Борба, 12. 12. 1994., стр. 11
ара на
_БОРБА ПОНЕДЕЉАК 12. ДЕЦЕМБАР 1994.
ЕКОНОМИЈАМА
| JVTOCJIABHJA M MHBECTMNIMJE — a. ЊУЈОРШКИ БИЗНИСМЕН ДАНИЈЕЛ РОУЗ 0 ПРОМЕНАМА У БИВШИМ СОЦИЈАЛИСТИЧКИМ
Конгресна милијарда за мала предузећа
Амерички Конгрес одобрио је милијарду долара помоћи за развој малих и средњих
предузећа у земљама централне и источне Европе. То се дистрибуира преко заједничких непрофитних фондова и ту је и шанса за југословенско тржиште, каже Да-
нијел Роуз
Драган Бисенић
На слободном, недиригова-“ ном тржишту, најважније је имати слободан капитал за деловање на тржишту. Тај капитал се инвестира, предузећа производе робе, робе се дистрибуирају и потрошач их купује. То је циклус који мора беспрекорно да функционише каже председник Асоцијације Роуз из Њујорка Данијел Ро-
— Да би постојало слободно тржиште, становништво мора да штеди или да то неко други чини у његово име.
Те уштеђевине морају се прецизно, мудро и опрезно улагати. Дакле, морате имати фабрике, а затим, што је веома важно, компетентне, образоване људе који их воде. Производи морају бити они за које знамо да постоји потражња на тржишту. Морају да буду маркетиншки обрађени и продати, морају стићи до своје клијентеле. То је читав циклус који. не сме имати ни једну слабу карику. Ово звучи као веома опширан одговор на кратко и једноставно питање, али да би се аутомобил кретао морају да раде карбуратор, мотор, свећице, потребан вам је бензин. Да (бисте имали тржишну економију која функционише, мора да функционише цео систем, потребан вам је сваки део тог система: уштеђевине, инвестиције, компетентни менаџери, производња, дистрибуција, а са друге стране потрошачи морају да имају доходак којим би платили производе. Свака од ових области захтева посебну пажњу, предлаже господин Роуз. :
Биографија господина Роуза, иначе, веома је занимљива. Професионално се бави пословима с некретнинама и грађевинарством. Аматерски, односно као љубитељ, како он наглашава, заинтересован је за спољну политику. Спољна политика почела је да га занима док је био у авијацији у време корејског рата. Тада је скоро годину дана учио руски језик, а касније је неколико година провео у америчкој авијацији. Затим је годину дана био на Сорбони учећи фран-
" дуски и посвећујући се европ-
ским студијама. „Већ деценијама сам члан Удружења за спољну политику где сам члан Савета за спољне односе и члан сам управног одбора америчког института за стратегијске студије. Један сам од директора оснивача Института за студије Исток — Запад“, с много поноса прича господин Роуз.
Недавно је именован за потпредседника ·_ балтичко-америчког предузетничког фонда.
ДИ!
| AGENCIJSKI CENTAR BORBA | oglasi, marketing, propaganda, dizajn ЛИВ
Колино вреде сопмјалистички дијаманти: Данијел Роуз
Амерички конгрес, наиме, одобрио је милијарду долара помоћи која ће се дистрибуи-
_рати преко тих предузетнич-
ких инвестиционих фондова да би се потпомогао развој малих и средњих предузећа широм средње и источне Европе. Већ постоје бугарско-амерички, чешки, пољски, мађарски фонд. Господин Роуз истиче да га развијање малих предузећа у бивним централнопланским економијама фасцинира иако се његова компанија не бави инвестицијама ван Сједињених Америчких Држава. Бивше социјалистичке еко-
~ номије према његовом миш-
љењу морају много да ураде да би постале право слободно тржиште, а реалне цене су један од инструмената којим се постиже да схвате праве релације у тржишним привредама.
