Борба, 15. 12. 1994., стр. 7

BORBA ČETVRTAK 15. DECEMBAR. 1994.

ркозтуој,

KOJA SU DELA PREPORUČILA NAŠU PROFESORKU ZA AKADEMIJU

Sociologija i dnevnici

| IZBOR DR MIRJANE MARKOVIĆ ZA ČLANA RUSKE POVODI AKADEMIJE NAUKA

Osim doktorskog rada, zbirki dnevničkih zabelešhki i intervjua, u biblioteci se može naći i jedan univerzitetski udžbenih sociologije dr Marković. U beogradskim knjižarama nema oDog udžbenika nego se on nabavlja od preprodavaca po ceni od 15 dinara

Profesor Beogradskog univerzi-

teta dr Mirjana Marković pre -

dva dana proglašena je za stalnog člana Akademije socioloških nauka u okviru Ruske akademije nauka. Dr Marković je pripala čast da postane prva žena, strani državljanin koja je primljena u članstvo, ove, kako stoji u Tanjugovoj informaciji „renomirane i u svetu poznate akademije“. Na svečanosti povodom prijema jugoslovenske profesorke ruski akademici, istakli su značaj naučnog opusa dr Marković. Predsednik Akademije Genadij Osipov, rekao je da je dodeljivanje akademske titule priznanje za rad dr Mirjane Marković iz oblasti sociologije kojim je stekla veliki međunarodni ugled i najavio da će njene knjige iz sociologije biti prevedene na ruski jezik.

— Zasad jedina provera koliki će to izdavački poduhvat u Rusiji biti, mogla se obaviti u katalogu Biblioteke grada Beograda koji sadrži publikacije dr Mire Marković.

Po tom katalogu, od prekjuče, član Ruske akademije nauka dr Marković objavila je „Obrazovanje u funkciji samoupravljanja, sociološki aspekti obrazovanja za samoupravljanje“, (Privredna štampa 1982), potom udžbenik za više škole i fakultete „Socio-

- logija“, (Naučna knjiga, dva iz-

danja 1988. i 1990), zbirku intervjua „Odgovor“ (BIGZ, 1993) i

Prva dama iz /aoriransfva) АКа= demik dr Mirjana Тао И

odabrane dnevničke zabeleške „Noć i dan“, (BMGP, 1994). Delo „Obrazovanje u funkciji samoupravljanja“ je nastalo na osnovu doktorata dr Mire Marković. Kao što je poznato u komisiji za odbranu doktorske disertacije dr Marković, bio je dr Danilo Ž. Marković, nekada legendarni ministar prosvete i potpredsednik srpske vlade a sada ambasador SRJ u Moskvi. „Sociologija“ dr Mire Marković, spada u obaveznu literaturu za pripremu ispita iz sociologije na Prirodno-matematičkom fakultetu na kome dr Marković predaje od 1984. godine. Taj udžbenik je teško ili nemoguće naći u beogradskim knjižarama, ali ga preprodavci knjiga u Ko-

Neizbežni Danilo Ž. Marković

— Mislim da je dr Mirjana Marković svojom delatnošću kao univerzitetski i javni radnik pokazala da teorijski promišlja i hrabro iznosi svoje stavove o društvenim promenama u svetu i kod nas rekao je u jednom intervjuu pre odlaska u Moskvu dr Danilo Ž. Marković o svojoj mlađoj koleginici. Inače dr Marković je počasni doktor socioloških nauka moskovskog Lomonosov Univerziteta. Njegov udžbenik „Sociologija rada“ preveden je na ruski i obavezno je štivo na studijama sociologije u Moskvi i Peterburgu. Osim toga Univerzitet Rostov na Donu objavio je ruski prevod njegove „Opšte sociologije“, koja je kod nas doživela devet izdanja, a u izdanju „Prasvešćenija“ pojavila se i „Sociologija ekologije“ dr Markovića. Tiraž ovih ruskih prevoda je blizu 100.000 pa je to dalo povoda dr Danilu Ž. Markoviću da izjavi da ga u Rusiji zna najmanje 300.000 ljudi.

