стварном расположењу бирачког тела одговарају недавне анкете по којима Берлусконијева странка доживљава снажну ерозију свог бирачког тела, а неофашисти осетан успон.

Председник Анголе примио нашег дипломату

Лусака, (Танјуг — Председник Републике Анголе Жосе Едуардо Душ Сантуш примио је јуче у Лусаки помоћника савезног министра за иностране послове Живадина Јовановића, саопштила је амбасада СРЈ у Замбији. с

У дужем пријатељском разговору помоћник савезног министра упознао је анголског председника са актуелним проблемима мировног процеса на тлу претходне Југославије и посебно са континуираним напорима Савезне Републике Југославије да се, у сарадњи са међународним чиниоцима, постигне прекид грађанског рата и обезбеди мирно и праведно решење за кризу у бившој БиХ. Нагласио је да мир и стабилизација прилика на Балкану представљају први приоритет спољне политике СРЈ.

Јовановић је пренео подршку југословенске владе закључивању Споразума за мир у Анголи и изразио њено уверење да ће то допринети престанку даљег страдања анголског народа, активирању великих људских и природних ресурса, демократском преображају и економско-социјалном напретку, не само у Анголи већ и у читавом региону југа и југозапада Африке.

Oklopna 4 jedinica

Распоред снага мађарске арммје

НОВО УСТРОЈСТВО МАЂАРСКЕ АРМИЈЕ

Protivvazdušna odbrana

Radiotehnička jedinica

+ Ca

Borbena avijacija

~ Ariljerija

Како без правог непријатеља

У времену чврсте поделе на Источну и Западну Европу све је изгледало релативно јасно„Тако су, на пример, и мађарски војници веровали, како дангс тврде будимпештанска гласила, да им највећа опасност прети из Аустрије и Италије. У временима када је тешко одредити ко је могући непријатељ — мађарска војска се одлучила за реконструкцију. Према речима Лајоша Ердељија, портпарола Министарства одбране, предвиђа се да уместо досадашња четири војна округа убудуће буду само три. Предвиђа се, исто тако, смањење броја одређених војних установа и укидање неких гарнизона. Ердељи, као сваки прави војник, наглашава међутим, да професионални састав овим неће трпети никакве битније промене, јер за његово постојање има још

пуно потребе.

Такође је саопштено да ће се смањити број регрута којих данас има око 90.000 — до фебруара идуће године биће их 20.000 а до августа 5.000 мање, што значи да ће са предузетим мерама, што значи идуће године, у мађарским гарнизонима бити 9.000 војника мање него што је било почетком 1994. године.

Саопштено је, такође, да ће о преуређењу јединица заинтересоване старешине бити благовремено обавештене о могућностима избора даље службе“. Наговештавајући ове промене портпарол Ердељи је, такође, рекао да се очекује да ће током идућег месеца и министар Ђерђ Келети у парламенту говорити о „безбедносној ситуацији у земљи и положају мађарске Армије.

(Приредно: Р. Поса)

ИЗБОРИ У МОЗАМБИКУ

Убедљива победа Чисана и ФРЕЛИМО-а

Хараре (Танјуг) — Досадашњи шеф државе Жоаким Чисано и његов Фронт за ослобођење Мозамбика (Фрелимо) победили су на првим вишестраначким изборима у Мозамбику, при чему је већ сада извесно да ту земљу опустошену скоро 17-годишњим грађанским ратом очекује нимало лак задатак националног измирења и свеобухватне обнове. Како јуче пише мозамбичка штампа, на улицама Мапута и још неких места од прексиноћ, након проглашења ко-

начних званичних резултата

председничких и парламен-

_ првој

тарних избора, почело је славље. Чисано је освојио 53,3 одсто гласова на председничким из-

_борима док је његов главни

такмац, лидер устаничког покрета Ренамо Афонсо Длакама морао да се задовољи другим местом, јер је добио свега 33,7 одсто гласова.

Међутим, на изборима за парламент Фрелимо је освојио тесну већину тако да ће у вишестраначкој скупштини располагати са 129 а Ренамо са 112 посланика, док је девет припало Демократској коалицији три мање странке.

Черномирдин у Кувајту

Кувајт. — Руски премијер Виктор Черномирдин допутовао је јуче у дводневну посету Кувајту где ће са својим домаћинима разговарати о напорима Москве за ублажавање санкција против Ирака и развоју трговинских односа Русије и Кувајта.

На конференцији за штампу у главном граду Саудијске Арабије, Ријаду пред полазак у Кувајт, Черномирдин је рекао да се Русија залаже за успостављање мира и стабилности на Блиском истоку и у региону Залива и да ће то чинити и убудуће, јављају агенције.

Миса за Франка

Барселона — Мисом у „Долини палих“, којој је присуствовало око 6.000 људи (међу њима и бивши пуковник Антонио Техеро, вођа чувеног покушаја пуча у Парламенту 23. фебруара 1981), и јучерашњим скупом на мадридском тргу „Пласа де Ориенте“, шпански стари и нови симпатизери ге-

нерала Франсиска Франка обележили су 19. годишњицу смрти „каудиља“ (вође). Више од 1.000 агената полиције било је ангажовано на очувању јавног реда и мира пред неонацистима из Шпаније којима су за ову прилику у госте дошле колеге из Немачке. В. С.