БОРБА: Да ли су то најважније ствари за одлуку о инвестирању2
Д. РОУЗ: Са становишта управе предузећа, одлука да ли ће се инвестирати или не зависи од тога да ли постоји потражња за тим производом, да цена коју је тржиште спремно да плати за тај производ мора бити усклађена с ценом производње. По студији Светске банке из прошле године 8 одсто совјетске производње на тржишту вредело је мање чак и од материјала који је у те производе уложен. Другим речима, небрушени дијамант који је стизао у брусионице имао је већу вредност него крајњи производ. Значи, боље да су људима плаћали да остану код куће. У слободном тржишту то не би смело да се догађа будући да ту постоје људи који знају реалне цене. Онај који жели да прода свој производ мора да зна његову цену и да ли тржиште то жели да плати.
Потребна је читава нова ге-
Теј 333.532. 341-151.
нерација менаџера који не добијају наредбе да производе нешто без обзира на цену, групе менаџера с предузетничким духом који ће разумети захтеве тржишта и умети да им се прилагоде.
Б: Шта је потребно промени- ·
ти у законодавном смислу да би инострани капитал имао повод да пристиже у економије тих земаља2
Д.Р.: То је тешко питање јер се прелази из једног у други систем. Треба разумети како да се стигне „одавде“ до „тамо“. Моје је мишљење да сваки део
"система мора бити промењен.
Прва карика су уштеђевине. Све док друштво није способно да створи уштеђевине, потребни су други извори инвестирања. На крају тог циклуса неки део друштва — Влада, становништво, пензиони фондови или синдикат, мора да дође до неке уштеђевине. Резултат мора бити такав да цело друштво троши мање него што производи. Рецимо у Британији, Француској, Немачкој, Америци, индивидуе штеде новац. Где тога нема влада мора да обезбеди новац за инвестирање. Основни циљ, међутим, јесте да се приватне уштеђевине улажу у инвестиције. Основна _ разлика — између тржишне и планске привреде јесте у постојању менаџерске класе која је способна да усклади понуду и потражњу.
Б: Ви сте били у Београду2
Д.Р.: Да. Само на пропутовању доста давно.
Б: Имате ли неке препоруке за привреду Југославије
Д.Р.: Сада не, али као што сам рекао фондови које је изгласао амерички конгрес, а који су непрофитни, јесу шанса за развој малих и средњих предузећа. Те групе могу да позајмљују новац, да формирају мешовита предузећа и они ће “по мом мишљењу бити одлични покретачи у процесу отклањања проблема бивших социјалистичких земаља. На пример, да бисте имали тржишну економију, морате имати законе о уговорима, бранкротству, гласништву, банкарски систем. Цео комерцијални живот земље захтева законску и финансијску инфраструктуру. То је оно што би страни инвеститори желели да виде, да би се осећали пријатно и да би уопште инвестирали. Желе да знају да ли могу да купе зграду и уколико је купе, да ли је заиста поседују, уколико некоме позајме новац, могу ли тај новац судски да врате, висину пореза и да ли ће бити аутоматски удвостручен уколико су успешни. Један од главних фактора у пословном свету јесте сигурност и поузданост чињеница на основу којих доносите пословне одлуке, значи — цене, порези, дохоци, јесу ствари које су неопходне за инвеститоре. У складу с тим треба да се реконструише свака од бивших командних економија. ДРУШТВО
ЈАТ ДВА МЕСЕЦА НАКОН УКИДАЊА САНКЦИЈА САВЕТА БЕЗБЕДНОСТИ
Само седам у реду летења
Даље отварање саобраћаја зависи пре свега од фактора изван компаније па чак и оних изван земље подвлачи генерални директор ЈАТ Жика Петровић. Многе земље не желе да само на сто дана обнове уго-
воре
Седам отворених од 20 планираних летова у међународном саобраћају долет је југословенског аеротранспорта у прва два месеца од ублажавања санкција -према југословенском националном превознику. Обим превоза, отворених дестинација, могао је да буде и већи, али пред ЈАТ, који у свет лети са новим знаком, грбом СРЈ, бојама — испречиле су се многе, пре свега, политичке препреке. У случају ЈАТ-а, показало се, веома је лако санкције увести, али оне се тешко и веома споро укидаЈу. у
— "Мислим да је у овом
"тренутку преурањено оцењи-
вати или предвиђати динамику даљег отварања саобраћаја јер то пре свега зависи од фактора изван компаније па, чак и оних изван земље — изјавио је недавно генерални директор ЈАТ-а Жика Петровић.