sovskoj ulici prodaju po ceni od 15 dinara. Profesorka Marković je, i to je zaista opšte mišljenje među studentima, izuzetno fer na ispitima. Studenti demantuju tvrdnje da se profesorka Marković nikako ne pojavljuje na predavanjima, „pojavljuje зе, uvek u pratnji telohranitelja“. Osim toga ko želi, kažu neki, profesorku može da nađe u njenom kabinetu u ulici Đure Đakovića. Ko sprema ispit iz knjige „Sociologija“ dr Mire Marković mora između ostalog da savlada i sledeće iz poglavlja o političkim partijama:

„Političke partije su organizacije savremenog klasnog društva koje imaju za cilj osvajanje i održavanje vlasti, da bi preko države ostvarile svoje političke programe. Građanski teoretičari izražavaju shvatanje da su političke partije van klasne organizacije i to shvatanje proizilazi iz shvatanja države, kojoj se takođe, ne priznaje klasni karakter... Građanske partije, koje imaju zajednički cilj zaštitu interesa buržoazije i očuvanja buržoaskog društva, ipak se međusobno diferenciraju prema načinu na koji ove ciljeve izražavaju...

Fašističke partije nastaju u kapitalističkim zemljama koje se nalaze u ekonomskoj krizi i gde sitnoburžoaski slojevi svoju ugroženost doživljavaju kao rezultat jačanja demokratije radničke klase i socijalizma uopšte... Demohrišćanske partije izražavaju program klasnog pomirenja buržoazcije i proletarijata na verskoj osnovi uz očuvanje privatne svojine. Svoju konzervativnu i reakcionarnu ulogu ova partija ispoljava u agitaciji za diferencijaciju radnika i vernika, i tako zloupotrebljava religiju kao osnovni instrument za dezintegraciju „proletarijata i njegovo slabljenje... Socijalističke partije se dele na socijalističke i komunističke i obe se zalažu za ukidanje kapitalizma i formiranje socijalističkog društva.

J. Spasić

Svi naši ruski akademici

Vest da je profesor Beogradskog univerziteta dr Mirjana Marković proglašena za stalnog člana Akademije socioloških nauka Ruske akademije nauka mogla je da izazove i nedoumice vezane za rang priznanja koje joj je dodeljeno. Aktuelizovane su priče o hiperprodukciji raznih, uglavnom sumnjivih institucija, koje reč „akademija“ imaju u svom zvaničnom nazivu, i nagađanja da je beogradska profesorka, možda, stekla neku takVu, surogat — titulu akademika.

U Ruskoj ambasadi u Beogradu, međutim, saznali smo da je dr Marković postala član jedine prave Ruske akademije nauka i da se u Tanjugovom izveštaju koji je juče objavljen u štampi potkrala greška: Genadij Osipov, koji joj je uručio diplomu, predsednik je Ruske akademije nauka, a ne Akademije socioloških nauka, kako stoji u tekstu.

Doktor sociologije, kod nas češće pominjana u svojstvu predsednikove supruge i autora proročkog dnevnika u listu „Duga“, tako se našla u društvu nekih domaćih akademika, koji su istovremeno i članovi najviše

ruske naučne institucije: Pavla Ivića, Ljubiše Rakića, Momčila Ristića i Miomira Vukobratovića. Za razliku od njih, međutim, gospođa Marković je dospela na rusku listu besmrtnika, a da se, još uvek, nije našla na takvom spisku u sopstvenoj zemlji.

Članovi domaće akademije, ipak, imaju drugu prednost u odnosu na profesorku Marković: potvrdu kvaliteta svog naučnog rada dobili su i od nekih drugih zemalja. Pavle Ivić je, tako, pored ruske i srpske, član

Ko je zaslužan?

Sa govornice Skupštine Srbije poslanik DEPOS-a' Miroslav Negrojević čestitao je Mirjani Marković što je postala akademik u Ruskoj akademiji nauka. Zbog opomene predsedavajućeg da se drži teme sa dnevnog reda (Zakon o korišćenju sredstava zajma), Negrojević je, kako je i sam rekao „preskočio deo govora koji je posvetio gospodinu Dači Markoviću, čija je zasluga za ovu akademsku titulu“.

američke, norveške, austrijske i poljske akademije nauka. Milka Ivić pripada norveškoj, saksonskoj i slovenačkoj akademiji, Isidor Papo Akademiji hirurgije Francuske i Akademiji nauka Perua, Radomir Lukić je na listi članstva mađarske i poljske naučne akademije, Stevan Karamata austrijske i Ruske akademije prirodnih nauka...

Bilo je i slučajea da ruska naučna priznanja prethode kandidaturi za prijem 'u SANU (kao što se desilo na primer dekanu Rudarsko geološkog fakulteta, prof. Radomiru Simiću, koji je pre dve godine postao prvi inostrani član Moskovkse geološko-istraživačke akademije, za prijem u SANU predložen je ove godine). A bilo je i onih, koji, poput Bogoljuba Karića, i pored članstva u Ukrajinskoj akademiji, bar kako sada stvari stoje, ne mogu računati na prijem u vrhunsku srpsku naučnu instituciju. Kojim će smerom u budućnosti krenuti naučna karijera novopečenog ruskog akademika, dr Mirjane Marković, ostaje da se vidi. У. Didanović

U MPC PREDSTAVIJENE DVE KNJIGE GUVERNERA PROF. DR

DRAGOSLAVA AVRAMOVIĆA

preko noci

Evropski centar za mir i razvoj predstavio je juče u Međunarodnom pres-centru dve nove knjige guvernera NBJ prof. dr Dragoslava Avramovića — „Tranzicija u Istočnoj Evropi“ i „Kriza dinara jul-avgust 1993. Šta sada?“ >

U punoj sali MPC, što govori o velikom interesovanju za ove knjige, Branko Čolanović je rekao da se obe odnose na suštinu naše ekonomske stvarnosti i da su u pitanju izvanredno dobri tekstovi po kojima se vidi da je autor prošao dugu i dobru ekonomsku školu. A prof. Stjepan Han je ocenio da dr Avramović nije monovalentan, da nije dogmat i da, pored majstorskog poznavanja teorije, zna i da se prilagodi stvarnosti.

Najbolje je svoje knjige ipak predstavio njihov autor dr Avramović objašnjavajući kako su nastale. Prva, „Tranzicija u Istočnoj Evropi“ je delimično rezultat međunarodne konferencije koja je pred sam početak rata, juna 1991. održana u Miločeru, na kojoj je bilo jasno da su problemi u celoj Istočnoj Evropi manje-više identični, da su veliki i da njihovo rešavanje neće bi-

ti nimalo lako. Tada, kao i danas, ključno pitanje je bilo: u kom pravcu treba izvršiti tranziciju? „Rezultati do kojih sam istraživanjem došao su — katastrofa i kraj se ne vidi nigde, sem u Češkoj i eventualno u Poljskoj“. Iluzija je verovati da se čitav jedan sistem preko noći može promeniti... Objašnjavajući kako je došlo do toga da napiše knjigu „Kriza dinara — šta dalje?“, dr Avramović je rekao da je on sa grupom ekonomista posle juna 1992. pokušao da stabilizuje privredu i da su u tome uspeli. No, nakon toga su se dogodile četiri katastrofe koje su dovele do hiperinflacije i potpunog sloma. Avramović Kaže da mu je tada bilo jasno da zemlji treba jedan sveobuhvatan i ozbiljan ekonomski program i on je pokušao da ga napravi. I taj program je krajem prošle godine napravljen, a danas se nikako ne može napraviti analogija sa tadašnjom situacijom, jednostavno zbog toga što danas prvi put posle 50 godina imamo kontrolu nad saveznim budžetom, koji se ne finansira deficitarno. J. Kesić