Компанија до данас није обновила све међународне уговоре и споразуме о ваздушној пловидби и завршила преговоре о успостављању редовног линијског превоза са свим компанијама. ЈАТ у ова два месеца није успео ни да започне официјелне разговоре иако је Резолуција УН 943 дозволила отварање саобраћаја. Потешкоће у преговорима су двојаке. ЈАТ свој будући саобраћај базира на старим међудржавним уговорима које је са другим државама склапала бивша Југославија. Добар део држава, с друге стране, још не жели да се залети и на само сто дана отвори линије јер није сигуран да ће СРЈ односно ЈАТ у јануару када истиче важност резолуције УН моћи да настави обнову свог међународног саобраћаја.
Убеђивања са Немачком
„Опет су нас ослободили Руси“ — била је прва додуше шаљива досетка једног од Београђана који су 5. октобра ове године сачекали авион „Аерофлота“ који је након скоро 30 месеци отворио блокаду Савета безбедности. ЈАТ је затим веома брзо успоставио редовни ваздушни мост са Москвом, па са Атином и Ларнаком. Са Кипра се рецимо летелица на једвите јаде вратила, након силног убеђивања и трке по писти да се набави гориво за повратак, јер „Шел“ који је званични дистрибутер керозина у овој земљи, након хиљаду
„извините, извините“, није могао да сипа гориво јер је тако јављено из САД. Без већих потешкоћа затим отворен је и саобраћај према Цириху, а онда су уследила убеђивања са Немачком. Немачки авио-превозник најавио је лет за Београд, али од југословенских власти није добио дозволу за улазак на територију СРЈ. Овом приликом потврдиле су се вишеме-
сечне најаве из ЈАТ-а да се међународни саобраћај неће
моћи успоставити једнострано већ искључиво на темељу реципроцитета. Тек након регулисања односа између Немачке и Југославије, „Луфтханса“ је полетела за Београд, а ЈАТ почео да лети за Франкфурт (једну од најважнијих светских авио раскрсница) и Дизелдорф. Како је договорено, право одржавања редовног саобраћаја између две земље истиче 12. јануара. Понуда из Јордана
ЈАТ је након ублажавања ембарга тако рећи истог дана обавестио све земље о овој одлуци УН и компанијама послао предлог о обнови сарадње. „Бритиш ервејз“, САС, па чак и холандски КЛМ који је преко Будимпеште превезао велики број путника из Југославије пока-.
зало се немају намеру да у догледно време, КЛМ рецимо у наредних шест месеци, успоставе саобраћај са Београдом. Из САС-а је, како незванично сазнајемо, стигла порука како ова компанија за сада не размишља 0 Југославији јер немају економског интереса. За разлику од негативних или суздржаних одговора (ћутања) југословенски авио-превозник добио је занимљиве понуде из Чешке — чак и Јордана. Према неслужбеним изјавама „јатоваца“ потез Јорданаца не треба да чуди јер рекоше „долар врти где бургија неће“. Ово је потврдио и генерални директор ЈАТ Жика Петровић који је више пута истицао: — Наше определење је да летимо само тамо где можемо да остваримо профит односно да трошак летења бар делимично покрива трошкове за рад (за сада) седам авиона и одговарајућег броја људи.
А економичност је један од разлога због којих се ЈАТ-у за сада не исплати да лети за Истамбул преко Грчке, јер — Бугарска југословенском превознику не дозвољава прелет. (Дозволе за прелетање територија ЈАТ-у су одобриле: Чешка, Мађарска, Украјина, Швајцарска, Аустрија али тек након Немачке, Холандија, што је важно за везу са Лондоном, Белгија, Италија...). ЈАТ је због тога успоставио сарадњу са румунском „Таромом“ и грчким „Олимпиком“. Уз преседање у Букурешту сваки ЈАТ-ов путник тако може „Тармом“ да лети за Њујорк и Чикаго а грчким летелицама за Аустралију. Дугих чекања нема јер време полетања из Београда у договору са грчким и румунским колегама усклађено је са временима поласка авиона на интерконтиненталним линијама
с. Стојановић