PRED PONOVNU RASPRAVU O ZAKONU O PREKIDU TRUDNOĆE

Abortus pod lupom poslanika

Jugoslavija trenutno ima četiri važeća zakona i rađanju, odnosno, prekidu trudnoće: za Vojvodinu (gde se jedino trudnoća do deset nedelja može prekinuti sa navršenih 16, a ne 18 godina), Kosovo, Crnu Goru i užu Srbiju, koji su, inače, vrlo slični. Od 1988. godine pokušava se sa pravljenjem jedinstvenog zakona, koji bi bio u skladu sa Ustavom. Krajem maja ove godine, Skupština Srbije je usvojila nacrt novog zakona, ali ga je predseednik Milošević vratio na doradu, sa obrazloženjem da ugrožava jedno od osnovnih ljudskih prava — pravo na slobodnu odluku o rađanju, zagarantovano članom 27 Ustava RS.

— Još uvek je na snazi zakon iz juna 1977. godine, po kojem svaka punoletna i pravno Sposobna žena, do desete nedelje trudnoće, sama odlučuje da li će roditi dete ili izvršiti prekid trudnoće. Kada su u pitanju starije trudnoće, zasedaju prva i drugostepena komisija, prilaže se pisana molba i na osnovu medicinskih indikacija odobrava se prekid ili ne — kaže dr Miomir Krstić, iz Instituta za ginekologiju. — Nacrtom novog zakona koji uskoro treba da dođe na skupštinsku raspravu, oštaje odredba koja je i sada na snazi, da se trudnoća može prekinuti bez obzira na starost i besplatno, ukoliko je do nje došlo krivičnim delom: silovanjem, zloupotrebom službenog položaja, odnosom sa maloletnom ili nemoćnom osobom ili rodoskrnavljenjem. Jedino Belgija i Irska, od svih evropskih zemalja, imaju zakone iz prošlog veka, kojima prekid trudnoće nije dozvoljen ni pod kakvim uslovima.

— Novom verzijom Zakona o rađanju daje se ženi pravo da do kraja trudnoće od lekara traži prekid, a on će se, u skladu sa svojim stručnim znanjem, prihvatiti ili ne tog dela posla, ali

samo i uvek uz ženin potpis, procenjujući da li je prema članu 6 ugroženo fizičko i psihičko zdravlje, — naglašava dr Zoran Kovačević, zamenik ministra za zdravlje, i dodaje: „Po definiciji Svetske zdravstvene organizacije, zdravlje predstavlja fizičko, psihičko i socijalno blagostanje, a ne samo odsustvo bolesti ili poremećaja, pa samim tim, ukoliko žena želi pobačaj, a to joj nije dozvoljeno, njeno zdravlje se time narušava, njen psihički i socijalni aspekt su poremećeni. Sposobnost ploda da preživi je već pitanje etike, i moraju postojati jaki razlozi za prekid visoke trudnoće“.

Po rečima dr Kovačevića, novim zakonom je predviđena mogućnost da se prekid trudnoće do desete nedelje vrši i u domovima zdravlja, koji za to imaju uslove, odnosno ginekološku i službu hitne pomoći. Ukoliko bi se abortus vršio pod opštom anestezijom, u zdravstvenoj ustanovi bi morao da bude prisutan i specijalista anesteziolog. Prema članu 10, za prekid trudnoće do 20. nedelje, u zdravstvenoj instituciji mora da bude ispunjen minimum uslova, a to su operaciona sala, stručne službe ginekologije i transfuzije krvi. Kako su kod nas svi oblici svojine ravnopravni, ako imaju potrebne uslove, i privatne klinike će moći da vrše prekide trudnoće do 20. nedelje starosti ploda. Trudnoće starije od 20 nedelja moći će da se prekidaju samo u KBC ili na institutima za ginekologiju, kada katedra ili konzilijum lekara razmatra zahtev trudnice.

Hustracije radi, procenat prekida trudnoće posle 10. nedelje kod nas je mali. Prema podacima iz 1991. godine, kada je izvršea 115.390 abortusa, 113.640 је bilo do desete nedelje, a samo oko 1.700 prekida posle desete, otl čega 541 prekid od 17. do 28. nedelje. Dragana SUBAREVIĆ